Научная статья на тему 'АВТОРИТЕТ ФАЙЛЛАР КЛАССИФИКАЦИЯСИ НАЗАРИЙ МУАММО СИФАТИДА'

АВТОРИТЕТ ФАЙЛЛАР КЛАССИФИКАЦИЯСИ НАЗАРИЙ МУАММО СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кутубхона каталоги / авторитет ёзув / автоматлаштирилган ахборот-кутубхона тизими / авторитет назорат / ёрдамчи тизим остилари.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Зиядуллаева Г.Э.

Электрон каталогнинг авторитет назорати замонавий кутубхона ахборот тизимлари фаолиятида муҳим вазифа ҳисобланади. Авторитет/норматив ҳужжатлардан фойдаланиш каталогизаторлар ишини сезиларли даражада соддалаштириши ва маълумотларни қидириш сифатини ошириши мумкин. Авторитетни назорат қилиш вазифасининг моҳияти авторитет ва библиографик ҳужжатлар ўртасидаги алоқани ўрнатиш орқали реал объектни аниқлашдан иборат. Бундан ташқари, биринчи ҳужжат ушбу аниқ объектга (шахс, ташкилот ва бошқалар) аниқ ишора қилади, иккинчисида эса унинг эслатмаси мавжуд. Ҳозирги вақтда бундай алоқаларни ў'рнатиш қўлда амалга оширилади. Натижада, авторитет ҳужжатларнинг умумий тўплами бўлмаган тақдирда бир нечта кутубхоналарнинг ресурсларини бирлаштирганда, дубликат ҳужжатларни аниқлаш ҳамда авторитет ва библиографик ҳужжатлар ўртасидаги йўқолган ёки етишмаётган алоқаларни тиклаш вазифалари пайдо бўлади. Ушбу мақола шундай муаммоларни автоматик режимда (инсон аралашувисиз) ҳал қилишга бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CLASSIFICATION OF AUTHORITY FILE AS A THEORETICAL PROBLEM

Authoritative control of the electronic catalog is an important task in the operation of modern library information systems. The use of authoritative/regulatory documents can significantly simplify the work of catalogers and improve the quality of information retrieval. The essence of the authority control task is to identify a real-world object by establishing a connection between authority and bibliographic documents. Moreover, the first document clearly points to this particular object (person, organization, etc.), and the second contains its mention. Currently, establishing such connections is done manually. As a consequence, when combining the resources of several libraries in the absence of a common set of authoritative documents, the tasks of identifying duplicate documents and restoring lost or missing links between authoritative and bibliographic documents arise. This work is devoted to solving these problems automatically (without human intervention).

Текст научной работы на тему «АВТОРИТЕТ ФАЙЛЛАР КЛАССИФИКАЦИЯСИ НАЗАРИЙ МУАММО СИФАТИДА»

Зиядуллаева Г.Э.

Тошкент ахборот технологиялари университеты

АВТОРИТЕТ ФАЙЛЛАР КЛАССИФИКАЦИЯСИ НАЗАРИЙ

МУАММО СИФАТИДА

Аннотация. Электрон каталогнинг авторитет назорати замонавий кутубхона ахборот тизимлари фаолиятида мууим вазифа уисобланади. Авторитет/норматив уужжатлардан фойдаланиш каталогизаторлар ишини сезиларли даражада соддалаштириши ва маълумотларни цидириш сифатини ошириши мумкин. Авторитетни назорат цилиш вазифасининг моуияти авторитет ва библиографик уужжатлар уртасидаги алоцани урнатиш орцали реал объектни аницлашдан иборат. Бундан ташцари, биринчи жужжат ушбу аниц объектга (шахс, ташкилот ва бошцалар) аниц ишора цилади, иккинчисида эса унинг эслатмаси мавжуд.

Хозирги вацтда бундай алоцаларни урнатиш цулда амалга оширилади. Натижада, авторитет уужжатларнинг умумий туплами булмаган тацдирда бир нечта кутубхоналарнинг ресурсларини бирлаштирганда, дубликат уужжатларни аницлаш уамда авторитет ва библиографик уужжатлар уртасидаги йуцолган ёки етишмаётган алоцаларни тиклаш вазифалари пайдо булади. Ушбу мацола шундай муаммоларни автоматик режимда (инсон аралашувисиз) уал цилишга базишланган.

Ziyadullaeva G.E.

Tashkent University of Information Technologies

CLASSIFICATION OF AUTHORITY FILE AS A THEORETICAL

PROBLEM

Annotation. Authoritative control of the electronic catalog is an important task in the operation of modern library information systems. The use of authoritative/regulatory documents can significantly simplify the work of catalogers and improve the quality of information retrieval. The essence of the authority control task is to identify a real-world object by establishing a connection between authority and bibliographic documents. Moreover, the first document clearly points to this particular object (person, organization, etc.), and the second contains its mention. Currently, establishing such connections is done manually. As a consequence, when combining the resources of several libraries in the absence of a common set of authoritative documents, the tasks of identifying duplicate documents and restoring lost or missing links between authoritative and bibliographic documents arise. This work is devoted to solving these problems automatically (without human intervention).

Калит сузлар: кутубхона каталоги, авторитет ёзув, автоматлаштирилган ахборот-кутубхона тизими, авторитет назорат, ёрдамчи тизим остилари.

Интеллектуал фаолият хар доим ушбу фаолият объектларини аникдаш ва уларни тизимлаштириш билан боглик. Авторитет назорат тизимлари кутубхона ахборот тизимларида библиографик тавсиф элементларини аниклаш воситасидир.

Авторитет файл (АФ) муаммосини урганиб чикиб, турли хил АФнинг узига хос хусусиятларини аникдаш, уларнинг мохияти ва мазмунини тузиш учун уни таснифлаш масаласини эътиборсиз колдириб булмайди.

Дархол таъкидлаймизки, фанда таснифлаш масаласи мунозарали тадкикот мавзуси хисобланади.

Шу сабабли, АФ таснифи хали яратилмаганлиги ва кутубхонашунослик, библиография ва информатика назариясида ишлаб чикилаётган муаммо булиб колаётгани тушунарли.

Маълумки, таснифлаш (лотин тилидан. cclasssis-даража, синф, facio -киламан, тартибга соламан) - бу хар кандай турдаги объектларни маълум турдаги объектларга хос булган энг мухим белгиларига кура синфларга таксимлаш ва маълум турдаги объектларга хос булган ва уларни бошка турдаги объектлардан ажратиб турадиган холда, хар бир синф хосил булган тизимда маълум доимий уринни эгаллайди.

Маълумки, предметларни мухим хусусиятларига караб гурухларга таксимлашга асосланган таснифлар фанда табиий таснифлар деб номланган.

Бундай таснифларнинг узига хос хусусияти шундаки, маълум бир таснифланган элемент кайси гурухга тегишли эканлигини билиш унинг хусусиятларини бахолашга имкон беради.

Таснифлашларни куришни мураккаблаштирадиган сабаблар бор:

• битта объект бир эмас, балки бир нечта характерли белгиларга эга булиши мумкин, уларнинг хар бири, биринчи навбатда, таснифни ажратиш учун асос булиб хизмат килиши мумкин;

иккинчидан, объектни факат битта синфга таснифлашни кийинлаштиради;

• битта ва бир хил хусусият куп объектларга хос булиши мумкин, лекин айни пайтда у турли даражада ёки шаклларда фарк килиши мумкин;

• кайси таснифлаш хусусияти умумийрок ва кайси бири махсус эканлигининг аник эмаслиги (алохида кичик синфлар учун улар урнини узгартириши мумкин) [1, б. 81].

Шунинг учун, ушбу АФ тадкикот предметларининг таксимланиши буйича амалга ошириш ва такдим этиш белгиларини куриб чикиш керак: синфлар (гурухлар) буйича, улар орасидаги ухшашлик ва фаркларга кура, хар бир АФ бошка АФ синфларига нисбатан маълум, аник белгиланган жойни эгаллаган.

Бyндaй хpлдa, биз АФни тизим сифaтидa кури6 чикдмиз (АФлaр тyплaми) Ba yмyмaн тизим сифaтидa уни икки томонлaмa тaснифлaш мумкин:

Тизимнинг тaркибий к;исмлaригa хос бо'лгaн умумий (интегрaтив) белгилaр нуктаи нaзaридaн Ba тизимни тaшкил этувчи элементлaрнинг о'зигa хос (мaxсyс, хусусий) белгилaри нуктаи нaзaридaн [2, б. 22-23].

Мaълyмки, тaснифлaш тyшyнчaнинг бyлинишигa aсослaнaди, шунинг учун АФ тaснифининг тaркибидaги предметлaр тyплaми (кдaсси) (ёки мaнтик;ий тaдaблaри) 6Улиш к;оидaдaригa мос келиши керaк. :

* худди шу тaснифдa бир хил aсос кУллaнилиши керaк, яъни. тaснифлaш фaк;aт биттa 6Улиниш aсосидa aмaдгa оширилиши керaк;

* тaснифлaшдa 6улинишнинг хджми (6Улиниш нaтижaсидa келиб чикддиган aник тyшyнчaдaр) тaснифлaнaётгaн синф х1aжмигa тенг 6Улиши керaк, яъни синфлaргa 6Улиниш бyйичa етaрли 6улиши керaк (6УЛИНИШНИНГ мyтaносиблиги);

* тaснифлaш бyлинишлaри бир-бирини истисно килиши Ba бир-бири билaн кесишмaслиги;

* синфлaргa 6улиниш мaнтикдй холдa, узлуксиз 6Улиши керaк.

Объектлaрнинг дaстлaбки тyплaмидa тaснифлaш нaтижaсидa yнгa

киритилгaн бaрчa синфлaр шyндaй aникдaнaдики, дaстлaбки тyплaмгa тегишли хaр бир объект битта Ba фaк;aт биттa синфгa кирaди [1, б. 79].

Шу билaн биргa, синфлaрнинг хaр бири, Уз нaвбaтидa, уни тaшкил этувчи кичик синфлaргa булиниши мумкин, aммо сиз энг якин кичик синфдaн утиш мyмкинмaс.

Ушбу тaдкикотдa бошкд предмет тyрлaридaн aжрaтиб тyрaдигaнвa мaвжyд шу предмет турига хос бyлгaн энг мухим белигилaригa кyрa синфлaргa тaксимлaш тaснифлaшнинг кдaссик тaърифигa биноaн aмaлгa оширилaди.

Ушбу тaърифгa aсослaниб, биз мaхaдлий Ba хорижий тaдкик;отлaрдa ушбу таснифни ишлaб чикдшдa мaвжyд тaжрибaгa тaянгaн холдa АФ тaснифини тузишга хaрaкaт кдлaмиз.

Мyaдлифлaр АФ таснифини ярaтиш учун фaсет принципидaн фойдaлaнгaнлaр Ba к;yйидaги yчтa булиниш aсослaрини тaкдиф кдлишган:

* АФни ташкил к;илишдa библиогрaфик ёзyвнинг мaълyм элементидaн фойдaдaниш (номлaр АФ, серия номлaри АФ, предмет сaрлaвхaдaри АФ, клaссификaция индекслaри АФ, дескрипторлaр АФ (тезayрyслaр));

* АФни тaшкил килиш усули (aвтомaтлaштирилгaн (мaшинaдa Укилaдигaн) АФ, aнъaнaвий (к;0F03дa) АФ);

* АФнинг темaтик к;aмрови Ba фойдaдaниш кyлaми (yниверсaл (xaдк;aро, миллий, минтaк;aвий), тармокк).

Тaснифлaш шунингдек, АФ номлaрининг куйи синфлaрини aникдaйди: индивидyaд мyaдлифнинг АФ номлaри, жaмоaвий мyaдлифнинг АФ номлaри, АФ бирлaштирилгaн сaрлaвхaдaри.

EynHHHmHHHr yHHHHH 6a3acuga AO Typnapu pynxaragaH KypuHu6 Typu6gHKH, ^onganaHum KynaMH 6omKa arpH6yraHHr khhhk Knaccu - TeMaraK KaMpoB cu^arnga Kypu6 HHKunagu. Eu3HHHr $HKpHMH3na, 6y xonga TacHH^HH Ty3HmHHHr MaHTHKHH Tana6napugaH 6upu 6y3unraH 6ynu6, yHra Kypa TacHH^nam $aKar 6mra 6ynHHHm acocura Kypa aManra omupunumu KepaK.

fflyHgan Kunu6, arap 6u3 TeMaTHK KaMpoB 6enrunapuHH Ba 6up acocga rypyxnaHraH ^onganaHHm KynaMHHH a^parcaK, AO TacHH^HHHHr Typrra 6enrucuHH aHHKnam MyMKHH.

KynrHHa TagKHKOTnapga KOuga TapuKacuga, 6HTTa xycycuaT AO TacHH^H ynyH acoc 6ynu6 xH3MaT Kunagu - 6u6nHorpa$HK e3yBnapga 6omKapunaguraH KHpHm HyKTanapHHHHr TypnapH (capnaBx,anap TypnapH). Ym6y xycycuaTra MyBO^HK Kynugaru AO TypnapHHH yMyMnamTHpHm Ba TaKgHM eTHm MyMKHH (1-^agBan):

1-^agBa.-6omKapH.agHraH Kiipiim HyKTa.apH Typ.apira Kypa AO

TypnapH

iKapu^aguraH Kiipiim H\KTa.iapiiHHHr TypnapH Typ.api

x homh [ (hcm) AOh (TapKu6uH khcmh HOMnapgaH u6opaT 6ynagu)

KHnOT HOMH KunoT homh AOh (TapKu6uH khcmh HOMnapgaH u6opaT 6ynagu)

og homh map AOH exu (TapKu6uH khcmh HOMnapgaH u6opaT 6ynagu)

$нцнpnaнгaн capnaBxa $нцнpnaнгaн capnaBxa AOh (TapKu6uH khcmh HOMnapgaH u6opaT 6ynagu)

ua capnaBxanapu Ha capnaBxanapu AOh

^pa^HK hom ^pa^HK hom AOh

gMeT py6puKa gMeTnu AO

ccн$нкaцнa HHgeKcu ccн$нкaцнa AO (mynumdeK, кnaссu$uкaцuон undeKC AOh, EEK HHgeKcnapu AOh, EEK ^agBannapu AOh)

^agBan myHH KypcaragHKH, npo^eccuoHan aga6ueTnapga aBTopHTeT ^annnap HOMnapHHH cTaHgapTnamTupum ynyH aroHa eHgamyB MaB^yg эмac.

fflyHH TatKHgnam KepaKKH, xopu^HH TagKHKOTnapga AO Kynna6-KyBBaTnamH TaxMHH KHnHHraH 6u6nHorpa$HK e3yBnap o6teKTnapHHH KeHraHTHpHm тeнgeнцнacн MaB^yg. "KaranornamTHpHmHHHr xanKapo TaMOHHnnapH TyrpucugarH geкпapaцнa" (HO.HA, 2009) [50] AO-garH 6omKapHnagHraH KHpHm HyKTanapH maxcnap, aBnognap, TamKHnoTnap, acapnap, u6opanap, TymyHnanap, o6teKTnap, xpgucanap, ^onnap Ba 6omKanap ynyH aparunraHnurH xaKuga ecnamanap.

"EH6nHorpa$HK e3yBnap ynyH ^yH^HOHan Tana6nap" (OPEP) (Functional Requirements for Bibliographic Records, FRBR) xy^^arara MyBo^HK, 6yHgan o6teKTnap ynaHHmH MyMKHH [4, 6. 25]:

* библиогрaфик ёзyвлaрдa номлaнгaн ёки тaвсифлaнгaн интеллектyaд Ba бaдиий aсaр объектлaри-aсaр Ba ифодa;

* юк;оридa atoró yтилгaн объектлaрни интеддектyaд ёки бaдиий мaзмyни, жисмоний ишлaб чикдриш Ba тaрк;aтиш ёки сaкдaш учун мaсъyл бyлгaн объектлaр - шaxс Ba тaшкилот;

* интеллектyaд ёки бaдиий ижод предмети булиб xизмaт к;илaдигaн объектлaр - тyшyнчa, объект, xодисa, жой.

Шyндaй килиб, бошк;aрилaдигaн кириш нyк;тaдaрининг xyсyсиятлaри Афнинг энг мухим тaркиби Ba шyнгa мос рaвишдa АФ тaснифи учун aсосдир.

Шунингдек ИФЛА xaдк;aро xyжжaтлaри - "Kaтaлоглaштиришнинг xaдкaро принциплaри тyFрисидa деклaрaциям, ФРБР Ba ФРАД xaдкaро xyжжaтлaридa кyздa тyтилгaн библиогрaфик Ba aвторитет мaълyмотлaр объектлaри тоифaдaригa кyрa АФнинг янги тaснифини жорий этиш зaрyр.

Мaxaллий мyтaxaссислaрнинг кyпгинa тaдк;ик;отлaридa, АФ тизимини АФ тyрлaрининг комбинaцияси сифaтидa xисобгa олгaн xолдa, юк;оридa келтирилгaн АФнинг xaрaктеристикaлaри тaснифлaш учун aсос булиб xизмaт кдлaди:

Шyндaй килиб, тaснифлaш xyсyсиятлaрини тaxлил килишни тyгaтгaндaн сунг, АФ тaснифини ярaтишгa xaрaкaт килиш мумкин. Фaндa тaснифлaрни жaдвaдлaр, диaгрaммaлaр, рyйxaтлaр Ba бошкдтар кyринишидa тaкдим этиш одaтий xол бyлгaнлиги сaбaбли, биз уз тaснифимизни грaфик шaклидa тaсвирлaдик. АФнинг булиниши (белгилaри) учун aсослaр кyйидa тaвсифлaнaди.

1-расм. Авторитет файл классификациям

Шундай килиб, турли АФ нинг узига хос хусусиятларини аниклаш, уларнинг мохдяти ва мазмунини тузиш учун назарий асос булиб хизмат килиши мумкин булган АФ нинг умумий таснифитузилди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Гендина Н.И. Лингвистические средства библиотечно-информационных технологий: учеб. по направлению подготовки 071900 «Библ. -информ. деятельность» / Н.И. Гендина. - Санкт-Петербург: Профессия, 2015. - 439 с.

2. Соколов А.В. Информационно-поисковые системы: автоматизация библиограф. поиска: учеб. пособие / А.В. Соколов. - Ленинград: ЛГИК, 1983. - 88 с.

3. Соколов А.В. Функции библиосферы. Часть 1 / А.В. Соколов / Науч. и техн. б-ки. - 2016. - № 1. - С. 7-25. - Также доступно по URL: http://www.gpntb.ru/ ntb/ntb/2016/ 1 /ntb_1_ 1_2016.pdf.

4. Функциональные требования к библиографическим записям: окончательный отчет / Рос. библ. ассоц., Рос. гос. б-ка; пер. с англ. В.В. Арефьев; науч. ред. Т.А. Бахтурина, Н.Н. Каспарова, Н.Ю. Кулыгина. - Москва: Пашков дом, 2008. - 166 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.