Analiza efekata uvođenja savremenih strategija održavanja Текст научной статьи по специальности «Медицинские технологии»

Dr Petar Stanojević,

major, dipl. inž. Vojna tkadcmi>a - ŠNO, Beograd

ANALIZA EFEKATA UVOĐENJA SAVREMENIH STRATEGIJA ODRŽAVANJA

UDC: 62-7.001.26

Retime:

ćesto se postavlja pitanje opravdanosti investicija га unapredivanje sistema odriavanja. Uvodenje strategija odriavanja, kao lio su RCM, TPM, odriavanje prema stanju i sličnih, da-nas je svetski trend и usavriavanju sistema odriavanja. Na primeru jednog modeia taksi predu-zeća. uz upotrebu metode simulacije, zasnovane na sistemskoj dinamici, izvriena je analita efe-kata koje Ы imalo uvodenje savremenih strategija odriavanja и taj sistem. Dollo se do zaklju• čaka koji su slični svetskim iskustvima. Najpre se mora izvrliti stabilizacija i pravilno dimenzio-niranje sistema odriavanja, da Ы se zatim pristupilo usavriavanju sistema primenom odgova-rajućih strategija. Uvodenje strategija odriavanja odgovara prvenstveno sistemima kod kojih tehniika sredstva moraju neprestano da rode, odnosno imaju visok koeficijent eksploatacije. Prosečno, za svaJdh 10% smanjenja и broju otkaza, vremenu preventivnog odriavanja i učesta-nosti preventivnih akcija, ukupan profit preduteča raste oko 5%. Poboljianja и domenu znanja odriavaoca i kvaliteta rada donose narednih 5% povečanja profita.

KljuSne red: sistem odriavanja, strategije odriavanja, metode simulacije, sistemska dinami-ka, troikovi odriavanja.

EFFECTS OF INTRODUCING MODERN MAINTENANCE STRATEGIES AND THEIR ANALYSIS

Summary:

Investments in the improvement of maintenance systems are often brought into question as to whether they are justified or not. Introducing maintenance strategies, eg. RCM, TPM, on-condition maintenance, etc., is nowadays a worldurde tendency in the improvement of maintenance systems. The simulation method based on system dynamics has been applied to a model of a taxi business in order to analyze the effects of introducing modem maintenance strategies into that system. The obtained results show good accordance with experiences wordurde. The stabilization and adequate dimensioning of the maintenance system should procede the system improvement using adequate strategies. Bringing maintenance strategies into use predominantly suits the systems with a high duty factor, ie. the systems with continually operating elements. Every 10% of reduction in the number offailures, preventive maintenance time and frequency ofpreventive actions gives an average rise of about $% to the overall profit of a bussiness. Improvements in the field of knowledge and quality of work bring further 5% rise in profit.

Key words: system, maintenance, maintenance strategies, simulation methods, system dynamics, maintenance costs.

VOJNOTEHNlCKJ GLASN1K 4-5/7003.

377

Uvod

Gotovo opšti trend u usavršavanju sistema održavanja danas se sastoji u pri-meni savremenih strategija održavanja,1 kao Sto su RCM (Reliability Centred Maintenance), TPM (Total Productive Maintenance), CBM (Condition Based Maintenance), strategija sličnih prethodnim i u uvođenju CMMS (Computerised Maintenance Management System), odnosno informacionih sistema za podršku upra-vljanju održavanjem. Rezultati postignuti primenom ovih strategija značajni su a izveštaji govore da bi se mogli odrediti kao [1]: smanjenje broja radnih časova za preventivno održavanje za 87%; smanjenje ukupnog broja radnih časova za odr-žavanje do 29%; smanjenje troškova ma-terijala za održavanje do 64%; povećanje raspoloživosti opreme do 15%; poveća-nje pouzdanosti opreme do 100%; inve-stieije se vraćaju za najmanje 3 puta; pro-izvodnja se u nekim slučajevima poveća-va i do 80%; zastoj zbog održavanja se skraćuje i preko 50%, itd.

Medutim, i pored značajnih rezulta-ta koji se mogu postići primenom savre-mcmh strategija održavanja, činjenica je da je za njihovo uvodenje potrebno najmanje 6 do 12 meseci, a da celokupan

1 U domsćoj literauri koristi se mziv konccpt - кол* cepcije (tradicioaslni su: preventivno, korektivno i kombinovs* no odrtavanje), u ncmaCkoj politiks, и ruskoj sistem odrtivs* nja, a u englesko-amcrifikoj - strategija. Pojam strategija odrta-vanja, a rekvantnoj litenturi, odoosi se na odredivanje ili izbor akeija održavanja koje će biti sprovodcnc na nckoj opremi da Ы se ooa na najbolji osCin iskohstila, odnosno da Ы se maksi* oizirala njeoa raspotolivost i pouzdanost. Pojam akeije odria-vanja otbosi sc na sve moguće preventivoe i kortktivnc radnje (ukijuCujući: preglede, negu opreme. zamene ddova. tnodifika-cije, itd.). UobtCajeno je da se pod stntegijom podrazumeva iz* bor pravaca akeije. ncioaalna nabavka i alokacija resura 2a postizanje ciljeva i da ooa predstavlja integrativnu osnovu 2a svaku deiatnost. U tom svettu bi se pojam strategija mogao adekvatno primeniti. u smistu oaSe nauCne temunologije. i na

RCM, TPM i druge savremene naCine - pristupe za odredivanje povoljnog skupa akeija održavanja za nefcu oprenrn.

posao može da se produži i na 6 do 8 go-dina. U tom procesu potrebna su prilična početna ulaganja, veliko angažovanje ljudskih resursa i značajnc konsultantske usluge. Nisu retki primeri da projekti uvođenja odgovarajućih strategija održa-vanja ne donesu očekivane rezultate. Zbog toga se obično u početku lansira „pilot11 projekat, koji ima za cilj da odre-di mogućc efekte uvodenja pojedinih strategija odriavanja, kao Sto je to bio slučaj kod norvcSkih železnica [2] ili u hemijskoj industriji Du Pont [3]. U dva slučaja za predviđanje mogućih efekata korišćena je metoda simulacije, i to kod već spomenutc hemijske industrije Du Pont i u projektu uvodenja RCM u evropsku industriju papira (MELISSA project) [4]. Metoda simulacije je pogod-na, jer omogućava kvantifikaeiju mogu-ćih efekata za različite varijante reSenja.

Neki autori [5, 6] ističu da pre uvodenja strategija održavanja treba usavršiti sistem planiranja radnji održavanja, in-formacioni sistem, menadžment, pravilno dimenzionirati sistem, obučiti radnu sna-gu, uvesti sistem za ocenjivanje uspcšno-sti rada i druga poboljSanja na polju me-nadžmenta održavanjem, pa tek onda uvoditi nove strategije održavanja, jer one inače neće naići na pripremljeno tlo i mogu lako doživeti neuspeh.

Na primer, problem koji je uoden u kompaniji Du Pont ukratko bi se mogao opisati na sledeći način: rukovodioci pro-izvodnjc žclc da ispunc zacrtane plonove proizvodnje, ali i da ih prebace. Zbog toga malo pažnje obraćaju na preventivno održavanje, jer ono zahteva planske za-stoje u proizvodnji. Medutim, maSine ot-kazuju, a Sefovi pojačavaju pritisak da se izgubljeno vreme nadoknadi. To najčeSće

378

VOJNOTEHNIĆKI GLASN1K 4-5/2003.

rade opet na račun vremena za preventiv-no odrtavanje. Zbog neizvrSavanja pre-ventivnog održavanja situacija postaje joS gora, jer maSine još više otkazuju, pa pritisak postaje sve veći. U takvom okru-Ženju i zaposleni počinju manje da rade, jer ne mogu da prate tempo koji se od njih zahteva, a održavaoci sve viSe greše, jer su pod pritiskom, pa tako situacija postaje sve gora (slika 1).

U slučaju hemijske industrije Du Pont koriSden je pristup zasnovan na System Dynamic (sistemska - industry -ska dinamika) modelovanju i simulaciji. Simulirana je primena različitih strategija odrtavanja ili reScnja u menadžmentu održavanjem. Dobijcni rezultati sistema-tizovani su u tabeli [3]. Analiza ukazuje da sama poboljSanja u planiranju ili pro-gramiranju zadataka održavanja neće dati velike rezultate. Ukoliko se sva pažnja

skoncentriSe samo na primenu preventiv-nog održavanja, iskorišćenje mašina opa-da. Kada se sve prve tri strategije poboljSanja primene, zbog sinergetskog efekta, vreme u radu (raspoloživost) raste za 5,1%. Тек kada se primeni tzv. elimina-cija otkaza, koja predstavija suStinu strategija RCM i TPM, efekti se naglo pove-ćavaju i ukupno vreme u radu opreme dostiže 98,3%.

Rauhati primene pojedinih strategija odriavanja и hemijskoj industriji Du Pont

Strategija Vetkina promene (%) Vreme u radu (%)

Korektivna - 83.5

Samo planiraoje +0.5 -

Samo raspotedivanje +0.8 -

Preveotivno/prediktiviK -2.4 -

Sve tri atrategije +5.1 88.6

Eliminacija otkaza 14.8 98.3

U slučaju projekta MELISSA, me-toda simulacije je koriSćena da se u pr-

VOJNOTEHNIĆKJ GLASNTK 4-5/2003.

379

vom koraku odrede najvažnije mašine (preko stvaranja modela proizvodnog procesa) na kojima će biti sproveden RCM, a zatim da se odrede efekti pri-mene nove strategije održavanja i njenih varijanti (npr. kada se menja učestanost iii trajanje preventivnih akcija održava-nja). Najvažniji rezultat prvog koraka u simulacionom modclovanju bilo je odre-divanje maksimalnog vremena zastoja za pojedine mašine i ceo proces, a koje se može tolerisati, s tim Sto je to vrerae kasnijc korišćeno i kao kriterijum za ocenu pojedinib rešenja (postoji direkt-na zavisnost sa troSkovima). Predvida se i treći korak u simulacionom modelova-nju koji bi poslužio za optimizaciju stra-tegija održavanja sa stanoviSta efe-kat/tro§kovi.

Efekti primene strategija održavanja sastoje se u eliminisanju preventivnih rad-

nji održavanja koje ne doprinose poveća-nju pouzdanosti opreme (napuStanje prin-cipa „Sto više odrlavanja to bolje“), uvo-đenju onih radnji preventivnog održavanja koje sprečavaju ili odlažu pojavu stanja u otkazu (efektivnih - odnosno, povećanje pouzdanosti ili MTBF - srednjeg vremena izmedu otkaza), eliminaciji опт preven-tivnih radnji koje sc ne isplate (veći su troškovi preventive od troSkova iznenad-nog zastoja), skraćivanju vremena izvode-nja radnji preventivnog i korektivnog odr-žavanja (primenom savremene tehnoloSke opreme ili skraćivanjem procedure), sma-njivanju učestanosti izvodenja radnji preventivnog održavanja (posebno korišće-njem savremene dijagnostičke opreme i eliminacijom nepotrebnih radnji), itd. Ukratko, povećava se MTBF, a smanjuje učestanost preventivnog odrlavanja i trajanje radnji odižavanja.

3S0

VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 4-5/2005,

Problem i metodologija

istraživanja

Određena su dva problema koji zah-tevaju rešavanje. Prvi je ispitivanje mo-gudnosti i efektivnosti primene metode modelovanja i simulacije radi odrediva-nja isplativosti primene strategija održa-vanja, a drugi ispitivanje isplativosti primene strategija održavanja na izabranom primeru.

Za osnovu metodologije izabran je System Dynamic pristup (već koriSden u sludaju Du Pont kompanije), koji omogu-ćava relativno jednostavno modelovanje i simulaciju kompleksnih sistema, i ima Siroku primenu u svetu. KoriSden je ade-kvatni softverski paket VENSIM.PLE.

Osnovni model

Kreiran je primer zasnovan na real-nim podacima i pokazateljima iz prakse. Za primer je poslužilo taksi preduzede koje ima 100 vozila. Uzete su svetske vrednosti cena i troSkova (izraženo u eurima), kako se ne bi pojavio problem neadekvatne cene radne snage i usluga, pa s tim u vezi i neadekvatni rezultati mogudih poboljšanja. GrafiČki prikaz modela formiran je u obliku koji zahteva primena System Dynamics (slika 2) -grafičko okruženje VENSIM.PLE. Poda-ci о udestanosti otkaza, frekvencija pre-ventivnih radova održavanja, srednja vre-mena za izvođcnje radnji održavanja, srednja vremena administrativnih i logi-stidkih zastoja preuzeti su iz literature, a odnose se na putnička motoma vozila (npr. jedan otkaz na 6000 predenih kilo-metara, jedan tehnidki pregled godiSnje,

itd.). Uzeto je da je udestanost otkaza i preventivnih radnji održavanja konstantna vrednost, a zavisi samo od intenziteta eks-ploatacijc (od broja predenih kilometara).

Scenario i model koji je simuliran je slededi: taksisti žele da zarade prosedno 3000 eura mesedno. Poznati su podaci о prosednom vrcmenu taksi usluge i ccni, kao i fiksni troškovi. Da bi zaradili tu su-mu oni dnevno moraju da rade prosedno 6 do 7 dasova (Initial capacity - inicijalni kapacitet). Zna se koliki je MTBF vozila, kao i udestanost preventivnog održavanja (MTBPM - srednje vreme izmedu preventivnog održavanja). Poznata su i pro-sedna vremena administrativnog zastoja (ADT - 12 sati) i logistidkog zastoja (LDT - 12 sati). Uzeto je da je vrednost funkcionalne podobnosti vozila jednaka

1. Zbog pojave zastoja taksisti moraju da rade vise (Target capacity - ciljni kapacitet). Medutim, ne mogu da rade više od 12 dasova dnevno u najgorem sludaju, pa ako se takva situacija javlja Planed capacity - planirani kapacitet nije jednak Target capacity ved je ograniden na 12 dasova rada dnevno. Nije mogudc vedim ra-dom do beskonadnosti nadoknadivati efekte zastoja. Udestanost pojave zastoja u održavanju odreduju MTBF i MTBPM, koji se odreduju preko inicijalne - podet-ne vrednosti (literatura) i koeficijenta po-pravke, dijim se promenama odreduju ulazne velidine koje bi se postigle prime-nom odgovarajudih strategija održavanja.

Kada vozilo dode u stanje otkaza (Brokedown - otkaz) za njegovu opravku je potrebno poznato prosedno vreme (Mean Time to Repair - srednje vreme opravke), koje, prema poznatim jednadi-nama, zavisi od prosednog vremena za korektivne opravke (MTTCM), koje se

VOJNOTEHN1ĆKJ GLASN1K 4-5Л003.

381

ne menja u modelu, prosečnog vremena za prevcntivno održavanje (MTTPM), koje se može varirati preko koeficijenta i poznate udestanosti preventivnih i korek-tivnih radova. Broj otkaza (reklamacije) povećava sc zbog neadekvatne obudeno-sti kadra za održavanje (Trening - obuka, ocena 9 ili 90%), kao i vreme potrebno za odriavanje. Kada se javi otkaz vozilo ide u radionicu na opravku (Input In Workshop - ulaz u radionicu). Podetni resursi radionice su tri univerzalna radna mesta sa fiksnim kapacitctom (Maintenance Workshop Capacity - dnevni ka-pacitet radionice). Popravljena vozila (Fixed machines - Maintenance Output) vraćaju se u rad, dodaju sc trcnutno is-pravnim i dine ukupan dnevni kapacitct preduzeda u voziiima (Working machines - vozila u radu). Poznate su prosečne cene norma-sata za održavanje i rezer-vnih delova (približno 1:1), pa se lako mogu izračunati troškovi održavanja. Kada se od novčanog ulaza (Money input) oduzmu troSkovi održavanja, dobija se ukupan prihod preduzeda (Money Income). Vremenska jedinica je dan, a ukup-no vreme posmatranja godina.

Na grafičkom prikazu modela uoda-vaju se tri celine: maSine - vozila u radu, vozila u radionici i prihodi koji zavise od karakteristidnih ulaznih i izlaznih tokova. Na ove tokove utide veliki broj promen-ljivih koje su navedene (nazivi) na slici modela, diji je medusobni uticaj prikazan odgovarajućim strelicama. Medu pro-menljivima uspostavijen je odgovarajudi sistem diferencijalnih jednadina (omogu-ćeno korišdenjem softverskog paketa VENSIM.PLE), preko kojih se simulira-ju procesi u vremenu.

Prva grupa eksperimenata i

rezultati

Eksperiment /. Simuliran je rad si-stema sa podetnim vrednostima parame-tara i promenljivih (kao što je navedeno u prethodnom izlaganju). U tom sludaju, sistem je potpuno nefimkcionalan, jer ako radionica ima samo tri radna mesta, prosedno je ispravno oko 40 vozila, Sto se vidi na slici 3. Sa pet radnih mesta ispravno jc prosedno 60 vozila, a sistem dobro funkcioniSe tek kada radionica ima 6 radnih mesta i kada se postiže stabilan rad sistema (broj vozila u radionici je sveden na nužnu mem). Prihodi sistema povećavaju se skoro dvostruko (sa oko 2,5 na oko 5 miliona cura godiSnje) u sludaju 6 radnih mesta. Znadi prva mera u sistemima jeste da se mora postidi stabilan i uravnotežen rad sistema održava-nja, odnosno pravilno dimenzioniranje resursa i kapaciteta.

U ovom sludaju interesantno je sagle-dati traženi kapacitet vozila u sludaju nedo-statka resursa i kapaciteta za održavanje, Sto je ilustrovano na slici 4. U sludaju ne-dostatka resursa vozila bi morala da rade više od 24 sata na dan, Stoje nemogude.

Broj vozil* и radu

SI. 3 - Broj ispravnih vozila и zavisnosti od kapaciteta radionice za odriavanje:

I - sa tri radna mesta; 2 -sa pel radnih mesta; 3-sa iest radnih mesta

382

VOJNOTEHNIĆKI GLASNTK 4-5Л003.

Traženi dnevni kapacitet vozila - Ke

Si 4 - Trateni kapacitet vozila и slučaju prvog eksperimenta:

i -sa tri radna mesta; 2-sapei radnih mesta; 3 - sa šest radnih mesta

Eksperiment 2. Uzeto je da radionics ima kapacitet od 6 radnih mesta (do-voljan). Smanjena je vrednost ADT i LDT na polovinu (sa 24 na !2 sati), a po-većana je obučenost ljudstva za održava-nje sa occnc 9 na 10. Najveći efekti u ovom slučaju postižu se podizanjem kva-liteta radne snage, kao što je prikazano na slici 5. Pri tome, prihodi rastu za oko 200000 eura (oko 5%) a smanjenje ADT i LDT nema efekta, јег opada traženi kapacitet, odnosno može manje da se radi za iste prihode.

Eksperiment 3. Uzeto je da radioni-ca ima kapacitet od 6 radnih mesta (do-voljan). Smanjivana je udestanost otkaza (MTBF) za 10, 20 i 30%, Sto znadi da de

PRIHODI (Mitioni Bum)

Vretne (dan)

Si 5 - Rezultati eksperimenta sa promenom ADT, LDT i obučenosti kadra za odrtavanje: l - prihodi iz eksperimenta 1; 2 - smanjenje ADT i LDT; 3 - efekti obuke ljudstva

se otkazi dogadati na prosedno 6600, 7200 i 7800 pređenih kilometara, U ovom sludaju ncma povedanja prihoda, i nešto se manje radi, za do jedan sat na dan. Rashodi za odiiavanje smanjuju se sa oko 4000 na oko 3000 eura na dan.

Eksperiment 4. Ulazni podaci su isti kao za prethodni eksperiment, samo 5to se vreme za izvođenje preventivnog održa-vanja (MTTPM) smanjuje za 10, 20 i 30%. Prihodi se uvecavaju za do 100000 eura. Smanjenje rashoda za održavanje slično je kao u prethodnom eksperimentu.

Eksperiment 5. Ulazni podaci su isti kao za prethodni eksperiment, samo sc menja učestanost preventivnog održava-nja (MTBPM), odnosno smanjuje se za 10, 20 i 30%. U ovom slučaju prihodi se ne povcćavaju, a ostali rezultati slični su sa prethodna dva eksperimenta.

Eksperiment 6. Mcnjana su sva tri parametra vezana za pokazatelje pobolj-šanja u domenu strategija ođržavanja, odnosno MTBF, MTBPM i MTTPM istovremeno, za 10, 20 i 30%. U stvamo-sti oni se pri uvodenju novih strategija održavanja menjaju istovremeno. U ovom slučaju prihodi blago rastu za oko 50 000 do 100 000 eura. Prosedan broj vozila u radionici opada sa oko 8 na 4, prosedan broj vozila u otkazu se smanjuje sa oko 7 na 5. Željeni kapacitet vozila opada na 8 sati na dan, a troškovi održa-vanja opadaju za oko 1000 eura na dan.

Na osnovu prvih rezultata može se zakljuditi da su najvede efekte dali di-menzioniranje rcsursa radionice za odr-žavanje i obuka kadra za održavanje. Mora se konstatovati i da je variranje promenljivih, koje određuju poboljšanja koja bi se mogla postići primenom strate-

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2003.

383

gija održavanja, znatno smanjilo troško-ve održavanja, ali nije povećalo prihode preduzeća. Ukoliko su kraći zastoji zbog održavanja, vozila moraju manje da rade (ukupno uzev manje se habaju) da bi se ostvarila ciijna zarada (što i jeste su5ti-na). Dak!e, strategije održavanja su si-gumo od koristi za smanjenje troškova održavanja.

Druga grupa eksperimenata i rezultati

Logička pitanja koja se nameću kao rezultat prvih eksperimenata su: šta se deSava ukoliko oprema treba da radi Što duži (ili najmanje neki fiksni) period u

toku dana, kao Sto je slučaj sa elektrana-ma, u procesnoj industry i, vojnim siste-mima na dežursrvu, radarima, telefon-skim centralama itd., i kakvi su tada efekti uvođenja strategija održavanja.

Da bi se odgovorilo na ova pitanja potrebno je izvršiti neke izmene na mode-lu. Prosečno potrebno vreme rada vozila na dan fiksirano je na 8,5 sati, odnosno to je optimalna vrednost iskorišćenja vozila, do čega se došlo analizom prethodnih re-zultata (donosi traženi prihod). U ovom slučaju traženo vreme rada vozila na dan nije važno, jer se zahteva da vozila rade fiksni (planski) period vremena na dan. To dovodi do izvesnih izmena na modelu (novi model je prikazan na slici 6).

384

VOJNOTEHNlCKl OLASNIK 4-5/200).

Experiment 7. Uzeto je da radioni-za ima kapacitet od 6 radnih mesta (do-voljan). Smanjivana je učestanost otkaza (MTBF) za 10, 20 i 30%. Prihodi se po-većavaju za oko 200 000 eura. Promena svih ostalih parametara dogada se na očekivani način.

PRIHODI (Miltoni Euro]

Vreme [<Un]

SI. 7 - Povećanje prihoda и eksperimentu 10:

1 - početno stanje; 2 - umanjenje MTBF. MTBPM i MTTPM za 10%; 3 - umanjenje MTBF. MTBPM i MTTPM za 20%; 4 - umanjenje MTBF. MTBPM i MTTPM za 30%

Experiment 8. Ulazni podaci su isti kao za prethodni eksperiment, s tim Sto se na isti način smanjuje vreme preventivnog održavanja. Povećanje prihoda iznosi oko 50 000 eura (posledica i ovako male uče-stanosti preventivnog odriavanja).

Experiment 9. Ulazni podaci su isti kao za prethodni eksperiment, s tim §to se

Troskovi odriivwji (Euro/dan|

Vreme (den)

SI. 8 - Smanjenje rashoda odriavanja и eksperimentu 10:

1 - početno stanje; 2 - umanjenje MTBF, MTBPM i MTTPM za 10%; 3 - umanjenje MTBF. MTBPM i MTTPM za 20%; 4 - umanjenje MTBF, MTBPM I MTTPM za 30%

na isti način smanjuje učestanost preventivnog odriavanja. Rezultati su gotovo identični sa prethodnim eksperimentom.

Experiment 10. Menjana su tri pa-rametra vezana za pokazatelje poboljša-nja u domenu strategija odriavanja, odnosno MTBF, MTBPM i MTTPM istovremeno, za 10, 20 i 30%. Kao §to se moglo očekivati, sinergizam relevantnih faktora dao je najveće rezultate. Kao što se vidi sa slike 7 ukupno povećanje prihoda je za oko 500 000 eura ili 15%. ProseČno za svakih 10% smanjenja u broju otkaza, vremenu preventivnog odriavanja i učestanosti preventivnih akeija ukupan profit preduzeća raste oko 5%. Broj voziia u radionici smanjuje se za 50%, a broj otkaza za oko 30 do 40%.

Troškovi odriavanja smanjuju se za 30 do 40% (u ovom slučaju do 400 000 eura godiSnje, uz dodatnu mogućnost smanjenja resursa), kao što je prikazano na slid 8. Ovi efekti mogli bi se svrstati u veoma značajnc.

Zaključak

Modelovanje i simulacija predsta-vljaju adekvatnu metodu za istraiivanje na polju primene strategija odriavanja i kvantifikaeiju efekata i troškova. Prime-na sistemske dinamike ima odredene prednosti, jer se njome grade jednostav-niji modeli usmereni na rešavanje kon-kretnih problema. Za modelovanje, simu-laciju, eksperimentisanje, analizu i obra-du rezultata, korišćenjem navedene teh-nike i softverskog paketa, u ovom slučaju bilo je potrebno tridesetak dana.

Nedvosmisleno se potvrduje da ade-kvatna primena strategija odriavanja znat-

VOWOTEHNlCKl G LAS NIK 4-5/2003.

385

no smanjuje troškove održavanja. Na taj način mogli bi se bolje iskoristiti ili sma-□jid postojeći budžeti za održavanje. Pri-mcna ovih postupaka usavršavanja sistema održavanja kod velikih sistema, skupe i komplikovane opreme koja ima visok koe-ficijent eksploatacije je efektnija nego kod malih sistema gde se može menjati koefici-jent eksploatacije opreme. Potvrdeno je i miSljenje da pre uvodenja strategija održa-vanja treba da se izvrše određena poboljša-nja na postojećem sistemu održavanja, u smislu njegovog pravilnog dimenzionira-nja, uvođenja informatičke podrškc, usavr-šavanja organizacione strukture, menadž-

menta, postupaka upravijanja i povećanja obučenosti kadra za održavanje.

Lilrratura:

|i| Sandy Dunn: Re-inventing the Maintenance Process. Queensland Maintenance Conference. 1998.

|2| Hans Svcc, Hans Jorgcn Sacbo, Jom Vatn: Estimating the potential benefit of introducing RCM on railway infrastructure. Safely and Reliability, Roterdam, 1998.

{3| Ledet Manufacturing Game - http://www.manufacturmg-game.com/. 1994.

(4) BRITE EURAM 111 > CRAFT project MELISSA: The practical application of RCM and System Simulation in the sawmill industry. hcp^/laureLdatsi.ruupm.ea/£ml/hew/WP2/RCM-sawmills, thm

|5) Dave Army: Operational Reliability Maturity Continum. Strategic Asset Management Inc., sami_Ol.htm.

(6) Christer Idhammar What constitutes world-class reliability and maintenance. Idcon Inc.

386

VOJNOTEHNIČKIGLASNIK 4-S/2003.