Научная статья на тему 'ҲАРБИЙЛАРДА ПАРАДОНТИТЛАРНИ ТЕКШИРИШДА ЎТКАЗИЛГАН ТАДҚИҚОТ МАТЕРИАЛИ ВА ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИНИНГ ТАВСИФИ'

ҲАРБИЙЛАРДА ПАРАДОНТИТЛАРНИ ТЕКШИРИШДА ЎТКАЗИЛГАН ТАДҚИҚОТ МАТЕРИАЛИ ВА ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИНИНГ ТАВСИФИ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Пародонт тўқималар / коллагеназ / эластаз / фибринолизин / хондроитин сулфатаз / микроциркуляция / одонтоген ўчоқ. / Periodontal tissue / collagenase / elastase / fibrinolysin / chondroitinsulfatase / microcirculation / odontogenic heart.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Ш Ш. Шадиева, Хамраева Раъно Рахматилоевна

Ушбу мақолада ҳарбийларда оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати касалликлари ҳамда парадонтитларни даволаш усулларини такомиллаштириш бўйича олиб борилган тадқиқотларда қатор илмий натижалар олинган, жумладан, замонавий жамиятда ҳар қандай касалликнинг аҳамияти ушбу касалликнинг аҳоли орасида тарқалиши, оғирлик даражаси ва натижаларнинг жиддийлиги, бемор ва унинг оиласининг ёки умуман жамиятнинг иқтисодий йўқотишлари билан аниқланганлиги келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Ш Ш. Шадиева, Хамраева Раъно Рахматилоевна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DESCRIPTION OF THE RESEARCH MATERIAL AND RESEARCH METHODS CONDUCTED IN THE EXAMINATION OF PERIODONTITIS IN THE MILITARY

In this article, a number of scientific results were obtained in the research conducted in the military to improve the methods of treatment of oral mucosa diseases and periodontitis, including the importance of any disease in modern society, the spread of this disease among the population, the level of severity and seriousness of the results, the economic impact of the patient and his family or society in general. it is stated that it is determined by losses.

Текст научной работы на тему «ҲАРБИЙЛАРДА ПАРАДОНТИТЛАРНИ ТЕКШИРИШДА ЎТКАЗИЛГАН ТАДҚИҚОТ МАТЕРИАЛИ ВА ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИНИНГ ТАВСИФИ»

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

- , DESCRIPTION OF THE RESEARCH MATERIAL AND RESEARCH METHODS CONDUCTED IN THE EXAMINATION OF PERIODONTITIS IN THE MILITARY

Ph.D., Associate Professor Sh.Sh. Shadiyeva Khamraeva Rano Rakhmatiloyevna

https://doi.org/10.5281/zenodo.12696987

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024 KEYWORDS

Periodontal tissue,

collagenase, elastase, fibrinolysin, chondroitinsulfa tase, microcircula tion, odontogenic heart.

In this article, a number of scientific results were obtained in the research conducted in the military to improve the methods of treatment of oral mucosa diseases and periodontitis, including the importance of any disease in modern society, the spread of this disease among the population, the level of severity and seriousness of the results, the economic impact of the patien t and his family or society in general. it is stated that it is determined by losses.

ОПИСАНИЕ ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКОГО МАТЕРИАЛА И МЕТОДОВ ИССЛЕДОВАНИЯ, ПРОВОДИМЫХ ПРИ ОБСЛЕДОВАНИИ ПАРОДОНТИТА

У ВОЕННОСЛУЖАЩИХ

т.ф.д., доцент Шадиева Ш.Ш. Хамраева Рано Рахматилоевна

https://doi.org/10.5281/zenodo.12696987

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024 KEYWORDS

Ткань пародонта,

коллагеназа, эластаза, фибринолизин, хондроитинсульфатаза, микроциркуляция, одонтогенное сердце.

В данной статье получен ряд научных результатов в исследованиях, проводимых в армии по совершенствованию методов лечения заболеваний слизистой оболочки полости рта и пародонтита, в том числе о значении любого заболевания в современном обществе, распространении этого заболевания среди населения, Указывается, что уровень тяжести и серьезности последствий, экономические последствия для пациента и его семьи или общества в целом определяются потерями.

ХАРБИИЛАРДА ПАРАДОНТИТЛАРНИ ТЕКШИРИШДА УТКАЗИЛГАН ТАД^И^ОТ МАТЕРИАЛИ ВА ТАД^И^ОТ УСУЛЛАРИНИНГ ТАВСИФИ

т.ф.д., доцент Ш.Ш.Шадиева Хамраева Раъно Рахматилоевна

https://doi.org/10.5281/zenodo.12696987

ABSTRACT

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024 KEYWORDS

napodoHm my^uMaAap, K0AAaeeHa3, эAaсmaз, (fiu6pUHOAU3UH, xoHdpoumuHcyA$ama3, мuкpoцupкyAflцufl, odoHmoeeH yno^.

Ушбу мацолада щрбийларда огиз бушлиги шиллиц цавати касалликлари уамда парадонтитларни даволаш усулларини такомиллаштириш буйича олиб борилган тадцицотларда цатор илмий натижалар олинган, жумладан, замонавий жамиятда %ар цандай касалликнинг ащмияти ушбу касалликнинг а^оли орасида тарцалиши, огирлик даражаси ва натижаларнинг жиддийлиги, бемор ва унинг оиласининг ёки умуман жамиятнинг ицтисодий йуцотишлари билан аницланганлиги келтирилган.

Охирги йилларда ахрли орасида парадонтитлар билан касалланиш купайиб бормоцда, бу эса тиббий-ижтимоий, ицтисодий муаммоларга сабаб булмоцда. Айницса, бу патологиянинг х,арбийларда ривожланиши уларни ташх,ислаш ва даволашда мураккаблик вужудга келтириши билан алох,ида урин тутмоцда.

Харбийларда огиз бушлиги шиллиц цавати касалликлари х,амда парадонтитларни даволаш усулларини такомиллаштириш буйича олиб борилган тадцицотларда цатор илмий натижалар олинган, жумладан, замонавий жамиятда х,ар цандай касалликнинг ах,амияти ушбу касалликнинг ах,оли орасида тарцалиши, огирлик даражаси ва натижаларнинг жиддийлиги, бемор ва унинг оиласининг ёки умуман жамиятнинг ицтисодий йуцотишлари билан аницланади.

Огиз бушлиги касалликлари билан зарарланганда беморлар орасида уз вацтида ташх,ис цуйиш ва даволаш даражаси пастлигича цолмоцда. Бу тизимли диагностика цилиш мавжуд усулларининг х,ар бири организм туцимасининг тузилиши ёки функцияси курсаткичини аницлашга царатилган. Шуни ёдда тутиш керакки, клиник амалиётда беморларни текшириш нисбатан камдан-кам х,олларда амалга оширилади.

Пародонт туцималарининг алтерациясида асосий ролни коллагеназ, эластаз, фибринолизин, хондроитинсулфатаз ва бошца шу каби микроб ферментлари бажаради. Периапикал туцималар сох,асида микроциркуляциянинг бузилиши одонтоген учоц сурункалашуви х,амда фиброз узгаришлар ривожланишига олиб келади, бу томир-туцима утазувчанлигининг ортиши билан бир цаторда яллигланиш характерига эга касалликлар ривожланишида мух,им патогенетик х,олат х,исобланади.

Микроциркуляциянинг бузилиши нафацат пародонт яллигланиш касаллиги патогенезида асосий ролни бажаради, балки уларнинг огирлик даражаси билан боглиц. Яллигланишда пародонтнинг микро-циркулятор оцимида томирлар тонуси, периферик царшилик индекслари х,амда томирлар эластиклиги курсаткичларининг пасайиши цайд этилади.

Пародонтнинг микроциркуляция оцимида бузилишларни аницлаш учун пародонт томирларини допплерография цилиш усули цулланади. Ушбу усулнинг асосида Допплер эффекти ётади, у х,аракатланаётган объектдан цайтган сигнал частотасининг акс эттирувчи х,аракат тезлигига пропорционал цийматга нисбатан узгаришини х,исоблашдан иборат.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

Тиш карашида фаол омил - оцсил компоненти аницланган, у пародонт туцималарининг томирлар утказувчанлигига таъсир цилиб, алтерациянинг аутоиммун компонентини шакллантириш учун шароит яратади.

Пародонт томирларининг утказувчанлиги ортиши хамда гингивит ривожланадиган даврда цайд этиладиган микроб генезнинг уткир васкулити ривожланиши оцибатида лейкоцитлар миграцияси сезиларли даражада ортади, бу лизоцим фаоллигининг ортиш сабабларидан бири булиши мумкин.

Сунги вацтларда пародонт касалликларида турли биологик мухитларда минерал таркибни урганиш алохида цизициш уйготмоцда, чунки уларда микро- ва макроэлементларнинг сифат ва мицдор таркиби тугрисидаги маълумотлар пародонт касалликларида огиз бушлигида содир буладиган узгаришлар патогенези хацидаги тасаввурларни тулиц шаклга келтиради. Бир цатор муаллифларнинг фикрича, сулак микроэлементлари мицдорининг узгариши пародонтнинг шикастланиш даражаси ортиши билан усиб боради. Пародонтнинг тузилмали узгаришлари хужайра метаболизмида куплаб жараёнлар учун жавобгар булган макро- ва микроэлементларнинг етишмовчилиги билан боглиц. Турли хил биологик мухитларда макро- ва микроэлементларнинг етишмаслиги пародонт туцималарининг инфекцияларга мойиллигини ортиши, репаратив фаолликнинг секинлашуви, метаболик ва тузилмали узгаришларга олиб келади. Бу иммун-компонент хужайраларнинг хаёт фаолияти ва фаоллиги, иммунобиологик жараёнларда иштироки организмда минерал алмашинуви билан яцин боглицлиги туфайли содир булади. Хужайраларда трансмембранали эффектлар холати калций-магний ва натрий-калий каналларнинг фаолиятига боглиц, мураккаб фермент тизимларнинг фаоллиги кимёвий элементларнинг метаболизми билан аницланади.

Организмда куплаб иммун функцияларнинг амалга ошиши магний билан боглиц. Иммуноглобулинларнинг синтези, комплемент тизимини бошцаришда кофактор ролидаги магнийнинг иштироки исботланган. Магний етишмовчилигида антитаналар хосил булиши, аутоиммун реакцияларга мойиллик ортади. Магний суяк туцимасини минераллаштириш жараёнларида иштирок этади. Организмда магний етишмаслиги атеросклеротик тошмалар нотургунлигини оширади ва атеросклеротик узгарган томирларда калцинозга олиб келади.

Пародонт туцимасининг яллигланиш оцибатида зарарланишининг бевосита этиологик омили - бу микробдир. Милк олди сохасида тупланган микроб ажратмалари, яъни кислоталар, ферментлар ва токсинлар маълум вацтгача милк суюцлиги ва сулакм таркибидаги химоя хужайралари хамда зардоб бирикмалари томонидан нейтралланиб туради. Микробли цатламлар сонининг ортиши билан сулакдаги ноорганик тузларнинг чукиши асносида, фаол микроблар цатлами устида «тошцалцон» сингари тиш чукмалари куринишида химоя воситаси шаклланиб боради. Унинг таркибида пародонтопатоген хисобланган, атроф туцимага нисбатан янада захарли таъсир цилаоладиган токсин ишлаб чицарувчи микроорганизмлар жадал купая бошлайди. Качонки, уларнинг зарарловчи кучи туцималарнинг химоя механизмлари, цондаги хужайра ва зардоб бирикмаларидан устун келган холларда клиник жихатдан аницланувчи яллигланиш белгилари юзага келади.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

Микроорганизмларнинг борлиги яллигланиш реакциясининг ривожланиши учун зарурдир. Аммо унинг кечишига бир неча омиллар каршилик курсатади:

- биринчидан, сулак таркибидаги антимикроб бирикмалар: резорцин, В- лизинлар;

- иккинчидан, тукиманинг хужайравий химоя элементлари ва тукималараро суюклик, шунингдек, зардоб хамда коннинг шаклли элементлари;

- учинчидан эса, суяк тузилмасининг индивидуал тузилиши ва пародонт бириктирувчи тукимасининг хосилалари, улардаги метаболик жараёндир.

Беморларни текшириш усуллари. Пародонт тукимасидаги патологик узгаришлар буйича мурожаат килувчи беморларни текшириш жараёни клиник, лаборатор -функционал ва рентгенологик усулларни уз ичига олади. Уларнинг асосий (клиник) ва кушимча текширув (параклиник) усуллари фаркланади. Клиник текшириш усуллари -беморни анамнез йигиш ва куздан кечиришдан иборат.

Касаллик анамнези. Биринчи навбатда, шикоятлар аникланади: уларнинг характери (нохуш хид, милк конаши, тишларнинг кимирлаши ва бошкалар), жараённинг кечиши (тез, секин, даврий). Касаллик жараёни жадал ривожланган холда кечувчи турида (тишларнинг кучли кимирлаши, тушиб кетиши) беморда кандли диабет борлигини истисно килгандан сунг, бошка умумий ва стоматологик белгилар (тана массасининг узгариши, тез чанкаш, огиз куриши) ни аниклаш зарур.

Беморни куздан кечириш. Бунга ташки киёфа ва огиз бушлигини куздан кечириш киради. Беморнинг умумий белгиларига - унинг кайфияти, узини тутиши (тез таъсирланиш, хомушлик, камгаплик), тери копламаларининг ранги, регионар лимфа тугунлари холатига ахамият бериш зарур. Юзнинг горизонтал, вертикал ва сагиттал юзаларда мутаносиб (пропорционал) лиги аникланади. Тишлар нисбатининг пасайиши натижасида (тишлар нисбати аномалияси, чайнов тишларининг кучли ишкаланиши ва тиш катори нуксонларида) юз пастки 1/3 кисмининг пасайиши кузатилади. Чайнов ва мимика мушакларининг тонуси аникланади. Огиз бушлиги атрофи мушаклари купинча тиш катори нуксонлари ва зарарли одатлар таъсирида таранглашади. Тиш катори ва жипслашув юзаси нуксонлари антагонист тишларни олиш натижасида юзага келади (Попов - Гадон феномени).

Махаллий холатни аниклаш. Огиз бушлиги шиллик каватининг холатини табиий ёругликда куриш максадга мувофикдир. Милк шиллик каватининг холатига хам алохида ахамият берилади. Бунда милк сохаси 3 та кисмга булиб урганилади: тишлараро милк сургичлари, милк кирраси ва альвеоляр усикни коплаган кисми. Куздан кечиришда унинг рангига хам эътибор бериш лозим (ёркин кизил ранг - уткир яллигланишда, кукимтир ранг эса сурункали яллигланишда кузатилади). Киррок кулранг куриниш - ярали некротик жараёнларга хос. Патологик узгаришлар локал ёки генераллашган булиши мумкин. Жаг гумбази юмшок тукимасининг пародонтозоген холатлар: буларга юкори ва пастки лаб юганчалари (калталаниш, нуксон хосил килиш), огиз бушлиги шиллик каватининг бурмалари ва тортмалари киради. Махсус текширув усуллари: тишлар ва жагларнинг рентген текшируви, турли потенциалларни аниклаш, организмнинг носпецифик химояси, морфологик текширувлар.

Рентгенографик усул пародонт касалликлари билан келган беморлар учун зарурий текширув усули хисобланади. У жаг альвеоляр усикларининг суяк тукимасидаги

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

патологик узгаришлар даражаси ва характерини аницлаш имконини беради. Суяк туцимаси холатини динамикада бахолаш учун бир хил улчамдаги рентген тасвирларидан фойдаланиш зарур. Пародонт касаллиги билан мурожаат этган беморларга купинча огиз ичидан рентген текширувини утказиш тавсия этилади (гарчи бу усулнинг бир цатор камчиликлари булса хам). Пародонт холати хацида янада тулицроц тасаввурга эга булиш учун бутун тишлар нисбатини рентген тасвирига тушириш лозим (иккала жагдаги фронтал, премоляр ва моляр тишлар хацида расм 5, 6). Панорамали (ярим доира шаклидаги) рентгенография ва ортопантомография усуллари янада оптимал текширув усуллари сирасига киради. Милкдаги капиллярлар тургунлигини аницлаш улчанган вакуум усули орцали оширилади ва бунинг учун вакуум аппарат хамда ичида турли улчам ва шаклдаги шиша найлар тутувчи вакуум аппарат туплами талаб цилинади. Милк капиллярлари тургунлигини аницлаш гематома хосил булиш вацтига боглиц булади. Фронтал тишларда гематома нормада 50-60 сония давомида хосил булади. Пародонтдаги турли узгаришларда милкдаги гематоманинг хосил булиш вацти хам 5-12 мартагача камайиши мумкин. Шуни цайд этиш керакки, капиллярлар тургунлиги альвеоляр усицнинг турли сохасида хар хил курсаткичга эга булиб, бу курсаткич тишлар сохасида - 30-50 сонияга тенг булса, молярлар сохасида 6080 сонияни ташкил этади. Мазкур усул даволаш самарадорлигини холисона бахолашга имкон яратади.

Реопародонтография - бу усул пародонт туцимасининг цай даражада цон билан таъминланиши хацида маълумот беради. Бунда текширув натижалари реоплетизмограф РПТ - 200 ёрдамида цайд цилиб борилади. Остеометрия - бу эса ультратовушнинг утиш вацтига асосланган холда пастки жаг суяк туцимасининг зичлигини аницлаш имконини берувчи текширув усули хисобланади. Ультратовуш тарцалишининг физик хусусиятлари шу тулциннинг зич суяк туцимасидан утиш тезлигига боглицдир, яъни зичлик цанча катта булса, ультратовушнинг утиш вацти шунча камаяди.

Биопсия махсулотининг морфологик текшируви (милк биоптатлари, пародонтал чунтак ичидаги таркиби) янада аницроц ташхис цуйиш учун керакли маълумотларни олиш имконини беради. Эозинофил гранулёма, коллагеноз, пародонтнинг идиопатик зарарланиши каби касалликларда морфологик текширув асосий ташхис цуйиш усулларидан хисобланади. Жараённинг огирлиги ва унинг тарцалганлигини тугри бахолаб, касалликнинг алохида патогенетик бугинлари аницланади хамда якуний ташхисдан сунг, хирургик даволашга курсатма ва царши курсатмалар тахлил

цилинади. Хирургик даволаш усуллари, уз навбатида, пародонт туцимасининг анатомо-топографик хусусиятларига боглиц равишда турли йуналишларга булинади.

Пародонтитнинг енгил даражасида кюретаж ва унинг модификациялари, урта ва огир даражаларда - лахтакли операциялар ва унинг модификацияларидан фойдаланиш мумкин.

Пародонт туцимасидаги пародонтал чунтакни йуцотиш ва ундаги метаболик жараёнларни меъёрлаштириш мацсадида цулланиладиган барча усуллар реконструктив операциялар жумласига киради.

Гингивотомия ва гингивоэктомия лахтакли операцияларнинг бир босцичи

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

булиб, улар касаллик белгиларини йуцотиш мацсадида амалга оширилади (уткир жараён касалликнинг сурункали турига утганда пародонтал абсцессларни очиш, куринарли пародонтал чунтаклар булмаганда - гипертрофияланган милк сургичларини кесиб олиш).

Тиш-жаг тизимининг узига хос анатомо-морфологик хусусиятларини х,исобга олган х,олда пародонт туцимасидаги учоцли (локал) зарарланишларда:

тортмалар (тяжи) ни, калта юганчаларни йуцотиш ва огиз бушлигининг дах,лиз цисмидаги юмшоц туцималарни цайта тацсимлаш орцали уни чуцурлаштириш, аллопластика, компактостеотомия каби амалиётлар утказилади.

Пародонтозда хирургик даволашга булган курсатма пародонт туцимасидаги узгаришлар даражасига цараб аницланади. Енгил даражадаги пародонтозда ва пародонтал чунтаклар булмаганида х,амда тишларнинг буйин цисми сезилар - сезилмас ялангочланган х,олатлар - гингивопластика амалиётини утказиш учун асосий курсатма х,исобланади.

Урта ва огир даражадаги узгаришларда шиллиц цават - периостал лахтакларни кучириш орцали амалга ошириладиган реконструктив операциялар гингивопластикага курсатма була олади.

Узгаришларнинг аралаш шаклларида коррекцияловчи операциялар утказилади. Пародонтозда цулланиладиган биологик материаллар, уз навбатида, пародонт туцимасидаги метаболик жараёнларни кучайтириш учун хизмат цилади. Тишларни олишга булган курсатма х,амиша айрим цийинчиликлар билан боглиц булади. Ушбу муаммони ечиш учун нафацат деструкция даражасини, балки патологик цимирлаш ва тишни протез фиксацияси учун сацлаш мумкин ёки мумкин эмаслиги, унинг тиш цаторидаги урни, тиш цаторининг тулицлиги х,амда альвеоляр усиц нуцсонининг шаклини ^исобга олиш керак булади. Альвеоляр усицнинг илдиз учи цисмигача емирилиши тишни олишга курсатма булиб х,исобланади, аммо емирилиш бир томонлама булганда остеопластика ёки гемисекциядан сунг альвеоляр усицни сацлаб цолиш учун цулай шароит яратилади. Илдиз узунлигининг 2/3 цисмидан купроц суяк туцимасининг емирилиши ва тишлардаги III ва IV даражали цимирлашлар тишни олишга асосий курсатма булади.

Альвеоляр усицда утказиладиган хирургик даволашга царши курсатмалар умумий ва мах,аллий, мутлац ^амда нисбий курсатмаларга булинади. Умумий царши курсатмаларга организмдаги цон касалликлари, тизимли остеопороз, силнинг фаол шакли, декомпенсациялашган цандли диабет ва онкологик касалликлар каби умумий узгаришлар киради. Нисбий царши курсатмаларга эса:уткир инфекцион касалликлар (грипп, ангина), мах,аллий омиллар - хусусий гигиена цоидаларига риоя цилиш, узгартириб булмайдиган патологик тишлар нисбати, илдиз узунлигининг 2/3 цисмидан купроц суяк туцимаси емирилиши х,амда тишларнинг III-IV даражали цимирлаши киради.

References:

1. Данилевский Н.Ф., Магид Е.А., Мухин Н.А., Миликевич В.Ю. Заболевания пародонта / Атлас. — М.: Медицина, 2010. — 320 с.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

2. Барер Г.М., Лемецкая Т.И. Болезни пародонта. Клиника, диагностика и лечение / Учебное пособие. — М.: ВУМНЦ, 2015.

3. Иванов В.С. Заболевания пародонта / Изд. 2-е. — М.: Медицина, 2017. — 272 с.

4. Логинова Н.К., Воложин А.И. Патофизиология пародонта / Методическое пособие.

— М.: Медицина, 2016. — 80 с.

5. Цепов Л.М., Каманин Е.И., Морозов В.Г. Пародонтит: межклеточные, межтканевые, межсистемные взаимодействия и клинические взаимосвязи. — Смоленск, 2018. — 37 с.

6. Цепов Л.М., Каманин Е.И., Морозов В.Г. Пародонтит: проблемы комплексной терапии. — Смоленск, 2019. — 31 с.

7. Mamurovna, Q. F. (2022). The role and importance of the command in educating cadets on the basis of spiritual and moral values in higher military educational institutions. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 10, 32-34.

8. Иванов В.С., Урбанович Л.И. и др. Воспаление пульпы зуба. — М.: Медицина, 2023.

— 208 с.

9. Qodirova, F., Allayev, Y., & Norboyev, S. H. (2023). NEW CONSTITUTION-PRINCIPLE OF PROSPEROUS LIFE. Modern Science and Research, 2(3), 228-231.

10. Кодукова А., Величкова П., Дачев Б. Периодонтиты / Пер. с болг.. — М.: Медицина, 2021. — 256 с.

11. Чупрынина Н.М., Воложин А.И. и др. Парадонтит. — М.: Медицина, 2022. — 160 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.