CC BY
20
ANALIZA ŠTETNOG UTICAJA VIBRACIJA NA POSADU U TRANSPORTNIM SREDSTVIMA VOJSKE SRBIJE
Jovanović B. Snežana, Đurić S. Aleksandar, Tehnički opitni centar - Sektor za mototehnička sredstva i sredstva rečnih jedinica, Beograd
U radu je prikazana metoda za procenu rizika nastalog usled izlo-ženosti čoveka vibracijama. Merenja vibracija koje se prenose na celo telo i na sistem šaka-ruka izvršena su za posadu helikoptera, rečnog broda i terenskog vozila. Izmerene vibracije ocenjene su prema kriteri-jumima „štetnosti po zdravlje“ i „kvaliteta komfora“.
Ključne reči: ispitivanje vibracija, izloženost vibracijama, vibracije celog tela, vibracije šaka-ruka, procena rizika, fizički agensi.
Proučavanje uticaja vibracija na ljudski organizam zasniva se na i straživanjima štetnosti po zdravlje osobe koja je izložena uticaji-ma različitih vibracija. Da bi ljudski organizam registrovao vibracije, njihov intenzitet i frekvencija moraju biti u određenim granicama. Intenzitet vibracija može se izraziti preko pomeranja, brzine ili ubrzanja. Većina da-vača za vibracije su akcelerometri, čija je izlazna veličina ubrzanje, pa se njime intenzitet vibracija najčešće i izražava.
Parametri koji se ocenjuju su:
- trenutna RMS (root-mean-square) vrednost (kvadratni koren sred-nje vrednosti), koja je srazmerna količini energije signala ubrzanja:
UDC: 613.644:614.872 629:614.872
Sažetak:
Uvod
(i)
gde je:
a w - izmereno ubrzanje,
Т - vreme integracije ili trajanje merenja.
martinj@nadlanu.com
Jovanović, S. i dr., Analiza štetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima VS, str. 93-107
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
RMS vrednost signala ubrzanja, u m/s2, dobija se određivanjem sred-nje vrednosti eksponenta, a najviše se odnosi na zadnji deo signala koji se meri. Do njih se teže dolazi kada se radi sa signalima većih perioda;
- ekvivalentno ubrzanje aeq (energy equivalent acceleration), koje predstavlja linearnu prosečnu vrednost uzetu za duži period, dok je RMS srednja vrednost eksponenta;
- eksponentna srednja vrednost, što znači da najbliži deo signala ima najveći uticaj na nivo koji se određuje. Uticaj se smanjuje po ekspo-nencijalnoj funkciji:
a =Jk2 a2 + k2 a2 + k2 a2 (2)
eq у x wx y wy z wz V /
aeqmax = max(kxawx + kyawy + kzawz ) (3)
gde je:
kx = ky = kz= 1 za sistem šaka-ruka, kx = ky = 1,4; kz=1 za celo telo;
- pik signala ubrzanja, u m/s2, i vršni faktor (Crest factor), koji pred-stavljaju maksimalnu vrednost ubrzanja, odnosno pojedinačno najveće ubrzanje za vreme merenja. Vršni faktor definiše se kao odnos maksi-malne vrednosti pika i RMS vrednosti signala ubrzanja:
apeak = maXT\a(t ^ (4)
gde je:
a(t) - izmereno ili filtrirano ubrzanje,
Т - vreme integracije ili trajanje merenja,
C.F.
Max.Peak ...
--------- ili
RMS
C.F.
Max.Peak
aeq ’
- kumulativna doza vibracija (VDV) u m/s175,
(5)
VDV = 4
J al(t )dt
(6)
gde je :
aw(t) - izmereno ubrzanje,
Т - vreme integracije ili trajanje merenja,
C9D
- maksimum promenljivog ubrzanja u m/s2:
MTVV = maxT \a(to)| gde je:
a,
’,to
\ j (tУ
exp
Ё t
dt
(7)
(8)
Т - vreme integracije ili trajanje merenja,
T = 1 sekunda za MTVV 1s,
T = 0,5 sekundi za MTVV 0,5s, t = 0,125 sekundi за MTVV 0,1 s.
Davači za vibracije mere ubrzanje samo u jednom pravcu, tako da su za vibracije u prostoru neophodna tri pojedinačna, za svaki ortogonal-ni pravac ili jedinstven troosni akcelerometar.
Do pre deset godina ispitivanja izloženosti vibracijama vršena su me-renjem ubrzanja u samo jednoj dominantnoj osi (najčešće z-osi), s obzirom na tadašnje zahteve standarda i softverske mogućnosti merne opreme.
Ocenjivanje izloženosti ljudi vibracijama zahteva po sadašnjoj evrop-skoj direktivi merenje ubrzanja vibracija u tri ose, pri čemu se koordinatni sistem pozicionira na celo telo ili na gornje ekstremitete, zavisno od toga gde se vibracije prenose (slika 1 i slika 2).
Za vibracije celog tela longitudinalni pravac se označava kao z-pra-vac, bočni pravci su x i y, pri čemu se x-pravac odnosi na kretanje na-pred-nazad, a y-pravac levo-desno. Za sistem šaka-ruka u pitanju su dva koordinatna sistema i to biodinamički (određen anatomijom ruke) i bazi-centrični (određen ručicom ili površinom alata koji se ispituje).
Slika 2- Koordinatne ose za sistem šaka-ruka
Jovanović, S. i dr., Analiza štetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima VS, str. 93-107
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
Procena uticaja vibracija na organizam
Procena izloženosti individue vibracijama obuhvata dve oblasti:
- vibracije gornjih ekstremiteta (šaka-ruka),
- vibracije celog tela.
Svaka oblast i u okviru nje odgovarajući nivo kvaliteta imaju sopstve-ne veličine koje su potrebne radi procene uticaja vibracija.
Za svaku oblast (šaka-ruka i celo telo) Evropska direktiva EC/44/02, od juna 2002. godine, definisala je dva praga (nivoa) izloženosti vibracijama na radnom mestu radi zaštite zdravlja i to:
- prag alarma - vrednost koja zahteva delovanje,
- prag opasnosti - maksimalnu vrednost izloženosti.
Navedena ograničenja odnose se na veličinu dnevne izloženosti, koja se dobija merenjem i najbolje izražava rizik usled izloženosti radnika vibracijama.
Metode merenja veličina, čije se vrednosti limitiraju Evropskom di-rektivom, date su u najaktuelnijim međunarodnim standardima, koji su doneti na osnovu brojnih istraživanja.
Vibracije koje se prenose na celo telo
Vibracije za celo telo mogu biti procenjene prema različitim aspekti-ma: štetnostima po zdravlje, kvalitetom komfora (udobnosti) i kvalitetom percepcije (osećaja).
Za vibracije celog tela razmatranje štetnog delovanja vrši se u fre-kventnom opsegu od 0,5 Hz do 80 Hz. Međutim, rizik od izloženosti nije isti na svim frekvencijama, pa se koristi frekventno otežavanje kako bi se na očigledan način predstavio rizik na različitim frekvencijama. Rezultat toga je opadanje ubrzanja pri porastu frekvencije. Za vibracije celog tela koriste se dva različita frekventna otežavanja. Prvo otežavanje (Wd) je za dve bočne ose, x i y, a drugo (Wk) za vertikalnu z-osu vibracija. Za bočne ose, x i y, vrednost izmerenog ubrzanja množi se faktorom 1,4 (jer se smatra da su za kičmeni stub u ovim pravcima za 40% opasnije vibracije nego u longitudinalnom pravcu), dok je za vertikalnu z-osu taj faktor 1,0.
Veličine koje se mere i analiziraju pri ispitivanju ljudskih vibracija aktuel-nim standardima su brojne. Standard iSo 2631, metodom odnosa, predviđa analizu 1/3 oktavnog spektra ubrzanja koji se upoređuje sa datim krivama dozvoljenog vremena izloženosti koje su u funkciji ubrzanja i frekvencije. Suština metode odnosa je dobijanje dozvoljenog vremena izloženosti vibracijama iz preseka 1/3 oktavnog spektra i krive odnosa (pri čemu se čita najve-ća vrednost preseka). Na osnovu ispitivanja po ovoj metodi mogu se doneti
zaključci o svim kvalitetima (prvenstveno nivo komfora, a samim tim i zdra-vlja). Pragovi komfora prema ISO 2631 odgovaraju osećaju i porede se sa ukupnom vrednosti RMS otežanog ekvivalentnog ubrzanja, kao u tabeli 1.
Tabela 1
RMS ubrzanje Nivo osećaja
Ispod 0,315 [m/s2l Uopšte nije neprjatno
Od 0,315 do 0,63 [m/s2l Malo neprjatno
Od 0,5 do 1 [m/s2l Prilično neprjatno
Od 0,8 do 1,6 [m/s2] Neprjatno
Od 1,25 do 2,5 [m/s2l Veoma neprjatno
Iznad 2 [m/s2l Izuzetno neprjatno
Parametri koji se prema direktivi koriste za procenu izloženosti su:
- A(8) ili dnevna izloženost, što predstavlja ekvivalentno kontinualno ubrzanje preračunato na osmočasovno radno vreme, za koju nam je po-trebno merenje RMS ubrzanja za svaku osu i nakon otežavanja po svim osama izbor maksimalne vrednosti koja figuriše u sledećoj formuli:
Д8) = max(l, 4awx; 1,4awy; awz )IT (9)
gde je:
T - vreme izloženosti vibracijama,
T0 - dnevno radno vreme (osam časova).
Vrednost dnevne izloženosti A(8) kao krajnja veličina merenja poredi se sa pragovima koji su postavljeni Evropskom direktivom kao na slici 3. Akcioni prag pri kojem se mora delovati je A(8) = 0,5 m/s2, a maksimalni prag je A(8) = 1,15 m/s2;
Slika 3 - Akcioni i maksimalni prag izloženosti za celo telo
Jovanović, S. i dr., Analiza štetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima VS, str. 93-107
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
- kumulativna doza vibracija (VDV), koja predstavlja dobar indikator rizika izloženosti koji je naročito potrebno razmatrati kada ispitivane vi-bracije imaju mnogo udara („pikova"). U slučaju jako promenljivih vibracija vrši se i merenje maksimalne udarne vibracije (MTV).
Ako je radnik izložen vibracijama više od jednog izvora, to jest, ukoli-ko koristi dve ili više različitih mašina za obavljanje radnih aktivnosti, on-da se ukupna izloženost vibracijama izračunava iz intenziteta i trajanja za svaku osu i za svaku izloženost. Za svaku osu (j) dnevna izloženost se izračunava prema sledećem obrascu:
Aj (8) = 7 Afl(8)2 + Aj 2(8)2 + Aj 3(8)2 +... (10)
gde su Aj1, А^, Aj3, itd. izloženosti vibracijama od različitih izvora.
Vibracije sistema šaka - ruka
Za vibracije šaka-ruka razmatranje štetnog delovanja vrši se u fre-kventnom opsegu od 8 Hz do 1000 Hz. Međutim, rizik nije isti na svim fre-kvencijama, pa se kao u prethodnom koristi frekventno otežavanje da bi se postigao očigledniji uticaj na različitim frekvencijama. Za vibracije šaka -ruka koristi se samo jedna kriva frekventnog otežavanja za sve tri ose.
Za procenu izloženosti vibracijama u svim osama, na osnovu izme-renih pojedinačnih RMS ubrzanja za svaku osu, koristi se sledeći obra-zac za ukupno RMS frekventno otežano ubrzanje:
ahv = V ahwx + ahwy + ahwz (11)
Iz ove vrednosti izračunava se vrednost dnevne izloženosti, A(8), standardizovano za osmočasovni referentni period na sledeći način:
A(8) = ahv
(12)
gde je:
T - vreme izloženosti vibracijama,
T0 - dnevno radno vreme (osam časova).
A(8) predstavlja krajnju vrednost dobijenu merenjem i ona je najbolji indikator za izražavanje štetnosti vibracija koje utiču na radnika u toku oba-vljanja poslova. Ova vrednost dnevne izloženosti poredi se sa pragovima koje je postavila Evropska direktiva, kao na slici 4. Akcioni prag pri kojem se mora delovati je A(8) = 2,5 m/s2, a maksimalni prag je A(8) = 5 m/s2.
<9T)
5 mis1
2.5miss
Slika 4 - Akcioni i maksimalni prag izloženosti za sistem šaka-ruka
Najaktuelniji standard za uticaj vibracija na sistem šaka - ruka je ISO 5349 koji daje metodu merenja za dobijanje vrednosti veličina koje se procenjuju. Standard daje dijagrame na kojima se vide posledice du-gotrajne izloženosti.
Rezultati merenja intenziteta vibracija na sistemu šaka-ruka u veli-koj meri zavise i od jačine stiska između ruku i izvora vibracija, odnosno i intenziteta i pravca statičke sile, koja se može meriti. Da bi merenje izlo-ženosti vibracijama odgovaralo određenom stisku ruke i sili potrebnoj za držanje alata, prave se ručni adapteri.
Ukoliko radnik pri obavljanju posla koristi više mašina parcijalne izlo-ženosti vibracijama izračunavaju se iz intenziteta i trajanja svakog izvora. Celokupna dnevna izloženost zatim se izračunava iz parcijalnih izloženo-sti, uz korišćenje obrasca:
gde Ai, A2, A3, itd. predstavljaju izloženosti vibracijama različitih mašina.
Ispitivanja uticaja vibracija na zdravlje čoveka izvršena su prema metodama standarda ISO 2631 i ISO 5349, a zatim su rezultati ocenjeni prema Evropskoj direktivi EC/44/02. Sva merenja obavljena su savreme-nom, namenskom, mernom opremom, izrađenom prema zahtevima standarda ISO 8041, podržanom softverom koji je prilagođen navedenim
A(8) = V 4(8)! + 4(8)! + A,(8)2 +
(13)
Ispitivanje vibracija i eksperimentalni rezultati
Jovanović, S. i dr., Analiza štetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima VS, str. 93-107
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
standardima i direktivama. Korišćen je četvorokanalni vibrometar Maestro, francuskog proizvođača 01 dB Metravib, namenjen za merenje vi-bracija na radnom mestu (slika 5). Preko ulaznog LEMO konektora vezu-je se troosni akcelerometar ili preko adaptera tri jednoosna. Konfiguracija Maestro - za merni sistem za celo telo ima troosni akcelerometar ugra-đen u adapter za sedište kako bi se odredile vibracije koje se prenose na celo telo u sva tri pravca. Konfiguracija Maestro, za merni sistem šaka-ruka, sadrži troosni akcelerometar koji se povezuje uz pomoć adaptera na mašinu ili alat koji se ispituje. Frekventni opseg je 0-10.000 Hz.
Slika 5 - Uređaj za merenje humanih vibracija - Maestro
Merni uređaj je podržan softverom dB Maestro, koji iz izmerenog efek-tivnog RMS i peak (maks.) višeosnog ubrzanja omogućava izračunavanje kumulativne doze vibracija, maksimuma promenljivog ubrzanja i dnevne iz-loženosti, na osnovu čega se vrši procena kvaliteta zdravlja. Spektralnom analizom RMS analiziraju se kriterijumi kvaliteta komfora i percepcije.
Ispitivanje vibracija celog tela i procena na nivou „kvaliteta zdravlja“ i „kvaliteta komfora“
Ispitivanje vibracija koje se prenose na celo telo izvršeno je na heli-kopteru X0 - 45, rečnom brodu RML - 332 i terenskom vozilu pogonske grupe 4 x 4.
Vibracije na pilotskom sedištu helikoptera merene su na aerodromu Batajnica. Merenja su obavljena na zemlji, pri zapuštanju motora u rad i sinhronizaciji broja obrtaja motora i rotora i u letu, sa raznim elementima letenja helikoptera (npr. zaokreti, vmax, lebdenje, itd.).
Slika 6 - Ispitivani helikopter
Eksperimentalni rezultati pri merenju na sedištu pilota u režimu puš-tanja motora u rad na zemlji i sinhronizaciji broja obrtaja motora i rotora prikazani su u daljem tekstu:
File dBMaestro1.cmg Location aerodrom Batajnica
Start 21.06.07 10:43:13
End 21.06.07 10:48:34
Whole body
Quality Health
Body position Seated
Measurement location Seat Type aw
Axis X Y ZO Overall Overall Exposure
Weighting Wd Wd Wk av A(8)
Coefficient 1.4 1.4 1
Level (m/sj 0,06 0,06 0,16
Corrected (m/sJ0,08 0,08 0,16 0,20 0,16 8h
Warning level (m/sj 0,50 74h 55m
Maximum level (m/sj 1,15 396h18m36s
eVDV dose (m/s 1.75) 1,45 1,50 2,98 8h
Exposure level A(8) is below warning level!
Type Peak factor
Axis X Y Z Max.
Peak factor 3,33 3,33 6,67 6,67
Peak factor is smaller than 9!
Jovanović, S. i dr., Analiza štetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima VS, str. 93-107
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
According to Standard 2631-1, A(8) assessment is recommended! Type VDV
Axis X Y Z Max. Exposure
Weighting Wd Wd Wk VDVeq
Coefficient 1.4 1.4 1
VDV dose (m/s 1.75) 0,33 0,36 1,12
Corrected (m/s 1.75) 0,46 0,51 1,12 1,12 5m21s
Warning level (m/s 1. 75) 9,10
Maximum level (m/s 1.75) 21,00
VDV level is below warning level!
File dBMaestro1.cmg Location aerodrom Batajnica
Start 21.06.07 10:43:13 End 21.06.07 10:48:34 Whole body Quality Comfort
Body position Seated Measurement location Seat Type aw
Axis X Y Z Overall
Weighting Wd Wd Wk av
Level (m/sj 0,06 0,06 0,16 0,18
Aeq <= 0,32 m/s : not at all uncomfortable!
Analiza rezultata u odnosu na kriterijume štetnosti po zdravlje poka-zuje da je dnevna izloženost u domenu malih vibracija i ispod akcionog nivoa, koji je propisan Evropskom direktivom. Takođe, peak faktor je ma-nji od granične vrednosti koja je data u standardu ISO 2631, a kumulativ-na doza vibracija je ispod zabrinjavajućeg nivoa.
Analiza rezultata u domenu kvaliteta komfora i percepcije, prema standardu ISO 2631, pokazuje uslovnu komfornost.
Rezultati u letu su manje zadovoljavajući, ali nisu ovde dati zbog svoje obimnosti.
Slika 7- Merenja u mašinskom prostoru broda Slika 8 - Merenja na krmi broda
Ispitivanje sveobuhvatnih vibracija na rečnom brodu RML-332, kao i vibracija koje se prenose na celo telo izvršeno je merenjem na sedištu motoriste u mašinskom prostoru i na krmi. Merenja su obavljena na reci Dunav, prilikom manevrisanja, zakretanja i u režimu punog opterećenja motora broda. Analizom rezultata ispitivanja vibracija utvrđeno je da su kriterijumi komfornosti ispunjeni, odnosno svi parametri za procenu rizika su ispod zabrinjavajućeg nivoa. Ocena štetnosti vibracija u mašinskom prostoru i na krmi broda, prema kriterijumima za zdravlje, zadovoljavaju-ća je, ispod zabrinjavajućih nivoa (za razliku od buke, koja je takođe me-rena i prelazi sve granične nivoe štetnosti), što je prikazano u izveštajima - na slikama 9 i 10.
File rm zdravlje sedenje sediste
Location
Start 04.09.08 11:04:14
End 04.09.08 11:10:26
^Vhole body
Quality Health
Body position Seated
Measurement location Seat
Type aw
Axis X Y Z Overall av Overall A(8) Exposure
^Veighting Wd Wd Wk
Coefficient 1.4 1.4 1
Level (m/s2) 0,04 0,04 0,18
Corrected (m/s2) 0,06 0,06 0,18 0,19 0,18 8h
Warning level (m/s2) 0,50 64h51m43s
Maximum level (m/s2) 1,15 343h 7m12s
Exposure level A(8) is below warning level
Type Peak factor
Axis X Y Z Max.
Peak factor 2,86 3,33 4,21 4,21
Peak factor is smaller than 9
According to Standard 2631-1 , A(8) assessment is recommended
Type VDV
Axis X Y Z Max. VDVeq Exposure
^Veighting Wd Wd Wk
Coefficient 1.4 1.4 1
VDV dose (m/s 1.75) 0,25 0,22 1,48
Corrected (m/s 1.75) 0,35 0,31 1,48 1,48 6m12s
Warning level (m/s 1.75) 9,10
Maximum level (m/s 1.75) 21 ,00
VDV level is below warning level
Slika 9 - Izveštaj za mašinski prostor rečnog broda, sa aspekta štetnosti po zdravlje
Imajući u vidu kriterijume za kvalitet zdravlja iz navedenih izveštaja može se zaključiti da su u slučaju ispitivanja rečnog broda svi parametri za procenu rizika ispod zabrinjavajućih nivoa.
Jovanović, S. i dr., Analiza štetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima VS, str. 93-107
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
File rm zdravlje sedenje sediste
Location
Start 04.09.08 11:33:27
End 04.09.08 11:39:21
Whole body
Quality Health
Body position Seated
Measurement location Seat
Type aw
Axis X Y Z Overall av Overall A(8) Exposure
Weighting Wd Wd Wk
Coefficient 1.4 1.4 1
Level (m/s2) 0,05 0,04 0,12
Corrected (m/s2) 0,06 0,06 0,12 0,15 0,12 8h
Warning level (m/s2) 0,50 144h49m25s
Maximum level (m/s2) 1,15 766h 7m 4s
Exposure level A(8) is below warning level
Type Peak factor
Axis X Y Z Max.
Peak factor 3,33 2,50 5,00 5,00
Peak factor is smaller than 9
According to Standard 2631-1, A(8) assessment is recommended
Type VDV
Axis X Y Z Max. VDVeq Exposure
Weighting Wd Wd Wk
Coefficient 1.4 1.4 1
VDV dose (m/s 1.75) 0,25 0,21 1,10
Corrected (m/s 1.75) 0,35 0,30 1,10 1,10 5m54s
Warning level (m/s 1.75) 9,10
Maximum level (m/s 1.75) 21,00
VDV level is below warning level
Slika 10 - Izveštaj za vibracije na krmi broda, sa aspekta štetnosti po zdravlje
Slika 11 - Ispitivani kamion
Jovanović, S. i dr., Analiza štetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima VS, str. 93-107
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
Imajući u vidu kriterijume za štetnost po zdravlje i kvalitet komfora iz datih izveštaja se vidi da bi vožnja ovim terenskim vozilom trebalo da bu-de ograničena samo na 1 h 59 m 50 s.
Ispitivanje vibracija šaka - ruka
Vibracije koje se prenose na sistem šaka - ruka ispitivane su na na-vedenom helikopteru, pri čemu je troosni akcelerometar preko adaptera za ruke (između prstiju pilota) bio na upravljačkoj palici.
Rezultati merenja helikoptera za režim u letu dati su u daljem tekstu:
File dBMaestrol.cmg Location helikopter Start 20.06.07 12:42:26 End 20.06.07 13:20:37 Hand arm
Machine upravljačka palica pilota
Measurement location Work station
Type ahw
Axis X Y Z Overall Overall Exposure
Weighting Wh Wh Wh ahv A(8)
Level (m/sj 1,90 4,41 1,99 5,20 5,20 8h
Warning level (m/sj 2,50 1h51m
Maximum level (m/sj 5,00 7h24m
Exposure level A(8) is above maximum level!
Analiza izmerenih rezultata pokazuje da je vrednost dnevne izloženo-sti iznad maksimalnog nivoa koji je dat Evropskom direktivom za vreme iz-loženosti od osam časova standardizovanog radnog vremena. Da bi rizik od izloženosti bio manji od akcionog nivoa po Evropskoj direktivi, dozvolja-va se dnevna izloženost u trajanju na tom radnom mestu od 1 h 51 min.
Ispitivanje vibracija koje se prenose na sistem šaka - ruka izvršeno je i na upravljaču terenskog vozila, a dobijeni rezultati prelaze akcioni ni-vo za osmočasovno radno vreme.
Zaključak
Dosadašnja ispitivanja uticaja vibracija na čoveka bila su samo u dome-nu ocene kvaliteta komfora, a merenja su obavljana u jednoj osi maksimalnog delovanja vibracija (uglavnom z-osi). Razlog tome bio je nedostatak sofistici-rane merne opreme i nepostojanje propisanih pragova izloženosti vibracijama u domenu kvaliteta zdravlja, koje je Evropska direktiva dala 2002. godine.
Primena savremenih mernih instrumenata u ispitivanju humanih vi-bracija po metodama najaktuelnijih standarda i procena rizika po Evrop-skoj direktivi omogućava sveobuhvatna i precizna istraživanja iz domena zaštite zdravlja čoveka od delovanja fizičkih agensa.
Neophodnost prihvatanja savremenih evropskih standarda i strogih direktiva u našoj zemlji obavezuje da se primenjuju ispitivanja na način koji je izložen u ovom radu, gde god je izražen problem delovanja fizičkih agensa na zdravlje ljudi.
S obzirom na štetan uticaj vibracija na osobe čiji je rad vezan za sredstva koja su ispitivana povodom ovog rada (helikopter, rečni brod, te-rensko vozilo) konačni zaključci bi se dali tek nakon dodatnih merenja pod raznim radnim uslovima.
Literatura
[1] Directive 2002/44/EC of the European parliament and the council - Minimum health and safety requirements regarding the exposure of workers to the risks arising from physical agens (vibration), 25. June 2002.
[2] ISO 2631 - Mechanical vibration and shock - Evaluation of human exposure to whole-body vibration, 01.May 1997.
[3] ISO 5349 - Mechanical vibration - Measurement and evaluation of human exposure to hand-transmitted vibration, 01.May 1997.
[4] ISO 8041 - Human response to vibration-measurement instrumentation, International Organization for Standardization, 2005. SNO 0318 - Karakteristike kom-formnosti vojnih vozila - ispitivanje prinudnih oscilacija ovešene mase vozila, 1981.
[5] SNO 9127 - Karakteristike komformnosti vojnih vozila - slobodne osci-lacije mase vozila, 1988.
ANALYSIS OF RISKS FROM CREW EXPOSURE TO VIBRATIONS IN MILITARY TRANSPORT
Summary:
This paper presents test methods for assessing risks arising from human exposure to vibrations.
The measuring of vibrations transmitted to the “whole-body” and human “hand-arm” system is carried out for helicopter, river boat and off-road vehicle crews.
The measured vibrations are assessed according to the criteria of the "health quality" level and the “comfort quality” level.
Key words: vibration testing, exposure to vibrations, “whole-body” vibration, “hand-arm” system vibration, risk assessment, physical agents.
Datum prijema članka: 18. 11.2008.
Datum dostavljanja ispravki rukopisa: 15. 04. 2009.
Datum konačnog prihvatanja članka za objavljivanje: 27. 04. 2009.
Jovanović, S. i dr., Analiza štetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima VS, str. 93-107
