Научная статья на тему 'АРЗИҚЛИ ТУПРОҚЛАРДА ҒЎЗАНИНГ РИВОЖЛАНИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИНИ СУҒОРИЛАДИГАН ДЕҲҚОНЧИЛИК ТАЪСИРИДА ЎЗГАРИШИ'

АРЗИҚЛИ ТУПРОҚЛАРДА ҒЎЗАНИНГ РИВОЖЛАНИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИНИ СУҒОРИЛАДИГАН ДЕҲҚОНЧИЛИК ТАЪСИРИДА ЎЗГАРИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
21
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Антропоген омил / морфология / тадрижий ривожланиш / арзик / шох / гипс / карбонатлар / сувда осон эрувчи тузлар / ғўза / ҳосилдорлик. / anthropogenic factor / morphology / evolutionary development / arzyk / horn / gypsum / carbonaty / legkorastvorimye salt / cotton / productivity.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — U. Mirzaev, B. G'Ofurov, A. Tojimatov

Тадқиқотлар натижаларига кўра арзиқли тупроқларда қўлланилаётган оддий агротехника тадбирлари таъсирида ушбу тупроқларнинг хосса ва ғўза ҳосилдорлиги кўрсаткичлари узоқ вақт давомида аста-секинлик билан бироз ижобий томонга ўзгаради. Махсус тадбирлар қўллаш эса жараёнини жадал бориши, таъсири тез ва кучли, шунингдек узоқ вақт давомида сақланиб қолишини кўрсатди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHANGES IN THE GROWTH AND YIELD OF COTTON ON ARZYK SOILS UNDER IRRIGATED AGRICULTURE

Monitoring of cotton production under usual continuations on arsyk soil indicates that deviation of soil and increment of productivity changes slowly and during long time. Special methods promote faster improvement of properties and increase of raw-colon production it is set that positive influence of special methods is elective for a long fine.

Текст научной работы на тему «АРЗИҚЛИ ТУПРОҚЛАРДА ҒЎЗАНИНГ РИВОЖЛАНИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИНИ СУҒОРИЛАДИГАН ДЕҲҚОНЧИЛИК ТАЪСИРИДА ЎЗГАРИШИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

АРЗИЦЛИ ТУПРОЦЛАРДА ГУЗАНИНГ РИВОЖЛАНИШИ ВА

^ОСИЛДОРЛИГИНИ СУГОРИЛАДИГАН ДЕ^ЦОНЧИЛИК ТАЪСИРИДА

УЗГАРИШИ У.Б. Мирзаев

б.ф.н., доцент Б.О.Гофуров А.Р.Тожиматов

Магистрантлар https://doi.org/10.5281/zenodo.7222021 Аннотация. Тадцщотлар натижаларига кура арзицли тупроцларда цулланилаётган оддий агротехника тадбирлари таъсирида ушбу тупроцларнинг хосса ва гуза уосилдорлиги курсаткичлари узоц вацт давомида аста-секинлик билан бироз ижобий томонга узгаради. Махсус тадбирлар цуллаш эса жараёнини жадал бориши, таъсири тез ва кучли, шунингдек узоц вацт давомида сацланиб цолишини курсатди.

Калит сузлар: Антропоген омил, морфология, тадрижий ривожланиш, арзик, шох, гипс, карбонатлар, сувда осон эрувчи тузлар, гуза, уосилдорлик.

ИЗМЕНЕНИЕ РОСТА И УРОЖАЙНОСТИ ХЛОПЧАТНИКА НА НА АРЗЫКОВЫХ ПОЧВАХ ПРИ ОРОШАЕМОМ ЗЕМЛЕДЕЛИИ Аннотация. Наблюдение за хлопчатником на арзыковых почвах показывают, что изменения свойств почв и рост урожайность при обычной агротехнике происходит медленно и долго. Специальные приемы способствуют более быстрому улучшению свойств и повышению хлопка-сырца. Установлено, что положительное влияние специальных приемов сохраняется длительное время.

Ключевые слова: антропогенный фактор, морфология, эволюцонное развитие, арзык, шох, гипс, карбонаты, легкорастворимые соли, хлопок, урожайность.

CHANGES IN THE GROWTH AND YIELD OF COTTON ON ARZYK SOILS UNDER IRRIGATED AGRICULTURE Abstract. Monitoring of cotton production under usual continuations on arsyk soil indicates that deviation of soil and increment of productivity changes slowly and during long time. Special methods promote faster improvement of properties and increase of raw-colon production it is set that positive influence of special methods is elective for a long fine.

Key words: anthropogenic factor, morphology, evolutionary development, arzyk, horn, gypsum, carbonaty, legkorastvorimye salt, cotton, productivity.

КИРИШ

Маълумки, гуза усимлиги илдизининг ривожланиши тупрок юзасида ер юзасига якин жойлашган кучли зичликка эга булган юкори карбонатли-шохли ва гипсли (У.Мирзаев., В.Исаков, 2009., 2015, 2018, У.Мирзаев., В.Исаков, М.Юсупова 2020) катламлар таъсирида кескин ёмонлашади, бу эса гуза тупларининг усишини сустлаштиради. Гуза туплари паст буйли, кусаклар сони оз, кусакнинг уртача огирлиги кичик булиб, х,осилдорлик паст булади.

Арзикли катламлар х,ам ута зич ковушмага эга булиб, гузанинг ер ости ва ер усти кисмларининг усиш ва ривожланишига юкоридагилардек таъсир килади. Арзикли катламларнинг тупрок кесимида жойлашиш чукурлиги ва турли агротадбирларни

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Fyзанинг ривожланиши ва х,осилдорлигига таъсирини 1977-1979 йилларда Комсомолобод (х,озирги YлyFнор) тyманининг "Ок олтин" давлат xyжалиги ерларида Урганган эдик. Орадан 25 йил yтгач айни yша тажриба майдонларида кайта кyзатyвлар yтказдик. Натижалар тупрок xоссалари ва Fyзанинг ривожланиши хдмда х,осилдорлигида ижобий yзгаришлар юз берганини курсатди.

Fyза илдизларини ювиш натижалари Fyза илдиз системасининг Усиши ва ривожланиши арзикли катламнинг жойлашиш чукурлигига боFликлигини курсатди. Арзик катлами булмаган утлоки тупрокларда Fyза туплари кучли ривожланган илдиз системасига эга (1-жадвал). Fyза ук илдизи х,ар икки даврда х,ам 80-90 см ва ундан чукуррокка кириб борган, ёнлама илдизлар сони 60 тадан ортик, улар узунлиги 70-80 см га етади. Fyза ук илдизининг узунлиги 2,02 г/см3 хджмий массага ва 26% аэрация FOваклигига эга булган арзикли катлам 18 см чукурликдан бошланган утлоки юза арзикли тупрокда 11-15 см га тенг булди. Ук илдиз арзик катлами юзасига етгач, усишдан туктаган ва эгилиб, майда илдизчалар чикариб арзик катлами устида таркалган.

ТАДЦЩОТ МЕТОДИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Fyзанинг илдиз системаси хджмий массаси 1,35г/см3 ва FOваклиги 46% булган арзикли катлами 38 см дан бошланган утлоки саёз арзикли тупрокда юза арзикли тупрокка нисбатан яxширок ривожланган. Ук илдиз узунлиги 14-34 см оралетида булиб, бу ерда х,ам юкоридагидек арзикли катлам ичига киролмайди. Биринчи даражали ёнлама илдизлар сони 18 дан 22 гача, узунлиги эса 61-71 см булди.

Чукур юмшатиш мелиорацияланиши кийин булган тупрокларнинг сув-физикавий xоссаларини яxшилаш ва тузсизланиш жараёнларини тезлатиш учун кулланиладиган прогрессив агромелиоратив тадбир х,исобланади. Кузатишларимизнинг курсатишича, тупрокларни 60 см дан чукуррокка юмшатиш ва бу агротадбирларни 20 т гунг чикариш билан yЙFyнлаштириш тупрокларнинг физик xоссаларини анча яxшилади. Натижада Fyзанинг илдиз системаси нисбатан кучлирок ривожланди. Ук илдиз кириб борган чукурлик ортди, ёнлама илдизлар сони купайди.

Тупрокларнинг физик xоссаларида бошланган нисбий яxшиланишлар кейинги 25 йил давомида xyжаликда кулланилган агротеxник ва агромелиоратив тадбирлар таъсирида яна давом этди. Арзикли катламнинг хджмий массаси юза арзикли тупрокда 1,87 г/см3 гача камайганлиги ва аэрация FOваклиги эса 32,45% гача ортганлиги кузатилди. Бу курсаткичлар саёз арзикли тупрокларда 1,27 г/см3 ва 48,17% га тенг булди. Физик курсаткичларни яxшиланиши Fyза илдиз системасининг ривожланишида уз аксини топди. Ук илдиз 10 см гача чукуррокка кириб борди, ёнлама илдизлар сони 8 тагача ортди. Аммо уларнинг асосий кисми илгаригидек 20 см ли устки катламда таркалган.

Илдиз системасининг холати Fyзанинг ер усти кисмининг усиши, ривожланиши ва оxир-окибатда хосилдорликни белгилайди. Fyзанинг илдиз системаси канчалик кучли ривожланган булса, унинг ер усти кисми шунчалик яxши усган булиб, юкори хосил беради. Дархакикат, унумсиз арзикли катламлари булмаган утлоки тупрокларда етиштирилган Fyза кучли ривожланган илдиз системасига эга. Унинг ер усти кисми хам яxши тараккий этган булиб, хосил шоxлари ва хосил элементларининг куплиги ва юкори хосилдорлиги билан ажралиб туради (2-жадвал, 7-вариант). Арзик катлами 15-25 см дан бошланган юза арзикли тупрокларда эса Fyза туплари пакана булиб, бош поя баландлиги вегетация даврининг оxирида уртача 26,5-36,9 см ни ташкил килди (1-вариант). Бош поя

X рз Яс Й О СИ Одатдаги Вариант

- &

00 Арзик;ли катлам

чукурлиги, см

11-15 О ^ о Т-! Ук; илдизнинг узунлиги, см

Я Й рз 7~1 1-даражали ёнлама

Я п рз Я илдизларнинг сони, лпня

а\ о О я я 1978 й. Ён илдизларнинг узунлиги, см

12-13 о ё 5 03 рз 0-10 СП я 43 Я я н—1 ^ £ рз 43 43 Р3

о -к рз 43 03 Я Я Й 10-20

я ^ я 43 о я 20-30 я £ о^ е а ас « Я л:

30-40 я я рз Й ^ 1 рз ь Я Р3

40-50 Я § § ^ ^ Я рз со

50-60 я й 1 3 1 в

60-70 § ^ рз

70-80 • Я 43 О Я

о

►ч о чз к Й РЗ Й к

п

РЗ

Я

ъ

о я к

о ё рз 43

03

К я

Е

43

X О Я Й к

н

^

я

43

о я Й РЗ 43 Й рз

03 РЗ

Я Я Я

4

К Й Й к

оз

Р оз

2 о Я

рз 43 К

оз

рз ^

Я

Й рз 43 Я

н

рз £

43 Я О) рз

4 ^

О

рз Я Й рз 43 О О

рз 43 Я рз

СИ

рз 43 Я

ю о о

рз Ю

ЯС о

й о О

я

рз 43 Я Й рз

х а

Я Й *-<с рз Я 43

а и

Яс рз

рз Ю Я ^

Яс ^с Я

03 й рз

X О О

Я Й Й о

43 Й я

4 я

Яс Я Й Й рз 43 Й О рз

Н Я

В

н я

43 Я Й п рз Я

Я

5

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

03

рз рз 43

03

Я Я Й я

рз Й со рз

о Й Й я я ч я ч рз

Я

я

о

рз Я

Яс Й О 43

В

о X Й рз Я ч рз Я

X о о

я

н рз я

►Ч 43

^с О

Оз 43

^ Я

Я

я я ч

X о

я

рз я

рз

^с оз

рз 43 Я

В

й рз 43

Я

Я Й й я

Н

> «

^ 8

Л к

а»

_ р3 Л и

3 §

с И

> я Н ' В

я

>

о в

Яс

н рз Й я я я о н Й рз 43 Я

Я оз Й рз

Ю

Яс Я Й Й рз 43 Й рз

Я

Ц ^С Я «1

я н Й рз 43 Я

я я ч

о

В

я

43

я

X

Р3 я

й я я

я <<

Й я рз

я

я ^

О рз

Я я 43 ^

я

рз

н

^

я

43

о я

о

<Т>: 43 Й рз 43 Я

я

я

рз

X "Сс

рз Я

я Й

рз Я

рз

43 О Н О

X Я

я я

Й рз Яс

В

рз 43 О Я н

рз 43

Я

Й рз Я Я Й

рз Я

со рз 43 Я рз Я н

рз Я рз

Я

я

о о>

рз т

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

м Н рз Я

О

н рз Й

О м Я 50

5

03

рз

м 1-1

СО рз рз

О рз р Е

рз 43 Я

я

я

Й В я

рз

В

со рз

X О о

я Й Й о

43 Й я я я я я п

о

43

н я

в

"Сс

я п

я я я рз 43

я Е

я "Сс

я

яс

я Й Й я я

"Сс о

я

Й я я Й рз 43

я я я

рз ч 43

о

я о Й рз

о о> Й о

я о

43

я

со

н К

рз рз

Е

рз

я

О)

я

43

рз рз 43

X о о

я Й Й о

43 Й я я

я я

о 43 рз

43 Й рз 43

н рз

СГ1

о

я

43

я

рз н я

43

о я

X о о о рз Й рз 43

я

¡а

Е

я Й рз

я

я

СП

"Сс о

я

Й я я Й рз 43

Р3 I— о О

о о

я

о ^ к>

рз Со

рз

о\ и»

ю

н рз Ч рз

О Н Й Я

СП

я ^

рз

со рз 43 Я рз Я н

рз

00

рз

О 43 Н Й Я

я

"Сс п о рз рз Я Я

рз

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Я

рз 43 Я Й Й я

X О) О "Сс

Й ё Я И

Й я Е ч

О "Сс

X 03

Й Р3 Н

К Я

ИН нЗ §-ё

43 ^

О ¿5

Я ^

О

§ з

Е

РЗ

2 н

Й ^ § Ц

о

Я 43

> Я

я

о н рз Й

я

43 Й рз 43

о

рз

я

я

н рз

Е

я я Й я я Й Й я

рз Я Й Й я ч я

"Сс 43 Н рз Я рз

00

Л

Я ^

Я со рз

ш а

о со

2 рз

| Яс

^ I

43 Я

Н О

^ рз

О

§ ^

Я д

X

" о

^ §

рз

>3

Ё ^

21 ^ Я я

2 о о

43 Й рз 43

Я "Сс

Й рз Я Я Й

рз рз Я

о\

X о о

я

со рз 43 Я рз Я н

рз

X О Й

Й „

р «

^ рз 43 Я

СИ рз

рз д

^ Н ^ И

« Е

а

о н я

С о

Д >н

рз -Я 43

О 43 Й рз

О Й Й я я п я

н

я

43

о я Й рз

я ч рз

о

43 Й я я п а>

п

рз 43

я ч рз

ю

я

п

X о о

я Й

ш Й о

о

я н Й рз 43

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

я

Р3

н 2

рз 2.

я о р ^

^ я

рз

V 2

ч §

^ §

Я Й Я

о я

а з § =

я

я о

03

рз

я я я

4

X

о ^

я

5

03

рз

> 43

03

я я

я я

рз

со рз 43

я

рз

я н Й рз

03

я я

я

н

я

43

о я Й рз 43 Й рз

я

03

о

я

я

^

я ^

43 Й я я Й рз

я

о>

о

Е

рз

н о

я

Я ^С

5 ^

О >н

О) а рз .

н рз

я

о о

03

я

рз 43 Й я

о о И

Я Й

я

Ш Л

° И рз В

о

^ 43

я

О) л

я § Р* 3

"Сс 43

н рз я рз

Ц РЗ

^ я

рз

рз

я

я

я

о

рз рз Я 43

оз Я я

я

рз

я я

рз

я

рз

Я

рз 1-| Я Рз

Н

^

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Я 43 О Я Й рз

$ Й м Р3

"Сс о

рз Я

оо со рз

0

1 Я рз рз

н я

П1 -Й Я Й

Ч р3

^с §

н рз 43 Я ч рз

о

м рз 43 Я рз

Я ^

со рз

ю о

^с Я ч

о О Й я

О)

я

^

я

43

03

рз ^

Я

Й рз 43 Я

я я я

о о

я Й Й о

43 Й я п я

а>

5 я Е 3

Я Р3

СИ

рз 43

я

со

о

*

рз

я я Е я

я о Й рз Й Я рз Я

я "Сс

О

рз Я Й рз 43

О О

я

я

о ¡а 43 й Я

Е

о х Й рз Я

рз Ч

рз Я

^с 8

Я

Я

н рз

Е

я я

43 Н рз Я рз

Е я О §

н рз Я

2 3

"Сс

Й рз Я Я Й

рз Я

я Й

и Й о

^ 2 О) н "Сс Й ^ £ К ^ а\ К

О) о

а о

■ я

- я

рз

Я ^ О

И1 е

рз О

X рз

О Й

о о>

я Й Й о

43 Й я п я

я

^

я

43

я

43 Й рз 43

Н рз Сг1 О

Я 43 Я Й рз

О

рз Я Я

я я ч

о я

43 Й я п я

ю

н рз

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

рз

н о

я

СП

чо а

рз

Н О

Я

н

я п рз

н рз Я

БС1ТЖСТ АЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 7 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

1в + чукур 2 18 20-30 24-34 60 15-20 9-12 0-4 - - - - -

юмшатиш

2в + 20т 3 18 20-37 30-38 60 18-23 9-15 2-5 1-2 - - - -

гунг

2003 й

Сугориладиган утлоки саз юза арзикли тупрок

1 22 15-25 20-25 70 15-17 3-5 2-3 - - - - -

2 25 20-35 25-32 70 14-20 8-9 2-3 0-2 1 - - -

3 25 22-38 35-40 70 19-20 10-12 4-4? 2-3 1 - - -

Сугориладиган утлоки саз тупрок

7 80-82 60-68 80 22-19 16-17 10-12 4-6 3-5 3-5 1-2 1-2

тупрокли майдонларнинг чукур юмшатилмаган кисмларида 2,3 с га ва саёз арзикли тупрокларда 2,7 с га ортиб, гектарига мос холда 8,2 ва 11,8 с га этган. 2 билан 3 ва 5 билан 6 вариантларда етиштирилган гузанинг хосилдорлик даражаси деярли тенг. Х,осил курсаткичи юза арзикли тупрокларда гектарига 14,2-13,6 с ни ва саёз арзикли тупрокларда 19-20,1 с ни ташкил килди. Бу кийматлар 1977-79 йй курсаткичларидан 6,9-2,8 ва 4,2-2,6 с га купдир.

ХУЛОСА

Шундай килиб, сугориладиган дехкончиликда кулланилган умумий агротехника тадбирлари хам, махсус тадбирлар хам арзикли тупрокларда етиштириладиган гузанинг ривожланишига ижобий таъсир килади. Узгаришлар гуза илдиз системасининг кучли ривожланишида, гуза тупларининг буйдор булиши, хосил шохларининг куплаб юзага келиши, хосил элементлари ва кусакларнинг куп тупланиши хамда хосилдорликнинг ортишида ифодаланди. Аммо пахта хосилининг купайиши умумий агротехника шароитларида секин ва узок давом этади. Тупроклардан фойдаланиш даври катталашган сари узгаришлар яккол акс этади. Тупрокларнинг мелиоратив холатини яхшиловчи махсус тадбирларни амалга ошириш гузанинг ривожланиши ва хосилдорлигининг ортишини тезлатади.

2-жадвал.

Сугориладиган утлоки саз арзик-шурхокли тупрокларда гузанинг холати ва унинг

узгариши.

№ Вариант I 2 л с кз БТ к ги и ил рл кр и ук СО С < * Кучат калинлиги, минг/га Бош поя баландлиги, см Симподия шохлари, дона Х,осил элементлари, дона Битта кусакнинг огирлиги, г Х,осилдорлик, с/га

Жами Шу жумладан кусаклар

1977-1 979 йй.

Суго риладиган утлоки саз юза арзикли тупрок

1 Одатдаги хайдов 15-25 147,1 29,8 0,2 2,9 1,36 2,9 5,9

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2 1в + чукур юмшатиш 15-25 154,3 36,7 0,5 3,9 1,6 3,0 7,3

3 2в + 20т гунг 15-25 130,7 39,0 1,0 5,1 2,6 3,2 10,8

Сугориладиган утлоки саз тупрок

7 Одатдаги хайдов йук 88,5 91,4 12,0 24,8 8.6 4,8 36,5

2003-2004 йй.

Суго риладиган утлоки саз юза арзикли тупрок

1 20-25 130 40 5 10 2,1 3,0 8,1

2 25 127 48 4 10 3,5 3,2 14,2

3 25 125 50 5 12 3,3 3,3 13,6

Сугориладиган утлоки саз тупрок

7 йук 74 108 14 20 13,5 3,5 34,9

REFERENCES

1. Исоков В. Ю., Мирзаев У. Марказий Фаргонада шаклланган арзикли тупрокларнинг хоссалари ва уларнинг инсон омили таъсирида узгариши //Тошкент.: Фан. - 2009. -Т. 228.

2. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Б., Юсупова М. А. К характеристике почв песчаных массивов Центральной Ферганы //Современное состояние и перспективы развития мелиоративного почвоведения. Матер. межд. конф. посященной. - 2009. - С. 35-38.

3. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Б., Юсупова М. А. Особенности характеристики почв песчаных массивов Ферганской долины //Научное обозрение. Биологические науки.

- 2020. - №. 1. - С. 15-19.

4. Эшпулатов Ш. Я., Турдалиев А. Т., Мирзаев Ф. Почвенно-археологический метод для определения возраста древних орошаемых палеопочв //Актуальные вопросы современной науки. - 2017. - №. 2. - С. 63-67.

5. Mirzaev U., Umarkulova B., Ganiev Y. Use of organic fertilizers, prepared from local waste, to improve the properties of meadow sulf soils: https://doi. org/10.47100/conferences. vlil. 1340 //Research Support Center Conferences. - 2021. -№. 18.06.

6. Мирзаев У. Б., Умаркулова Б. Н., ^улдашева М. И. Марказий фаргонанинг сугориладиган утлоки саз тупроклари шароитида сабзи етиштиришда янги агротехнологиялари самарадорлиги //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D3. -С. 71-76.

7. Мирзаев У. Б., Умаркулова Б. Н. Влияние антропогенного фактора на эволюцию орошаемых арзык-шоховых почв //Научное обозрение. Биологические науки. - 2020.

- №. 2. - С. 5-9.

8. Isakov V., Mirzaev U. Dynamics of arzyk-shokh meadow sasa soils under influence of irrigation //Scientific journal of the Fergana State University. - 2019. - Т. 1. - №. 6. - С. 47-50.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

9. MIRZAEV U. General patterns of salinization and desalinization of soils of cones of carrying out of the river Isfayram-Shakhimardansay //Scientific journal of the Fergana State University. - 2018. - Т. 1. - №. 1. - С. 34-38.

10. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Б., Юсупова М. А. Гипсоносные почвы ферганской долины и их изменения под влиянием антропогена //Ученый XXI века. - 2017. - С. 12.

11. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Б., Юсупова М. А. О почвах песчаных массивов центральной Ферганы //Научная дискуссия: вопросы математики, физики, химии, биологии. - 2016. - №. 8-12. - С. 35-38.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.