Научная статья на тему 'ҚАНДЛИ ДИАБЕТНИНГ КОРОНАР ШУНТЛАШ НАТИЖАЛАРИГА ТАЪСИРИ'

ҚАНДЛИ ДИАБЕТНИНГ КОРОНАР ШУНТЛАШ НАТИЖАЛАРИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
212
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қандли диабет / юрак ишемик касаллиги / ишемик инсульт / ўткир буйрак етишмовчилиги / коронар шунтлаш / асоратлар / coronary artery disease / type 2 diabetes mellitus / coronary artery bypass grafting

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Обейд Мустафа Абдулрахман, Абдурахманов Абдусалом Абдулагзамович, Рахимов Нодир Мухторович, Машрапов Ойбек Абдугопирович, Абдухалимов Илхом Азамович

Мақсад. Қандли диабет (ҚД)нинг юрак ишемик касаллиги бор беморларда бажарилган коронар шунтлаш амалиёти натижаларига таъсирини ўрганиш. Материал ва услублар. Юрак ишемик касаллиги (ЮИК) бўйича 800 нафар беморда ўтказилган коронар шунтлаш (КШ) амалиётининг натижалари ўрганилган. Беморлар 2 гуруҳга ажратилган: 1-гуруҳга ҚДли 307 (38,4%) нафар, 2-гуруҳга ҚД аниқланмаган 493 (61,6%) бемор киритилган. Ушбу 2 гуруҳда ЮИКнинг турлари ва асоратлари, ёндош касалликлар, хирургик амалиётнинг давомийлиги, реваскуляризация индекси, операция жараёнида кардиотоникларга муҳтожлиги, операциядан кейинги даврнинг кечиши каби кўрсаткичлар ўзаро таққосланди. Натижалар. Ўзаро қиёсланаётган ҚДли ва ҚДсиз гуруҳларда КШдан кейинги эрта даврда ўлимга олиб келмаган миокард инфаркти такрорланиши (11 та (3,5%) ва 15 та (3%)), такрорий реваскуляризацияга муҳтож бўлиши (6 (1,9%) ва 7(1,4%),) ҳамда ишемик инсульт ривожланиши (3 (1%) ва 3 (0,7%)), кўрсаткичлари бир-биридан деярли фарқланмади. ҚДли беморларнинг 3 таси (0,9%)да амалиётдан кейин ўткир буйрак етишмовчилиги кузатилди, ҳолбуки ҚДи бўлмаган гуруҳда бу каби асоратлар қайд қилинмади. Шунингдек, ҚДли беморларда инфекцион-яллиғланиш ҳолатлари ҳам кўпроқ кузатилди (мос равишда 8 та (2,6%) ва 2 та (0,4%) ҳолат). ҚД бўлган беморлар шифохонада ҚД бўлмаган беморларга нисбатан 4 кун кўпроқ даволанганлар. Хулоса. ҚДли беморларда КШ операциясидан сўнг ишемик инсультлар, ўткир буйрак етишмовчилиги ва инфекцион-яллиғланиш асоратлари кузатилди, уларнинг шифохонада даволаниш муддатининг чўзилиши қайд қилинди. Аммо амалиётдан кейинги оғир асоратлар ва ўлим кўрсаткичлари ўзаро таққосланаётган гуруҳларда бир-биридан сезиларли фарқ қилмади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Обейд Мустафа Абдулрахман, Абдурахманов Абдусалом Абдулагзамович, Рахимов Нодир Мухторович, Машрапов Ойбек Абдугопирович, Абдухалимов Илхом Азамович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFLUENCE OF DIABETES MELLITUS ON THE RESULTS OF CORONARY BYPASS GRAFTING

Objectives. To study the effect of diabetes mellitus (DM) on the results of coronary artery bypass grafting (CABG) surgery in patients with coronary artery disease. Material and Methods. The results of CABG surgery were studied in 800 patients with coronary artery disease. The patients were divided into 2 groups: Group 1 included 307 patients (38.4%) with diabetes, group 2 consisted of 493 non-diabetic patients (61.6%). In these 2 groups, the types of coronary artery disease and their complications, the presence of comorbidities, the surgery duration, the revascularization index, the need for inotropes and the postoperative course were compared. Results. There were no significant differences in the incidence of recurrent myocardial infarction (11 cases (3.5%) vs 15 cases (3%)), the need for revascularization (6 cases (1.9%) vs 7 cases (1.4%)), as well as in the development of ischemic stroke (3 cases (1%) vs 3 cases (0.7%)) in the early postoperative period between the groups with diabetes and without diabetes. 3 patients (0.9%) of diabetes group developed acute renal failure (ARF) versus no observed cases in non-diabetes group. Also the incidence of infectious and inflammatory complications was higher in diabetes group (8 cases (2.6%) vs 2 cases (0.4%) in diabetes and non-diabetes groups respectively). Patients with diabetes stayed in the hospital 4 days more than non-diabetic patients on average. Conclusion. In the group of patients with DM non-fatal recurrent myocardial infarction (3.5%), ischemic stroke (1%), acute renal failure (0.9%) and infectious-inflammatory complications were developed and the duration of hospital stay in such patients was longer. However, no significant differences were found in the development of severe postoperative complications and mortality between compared groups.

Текст научной работы на тему «ҚАНДЛИ ДИАБЕТНИНГ КОРОНАР ШУНТЛАШ НАТИЖАЛАРИГА ТАЪСИРИ»

УДК: 616.12-005.4:616.462-06:616.132-089

КАНДЛИ ДИАБЕТНИНГ КОРОНАР ШУНТЛАШ НАТИЖАЛАРИГА ТАЪСИРИ

А.А. АБДУРАХМАНОВ, М.А.ОБЕЙД, Н.М. РАХИМОВ, О.А. МАШРАПОВ, И.А. АБДУХАЛИМОВ,

У.Ш. ГАНИЕВ, Б.Х. МИРСУЛТОНОВ

Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий маркази, Тошкент, Узбекистон

Максад. ^андли диабет (^Д)нинг юрак ишемик касаллиги бор беморларда бажарилган коронар шунтлаш амалиёти натижаларига таъсирини урганиш.

Материал ва услублар. Юрак ишемик касаллиги (ЮИК) буйича 800 нафар беморда утказилган коронар шунтлаш (КШ) амалиётининг натижалари урганилган. Беморлар 2 гуру^га ажратилган: 1-гуру*га ^Дли 307 (38,4%) нафар, 2-гуру*га ^Д аникланмаган 493 (61,6%) бемор киритилган. Ушбу 2 гурузда ЮИКнинг турлари ва асоратлари, ёндош касалликлар, хирургик амалиётнинг давомийлиги, реваскуляризация индекси, операция жараёнида кардиотоникларга му^тожлиги, операциядан кейинги даврнинг кечиши каби курсаткичлар узаро таккосланди.

Натижалар. Узаро киёсланаётган ^Дли ва ^Дсиз гуру^ларда КШдан кейинги эрта даврда улимга олиб келмаган миокард инфаркти такрорланиши (11 та (3,5%) ва 15 та (3%)), такрорий реваскуляризацияга му^тож булиши (6 (1,9%) ва 7(1,4%),) *амда ишемик инсульт ривожланиши (3 (1%) ва 3 (0,7%)), курсаткичлари бир-биридан деярли фаркланмади. ^Дли беморларнинг 3 таси (0,9%)да амалиётдан кейин уткир буйрак етишмовчилиги кузатилди, ^олбуки ^Ди булмаган гурузда бу каби асоратлар кайд килинмади. Шунингдек, ^Дли беморларда инфекцион-яллигланиш ^олатлари *ам купрок кузатилди (мос равишда 8 та (2,6%) ва 2 та (0,4%) *олат). ^Д булган беморлар шифохонада ^Д булмаган беморларга нисбатан 4 кун купрок даволанганлар.

Хулоса. ^Дли беморларда КШ операциясидан сунг ишемик инсультлар, уткир буйрак етишмовчилиги ва инфекцион-яллигланиш асоратлари кузатилди, уларнинг шифохонада даволаниш муддатининг чузилиши кайд килинди. Аммо амалиётдан кейинги огир асоратлар ва улим курсаткичлари узаро таккосланаётган гуру^ларда бир-биридан сезиларли фарк килмади.

Калит сузлар: цандли диабет, юрак ишемик касаллиги, ишемик инсульт, уткир буйрак етишмовчилиги, коронар шунтлаш, асоратлар.

INFLUENCE OF DIABETES MELLITUS ON THE RESULTS OF CORONARY BYPASS GRAFTING

A.A. ABDURAKHMANOV, M.A. OBEYD, N.M. RAKHIMOV, O.A. MASHRAPOV, I.A. ABDUHALIMOV,

U.S. GANIEV, B.H. MIRSULTONOV

Republican Research Centre of Emergency Medicine, Tashkent, Uzbekistan

Objectives. To study the effect of diabetes mellitus (DM) on the results of coronary artery bypass grafting (CABG) surgery in patients with coronary artery disease.

Material and Methods. The results of CABG surgery were studied in 800 patients with coronary artery disease. The patients were divided into 2 groups: Group 1 included 307 patients (38.4%) with diabetes, group 2 consisted of 493 non-diabetic patients (61.6%). In these 2 groups, the types of coronary artery disease and their complications, the presence of comorbidities, the surgery duration, the revascularization index, the need for inotropes and the postoperative course were compared.

Results. There were no significant differences in the incidence of recurrent myocardial infarction (11 cases (3.5%) vs 15 cases (3%)), the need for revascularization (6 cases (1.9%) vs 7 cases (1.4%)), as well as in the development of ischemic stroke (3 cases (1%) vs 3 cases (0.7%)) in the early postoperative period between the groups with diabetes and without diabetes. 3 patients (0.9%) of diabetes group developed acute renal failure (ARF) versus no observed cases in non-diabetes group. Also the incidence of infectious and inflammatory complications was higher in diabetes group (8

cases (2.6%) vs 2 cases (0.4%) in diabetes and non-diabetes groups respectively). Patients with diabetes stayed in the hospital 4 days more than non-diabetic patients on average.

Conclusion. In the group of patients with DM non-fatal recurrent myocardial infarction (3.5%), ischemic stroke (1%), acute renal failure (0.9%) and infectious-inflammatory complications were developed and the duration of hospital stay in such patients was longer. However, no significant differences were found in the development of severe postoperative complications and mortality between compared groups.

Key words: coronary artery disease, type 2 diabetes mellitus, coronary artery bypass grafting.

КИРИШ

Бутун дунёда кандли диабет (КД) касалли-гини замонавий услублар билан даволаниши-га карамасдан, юрак-кон томир тизимини за-рарланиши туфайли асоратлари *ам авж олиб бормокда ва улим сабабини келтириб чикарувчи асосий омил *исобланади. КД ли беморлар тур-муш тарзининг сифатини ёмонлашуви билан ке-чади. КДга чалинган беморлар купинча коронар томирларни шикастланиши натижасида юрак ишемик касаллиги (ЮИК), каротид артериялари-нинг зарарланиши туфайли бош мия инсультла-ри (БМИ), кузнинг микрокапиллярлар зарарла-ниши окибатида куз тур пардасининг диабетик ретинопатияси, буйрак артерияларининг диффуз атеросклеротик зарарланиши сабаб буйраклар-нинг сурункали етишмовчилиги (БСЕ) ва перифе-рик артериал томирларни зарарланиши туфайли диабетик товон хасталигидан азият чекишади. ЮИКда КД борлиги операция жараёнини носта-бил утиши ва операциядан кейинги дастлабки даврнинг кечишини мураккаблаштиради, атеро-склерознинг жадал равишда ривожланиши эса операциядан кейинги якин ва узок истикболдаги натижаларига салбий таъсир килади. Миокардни реваскуляризация килишга йуналтирилган беморлар орасида КДнинг таркалиши *озирги кун-да анчагина юкори булиб, адабиётлардаги маъ-лумотларга караганда уртача 47% га етган [4]. КД касаллиги сабаб ЮИК билан азобланган бемор-ларнинг *ар турттадан биттаси АКШ операция-сига му^тожцир [6]. Маълумки, КДнинг йулдош хасталик булиши аорта-коронар шунтлаш (АКШ) операциясидан кейинги эртанги даврида *ам турли аъзоларда уткир асоратлар булиши билан кечади. Хусусан, юракда уткир миокард инфар-кти, бош мияда кон айланишнинг уткир бузилиши (БМКАУБ), уткир буйрак етишмовчилиги ва жа-ро*атда инфекцион асоратларни булишидир. Бу асоратлар жарро*лик амалиётидан кейинги улим курсаткичини ошиб боришига сабаб булмокда. N.C. Patel et а1. тадкикотларида КД касаллиги операциядан кейинги неврологик асоратларнинг

ривожланиши хавфини пайдо килувчи мустакил омил сифатида тан олинган [8]. Бундан ташкари, купчилик тадкикотчилар КДли беморларда АКШ дан кейин неврологик асоратлар даврийлиги, якин муддат ичида буйрак етишмовчилиги, юрак кискариш ритмининг бузилишлари, юрак парда-сини яллигланиши (перикардит), жаро*атда эртанги ноинфекцион (туш диастази) асоратлари куп булишини таъкидлаганлар [4,5,12]. АКШ опе-рацисини бошдан кечирган КДли беморларда ши-фохона ичида асоратлар *акидаги тадкикотлар жуда куп, аммо лекин уларнинг натижалари бир-бирига мос келмайди.

Максад. Кандли диабет (КД)нинг юрак ишемик касаллиги бор беморларда бажарилган коронар шунтлаш амалиёти натижаларига таъ-сирини урганиш.

МАТЕРИАЛ ВА УСЛУБЛАР

Тадкикотлар Республика шошилинч тиб-бий ёрдам илмий марказининг Кардиохирургия булимида 2017-2019 йилларда даволанган 800 беморда утказилган. Беморлар 2 гуру*га ажра-тилган: 1-гуру*га 2-тур КДли 307 (38,4%) бемор, 2-гуру*га КД аникланмаган 493 нафар (61,6%) киши киритилган. Биринчи гуру* беморларнинг 247 нафар (80,4%) ини, иккинчи гуру*дагиларни эса 354 таси (72%) эркаклар булиб, биринчи гуру*дагиларнинг уртача ёши 50,2±5,3 ни таш-кил килди, иккинчи гуруздагилар эса 57,6±5,4 ёшни ташкил килади. Ушбу 2 гуру*да ЮИК-нинг турлари ва асоратлари, КДни компенсация боскичидаги (11%) беморлар конда канд микдори 6-7 ммоль/л, субкомпенсация боскичидаги (54%) беморларда конда канд микдори 8-14ммоль/л, декомпенсация боскичидагилари (35%)да эса 14 ммоль/л дан юкорилиги аникланди. КД ли беморларнинг уртача тана вазнининг индекси (ТВИ) 35,2±5,7; КД йук беморларда ТВИ 30,5±5,2 ни ташкил этди. Кандли диабетли беморларнинг 261 нафар (85%)ида авж олиб борувчи стенокардия аникланиб, бу беморларнинг *аётига жиддий хавф солувчи омиллардан *исобланади, колган

К

/

Ä

1-расм. ^Д да коринчалараро тушувчи артерия-нинг дифффуз зарарланиши.

t

/

2-расм. ^Д да артерия интермедия ва айланиб утувчи артерияни диффуз зарарланиши.

46 нафари (15%) да эса стабил стенокардия ри-вожланиши билан кечган. ^Д булмаган бемор-ларнинг 320 нафари (65%)да авж олиб борувчи стенокардия, колган 173 нафари (25%)да стабил стенокардия билан кечган. Бу курсаткичлар ^Д касаллиги ЮИК бор беморларда уткир миокард инфарктининг эрта ривожланишига омил ^исобланади. ^Д ли беморларнинг барчасида III даражали артериал гипертония (АГ) касаллиги аникланган. ^Д булмаган беморларнинг 311 нафари (63%)да III даражали, колган 182 нафари (37%)да II даражали АГ хасталиги кайд этилган. Бундан ташкари, ^Д ли беморларнинг 255 нафари (83%)да миокард инфарктидан кейинги кардиосклероз ривожланган (МИК), колган 52 нафари (17%) да МИК ривожланмаган. ^Д йук беморларнинг 304 нафарида(62%) да бу *олат ривожланган ва 189 нафари (38,2%) да МИК кайд этилмаган. ЭхоКГ натижаларига асосан ^Дли беморларнинг 7 нафари (2,3%) да чап коринча аневризмаси ва коринча ичи тромби кузатилди, ^Д булмаган беморларнинг атиги 3 таси (0,6%)да чап коринча аневризмаси аникланди. Тадкикот утказилган беморларнинг барчасида коронар томирларнинг куплаб зарарланиши кузатилди, шу жумладан 1-гуру* беморларнинг 116 таси (38%) да чап ва унг коронар томирнинг ствол кисмида критик торайишлар учраган, ^Д булмаган беморларнинг 115 таси (23%)да чап ва унг коронар томирлар ствол кисмининг критик торайиши кузатилган. ^Д ли беморларда коронар томирларнинг куплаб

шикастланишлари 1- ва 2-расмда курсатилган. ^Д ли беморларнинг барчасида коронар томирларнинг диффуз атеросклеротик зарарланиши кузатилади, бу эса миокард инфарктининг эрта ривожланишига сабаб булади.

^Д бор беморларнинг 62 таси (20%) да буйин уйку артериялари (arteria carotis communis^ атеросклеротик бляшкалар туфайли зарарланиш 70%дан юкори булган торайишлар аникланган, ^Д булмаган беморларда эса бу курсаткич 44 та (9%) ни ташкил килди. Анамнезидан ^Дли беморларнинг 9 таси (2,9%) да бош мияда кон айла-нишнинг ишемик турдаги бузилишидан кейинги полати кузатилган, ^Д булмаган беморларнинг 3 таси (0,6%) да бош мияда кон айланишнинг гемо-рагик турдаги бузилиш полати кузатилган, булар-нинг биттасида бош мия кон томирларининг аневризмаси, иккитасида эса ёмон сифатли артериал босим сабаб булгани аникланди. ^андли диабет-ли беморларнинг 5 таси (1,6%)да сурункали буйрак етишмовчилиги асорати кузатилган булиб, жарро^лик амалиёти *ам шу *амро* касаллик фонида амалга оширилган. ^Д булмаган беморларда эса бундай *олат кузатилмаган. ^Д ли беморларнинг юрак фракция ^айдаши 40,3±5,7%ни ташкил этди, бу эса, уз навбатида, жарро^лик амалиётини стабил утишида му^им а^амиятга эга булади. ^Д булмаган беморларда юрак фракция ^айдаши 45,7±5,3% ни ташкил килади.

Беморларни операциягача булган даврдаги клиник тавсифи 1-жадвалда такдим этилган.

1-жадвал. КД ли ва КД булмаган беморларни операциягача булган даврдаги клиник тавсифи, абс. (%).

Параметрлар ^Дли беморлар ^Д булмаган беморлар

Беморлар сони 307 (38,4) 493 (61,6)

Жинси (умумий беморлар сонидан) 247 (80,4) эркак 354 (72%) эркак

Ёши, М±ст 50,2±5,3 57,6±5,4

Инсулинга му*тожлиги 47 (25) (-)

Тана огирлик индекси, М±ст 35,2±5,7 30,5±5,2

Авж олиб борувчи стенокардия 261 (85) 320 (65)

III даражали артериал гипертония касаллиги 307 (100) 311 (63)

Инфаркт миокардидан кейинги кардиосклероз 255 (83) 304 (61,8)

Чап коринча аневризмаси ва тромби 7 (2,3) 3(0,6)

Коронар томирларнинг ствол кисмини зарарланиши 116 (37.8) 115 (23)

Буйин томирлари диаметрининг >70% атеросклеротик торайиши 62 (20) 44 (9)

Бош мияда кон айланишнинг уткир бузилишидан кейинги *олат 9 (2,9) 3 (0,6)

Сурункали буйрак етишмовчилиги 5 (1,6) (-)

Чап коринча *айдаши фракцияси 40,3±5,7% 45,7±5,3%

Периферик кон айланишнинг бузилиши (диабетик товон) 12 (3,9) (-)

НАТИЖАЛАР

^Д ли беморларда коронар томирларнинг диффуз зарарланиши, томирлар деворининг ате-росклеротик калинлашуви ва томирларнинг ички диаметрининг торайиши коронар томирларни шунтлаш жараёнини чузилишига сабаб булади. ^Д билан бир хил шунтлаш утказилган беморларда операция давомийлиги уртача 200±30 минут давом этган булса, ^Д йук беморларда уртача 180±30 минутни ташкил килди. Иккала гуру*да *ам беморларнинг барчасида ички кукрак ар-териялар ва аутовеноз трансплантатлар ёрда-мида коронар шунтлаш амалга оширилган. Беморларнинг уртача шунтлаш индекси ^Дли беморларда 4,3±0,7 ва ^Дсиз беморларда 3,5±0,5

ни ташкил килди, диабетли беморларда куплаб тож томирларнинг зарарланиши окибатида шунт-ларни купайишига сабаб булди ва реваскуля-ризация индекси ^Дли беморларда сезиларли даражада юкорилиги аникланди. ^Д бор беморларнинг 11 таси (3,6%)да, ^Д булмаган беморларнинг 9 таси (1,8%)да сунъий кон айланиш ёрдамида жарро*лик амалиёти амалга оширилган. ^Д ли беморларнинг 5 таси (1,6%)да юрак чап коринчасининг аневризмаси ва коринча ичи тромблари аникланган, иккинчи гуру* беморларнинг 6 таси (1,2%)да коринча аневризмаси аникланиб, бундай *олатларда сунъий кон айла-ниш ёрдамида тромбэктомия ва аневризма плас-тикаси амалга оширилган. ^Д ли беморларнинг 35 таси (11%)да бир вактнинг узида (симультан)

операция утказилган, КД булмаган беморларда эса бундай *олат 15 та (3%)ни ташкил килди. Биринчи гуру* беморларнинг 199 таси (65%)да кардиотоникларга му*тожлик аникланиб, сутка давомида добутамин (250мг) 5±1.5мкг/кг/мин, но-радреналин (2мг/мл) 0.07±0.02мкг.кг.мин юборил-ган булса, иккинчи гуру* беморларнинг 142 таси (29%)да инотроп дориларга му*тожлик аникланди, бу курсаткич добутамин (250мг) 2,5±1.7мкг/кг/ мин, норадреналин (2мг/мл) 0.05±0.01мкг.кг.мин ни ташкил килиб, *атто 40% беморларда кардио-тониклар ёрдамисиз олиб чикишга эришилди. Беморларнинг КД билан огриганлари орасида жарро*лик амалиёти ва амалиётдан сунг сунъ-ий нафасда булиш даврийлиги уртача 480±60 минутни ташкил килса, иккинчи гуру* беморларда эса 420±60 минут давомида сунъий нафасда булди. КД ли беморлар амалиётдан сунг жонлан-тириш (уйготиш) булимида булиш даври 28±3 соатни ташкил килди, КД булмаган беморлар эса 25±2соат уйготиш булимида булди.

Иккала гуру*ни улимга олиб келмаган миокард инфаркти такрорланиши (11 та (3,5%) ва 15 та (3%),)ни ва такрорий реваскуляриза-ция (6 (1,9%) ва 7 (1,4%),)га му*тож булиши буйича таккосланганда деярли катта фарклар аникланмади [улардан биринчи гуру*даги беморларнинг барчасида дори (протамин)га аллергик реакция кузатилди; иккинчи гуру*дагиларда эса 4 та *олатда техник сабаб, 3 тасида дорига аллергик реакция кузатилди]. 1 -гуру* беморларда

МУ^ОКАМА

Бугунги кунга келиб, ЮИК (юрак ишемик касаллиги) билан АКШ га борадиган беморларни 35-40% гача *амро* КД хасталиги аникланади. Конида канд микдори юкори (декомпенсация)

2-гуру*га нисбатан утиб кетувчи *илпилловчи аритмиялар ривожланиши *ам кузатилди (мос равишда 24 (8%) ва 27 (5,5%) та). АКШ утказган КДли беморларда амалиётдан кейинги эртанги даврда улимга олиб келмайдиган БМКАУБни ку-затилиши иккинчи гуру*дагилар билан солишти-рилганда деярли фарк килмади: (мос равишда (3 (1%) ва 3 (0,7%) та) ни ташкил килди. Бун-га сабаб, ёмон сифатли артериал гипертония деб ба*оланди. КД ли беморларнинг жарро*лик амалиётидан кейин ривожланган уткир буйрак етишмовчилиги таккосланганда, (мос равишда 3 *олат (0,9%) фаркланиб, беморда диализ килишга му*тожлик кузатилди. Шунингдек, КДли гуру*даги беморлар КД булмаган гуру*га нисбатан операциядан кейинги жаро*атда инфекцион-яллигланиш *олатлари купрок кузатилиб, мос равишда 8 (2,6%) ва 2 (0,4%)ни ташкил килди ва иккала гуру*да *ам жарро*лик амалиётидан сунги кон кетишлар деярли бир хил булди. Иккала гуру* беморларнинг жарро*ликдан сунг уртача шифохонада колиш муддати (мос равишда 10 ва 6 кун) 4 кунга фарк килиб, бу жаро*атни иккиламчи битиши билан боглик, деб топилди. Гуру*лардаги беморларнинг шифохонада да-воланиш давомийлиги мос равишда 12,8 кун ва 11 кунни ташкил килди. Шифохонада даво-ланиш боскичида беморларда жарро*лик амалиётидан кейинги умумий улим *олатлари ва улим сабабларининг та*лили 2-жадвалда такдим этилган.

боскичдаги ЮИК бор беморларни аксариятида инфаркт миокардидан кейинги кардиосклероз ривожланган.

Мухаммедова Б.Ф. ва муаллифдошлари то-монидан 2018 йилда чоп килинган маколасида

2-жадвал. Амалиётдан кейинги улим сабабларини гурухларда тахлили, авс (%)

Улим сабаби КД Диабетсиз

УИМ 4 (1,3) 6 (1,2)

Инсульт 1 (0,3) -

УАТЭ 1 (0,3) 1 (0,2)

ОЕ - 1 (0,2)

Сепсис - 1 (0,2)

Барча улим *олатлари 6 (1,9) 9 (1,8)

АКШ утказган ^Д ли беморларда *айдаш фракци-ясининг эрта пасайиши ^Д булмаган беморларга нисбатан купрок кузатилган, бунга миокард захи-расининг камлиги сабаб булган [2].

Баъзи олимларнинг ёзган маколаларида АКШ утказган ^Д ли беморларда жарро*ликдан кейинги натижа *амда асоратлар даврийлигига ба*о берилган [5,8], ушбу тадкикотларнинг асосий ху-лосаси шундан иборатки, ^Д ли беморларда АКШ утказиш эртанги муддатда улим юз беришининг уртача курсаткичлари ишончли пасайишига олиб келган. Бундан ташкари, ^Д касаллигига купрок аёллар мойил булиб, АКШ утказиш юрак, буйрак, неврологик ва нафас олиш, жарро*ликдан кейинги асоратлар купайишига олиб келган [10].

Szabo Z.нинг ёзган маколасида ^Д хастали-ги бор беморлар (п=540)да АКШ амалиётидан кейинги эртанги даврда улим курсаткичи кандли диабети булмаган беморлар (п=2239)га нисбатан икки баробар куп булишлиги (1 -гуру* 2,6%; 2-гуру* 1,6%) айтилган [11].

Emmert M.Y. et al. томонидан утказилган тадкикотда *ам АКШ утказган ^Дли беморларда ^Д булмаган беморларга нисбатан солиштирил-ганда МИ, БМ^АУБ, упка зотилжами узок да-вом этиши хавфи икки марта ва диализни талаб килувчи уткир буйрак етишмовчилиги хавфи уч марта ортиши курсатилган [4].

Srinivasan A.K. et al. тадкикотида эса, ^Дда АКШ гуру*ига нисбатан ^Д булмаган беморлар гуру*ида (БМ^АУБ) инсульт касаллиги 2 марта, буйрак етишмовчилиги частотаси *амда пери-ферик томирларда кон айланишининг бузилиши (диабетик товон) 2-3 марта куп кузатилганли-ги кайд этилган. Бирок, ушбу икки тадкикотнинг *еч кайсисида ^Дда АКШдан кейин улим хавфи конда канд микдорини куплигига боглик эмаслиги таъкидланмаган [12].

Бундан ташкари, Wendler O. ва муаллифдош-лари билан биргаликда утказган тажрибаларида ^Д билан хасталанган беморларда коронар томирларни кайта шунтлаш *олати иккинчи гуру* беморларга нисбатан 2 баробар куп кузатилган [15].

Estrada С.А. муаллифдошлари килган таж-рибаларда жарро*лик амалиёти даврида ва амалиётдан кейинги эртанги даврда конда канд микдорини бошкариб булмайдиган купайиши (гипергликемия) шифохонада эртанги улимни ва операциядан кейинги жаро*атда турли асорат-лар (юмшок тукималар репарацияси, туш суяги

диастазаси, медиастинит) келтириб чикарадиган омил булиб *исобланади, деб айтган [5].

Бизнинг тадкикотимизда улимга сабаб ^Д, деб курсата олмадик, чунки беморларимизда иккала гуру*нинг улим нисбати ЛА деб топил-ди. Аммо улимга олиб келмайдиган асоратлар (миокард инфаркти, буйрак етишмовчилиги ва неврологик узгаришлар, нафас йуллари касал-ликлари (зотилжам ва бронхит)) бизнинг нати-жаларимизда *ам кузатилди. ^Д узок муддатдан кейин миокард инфаркти ва юрак етишмовчи-лиги юз бериши учун потенциал хавф омили *исобланади. Бизнинг амалий натижаларимиз ^Д касаллигига чалиниши частотаси эркакларда турт баробарга куп кузатилди ва ^Д булмаган беморлар уртасида миокард инфаркти ва улим *олати частотаси ^Д бор беморларга нисбатан купрок кузатилди. Бунга техник ва дорилар (про-тамин)га аллергик сабаб деб топилди. Тажриба-мизда ^Дли *амро* хасталиги бор беморларда уткир буйрак етишмовчилиги ^Д йук беморларга нисбатан 3 баробар куп кузатилиб, беморларнинг икки нафарида диализ йули билан муаммони бартараф килишга эришдик, аммо бир нафар беморда (куп органлар етишмовчилиги билан) улим *олати кузатилди. Тадкикотимизнинг нати-жалари купчилик муаллифларнинг фикрига мос келади, улар ^Дли беморларда АКШ утказилган-дан кейин шифохона ичида даволаниш мудда-тида натижалар баландроклиги *акида гуво*лик беришган. Бизнинг натижаларимизда *ам бу кур-саткич 4 кунга фарк килди.

Тадкикотимизда АКШ утказган ^Дли беморларда инфекцион-яллигланишли асоратлар частотаси икки баробар купрок булди, лекин жар-ро*лик амалиётидан кейин шифохонада ётиш муддати кескин фарк килди. ^Дда АКШ утказиш жарро*лик амалиётидан кейинги улим частотаси-га таъсири аникланмади.

ХУЛОСА

Операциягача булган даврда ^Дли беморларда кушимча хасталиклар (ишемик инсульт, сурункали буйрак етишмовчилиги, артериал гипертония, миокард кардиосклерози) купрок учрайди. ^Д ли беморларда юрак фракция-сининг пастлиги ва коронар томирларнинг куплаб жаро*атланиши жарро*лик амалиёти-ни чузилишига сабаб булди. ^Дли беморларда АКШ утказиш жарро*ликдан кейинги организмни умумий тикланиш жараёнини сустлиги, М^АУБ,

буйрак етишмовчилигини ривожланиши ва инфекцион-яллигланиш асоратлари кузатилди, КД касаллиги бор беморларнинг жарро*ликдан кейин шифохонада ётиш муддатини чузилишига

олиб келиши маълум булди. Аммо жарро*лик амалиётидан кейинги огир асоратлар ва улим холатига КД хасталиги сабаб булиши тас-дикланмади.

1. Мухаммедова Б.Ф., Аляви А.Л., Алимов Д.А. и др. Особенности гемодинамики и поражения коронарного русла у больных с нестабильной стенокардией на фоне сахарного диабета. Вестник экстренной медицины. 2016;IX(1):75-78.

2. Мухаммедова Б.Ф., Алимов Д.А., Абдурахманов А.А. и др. Коронарный и миокардиаль-ный резерв у больных с ИБС в течение 2-х лет после реваскуляризации. Вестник экстренной медицины. 2018;11(2):39-44.

3. Alderman E.L., Corley S.D., Fisher L.D. et al.

Five-year angiographic follow-up of factors associated with progression of coronary artery disease in the Coronary Artery Surgery Study (CASS). J. Am. Coll. Cardiol. 2003;22:1141-1154.

4. Emmert M.Y., Salzberg S.P., Seifert B. et al. Is

off-pump superior to conventional coronary artery bypass grafting in diabetic patients with multivessel disease? Eur. J. Cardiothorac. Surg. 2010;40:233-239.

5. Estrada C.A., Young J.A., Nifong L.W., et al.

Outcomes and perioperative hyperglycemia in patients with or without diabetes mellitus undergoing coronary artery bypass grafting. Ann. Thorac. Surg. 2009;75:1392-1399.

6. Harrer J., Drasnar A., Vojacek J. et al. Surgical

treatment of ischemic heart disease and diabetes mellitus. 2010;56(4):317-319.

7. Kurbaan A.S., Bowker T.J., Ilsley C.D.et al. Difference

in the mortality of the CABRI diabetic and no diabetic populations and its relation to coronary artery disease and the revascularization mode. Am. J. Cardiol. 2011;87:947-950.

8. Patel N.C., Deodhar A.P., Grayson A.D. et al. Neurological outcomes in coronary

surgery: independent effect of avoiding cardiopulmonary bypass. Ann. Thorac. Surg. 2002;74:400-405.

9. Perlitz J., Wognsen G.B., Emanuelsson H. et al. Mortality and morbidity in diabetic and nondiabetic patients during a 2-year period after coronary artery bypass grafting. Diabetes Care. 2006;19:698-703.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. Rajakaruna C., Rogers C.A., Suranimala C. et al. The effect of diabetes mellitus on patients undergoin coronary surgery: a risk-adjusted analysis. J. Thorac. Cardiovasc. Surg. 2016;132:802-810.

11. Szabo Z., Häkanson E., Svedjeholm K. Early postoperative outcome and medium-term survival in 540 diabetic and 2239 nondiabetic patients undergoing coronary artery bypass grafting. Ann. Thorac. Surg. 2002;74:712-719.

12. Srinivasan A.K., Grayson A.D., Fabri B.M. et al. On-pump versus offpump coronary artery bypass grafting in diabetic patients: a propensity score analysis. Ann. Thorac. Surg. 2004;78:1604-1609.

13. Cohen Y., Raz I., Merin G., Mozes B. Comparison of factors asso siated with 30-day mortality after coronary artery bypass grafting in patients with versus without diabetes mellitus. Israeli Coronary Artery Bypass (ISCAB) Study Consortium. Am. J.Cardiol. 2008;81:7-11.

14. Thourani V.H., Weintraub W.S., Stein B., et al. Influence of diabetes mellitus on early and late outcome after coronary artery bypass grafting. Ann. Thorac. Surg. 2009;67:1045-1052.

15. Wendler O., Hennen B., Markwirth T. et al. Complete arterial revascularization in the diabetic patient-early postoperative results. Thorac. Cardiovasc. Surg. 2011;49:5-9.

ВЛИЯНИЕ САХАРНОГО ДИАБЕТА НА РЕЗУЛЬТАТЫ КОРОНАРНОГО ШУНТИРОВАНИЯ

А.А. АБДУРАХМАНОВ, М.А.ОБЕЙД, Н.М. РАХИМОВ, О.А. МАШРАПОВ, И.А. АБДУХАЛИМОВ, У.Ш. ГАНИЕВ, Б.Х. МИРСУЛТОНОВ

Республиканский научный центр экстренной медицинской помощи, Ташкент, Узбекистан

Цель. Изучить влияние СД на результаты операции АКШ у больных ИБС. Материал и методы. Изучены результаты операции АКШ у 800 больных ИБС. Больные были разделены на 2 группы. В 1 группу вошли 307 (38,4%) больных с СД, 2 группу составили 493 (61,6%) больных без СД. В этих 2 группах сравнивались типы ИБС и их осложнения, наличия сопутствующих патологий, длительность хирургического вмешательства, индекс реваскуляризации, необходимость в кардиотониках и послеоперационное течение.

Результаты. Не выявлено достоверных различий в частоте возникновения нефатального повторного ИМ (11 (3,5%) и 15 (3%) случаев), необходимостью в повторной реваскуляризации (6 (1,9%) и 7 (1,4%) случаев), также в развитии ишемического инсульта (3 (1%) и 3 (0,7%) случая) в раннем послеоперационном периоде между группами с СД и без СД. Отмечено развитие 3 случаев (0,9%) ОПН в группе больных СД, при этом в группе без СД данное осложнение не наблюдалось. Также в группе больных с СД чаще наблюдалось развитие инфекционно-воспалительных осложнений (8 (2,6%) и 2 (0,4%) случая соответственно). Больные с СД находились в стационаре в среднем на 4 дня больше, чем больные без СД.

Заключение. В группе больных с СД отмечался нефатальный повторный ИМ (3,5%), ишемический инсульт (1%), острая почечная недостаточность (0,9%) и инфекционно-воспалительные осложнения, также длительность пребывания в стационаре таких больных была больше. Но при этом не обнаружено достверных различий в развитии тяжелых послеоперационных осложнений и смертности между сравниваемыми группами.

Ключевые слова; сахарный диабет, ишемическая болезнь сердца, ишемический инсульт, острая почечная недостаточность, коронарное шунтирование, осложнения.

Муаллифлар *акида маълумотлар:

Обейд Мустафа Абдулрахман - РШТЁИМ Кардиохирургия булимининг етакчи кардиохирурги.

Абдурахманов Абдусалом Абдулагзамович - тиббиёт фанлари номзоди, РШТЁИМ Кардиохирургия булими

мудири.

Рахимов Нодир Мухторович - РШТЁИМ Кардиохирургия булими кардиохирурги. Тел.: 998915015566, E-mail: kardiohirurgnodir@mail.com

Машрапов Ойбек Абдугопирович - РШТЁИМ Кардиохирургия булими кардиохирурги. Абдухалимов Илхом Азамович - РШТЁИМ Кардиохирургия булими кардиохирурги.

Мирсултонов Баходир Хасанович - РШТЁИМ Анестезиология ва реаниматология булими, Анестезиолог, Перфузиолог.

Authors

Abdusalom Abdurahmanov - MD, PhD, Head of the Department of Cardiac Surgery, Republican Research Centre of Emergency Medicine, Tashkent, Uzbekistan

Mustafa Obeyd - MD, Leading Cardiac Surgeon of the Department of Cardiac Surgery, Republican Research Centre of Emergency Medicine, Tashkent, Uzbekistan

Nodir Rahimov - MD, Cardiac Surgeon, Department of Cardiac Surgery, Republican Research Centre of Emergency Medicine, Tashkent, Uzbekistan. Phone: +998 915015566, Email: kardiohirurgnodir@mail.com Oybek Mashrapov - MD, Cardiac Surgeon, Department of Cardiac Surgery, Republican Research Centre of Emergency Medicine, Tashkent, Uzbekistan

Ilhom Abduhalimov - MD, Cardiac Surgeon, Department of Cardiac Surgery, Republican Research Centre of Emergency Medicine, Tashkent, Uzbekistan

Ulugbek Ganiev - MD, Cardiologist, Department of Cardiac Surgery, Republican Research Centre of Emergency Medicine, Tashkent, Uzbekistan

Bahodir Mirsultanov - MD, Cardiac Anesthesiologist and Perfusionist, Department of Anesthesiology and Intensive Care, Republican Research Centre of Emergency Medicine, Tashkent, Uzbekistan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.