Научная статья на тему 'АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА СОЯ ЎСИМЛИГИНИНГ АСОСИЙ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ТАРҚАЛИШИ ВА РИВОЖЛАНИШ ДАРАЖАСИ'

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА СОЯ ЎСИМЛИГИНИНГ АСОСИЙ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ТАРҚАЛИШИ ВА РИВОЖЛАНИШ ДАРАЖАСИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
12
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОЯ / SOYBEANS / БЕЛОК / PROTEIN / МАСЛО / OIL / БОБОВЫЕ / LEGUMES / НЕСМОКИСЬ / NON-OIL / АСКОХИТОЗ / ASCOCHITOSIS / ФУЗАРИОЗ / FUSARIUM

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Абдуллаева Г.Д.

В этой статье представлена информация о теневом растении и его болезнях. Были признаны полезные свойства соевых бобов, и было упомянуто промышленное значение белка и масла в его составе. Оттеночные болезни, такие как несмущение, аскохитоз, фузариозное увядание и ржавчина, повреждают растение.This article provides information on the shade plant and its diseases. The beneficial properties of soybeans were recognized and the industrial value of the protein and oil in its composition was mentioned. Coloring diseases such as unconcern, ascochitosis, fusarium wilting and rust damage the plant.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DISTRIBUTION AND LEVEL OF DEVELOPMENT OF MAIN DISEASES OF SHADOW PLANT IN THE CONDITIONS OF ANDIZHAN REGION

This article provides information on the shade plant and its diseases. The beneficial properties of soybeans were recognized and the industrial value of the protein and oil in its composition was mentioned. Coloring diseases such as unconcern, ascochitosis, fusarium wilting and rust damage the plant.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА СОЯ ЎСИМЛИГИНИНГ АСОСИЙ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ТАРҚАЛИШИ ВА РИВОЖЛАНИШ ДАРАЖАСИ»

УДК: 632 + 664.8

Абдуллаева Г.Д. мустакцл тадкцкртчи Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институты

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА СОЯ УСИМЛИГИНИНГ АСОСИЙ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ТАР^АЛИШИ ВА РИВОЖЛАНИШ

ДАРАЖАСИ

Аннотация. В этой статье представлена информация о теневом растении и его болезнях. Были признаны полезные свойства соевых бобов, и было упомянуто промышленное значение белка и масла в его составе. Оттеночные болезни, такие как несмущение, аскохитоз, фузариозное увядание и ржавчина, повреждают растение.

Ключевые слова: соя, белок, масло, бобовые, несмокись, аскохитоз, фузариоз.

Abdullaeva G.D. independent researcher Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

DISTRIBUTION AND LEVEL OF DEVELOPMENT OF MAIN

DISEASES OF SHADOW PLANT IN THE CONDITIONS OF

ANDIZHAN REGION

Annotation. This article provides information on the shade plant and its diseases. The beneficial properties of soybeans were recognized and the industrial value of the protein and oil in its composition was mentioned. Coloring diseases such as unconcern, ascochitosis, fusarium wilting and rust damage the plant.

Key words: soybeans, protein, oil, legumes, non-oil, ascochitosis, fusarium.

Кириш.Хдр кандай кишлок хужалик экинларининг усув даврида зараркунанда, касаллик кузгатувчи замбуруг турларидан, даладаги бегона утлардан химоя килмасдан ундан мул ва сифатли хосил олиш мумкин эмаслигини барча шу жумладан фитопатолог ва миколог олимларимиз яхши билишади. Бу ишни сифатли бажариш эса, биринчи навбатда, усимликларда кенг таркалган, энг хавфли зарарли организмларнинг турларини аниклаш, уларнинг ривожланиш боскичларини, мавсумдан мавсумга утиш конуниятларини, об-хаво шароитларига булган

талабларини хамда уларга карши самарали кураш чораларини ишлаб чикиш хар бир тадкикотчининг вазифаси ва максади хисобланади[3].

Аммо, дуккакли мойли экинлардан соя хам жуда хавфли зараркунанда ва касалликлар билан касалланади. Натижада, ушбу усимликзамбуруглардан катта зарар куради, уларнинг хосили ва махсулот сифати пасаяди. Усимликларнинг гул гунчалари очилмасданок нобуд булиши мумкин.

Андижон вилояти шароитида устирилаётган соя усимликларида аникланган касалликларга карши кураш чораларини ишлаб чикиш учун албатта уларнинг таркалиш конуниятларини хар томонлама чукур урганиш катта ахамиятга эгадир. Шунинг учун биз олган маълумотларимизнинг мухокамасига утишдан олдин бошка мамлакатларда олиб борилган илмий ишларни тахлил килишни узимизга жоиз деб билдик.

Ок чириш касаллиги соя усимликларининг 80% гача касаллантиради. Бир дона усимликнинг хосилдорлиги 10 - 100% гача камайиши мумкин.

Сохта ун шудринг касаллиги соя усимлигига етказган зарари буйича иккинчи уринда турган касалликлардан хисобланади. Баъзи бир хужаликларда унинг таркалиши 34 - 40% ни ташкил килади.

Соя касалликлари Узбекистон шароитида урганилмаганлиги сабабли уларни таркалиш динамикасини хамда касалликлар келтирадиган зарарларини киёсий тахлил килишимизга имкониятимиз йук десак хато булмайди. Шунинг учун биз Тошкент вилояти далаларида экилган соя усимлиги касалликларининг таркалишини усимликларнинг униб чикиш давридан бошлаб урганиб бордик. Олинган натижаларни тахлил килиб маълумотларни келтирдик.

Шу билан бир каторда касалликларнинг таркалиш сабабларини тугри тахлил килиш учун 2011 - 2016 йиллар давомида Узбекистон республикаси Вазирлар махкамасига карашли марказий гидрометериология хизмати томонидан чоп этилган агрометериология бюллетень маълумотларидан фойдаландик. 2011 - 2016 йиллардаги уртача кайд килинган хаво харорати ва унинг нисбий намлигига оид маълумотлар диссертациянинг илова 2 кисмида келтирдик.

Соя усимлигида йиллар буйича уртача хисобда энг кенг таркалган касалликларга сохта ун шудринг (46,3 %), кейин ун шудринг (31,9 % ), аскохитоз (30,0 %); кам таркалганларига эса церкоспороз (19,3 %), антракноз (16,0 %) лар киради.

Келтирилган маълумотлар асосида яъна шуни кайд килиш мумкинки хамма касалликларнинг таркалиши хар йили хар хил булиш кузатилди. Масалан антракноз 2013 йилда 11,2%, 2014 йилда 19,5% , 2015 йилда 17,3%; Илдиз чириш 25,1% , 29,4% , 31,8%; Сохта ун шудринг 40,7% , 49,1% , 48,3% ни ташкил килди.

Бу ходиса албатта биринчи навбатда об - хаво шароитини узгариши билан бевосита боглик булиши эхтимолдан холи эмас. 2013-2015

йиллaрнинг об - хдво шaроити соя Усимлиги y4yH жyдa кулой келди. Лекин шунта к;aрaмaсдaн йиллaр бyйичa келтирилгaн нaмгaрчиликнинг микдори билaн кaсaлликнинг торк^^ши бyйичa олгaн мaълyмотлaримиз орaсидa чaмбaрчaс богликлик топишнинг имконияти бyлмaди.

Андижон вилоятидa Тошкентдaгигa yxшaш стaционaр Ba йиллaр дaвомидa к;aйтaрилaдигaн соя экинлaри дaдaсини топa олмaгaнлигимиз сaбaбли, тaжрибaни фокдт Тошкент вилоятидaгинa олиб борилди.

Юкоридо кдйд этгaнимиздек тaжрибa олиб борилгaн йиллaр бyйичa кaсaлликлaрнинг тaрк;aдишигa нисбaтaн умумий конуният aникдaшнинг имконияти бyлмaди. Лекин олохидо олингж кaсaдликнинг йиллaр бyйичa фaркдaри узига xос yзгaришлaр мaвжyдлигидaн дaрaк берди. Мaсaлaн, aнтрокиноз 2013 йилдa 12 дад сaд купрок фоиздa торможен бyлсa, 2014 йилдa 20 % як;ин ошиб кетди. 2015 йилдa эсa янa бироз пaсaйиб колди. Йиллaр бyйичa тaxминaн шyндaй узгаришга эгa бyлгaн кaсaдликдaр ^торита вертициллиоз сулиш Ba сохто ун шудрингни хом киритсa бyлaди.

Бyлaрнинг aкси бyлгaн, яъни 2013 йилдa бироз купрок кaсaдлaнтириб, сyнгрa кaмaйгaн Ba 2015 йилдa эсa янa купрок дaрaжaдa бyлгaн кaсaдликлaргa эсa Аскоxитоз, филлaктиниоз Ba серкоспориоз кaсaдликдaрини мисол килиб кyрсaтсa бyлaди. Илдиз чириш, септaриоз, фyзaриоз чириш Ba ун шудринг кaсaдликдaри эсa йиллaр дaвомидa торкдпиш жихотидж ошиб борди. Kaсaлликлaрнинг колган вaкиллaридa уч йил дaвомидa торк^^ши жихотидон деярли yзгaриш булганлиги сезилмaди.

Kaсaдликлaрнинг ривожлaниш дaрaжaсидa ёки кaсaллaниш дaрaжaси билaн тор^пиши орaсидa yнчaдик бир xиллик кyзaтилгaн бyлмaсaдa, aйрим кaсaдликдaр орaсидa бир-биригa якин yзгaришлaр кдйд этилди. Мaсaдaн, aнтрaкноз Ba aскоxитоз кaсaдликлaрини тор^пиши Ba кaсaлликни ривождaниши йиллaр бyйичa бир xra yзгaриб борди. Лекин купчилик кaсaдликлaрнинг ривожлaниш дaрaжaси церкоспориоздaн тошкдри кyпчилигидa 2013 йилдaн, 2015 йилга к^роб оз микдордa бyлсaдa кyтaрилиш кyзгa тaшлaнди. Бyндaй yзгaришни сaбaби aфтидaн бир кдтор омиллaргa боглик бyлсa керaк, чунки aсосий омил сифaтидa йиллик нaмгaрчилик билaн тaк;к;ослaб кyргaнимиздa yнчaдик богликлик сезмaдик.

Шуни хом инобaтгa олиш зaрyрки, фермер xyжaликлaри xодимлaри уз имкониятлaридaн келиб чикдан холдо йиллaр бyйичa бир xra aгротеxник ишлaри yтк;aзишмaйди. Бyлaр хом aдбaттa кaсaдликлaрнинг торкдпиш Ba ривожлaниш дaрaжaдaридa мaълyм фaркдaрни юзaгa келтирсa керaк.

Рyйxaтдa келтирилгaн ойрим кaсaдликдaрни зaмбyрyFлaрнинг икки Ba ундон куп булгон турлори келтириб чикдроди. Мосолон, илдиз чириш кaсaдлигидa биринчидон, бир кднчо зaмбyрyF турлори иштирок этоди, иккинчидон, кaсaдлaниш ососон тамгарчиликта бой бохор ойлоридо тyFри

келади. Натижада айрим пайтларда усимликнинг илдизи тезда чириб, усимлик умуман нобуд булиб кетади.

Соя усимлигида энг мухим 10 та касалликлар орасида таркалиш даражаси буйича сохта ун шудринг энг куп микдорга эга булиб, 50 % га якин усимликларда топилди. Аскохитоз, илдиз чириш, филлактиктоз, фузариоз сулиш ва ун шудринг касалликлари эса урта хисобда 30% соя усимлик тупларида аникланди. Нисбатан кам таркалган касалликлар каторига антракноз, церкоспориоз, вертициллиоз ва септариоз каби касалликлар киради. Уларнинг таркалиш амплитудаси 20% атрофида булди.

Касалликнинг сифат курсатгичи хисобланувчи касаллик даражаси эса касалликнинг таркалишига нисбатан тор амплитудада узгариши аникланди. Антракноз касаллигини хисобга олинмаганда деярли барча касалликларнинг касаллантириш даражаси 20% дан юкори эканлиги, сохта ун шудринг ва филластиктозларда эса ушбу курсатгич 30% атрофида булиши аникланди.

Умумий хулоса килиб айтилганда таркалиши ва касаллантириш даражалари буйича Тошкент вилояти шароитида энг кенг таркалган касалликларга сохта ун шудринг ва аскохитоз, кам таркалганларига эса церкоспороз, антракнозлар киради.

Фодаланилганадабиётлар:

1. Бурляева М.О. Соя: Изменчивость признаков и её значение в селекции сортов кормового использования: Автореф. дисс... канд. биол. наук. -2003. - 20 с.

2. Ганя А.И. Основные грибные патогены сои в Молдавии и выявление источников устойчивости к ним: Автореф. дисс... канд. биол. наук. -Минск, 1981. - 22 с.

3. Фазал Хайат Тадж. Влияние и размещение суданской травы и сои в смешанных посевах на урожайность растений: Автореф. дисс... канд. с/х наук. - Ташкент, 1979. - 22 с.

4. Степанова М.Ю. Фузариозные заболевания бобовых культур: Автореф.дисс...канд. биол.наук. - Л., 1967. - 20 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.