Научная статья на тему 'Arra tishlaridan paxta tolasini yechib olish jarayoni parametrlarini ilmiy asoslash'

Arra tishlaridan paxta tolasini yechib olish jarayoni parametrlarini ilmiy asoslash Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
25
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
arra diski / arrali jin / kolosnik / ishchi kamera / tola / chigit / chiziqli tezlik / ishqalanish kuchi / elastiklik / qovushqoqlik. / aw blade / saw gin / grate / working chamber / fibre / seed / linear velocity / friction force / elasticity / viscosity.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Yo‘ldashev Hasanboy Sulaymon O‘g‘li, Inamova Maftuna Dedamirza Qizi, Sarimsakov Olimjon Sharifjanovich

Mazkur maqolada paxta tozalash korxonalaridagi mavjud va asosiy muammolardan biri bo‘lgan tolani chigitdan yechib olish yoki ajratish jarayoni ilmiy va nazariy o‘rganilgan, bir qator tajribalar olib borilib, olingan natijalar keltirilgan hamda yechimlar taklif qilingan. Jahonda paxta mahsulotlariga bo‘lgan talabning oshishi sababli yirik paxta yetishtiruvchi mamlakatlarda paxtani dastlabki ishlash texnika va texnologiyasini takomillashtirish hamda ularning ilmiy asoslarini yaratish bo‘yicha keng miqyosda ilmiy-tadqiqot ishlari olib borilmoqda. Bu borada, jumladan, jarayonlarning matematik modellarini ishlab chiqish va optimizatsiya usullari yordamida paxtaga ishlov beruvchi mashinalar ish unumdorligini oshirish, ishchi organlarning resurstejamkor konstruktsiyalarini yaratish, mashinalarning ekspluatatsion xususiyatlarini yaxshilash hisobiga olinayotgan paxta tolasi tabiiy sifat ko‘rsatkichlarini saqlab qolish va mahsulot tannarxini pasaytirish muhim ahamiyatga ega. Shu bilan birga, arrali tola ajratish mashinasi uchun mahsulot sifatiga salbiy ta'sir ko‘rsatmaydigan, resurstejamkor ishchi organlar konstruktsiyalarini ishlab chiqish va parametrlarini asoslash masalalari ham barcha paxta yetishtiruvchi mamlakatlar uchun dolzarb hisoblanadi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Scientific substantiation of parameters of the process of cotton fiber removal from saw teeth

This paper scrutinizes the process of extracting or separating fiber from seed, which is viewed as one of the milestones in cotton-ginning plants, reviews a series of implemented experiments, presents results, and offers solutions. Increasing demand for cotton produce across the globe leads to large-scale research work to improve the technique and technology of primary cotton processing and to establish their scientific basis in major cotton-growing economies. In this regard, it is becoming important, among other things, to develop mathematical models of processes, boost the productivity of cotton processing machines by means of optimization methods, create efficient working bodies, preserve natural quality indicators of the cotton fiber obtained through improved operational characteristics of machines, and reduce production costs. At the same time, the issues of the development of resource-efficient designs of working bodies that won’t negatively affect the quality of products and the justification of the parameters of the sewing machine seem relevant for all cotton-growing economies.

Текст научной работы на тему «Arra tishlaridan paxta tolasini yechib olish jarayoni parametrlarini ilmiy asoslash»

S^B^H 05.06.02 - TO'QIMACHILIK MATERIALLARI TEXNOLOGIYASI VA XOMASHYOGA ^^H DASTLABKI ISHLOV BERISH

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2023-6-9 UDC: 677.21.021(045)(575.1)

APPA ТИШЛДРИДДН ПАХТА ТОЛАСИНИ ЕЧИБ ОЛИШ ЖДРДЁНИ ПДРДМЕТРЛДРИНИ

ИЛМИЙ ДСОСЛДШ

Йулдашев Хасанбой Сулаймон угли,

"Тукимачилик толалари му>;андислиги" кафедраси, ORCID: 0000-0002-1269-5116, e-mail: yoldashev93992020@mail.ru;

Инамова Мафтуна Дедамирза кизи,

"Тукимачилик толалари му^андислиги" кафедраси ассистенти, ORCID: 0000-0002-1122-3192;

Саримсаков Олимжон Шарифжанович,

техника фанлари доктори (DSc), "Тукимачилик толалари му^андислиги" кафедраси профессори, e-mail: olimjon5008@mail.ru

Наманган тукимачилик технология институти

Аннотация. Мазкур мацолада пахта тоза-лаш корхоналаридаги мавжуд ва асосий муаммо-лардан бири булган толани чигитдан ечиб олиш ёки ажратиш жараёни илмий ва назарий урга-нилган, бир цатор тажрибалар олиб борилиб, олинган натижалар келтирилган %амда ечимлар таклиф цилинган. Жацонда пахта ма^сулотлари-га булган талабнинг ошиши сабабли йирик пахта етиштирувчи мамлакатларда пахтани даст-лабки ишлаш техника ва технологиясини тако-миллаштириш %амда уларнинг илмий асосларини яратиш буйича кенг мицёсда илмий-тадцицот ишлари олиб борилмоцда. Бу борада, жумладан, жараёнларнинг математик моделларини ишлаб чициш ва оптимизация усуллари ёрдамида пахта-га ишлов берувчи машиналар иш унумдорлигини ошириш, ишчи органларнинг ресурстежамкор конструкцияларини яратиш, машиналарнинг экс-плуатацион хусусиятларини яхшилаш хисобига олинаётган пахта толаси табиий сифат кур-саткичларини сацлаб цолиш ва ма^сулот таннар-хини пасайтириш му^им а^амиятга эга. Шу билан бирга, аррали тола ажратиш машинаси учун ма^сулот сифатига салбий таъсир курсатмай-диган, ресурстежамкор ишчи органлар конструк-цияларини ишлаб чициш ва параметрларини асос-лаш масалалари %ам барча пахта етиштирувчи мамлакатлар учун долзарб хисобланади.

Калит сузлар: арра диски, аррали жин, колосник, ишчи камера, тола, чигит, чизицли тез-лик, ишцаланиш кучи, эластиклик, цовушцоцлик.

Кириш

Маълумки, арра тишлари толани ечиб олишда асосий вазифани бажаради. Толани шикастламасдан чигитдан ечиб олишда, тола тутамларига зарар бермас-лик, самарали ечиб олиш учун арра тишла-ри параметрларини тугри, илмий асослаш зарур.

Арра тиши параметрларини х,озирги пахтани цайта ишлаш заводларида тола-ни шикастламасдан дастлабки сифатини сацлаб долган х,олда ечиш асосий муаммо-лардан биридир. Тола ечиб олиш жараёни-да арра тишларини очиш ёки тугрилашда стандартлар ёки илмий асосга таянилмаса, тола янада калта толага айланади, шикаст-ланади ва х,.к. Бу мавзу пахта тозалаш кор-хоналари таклифига асосан урганилган ва муайян натижага эришилган. Пахта тоза-лаш корхонаси механик ва инженерлари билан биргаликда мавзу урганилди х,амда унга таклиф ва ечимлар берилди.

Арра тиши зарбаси давомида кучнинг чигит огирлик марказидан утган уцда-ги проекцияси чигитни деформациялай-ди. Кучнинг айтилган уцца тик уцдаги

S

проекцияси билан чигит огирлик марка-зигача булган масофа (елка) билан куч купайтмаси М куч моментини х,осил ;ила-ди ва у чигитни айлантиришга х,аракат ;илади. Куч киймати узгармас булганда, унинг битта укдаги, масалан, радиусга тик йуналган у;даги проекцияси оши-ши унинг радиус буйлаб йуналган укда-ги проекцияси камайишига олиб келади. Яъни зарба кучи тулигича чигитни айлан-тирувчи кучга айланади (Axmedxodjaev, Adashboyev, Yo'ldashev, & To'xtaev, 2022). Чигит арра тиши билан контактда булган ну;та атрофида айланса, унинг ор;а то-монларидаги толаларнинг арра тишлари билан учрашишига имконият тугилади ва чигит толаси туларо; ечиб олинади. Ушбу куч моменти кийматини оширсак, чигит тезрок; айланади ва унинг толалари-ни ечиб олиш имконияти ошади. Бунинг учун куч елкасини ошириш мумкин, аммо бу объектив х,одиса булиб, биз унга таъсир курсата олмаймиз.

2-йул - куч проекцияси Fx кийматини оширишдир. Бунинг учун арра тишлари олд бурчаги киялигини муайян микдор-гача камайтириш керак. Бу проекция куйи-дагича топилади:

с с Y + а m

Fx = F cos ——— (1)

Бу ерда Y - арра тиши олд томонининг контакт нуктасида радиусга тик текислик-ка нисбатан огиш бурчаги;

а - арра тиши ор;а томонининг контакт нуктасида радиусга тик текислик-ка нисбатан огиш бурчаги (Axmedxodjayev, Obidov, & Sarimsakov, 2020).

Арра тишининг ор;а бурчаги тишнинг калинлиги, яъни мустах,камлигини ифо-далайди. Шунинг учун уни олд бурчак-ка нисбатан амалдаги 200 га куп булган даражада са;лаш ма;садга мувофи;. Чунки бу бурчак толани илиб олишга хизмат ;ил-майди.

Косинус функцияси бурчак 0 га тенг булганда, 1 га тенг булади. Бунда таъсир кучи ва унинг проекцияси узаро тенг-

НАУЧНОЕ ОБОСНОВАНИЕ ПАРАМЕТРОВ ПРОЦЕССА УДАЛЕНИЯ ХЛОПКОВОГО ВОЛОКНА С ЗУБЬЕВ ПИЛЫ

Йулдашев Хасанбой Сулаймон угли,

кафедра «Инженерия текстильного волокна»

Инамова Мафтуна Дедамирза кизи,

ассистент кафедры «Инженерия текстильного волокна»;

Саримсаков Олимжон Шарифжанович,

доктор технических наук (DSc), профессор кафедры «Инженерия текстильного волокна»

Наманганский институт текстильных технологий

Аннотация. В данной статье научно и теоретически изучен процесс извлечения или отделения волокна от семени, который является одной из основных проблем на хлопкоочистительных предприятиях, проведена серия экспериментов, изложены результаты и пути решения. В связи с ростом спроса на хлопковую продукцию в мире проводятся масштабные научно-исследовательские работы по совершенствованию техники и технологии первичной переработки хлопка и созданию их научной базы в крупнейших хлопководческих странах. Поэтому важно в том числе разработать математические модели процессов и повысить производительность хлопкоперерабатывающего оборудования с использованием методов оптимизации, создать ресурсосберегающие конструкции рабочих органов, сохранить природные показатели качества хлопкового волокна и снизить себестоимость продукции. При этом вопросы разработки конструкций ресурсоэффективных рабочих органов, не оказывающих негативное влияние на качество продукции, и обоснования параметров пилоотделительной машины актуальны для всех стран, выращивающих хлопок.

Ключевые слова: пильный диск, пильный джин, колосник, рабочая камера, волокно, семя, линейная скорость, сила трения, эластичность, вязкость.

SCIENTIFIC SUBSTANTIATION OF PARAMETERS OF THE PROCESS OF COTTON FIBER REMOVAL FROM SAW TEETH

Yuldashev Hasanboy Sulaymon ugli,

Department of Textile Fiber;

Inamova Maftuna Dedamirza kizi,

Assistant of the Department of Textile Fiber;

05.06.02 - TO'QIMACHILIK MATERIALLARI TEXNOLOGIYASI VA XOMASHYOGA

DASTLABKI ISHLOV BERISH

Sarimsakov Olimjon Sharifjanovich,

Doctor of Technical Sciences (DSc), Professor of the Department of Textile Fiber

Namangan Institute of Textile Technologies

Abstract. This paper scrutinizes the process of extracting or separating fiber from seed, which is viewed as one of the milestones in cotton-ginning plants, reviews a series of implemented experiments, presents results, and offers solutions. Increasing demand for cotton produce across the globe leads to large-scale research work to improve the technique and technology of primary cotton processing and to establish their scientific basis in major cotton-growing economies. In this regard, it is becoming important, among other things, to develop mathematical models of processes, boost the productivity of cotton processing machines by means of optimization methods, create efficient working bodies, preserve natural quality indicators of the cotton fiber obtained through improved operational characteristics of machines, and reduce production costs. At the same time, the issues of the development of resource-efficient designs of working bodies that won't negatively affect the quality of products and the justification of the parameters of the sewing machine seem relevant for all cotton-growing economies.

Keywords: saw blade, saw gin, grate, working chamber, fiber, seed, linear velocity, friction force, elasticity, viscosity.

лашади, аммо бу х,олда тиш х,ам, толани илиб олиш х,ам булмайди. У 900 да 0 га тенг булса, бу х,олда таъсир кучининг ради-усга тик текисликдаги проекцияси нолга тенг булиб, тишнинг толани тутиб туриш хусусияти йуколади. Тиш киялигининг амалдаги киймати радиусга нисбатан 400, унга тик текисликка нисбатан 500 ни таш-кил килади. Бу киймат тишнинг 3,46 mm булган баландлигини таъминлаб беради (Madumarov, Jurayev, & Yuldashev, 2022).

Материал ва методлар

Тадкикотлар Наманган тукимачилик саноати институтининг "Тукимачилик то-лалари мух,андислиги" кафедраси коши-даги "Cotton Engineering and Technology" лабораториясида олиб борилган. Тажри-балар Косонсой ва Туракургон пахта тоза-лаш корхоналарида синовдан утказилиб, асосланган.

Тадкикот объектлари сифатида Косонсой пахта тозалаш заводидаги 4ДП-130 аррали жин ва Туракугон пахта тозалаш заводидаги 4ДП-130 аррали жинлар тан-ланиб, ундаги нуксонлар ва арра тиши па-раметрлари урганилди.

Тадкикот натижалари

Арра тиши параметрларини асослашда арра тишининг рационал огиш бурчаги-ни аниклаш учун, биринчи навбатда, тиш баландлигини кандай кийматгача туши-риш кераклигини билиш лозим. Юкори-да тишга илашган толалар калинлиги тах,лил килинганда, унинг толани илиб олиш хусусияти ва пишиклигини таъ-минлаган х,олда, тиш баландлигини 2 тт гача пасайтириш мумкинлиги бир неча олимларнинг тадкикотларида айтилган эди. Шу нуктаи назардан, тиш баландли-ги 2 тт кабул килиниб, унинг киялиги аникланди.

Аррали жинларда жинлаш жараён-ларини адабиётлар оркали урганиш шуни курсатдики, жинлаш самарадорлигини ошириш хомашё валиги зичлиги орти-шига олиб келади. Бу эса, уз навбатида, мах,сулотнинг сифатини ёмонлаштира-ди. Бун-дан куринадики, хомашё вали-гининг зичлиги аррали диск тишларига, арра тиш-лари эса чигитга таъсир этади, натижада тола ва чигитнинг шикастла-ниши ортади (Sarimsakov О., 2021). Бунда зичланиш массаси бевосита жинлаш зонасида икки баробар купаяди. Бу эса жинлаш жараёнида нуксонлар ортишига сабаб булади (1-жадвал).

Жинлаш зонасида тола шикастланиши-нинг ортиши хомашё валиги зичлиги оши-ши билан боглик.

Тиш учидаги куч тезлик йуналишида улчанганда, унинг киймати шуни курсат-дики, хомашё валигининг зичлиги ортиши билан кучнинг киймати мос х,олда хома-шё валигининг энг кичик зичлигида 25 Н, хомашё валигининг уртача зичлигида 42 Н ва хомашё валигининг юкори зичлигида 67 Н ни ташкил этди (Sarimsakov О., 2018).

s

1-жадвал

Хомашё валиги *олати Зичлиги, кг/м3 Механик шикастланган толалар, %

Дастлабки 72,8 2,0

Хомашё валигидан утганидан сунг

Зич 94,2 25,5

Уртача 82,4 18,5

Буш 70,7 9,0

Бу, албатта, катта юкланишлар (якка толанинг нисбий мустахкамлигига нис-батан) хамда арра тиши ва колосник юзаси сифати ёмонлашиши, тола сифати жиддий шикастланиши ва баъзи холларда юза-нинг емирилишига олиб келиши мумкин.

Баъзи тадкикотчиларнинг фикрича, узилган тола куринишидаги нуксонлар хосил булишига асосий сабаб арра юзаси текислиги билан колосник кундаланг ке-сими оралигидаги масофанинг етарлича булмаслигидир. Яъни нуксонлар арра диски билан колосниклар орасидаги тиркиш (зазор) марказлаштирилмаган-лиги сабабли юзага келади (Sarimsakov, КигЬапоу, Yo'ldashev, & Jurayev, 2022).

Бирок арра тиши ва колосниклар ора-лигига тортилган толалар сони мос кел-маслиги мумкин, чунки тиркишда бир вактнинг узида бир нечта тиш билан тортилган толалар булиши мумкин. Шуни хи-собга олган холда, арра тиши калинлиги-нинг рационал кийматини танлаш толага куч таъсирини сезиларли даражада камай-тириш билан бирга унинг шикастланиши-ни камайтиради ^и1аутопо^ Inamova, & Yuldashev, 2022).

Тадкикотда арра тиши профилини такомиллаштириш билан биргаликда тиш арраси ишчи юзасининг сифатини пахта толаси сифатига боглик^иги ва тишнинг ён юзалари тозалиги 6-7 класс оралигида ур-натилди. Намланган толасимон материал-нинг энг яхши курсаткичи хром ёки полимер билан копланган юзаларда кузатилди.

Синов вактида жин арраси ишчи юза-си ён томонлари мослашиш интенсив-

лигининг колосник билан арра ораси-даги тирциш (зазор) улчамига боглиц-лиги аницланди. Тирциш, уз навбатида, арранинг узи буйлаб титраб айлани-ши, урнатиш ноаницлиги, арра валиги-нинг титраши ва бошца сабабларга бог-лиц (Sulaymonov, Inamova, & Yuldashev, 2022).

Бунда ишцаланиш арра тишининг ён томонларида фацат толасимон масса билан буладиган булса, у х,олда емирилиш узоц вацт оралигида кузатилади. Бироц тиш ён томонлари билан аррали диск-нинг марказлаштирилмаганлиги учун ко-лосникка тегадиган булса, тез емирилиш содир булади.

Жин арраси ва колосник иш зоналари оралигидаги тирцишнинг уларнинг еми-рилиши натижасида ортиши жин цурилма-сининг инструкцияда белгиланган ишлаш режимини таъминлай олмайди (Tursunov, Yuldashev, & Madiyarov, 2022).

Янги замонавий пахта тозалаш ма-шинасини яратиш ва амалдагисини тако-миллаштиришни назарий ва амалий си-новларсиз амалга ошириб булмайди. Бир цатор муаммолар мавжудки, уларни бу босцичда фацат назарий йул билан х,ал этиш имконсиз. Шунинг учун замонавий усуллар ёрдамида тажриба-синов ишлари-ни утказиш мацсадга мувофиц.

Ш.Т.Эргашев арра тиши олд цирраси-нинг арра радиусига нисбатан огиш бур-чаги рационал цийматини топиш буйича изланишлар олиб борган.

1-расмда арра тишлари билан колосник учрашиш зонаси схемаси келтирилган.

05.06.02 - TO'QIMACHILIK MATERIALLARI TEXNOLOGIYASI VA XOMASHYOGA

DASTLABKI ISHLOV BERISH

сифат курсаткичларини максимал да-ражада са;лаб ;олиш х,амда арралардан фойдаланиш ресурсный 2-3 баробар оши-риш учун арра тишлари баландлигини 2 mm ва арра тишларидан толани кафо-латли ечиб олиш х,амда бунинг учун сарф-ланадиган энергия сарфини камайтириш учун арра тишлари олд циррасининг арра радиусига нисбатан огиш бурчагини 20° га келтириш лозим (Yo'ldashev, Xoshimov, & O'rinboyev, 2021).

1-расм. Арра тишлари билан колосникнинг учрашиш нуцтаси

Арра тишларига илашган тола тутами мувозанат тенгламасига кура, арра тиши олд циррасининг колосник билан учрашиш бурчаги в >2° булиши, олд цирранинг арра радиусига нисбатан огиш бурчагини эса у = 20°гача камайтириш толани ажра-тиш жараёни курсаткичларига салбий таъсир курсатмаслиги, аммо толани арра тишларидан ечиб олишда энергия сарфини камайтириш ва толани тишлардан ка-фолатли ечиб олишни таъминлаши таъ-кидлаб утилган (Yo'ldashev, 2022).

Ю;оридаги фикрлардан келиб чи;иб, уз ишимизда тад;и;отчилар томонидан таъкидлаб утилган 2 та самарани бир-лаштириб, умумий самарадорликни яна-да оширишни тавсия ;иламиз: арра тишлари ёрдамида пахта чигити дастлабки

2-расм. Тиш баландлиги буйича унинг циялигини топиш схемaси

2-расмдан куйидагилар маълум булади:

cosy =h/a ; cos(y + a) =h/B, (1) Синуслар теоремасига кура:

sin(90+y)/B=sin(90- у - a)/a =sina/c; (2)

Келтириш тенгламаларига кура: sin(90+y) = cosy.

a = 200 булсин. Тиш радами узгармайди: С = 3,59 mm; тиш баландлигини h = 2 mm деб цабул цилсак:

Cosy =2/а ; cos(y+20) =2/B ; cos у /В = cos(y+20)/3.59 = sin20/c => cos y /В = sin20/3.59 => cos у = 0.095B = 2/а ; 2/B = 3.59x0.34/3.59 => 2/В = 0.34 => В = 2/0.34 = 5.88 mm => а = 2/(0.095x5.88) = 3.58 mm => у = аrccos (0.56) = 0.98 = 56.20 ёки радиусга тик текисликка нисбатан олганда, 9056.2 = 33.80. Тиш орцасининг огиши эса 39.9+20 = 59.90. Тишлар орасидаги майдон Герон тенгламасига кура: S^p^Xp-BXp-c)) = =V(6.525 (6.525 -3.58)(6.525 -5.88)(6.525 -3.59) ) = 5.98 mm2 Ярим периметр p= 0.5(3.58+5.88+3.59) = 6.525 mm

s

Тишлар орасидаги майдон Герон тенг-ламасига кура:

S=Vp(p-a)(p-ß)(p-c) = =76,525 (6,525 — 3,57)(6,525 - 5,89)(6,525 - 3,59) = 5,99 mm2

Ярим периметр: e = (St /S)x100% = (0.25/5.98) x100% = 4.18%

Тола тутамининг арра тишлари орасидаги майдоннинг канча кисмини эгалла-шини курсатувчи коэффициент e куйида-гича аникланиши мумкин:

e = (St/S) x 100 % = (0,25/5,99) x 100 % = 4,17 %

Амалдаги вариантда 4,03 % эди. Биз-нинг вариантда 4,2 %га ошди. Аммо тиш-лар орасидаги майдондан фойдаланиш даражасини ошириш учун яна катта за-хира мавжудлигини айтиб утиш лозим.

Арра тишлари баландлигининг камай-тирилиши назарий жихатдан у томонидан илиб олинадиган толалар сонини камай-тирмайди.

Пахта толасининг колосник панжара-си ортидаги харакати конуниятини куриб чикамиз. 3-расмда пахта толасининг ко-лосникли панжара ортидаги харакати схе-маси келтирилган.

Р

3-расм. Пахта толасининг колосникли панжара ортидаги х,аракати схемаси

Унга кура, арра тишларига илинган толалар арра ёйи буйлаб харакатлана бо-

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

риб, толани арра тишларидан ечиб олувчи курилма таъсир зонасига киради. Айрим АКШ жинларида чуткали ечиш курилмала-ри ишлатилади. Бош;аларида, шунингдек, барча махаллий жин машиналарида хаво о;ими билан ишловчи тола ечиш курилма-лари кулланади (Yuldashev, Abduraximov, 1патоуа, & М^и^апо^ 2021).

Пахта толасининг колосникли пан-жара ортидаги харакат траекториясини Ш.Т. Эргашев куллаган назария асосида куриб чикамиз.

4-расмда тола тутамининг арра тишла-рида колосникли панжара ортидаги хара-кати хисоб схемаси келтирилган.

4-расм. Тола тутамининг колосник ортидаги х,аракати х,исоб схемаси

Пахта толасини туртбурчак кесимга эга булган L узунликдаги призма деб кабул киламиз. У m - массага, J - арра тишларига нисбатан инерция моментига, t - калин-ликка эга булсин. Унинг эгилишини хи-собга олмаймиз, чунки ходисани вактнинг жуда кичик оралиги учун курамиз ва бун-даги жуда кичик микдордаги эгилиш аха-миятга эга эмас.

Арра радиуси R тола узунлигидан 10 баробар катта. Шу холат учун бошлан-гич холатда толанинг огирлик маркази ра-диусини арра радиусига тенг деб оламиз: р = R. Тола огирлик маркази унинг узунли-гининг 1/4 булагига тугри келади. Бунда огирлик марказига марказдан кочма куч ва аэродинамик каршилик кучининг тенг таъсир этувчиси куйилган деб фараз кила-миз. Шунга кура:

Pm = mw2 р « mw2R (3)

Fa = cw2 р2 « cw2R2 (4)

ILM-FAN VA INNOVATSION RIVOJLANISH НАУКА И ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ SCIENCE AND INNOVATIVE DEVELOPMENT

89

05.06.02 - TO'QIMACHILIK MATERIALLARI TEXNOLOGIYASI VA XOMASHYOGA

DASTLABKI ISHLOV BERISH

Толанинг арра радиусига нисбатан огиш бурчагининг амалдаги ;иймати a унинг огирлик марказидан кейинги ;исмига тугри келадиган ;иймати a1 би-лан куйидагича богланишда:

a1 = а + (о = a +arcsin—; , Lsin" (5)

^ 2>/й +0.25L2 -RLcosk v j

Pm ва Fa кучлар йигинди векторининг йуналиши у бурчакнинг ;ийматига боглик;:

У =

arctgmw2R mw2R2

=arctg —

(6)

Йигинди куч вектори P аррали цилиндр бурчак тезлигига богли; эмас:

Р = w2R Vm2 + c2R2

(7)

Шундай ;илиб, исталган ва;т оралигида тола тутамига унинг у;ига нисбатан ß бурчак остида йуналган куч таъсир курсатади:

ß = у + а1 — ^ = —arctg ^ + а1 +

+ aresin

LsinK

2 Vß 2+0.2 5L2-RLcosk

7Г 2

(8)

ß^0 булса,тола тутами мувозанатга кел-майди. Р кучни 2 та ташкил этувчига ажра-тамиз. Бири тола тутамини чузишга инти-лувчи буйлама куч:

Pcosß

(9)

Иккинчиси, тола тутамини мувозанат холатига келтиришга интилувчи танген-циал куч:

Р. = Psinß

(10)

Даламбер принципига кура, тола тута-мининг мувозанатга келишига инерция кучлари моменти ;аршилик курсатади:

И ,Г Td2oC 7 Ii

Mi = -J—= —J ос

Хавонинг ;аршилик кучи: M = C a2

(11)

(12)

Агар толанинг аррага илинган ну;таси-га нисбатан олинган моментлар суммаси

нолга тенг булса, тола тутами мувозанатда булади:

(13)

£ М = — + Mv - Mt = 0

4 '

Тола тутами огирлик марказининг х,а-ракат ;онуни куйидагича:

; «" + cvä2 +

+ aresin

L(L)2Ry/m+cR2

4

LsinK

2tJR2+0.25L2—RLcosk

sin ja1 — arctg ^ +

-f}-o.

Ёки уни куйидаги куринишга келти-риш мумкин:

Td2x „ . 2 . Lü)2R-Jm+cR2

J—= С va Н----sin

dt2 4

+ arcsin

in ja1 — ,_-«).

2-JR2+0.25L2—RLcosk 2 )

arctgfR +

LsinK

(14)

Бу тенгламанинг Ш.Эргашев тенглама-сидан фар;и шундаки, унда хавонинг ;ар-шилик кучи хисобга олинган ва тангенциал куч елкаси тола узунлигининг 1/4 ;исмига тенг булгани учун тенгликнинг унг томо-нидаги кушилувчининг махражи 4 га тенг. Олинган ;онуният 2-даражали ночизи; дифференциал тенглама булиб, уни аналитик усулда ечиб булмайди (Аxmedxodjаev, Xodjiev, & Abduvoxidov, 2020).

Тенглама компьютерда куйидаги пара-метрларда Мар1е 2020 дастури ёрдамида сонли усулда ечилди ва тахлил ;илинди: m = 3,14; 2,512; 1,884 * 10-6 kg ; L = 33 * 10-3 m; c = 0,2 *10-4 kg/m; R = 160 mm; ш = 76,4 с1.

Тахлил натижалари 5-расмда келти-рилган.

Ю;оридагиларга кура, пахта тутами дастлабки холатда арра радиусига нисбатан 1,57 радиан бурчак остида жойлашиб, ва;т утиши билан марказдан ;очма куч таъсирида арра учларидан утган айланага нисбатан тебранма харакат ;илган холда силжиб боради, яъни арра юзасида тикла-на боради. Бунда тола тутами массасининг ;иймати m = 3,14 * 10-6 kg аррали жиннинг соатига 10 тонна, m = 2,512 * 10-6 kg 8 тонна, m = 1,884 * 10-6 kg 6 тонна иш унумига тугри келади ва иш унуми хамда унга мос

90

05.06.02 - TO'QIMACHILIK MATERIALLARI TEXNOLOGIYASI VA XOMASHYOGA

DASTLABKI ISHLOV BERISH

rad

2.25 '

1.5 ■ -

0.75 ■ ■

-t-

■ t _ V£'L

0.005 0.01 0.015 0.02 0.025 0.03 0.035

равишда тола тутами массаси камайиб боргани сайин нисбатан узокрок вактда, камрок частота билан тебранган холда тикланади.

лик ва иш;аланиш хисобига четланиш булганда, толанинг бир учи толанинг ярим узунлигидан купро; масофада аррадан четлашади хамда каттаро; узунликда со-плога урилади. Бу холат аррали жинлашда тола сифати ёмонлашувига олиб келувчи яна бир омил ани;ланганини курсатади, чунки чигитдан ажралган тола тутами 12 m/s тезликка эга ва у шу тезлик билан хаво соплоси деворига урилади. Шундай тез-ликда пулатдан тайёрланган хаво сопло-сига урилган пахта толасида ну;сонлар юзага келиши турган гап. Жинланган тола танасида дарзлар пайдо булиши хамда унинг узилишига сабаб булаётган омил-лар ;аторига бу омилни хам кушиш ке-рак (Axmedxodjaev, Xodjiev, & Abduvoxidov, 2020).

Хаво соплоси худудига киргач, пахта то-ласи соплодан катта босим билан пуркала-ётган хаво о;имига дуч келади. 7-расмдаги схемада хаво соплоси курилмаси келти-рилган булиб, унда хаво о;ими катта бо-сим билан цилиндр шаклидаги йуналтир-гич тепасидаги тир;ишдан арра тишлари-га пуркалади. Пахта толаси бу зонада арра тишлари билан бир хил - 12,0 m/s тезлик билан харакатланади.

6-расм. Пахта тутами огирлик марказининг колосник панжараси ортидаги харакатини урганиш натижалари

Бу ерда шу холатга алохида эътибор каратиш лозимки, арра 135 градус уз уки атрофида айланганда, яъни битта арра тиши колосникли панжарадан хаво сопло-сига етиб келганда, канча массага эга бул-масин, тола тутами 3/4 буйига тикланади ва арра айланасидан ташкарига l = L/2 cos (п-ß) = 32/2 * cos(3,14 - 2,3) = 16 * 0,67 «10.7 mm чикиб колади. Бизга маълумки, хаво соплоси билан арра орасида 1-3 mm масофа булади. Бу холат шуни англатади-ки, тола арра тишларига урта кисмидан илинган холатда хам 7-10 mm баландлиги билан соплога урилади.

Аррали жинлашда тола тишга хар доим хам урта кисмидан илинавермайди ва тез-

сопло (найма)

7-расм. Пахта толасининг хаво найчаси худудидаги харакати

Пуркалаётган хаво тезлиги эса 50-60 т^ни ташкил килади. Бундай тез-ликдаги хаво окими катта улчамдаги тола чикиш йулагига пуркалганда, эжекция хо-дисаси юзага келади ва бу оким уз атро-фидаги хаво катламларини узига илашти-

PRINT ISSN 2181-9637 ILM-FAN VA INNOVATSION RIVOJLANISH

ONLINE ISSN 2181-4317 НАУКА И ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ

6 / 2023 SCIENCE AND INNOVATIVE DEVELOPMENT

05.06.02 - TO'QIMACHILIK MATERIALLARI TEXNOLOGIYASI VA XOMASHYOGA

DASTLABKI ISHLOV BERISH

риб, каттароц улчамдаги х,аво оцимини х,осил цилади. Бу оцим, уз навбатида, арра тишларидаги толаларни узига илаштира-ди ва уларнинг тезлигини бир неча баро-бар оширади. Натижада толалар тишлар-дан кура катта тезликда х,аракатланиб, тишлардан ажралади ва х,аво оцими билан бирга чициш йулагига тушади х,амда шу йулак буйлаб х,аракатлана бориб, аррали жиндан чицади.

Пахта толасини арра тишларидан ечиб олиш жараёнини чуцурроц тах,лил цилиш учун 8-расмга мурожаат циламиз. Бу ерда толани арра тишларидан ечиб олиш жа-раёнига цуйидаги омил ва кучлар таъсир курсатади: х,аво соплосидан пуркалаёт-ган х,аво тезлиги дп ва унинг натижасида юзага келувчи аэродинамик царшилик кучи Fa, тиш баландлиги h, тишнинг олд циррасининг радиус R га нисбатан огиш бурчаги у, арра тиши юзаси ва тола тутами орасидаги ишцаланиш кучи F., тола тутамининг огирлик кучи G ва марказдан цочма куч F .

8-расм. Пахта толаси тутамининг х,аво соплоси зонасидаги х,аракати

Тадк;ик;от натижалари та^лили

Тола ечиб олиниши учун арра тишла-рида илинган тола тутами тишнинг олд юзаси буйича х,аракатланиши керак. Шун-га кура, Х уци буйича мувозанат тенглама-сини тузамиз (8-расм):

Бу ерда £Ft - тола тутамини тишдан чицаришга интилувчи кучлар йигиндиси. Тенгламани 2 марта интегралласак,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1

mx' = - %Ftt + v0

(16)

Бу ерда v0 - тола тутамининг бошлангич тезлиги; t - вацт.

mx

- ^ + Vot + Xo

(17)

Бу ерда x0 - тола тутамининг бошлангич координатаси.

Бошлангич шартларга кура: t=0 => x=0,

v = 0 Xo= 0

У х,олда тола тутамининг кучиши тенг-ламаси цуйидагича булади:

* = cosy - Fcsiny - Fi)t2= ^ (ш V—

cosy — kvhsiny — Fi)t2

t = t1 булганда, тола тишдан чицади, деб цабул циламиз. У х,олда, тишдан тулиц чициб кетиш учун тола х=1 масофани босиб утиши керак. l - тиш олд цирраси узунлиги, м.

Тиш олд цирраси узунлиги схемага кура цуйидаги тенгламадан топилади:

l=h/cosy

Тола тишни тарк этгунича сарфланади-ган вацт цуйидагича топилади:

Е Ft cosY

(18)

Тола тутамини тишдан чицаришга интилувчи кучлар йигиндиси:

£Ft = Fm cosy - Fa siny - F.

У х,олда:

^ _ I 2mh _ I л] I Ft cosy yj

2 mh

(Fmcosy-Fa siny - Fi)cosy)

(19)

mx

ZFt

(15)

Марказдан цочма куч ифодаси цуйидаги куринишда булади:

Fm = mj; (20)

Хаво соплосидан пуркалаётган х,аво-нинг аэродинамик таъсир кучи Fc цуйидаги куринишга эга:

05.06.02 - TO'QIMACHILIK MATERIALLARI TEXNOLOGIYASI VA XOMASHYOGA

DASTLABKI ISHLOV BERISH

kvh;

(21)

Арра тиши олд кирраси билан тола тутами орасидаги иш;аланиш кучи F. куйи-дагича топилади:

V2

Fi= Ftanf=f(FmsinY —Facosy) - (m— siny -

—kvhcosy),

(22)

Ftan - арра тиши олд киррасига тик йуналган кучлар йигиндиси.

Тенгламалар компьютерда ;уйидаги параметрларда Мар1е 2020 дастури ёр-дамида тахлил килинди: m = 3,14; 2,512; 1,884 * 10-6 kg; h = 1, 3, 5 mm; L = 33* 10-3 m; c = 0,2 * 10-4 kg/m; R = 160 mm; ш = 76,4 с1;

Олинган натижалар 9-, 10-, 11-, 12-расм-ларда график шаклида келтирилган.

ti, s 0.03

0.02 0.01 0

1 h=10mm,^

=1 mm h= nun. 5mm —

— 1 A-—1

20

40

60

80 tf4grad

9-расм. Тола тутамининг арра тиши-дан чикиш вактининг арра тиши олд кирраси 0Fиш бурчагига боFланиши: m = 3,14 * 10-6 kg; vh = 30 —" .

10-расм. Тола тутамининг арра ти-шидан чикиш вактининг арра тиши олд кирраси 0Fиш бурчагига боFланиши: m = 2,512 * 10-6 kg; vh = 50 —" .

11-расм. Тола тутамининг арра ти-шидан чикиш вактининг арра тиши олд кирраси 0Fиш бурчагига боFланиши: m = 2,512 * 10-6 kg; vh = 30 —S .

12-расм. Тола тутамининг арра ти-шидан чикиш вактининг арра тиши олд кирраси 0Fиш бурчагига боFланиши: m = 2,512 *

10-6 kg; vh = 70 —S .

Натижалардан куриниб турибдики, ар-ранинг бурчак тезлиги ва иш унумдорли-ги унинг диаметри ва арра тишлари олд ;иррасининг арра радиусига нисбатан огиш бурчагининг ошиб бориши тола ту-тамининг арра тишларидан чи;иб кетиш ва;тининг ошишига олиб келади. Яъни тишнинг олд огиш бурчаги канчалик кат-та булса, толанинг тиш орасидан чи;иб ке-тиши шунчалик кийинлашади.

Шунингдек, соплодан чи;аётган хаво тезлиги канчалик катта булса, тола тута-мининг арра тишларидан чикиб кетиш вакти шунчалик кам булади, яъни тола тиш орасидан тезро; чи;иб кетади. Гра-фиклардан куринадики, амалдаги 400 дан 200 га келтириш аррали жинлаш жараёни курсаткичларига салбий таъсир курсат-

93

PRINT ISSN 2181-9637 ILM-FAN VA INNOVATSION RIVOJLANISH

ONLINE ISSN 2181-4317 НАУКА И ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ

6 / 2023 SCIENCE AND INNOVATIVE DEVELOPMENT

05.06.02 - TO'QIMACHILIK MATERIALLARI TEXNOLOGIYASI VA XOMASHYOGA

DASTLABKI ISHLOV BERISH

майди, аммо толани арра тишларидан ечиб олишни осонлаштиради (Umarov, 2018).

Графиклардан яна шуни куриш мум-кинки, арра тишлари баландлиги ошиб борган сари тола тутамининг арра тишларидан чициб кетиш вацти х,ам ортади, яъни тишнинг баландлиги цанчалик кат-та булса, толанинг тиш орасидан чициб кетиши шунчалик цийинлашади. Бизгача олиб борилган тадцицотларда арра тиши баландлигининг ошиши тола сифатига х,ам салбий таъсир курсатиши аницланган. Шунингдек, арра тишлари узун булса, арра дискидан тиш профилларини чицариш, фойдаланиш имконияти камаяди ва аксин-ча, калта тишлар аррадан цайта тиш чица-риб, фойдаланиш имкониятини оширади.

Олинган натижалардан хулоса цилиш мумкинки, арра тишлари баландлигини пасайтириш ва тишлар олд цирраси огиш бурчагини камайтириш арра тишлари-дан толани кафолатли ечиб олишни таъ-минлайди. Шунингдек, пахтани аррали жинлаш жараёни самарадорлигини янада ошириш пахта чигити ва толасининг даст-лабки сифат курсаткичларини максимал даражада сацлаб цолиш х,амда арралардан фойдаланиш ресурсини 2-3 баробар оши-риш, шунингдек, жараёнга сарфланадиган энергия сарфини камайтириш имконини беради. Шунга кура, арра тишлари баланд-лигини 2 мм.га, олд циррасининг арра ра-диусига нисбатан огиш бурчагини 200 га келтириш тавсия цилинади.

Хулосалар

Арра тишларига пахта толалари илини-ши жараёни урганилганда, тола узунлиги арра тишлари улчамидан бир неча баро-бар катта эканлиги боис толанинг арра тишлари юцори цисмига илашиб цолиши х,амда толаларнинг узаро чалкашиб, битта тишга илинган толанинг кейинги тишлар ишчи юзасини тусиб цолиши оцибатида арра тишларининг толаларни илиб олиш цобилияти йуцолиши сабабли аррали жинлашдаги иш унуми муайян чегарадан ошмаслигини курсатди.

Аррали жинлаш жараёни иш унуми-ни ошириш учун арра тишлари учини ён томондан 0,1 mm гача чархлаш, арра ёйи узунлиги буйича 0,1 mm цалинлик бериш ва цирраларини тумтоцлаштириш йули билан арра учини 0,1 mm радиусда юма-лоцлаш орцали толанинг арра учига ила-шишини бартараф цилиш ва тишнинг тола массаси орасига киришини осонлашти-ришга асосланган техникавий ечим ишлаб чицилди.

Миннатдорчилик. Наманган туци-мачилик саноати институтининг "Туци-мачилик толалари мух,андислиги" кафе-драси цошидаги "Cotton Engineering and Technology" X/K илмий-техникавий лабо-раторияси ходимларига миннатдорчилик билдирамиз. Бу лабораториядаги замо-навий технологиялар ёрдамида аниц х,и-соб-китоблар олиниб, ижобий натижалар-га эришилди.

REFERENCES

1. Axmedxodjaev, X., Adashboyev, D., Yo'ldashev, X., & To'xtaev, S. (2022). Investigation of foreign lint cleaning system. Proceedings of the International scientific conference: Economic, innovative, technological problems and international experience of increasing the efficiency of product production based on deep processing of raw materials in cotton textile clusters. 1. Namangan, Uzbekistan: Namangan Institute of Engineering and Technology.

2. Axmedxodjayev, X., Obidov, A., & Sarimsakov, O. (2020). Paxta chigitlarini ishlov berishnisamarali texnologiyasini yaratish [Creation of effective cotton seed processing technology]. (A. Obidov, Ed.) Namangan, Namangan, Uzbekistan: Namangan.

s

3. Madumarov, S., Jurayev, Y., & Yuldashev, K. (2022, October 20). General information on the importance of feedstock density and speed in the fiber separation process. Proceedings of the International scientific-online conference: Academic research in modern science. 8, pp. 55-59. USA: Best Publication. doi:10.5281/zenodo.7229260

4. Sarimsakov, O.Sh. (2021). Paxtani uzatish va pnevmotransportyordamida tashish jarayonlarini nazariy asosalari. Namangan: Usmon Nosir Media.

5. Sarimsakov, O. (2018). Paxtani pnevmotransportga uzatish va xavoyordamida tashish jarayonini takomillashtirish [Improving the process of transferring cotton to pneumatic transport and air transportation]. Namangan: Namangan.

6. Sarimsakov, O. (2021). Aerodynamics and Pneumatic transport. Namangan: Namangan.

7. Sarimsakov, O., Kurbanov, D., Yo'ldashev, X., & Jurayev, Y. (2022). Investigation of losing fiber during cleaning cotton. Proceedings of the conference: Applied sciences in the modern world: problems and solutions (pp. 78-82). Uzbekistan: Bestpushlisher.

8. Sarimsakov, A. (2017). Theoretical and practical justification of increasing the efficiency of the gin machine in the technology of initial processing of cotton. PhD thesis, 40-45. Namangan.

9. Sulaymonov, A., Inamova, M., & Yuldashev, K. (2022, May 15). Theoretical studies of the nature of the interaction of cotton seeds in the gap between the agitator blade and the saw cylinder. Eurasian Journal of Academic Research, 2(11), 666-672. doi:10.5281/zenodo.7218857

10. Tursunov, I., Yuldashev, X., & Madiyarov, O. (2022). Analysis of changes in air parameters in a cotton separator. Proceedings of the International scientific conference: Economic, innovative, technological problems and international experience of increasing the efficiency of product production based on deep processing of raw materials in cotton textile clusters (pp. 98-103). Namangan, Uzbekistan: NamMTI.

11. Umarov, A. (2018). Tola sifatini yaxshilash maqsadida arrali jinni ta'minlash jarayonini takomillashtirish [Improving the process of providing sawn gin in order to improve the quality of fiber]. PhD thesis, 77-95. Namangan: Namangan.

12. Yo'ldashev, X., Xoshimov, O., & O'rinboyev, B. (2021). Study of cleaning processing of seed cotton. Creative Teacher, 5(12), 209-213.

13. Yo'ldashev, X. (2022). Investigating of moisture content in storing, drying and cleaning the seed cotton. Proceedings of the International scientific conference: Economic, innovative, technological problems and international experience of increasing the efficiency of product production based on deep processing of raw materials in cotton textile clusters (pp. 77-82). Namangan, Uzbekistan: NamMTI.

14. Yuldashev, K., Abduraximov, K., Inamova, M., & Mirgulshanov, K. (2021). Development of the design of a feeder of vibration action for supplying cotton seeds to linter machines. Science, Education, Innovation in the Modern World, IV, pp. 44-50. USA. doi:10.37547/iscrc-intconf14

15. Yuldashev, K., Inamova, M., Qobilov, M., & Abduxaliqov, A. (2021). Effect of Moisture Continent in the Process Of Storing, Drying and Cleaning the Seed Cotton. Science, Education, Innovation in the Modern World, (pp. 34-39). USA.

16. Axmedxodjayev, X., Xodjiyev, M., & Abduvoxidov, M. (2020). Mashinalarni loyihalash asoslari [Fundamentals of machine design]. Tashkent: Navruz.

Tan;pH3HH: Yo'ldashev I.S., t.f.d., professor, "To'qimachilik tolalari muhandisligi" kafedrasi, Namangan muhandislik-texnologiya instituti.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.