Научная статья на тему 'АННУЛИРОВАНИЕ ТРУДОВОГО ДОГОВОРА ПО СОГЛАСОВАНИЮ СТОРОН: НАЦИОНАЛЬНОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ'

АННУЛИРОВАНИЕ ТРУДОВОГО ДОГОВОРА ПО СОГЛАСОВАНИЮ СТОРОН: НАЦИОНАЛЬНОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
108
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
основания прекращения трудового договора / прекращение трудового договора по соглашению сторон / соглашение / форма и содержание соглашения. / grounds for termination of the employment contract / termination of the employment contract by agreement of the parties / agreement / form and content of the agreement.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Д.Абдуллаева

статья посвящена исследованию вопросов прекращения трудового договора по соглашению сторон. Анализируется практическая значимость этого основания,прекращение трудового договора, выявляются различия в основаниях прекращения трудового договора по инициативе работника и по соглашению сторон, вносятся предложения по совершенствованию действующего трудового законодательства в части формы и содержания соглашения, а также порядка прекращения трудового договора по указанному основанию.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по праву , автор научной работы — Д.Абдуллаева

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TERMINATION OF THE EMPLOYMENT CONTRACT BY AGREEMENT OF THE PARTIES: NATIONAL LEGISLATION AND FOREIGN EXPERIENCE

the article is devoted to the investigation of issues of termination of the labour contract by agreement of the parties. The practical significance of this ground and termination of employment contract is analyzed, the differences in the grounds for the termination of the employment contract on the initiative of the employee and by agreement of the parties are revealed. Proposals are made to improve the acting labour legislation in terms of the form and content of the agreement, and the procedure for dismissal on the specified grounds.

Текст научной работы на тему «АННУЛИРОВАНИЕ ТРУДОВОГО ДОГОВОРА ПО СОГЛАСОВАНИЮ СТОРОН: НАЦИОНАЛЬНОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ»

TERMINATION OF THE EMPLOYMENT CONTRACT BY AGREEMENT OF THE PARTIES: NATIONAL LEGISLATION AND

FOREIGN EXPERIENCE

D.ABDULLAEVAa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

АННУЛИРОВАНИЕ ТРУДОВОГО ДОГОВОРА ПО СОГЛАСОВАНИЮ СТОРОН: НАЦИОНАЛЬНОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО И

ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ

Д.АБДУЛЛАЕВА"

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

МЕХ^НАТ ШАРТНОМАСИНИ ТАРАФЛАР КЕЛИШУВИГА КУРА БЕКОР ЦИЛИШ: МИЛЛИЙ ЦОНУНЧИЛИК ВА ХОРИЖИЙ

ТАЖРИБА

Д.АБДУЛЛАЕВА"

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация: мацола меунат шартномасини тарафлар келишуви билан бекор цилиш масалаларини тадциц цилишга царатилган булиб, унда меунат шартномасини тарафлар келишуви билан бекор цилишнинг амалий ауамияти, унинг меунат шартномасини ходим ташаббуси билан бекор цилиш асосидан фарцли жщатлари, меунат шартномасини ушбу асос билан бекор цилиш тартиби таулил цилинган, шунингдек келишув шакли ва мазмуни буйича амалдаги цонунчиликни такомиллаштиришга доир таклифлар берилган.

Калит сузлар: меунат шартномасини бекор цилиш асослари, меунат шартномасини тарафлар келишуви билан бекор цилиш, келишув, келишув шакли ва мазмуни.

Аннотация: статья посвящена исследованию вопросов прекращения трудового договора по соглашению сторон. Анализируется практическая значимость этого основания,прекращение трудового договора, выявляются различия в основаниях прекращения трудового договора по инициативе работника и по соглашению сторон, вносятся предложения по совершенствованию действующего трудового законодательства в части формы и содержания соглашения, а также порядка прекращения трудового договора по указанному основанию.

Ключевые слова: основания прекращения трудового договора, прекращение трудового договора по соглашению сторон, соглашение, форма и содержание соглашения.

Abstract: the article is devoted to the investigation of issues of termination of the labour contract by agreement of the parties. The practical significance of this ground and termination of employment contract is analyzed, the differences in the grounds for the termination of the employment contract on the initiative of the employee and by agreement of the parties are revealed. Proposals are made to improve the acting labour legislation in terms of the form and content of the agreement, and the procedure for dismissal on the specified grounds.

Keywords: grounds for termination of the employment contract, termination of the employment contract by agreement of the parties, agreement, form and content of the agreement.

Корхона, муассаса, ташкилотлар (кейинги уринларда корхоналар)да иш берувчилар ва ходимлар уртасидаги мехнат муносабатларининг баркарор булиши иш берувчиларнинг мехнат конунчилиги нормаларига катьий амал килган холда ходимлар хукук ва манфаатларини тулик таъминлашига боглик. Бугунги кунда куплаб корхоналарда ходимларнинг хукук ва манфаатлари конун доирасида етарли даражада таьминланмаётганлиги, иш берувчиларнинг айрим холларда узбошимчалик билан истаган ходимини ишдан бушатаётганлиги ва бунда улар томонидан мажбурлаш холатлари кузатилаётганлиги мехнат конунчилиги нормаларида бартараф этилиши лозим булган "ок доглар'нинг мавжуд эканлигини курсатади. Бундай "ок доглар" мехнат шартномасини бекор килиш асослари тартибга солинган нормаларда хам мавжуд булиб, уларни аниклаш ва бартараф этиш хозирги кундаги асосий масалалардан биридир.

Маьлумки, Узбекистон Республикаси Мехнат кодексининг 97-моддаси мехнат шартномасини бекор килишнинг умумий асосларини (тарафларнинг келишувига кура, тарафлардан бирининг ташаббуси билан, муддатнинг тугаши билан, тарафлар ихтиёрига боглик булмаган холатларга кура, мехнат шартномасида назарда тутилган асосларга кура, янги муддатга сайланмаганлиги (танлов буйича утмаганлиги) ёхуд сайланиш (танлов)да катнашишни рад этганлиги муносабати билан) назарда тутади ва уларнинг аксариятини амалда куллаш тартиби мазкур кодекснинг алохида нормаларида (98, 99, 100, 105, 106-моддалар) баён килинган [1].

Таькидлаш жоизки, 97-модданинг 1-бандига кура тарафлар келишуви билан мехнат шартномасининг барча турлари исталган вактда бекор килиниши мумкин. Юридик адабиётларда бу "маданийлашган айрилик" деб аталади [2].

Хукукни куллаш амалиётида мехнат шартномасини бекор килиш хакидаги келишувни тарафлар узаро келишган холда тузади. Бунда улар шартномани бекор килиш муддатини олдиндан келишиб оладилар. Чунки келишувнинг асосий шарти бу мехнат шартномасини бекор булиш кунидир. Хукукшунос олим М.Гасанов хам бу борада "мехнат муносабатларини тарафлар келишуви билан бекор килинишини асословчи юридик омил иш берувчи ва ходимнинг харакатларини ифодаловчи Мехнат кодексининг 97-моддаси 1-бандида белгиланган мехнат шартномасини бекор килиш тугрисидаги келишувнинг тарафлар белгилаган муддатидир" деб таькидлайди [3].

Мехнат конунчилиги нормаларида тарафлар келишуви билан мехнат шартномасини бекор килиш тартиби, шартлари ва бошка хукукий жихатлари аник белгилаб берилмаганлиги мазкур асоснинг иш берувчилар томонидан ходимлар хукукларига путур етказадиган тарзда кулланилишига олиб келмокда. Асосий муаммо шундан иборатки, айрим иш берувчилар келишув битимини узларининг фойдасини кузлаб тузади. Буни куйидагича асослаш мумкин. Узбекистон Республикаси Мехнат кодексининг 76-моддасига кура иш берувчининг муддатли мехнат шартномасини тузиш хукуки чекланган. Яьни конунда назарда тутилмаган холлардан ташкари муддатли мехнат шартномасини тузиш иш берувчиларга нисбатан маьмурий жавобгарлик кулланилишига олиб келиши мумкин. Лекин аксарият холларда иш берувчилар бирор-бир шахсни ишга кабул килаётганларида у билан номуайян муддатга мехнат шартномаси тузишни истамайд, чунки улар мазкур шахснинг иш тажрибаси ва салохиятига олдиндан бахо бериш имконига эга эмас. Шунингдек, номуайян муддатга тузилган мехнат шартномасини ва муддатли мехнат шартномасини муддатидан олдин бекор килиш учун конунчиликда назарда тутилган бирор асоснинг вужудга келишини кутиш ва мехнат шартномасини бекор килиш тартибига катъий риоя килиш талаб этилади. Шундай килиб, агар иш берувчилар муддатли мехнат шартномасини тузиш хукукига эга булмаса, ишга кабул килинаётган янги ходим билан мехнат шартномаси тузаётганларида унга кушимча равишда мехнат шартномасини бекор килиш тугрисидаги келишув битимини тузишни таклиф этади. Ишга кириш истагида булган ходимлар эса иш берувчиларнинг бу таклифига рози булишга мажбур булади. Шу билан бирга, агар ходим узининг мехнати билан иш берувчининг ишончига эга буладиган булса, иш берувчилар келишув муддатини узгартирадилар ёки келишувни бекор килади.

Бу масалада Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 1998 йил 17 апрелдаги "Судлар томонидан мехнат шартномаси (контракти)ни бекор килишни тартибга солувчи конунларнинг кулланилиши хакида"ги 12-сонли карорининг 14-бандида шундай дейилган: Мехнат шартномасини Мехнат кодекси 97-моддасининг 1-бандига биноан бекор килиш билан боглик низоларни куришда ходим билан иш берувчи уртасида хакикатан мехнат муносабатларини бекор килишга келишув булган-булмаганини аникламок зарур. Ушбу асосга кура тарафлар белгилаган муддатда шартнома бекор килинади.

Мехнат кодексининг 97-моддаси 1-банди буйича мехнат шартномасини тугатиш хакидаги келишувни бекор килишга, шу асосга кура мехнат муносабатларини тугатиш санасини узгартиришга ходим ва иш берувчининг келишуви буйича йул куйилади [4].

Бундан келиб чикадики, ходим кейинчалик мехнат шартномасини бекор килиш хакидаги келишувни бекор килишни ёки мехнат шартномасининг бекор килиниш кунини узгартиришни истаган холда хам иш берувчи бунга розилик билдирмаслиги, яъни ходим билан келишмаслиги мумкин. Иш берувчининг розилиги булмас экан ходим хам келишув битимини узгартира олмайди.

Куриниб турганидек, бундай муаммолар конунчиликда айнан шу масалада бушлик борлиги учун юзага келмокда. Шу сабабли Мехнат кодексида тарафлар келишуви билан мехнат шартномасини бекор килиш тартиби, муддатлари ва бунда ходимга бериладиган кафолатлар бевосита белгиланиши керак деган фикрдамиз.

Айрим олимлар хам бу масалани тадкик килиб, мехнат шартномасини бекор килиш хакидаги келишувда кандай шартлар булиши керак эканлиги хусусида хам уз фикрларини билдириб утган.

Жумладан, рус олими Ю.П.Орловский келишувда, албатта, куйидаги коида булиши керак деб хисоблайди: "ушбу тузилган мехнат шартномасини бекор килишга оид келишув иш берувчи томонидан узига юклатилган барча мажбуриятлар бажариб булинганидан кейин кучга киради" [5].

Назаримизда, ушбу олимнинг фикри мутлако тугри, чунки иш берувчи келишув сабабли ходимга олинмай колган иш хаки ва таътил учун хак туламаслиги ва мехнат конунчилигида белгиланган бошка мажбуриятларини бажармаслиги мумкин.

Мазкур масалада хорижий мамлакатлар конунчилигига назар соладиган булсак, купчилик МДХ мамлакатлари мехнат конунчилигида мехнат шартномасини тарафлар келишуви билан бекор килишга йул куйилади.

Хусусан, Россия Федерацияси Мехнат кодексининг 78-моддасида "мехнат шартномаси исталган вактда мехнат шартномаси тарафларининг келишуви билан бекор килиниши мумкин" деган норма урнатилган [6]. Беларусь Республикаси Мехнат кодексининг 37-моддасида хам шунга ухшаш норма мавжуд булиб, номуайян муддатга тузилган, шунингдек муддатли мехнат шартномаси хам исталган вактда мехнат шартномаси тарафларининг келишуви билан бекор килиниши мумкин эканлиги белгиланган [7].

Шу билан бирга, Россия Федерацияси ва Беларусь Республикаси мехнат кодексларида хам мазкур асосни куллашнинг аник тартиби мавжуд эмас.

Крзогистон Республикаси Мехнат кодексида эса мехнат шартномасини тарафлар келишуви билан бекор килиш асоси бирмунча мукаммал баён килинган (50-модда) булиб, унда мехнат шартномасини тарафлар келишуви билан бекор килиш тартиби, огохлантириш муддати ва келишув шакли ва мазмуни хусусида аник нормалар шакллантирилган хамда келишувнинг ёзма шаклда булиши керак эканлиги ва мехнат шартномаси тарафлар узаро келишиб белгилаган муддатда бекор килиниши, шунингдек келишувда ишдан бушатиш нафакаси туланиш холатлари хам кузда тутилиши мумкинлиги белгилаб куйилган [8].

Узбекистон Республикасининг Мехнат кодекси 97-моддаси 1-банди билан мехнат шартномасининг бекор килиниши иш берувчиларга бир канча афзалликлар берсада, ходимлар хукукини очикдан-очик паймол булишига олиб келиши мумкин. Шунинг учун мазкур асосни куллаш тартибини мехнат конунчилигида аник белгилаб куйиш максадга мувофикдир. Шундай экан Узбекистон Республикасининг Мехнат кодекси 97-моддаси 1-банди куйидаги тахрирда баён этилиши "1) тарафларнинг келишувига кура" ва кодексга 97'-модда, яъни "971-модда -Тарафларнинг келишувига кура мехнат шартномасини бекор килиш

Ходим ва иш берувчи келишув асосида мехнат шартномасининг барча турларини исталган вактда бекор килишлари мумкин (1 йилгача булган муддатга тузиладиган мехнат шартномалари бундан мустасно). Келишув хар икки тарафнинг хохиши билан булиши ва ходим тазйик остига олинмаслиги лозим.

Келишув мехнат шартномасини бекор килишнинг келишилган кунига кадар, аммо купи билан олти ой олдин тузилиши мумкин. Тарафлар келишувини бекор килиш ёки мехнат шартномасини бекор килиш кунини узгартириш хам хар икки тарафнинг келишуви билан амалга оширилади.

Келишувда белгиланган мехнат шартномасини бекор килиш кунига кадар иш берувчи ва ходим мехнат шартномасида белгиланган мажбуриятларини бажаришлари шарт. Келишувда ишдан бушатиш нафакаси туланиши назарда тутилиши мумкин.

Келишув асосида мехнат шартномасини бекор килиш куни келишувда курсатилган кун хисобланади" деган норма киритилишини таклиф этамиз.

Хулоса тарицасида айтиш жоизки, Узбекистон Республикасининг Мехнат кодексида узгартирилиши ва такомиллаштирилиши лозим булган куплаб нормалар мавжуд булиб, мехнат шартномасини тарафлар келишуви билан бекор килиш хам шундай нормалар жумласидандир. Мазкур асоснинг кодексда булиши, аммо уни куллаш тартиби ва шартларининг мавжуд булмаслиги хукукни куллаш амалиётида бир канча муаммолар юзага келишига ва ходимлар

^yKyKnapHHHHr ce3Hnapnn gapa^aga 6y3HnHmHra ohh6 KenMOKga. EyHgaH Kenn6 HHKagHKH, MexpaT ^y^y^HHH TaKOMHnnamTHpnmgaH acocHH MaKcag x,aM xogHMnap xyKyKnapHHHHr 6y3HnMacnHrHHH TatMHHnamgaH n6opaT.

References:

1. O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi. - 1996. 1-songa ilova; O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami. - 2005. - №37-38. 280-modda; Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi. - 2018. - 5 yanvar. - №03/18/456/0512; - 2018. - 10 yanvar.- №03/18/459/0536.

2. Martinova T.N., Sgibneva O.V. Aktualnie tendensii sudebnoy praktiki po sporam, svyazannim s rastorjeniyem trudovogo dogovora po soglasheniyu storon // Vestnik KGU. -№6. -2016.

3. Gasanov M.Yu. Trudovoye pravo Respubliki Uzbekistan. Obshaya chast. - T.: Izd. «LESSONPRESS», 2016.

4. O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qarorlarining to'plami. 1991-1998. IIjild. - T.: Sharq, 1999. - 42 b. //O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qarorlarining to'plami. -2015.-13 noyabr. - №18.

5. Orlovskiy Yu.P. Trudovoye pravo Rossii. - M.: Yurayt, 2014.

6. Trudovoy kodeksRossiyskoy Federatsii ot 30.12.2001g.№197-FZ (red. ot 31.12.2017). www.consultant.ru.

7. Trudovoy kodeks Respubliki Belorus ot 26 iyulya 1999g. №296-Z (red. ot 31.12.2017). www.etalonline.by.

8. Trudovoy kodeks Respubliki Kazaxstan ot 23 noyabrya 2015g. № 414-V 3RK (red. ot 31.12.2017) www.adilet.zan.kz.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.