Научная статья на тему 'АНАЛИЗ ТЕКУЩЕГО СОСТОЯНИЯ УПРАВЛЕНИЯ ГОСУДАРСТВЕННЫМ ВНЕШНИМ ДОЛГОМ В УЗБЕКИСТАНЕ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ'

АНАЛИЗ ТЕКУЩЕГО СОСТОЯНИЯ УПРАВЛЕНИЯ ГОСУДАРСТВЕННЫМ ВНЕШНИМ ДОЛГОМ В УЗБЕКИСТАНЕ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
129
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
Бюджетный кодекс Республики Узбекистан / государственный долг / государственный бюджет / исполнение государственного бюджета (профицит/дефицит) / доля внешнего долга в ВВП / макроэкономическая стабильность / Budget Codex of the Republic of Uzbekistan / state debt / state budget / state budget execution (surplus / deficit) / share of external debt in GDP / macroeconomic stability

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Дилафруз Азимова

в научной статье рассматривается актуальность спроса на нормативные акты, которые повышают эффективность государственного долга и его управления с ростом дефицита бюджета, а также целесообразность его реализации в соответствии с государственными программами и фискальной политикой для обеспечения управления государственным долгом, макроэкономической стабильности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF THE CURRENT SITUATION OF THE STATE EXTERNAL DEBT MANAGEMENT IN UZBEKISTAN DURING THE PANDEMIC

This scientific article indicates the relevance of the demand for regulations that increase the efficiency of state debt and increase its management with increasing budget deficit, and the expediency of its implementation in direct connection with public programs and fiscal policy to ensure state debt management

Текст научной работы на тему «АНАЛИЗ ТЕКУЩЕГО СОСТОЯНИЯ УПРАВЛЕНИЯ ГОСУДАРСТВЕННЫМ ВНЕШНИМ ДОЛГОМ В УЗБЕКИСТАНЕ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ»

Review of law sciences

Dilafruz Azimova,

Senior Lecturer, Tashkent State University of Law m.d.azimova@gmail.com

ANALYSIS OF THE CURRENT SITUATION OF THE STATE EXTERNAL DEBT MANAGEMENT IN UZBEKISTAN DURING THE PANDEMIC

Abstract: This scientific article indicates the relevance of the demand for regulations that increase the efficiency of state debt and increase its management with increasing budget deficit, and the expediency of its implementation in direct connection with public programs and fiscal policy to ensure state debt management

Keywords: Budget Codex of the Republic of Uzbekistan, state debt, state budget, state budget execution (surplus / deficit), share of external debt in GDP, macroeconomic stability

Дилафруз Азимова,

Тошкент давлат юридик университети катта укитувчиси m.d.azimova@gmail.com

ПАНДЕМИЯ ШАРОИТИДА УЗБЕКИСТОНДА ДАВЛАТ ТАШЦИ ЦАРЗИНИ БОШЦАРИШНИНГ АМАЛДАГИ ^ОЛАТИ ТА^ЛИЛИ

Аннотация: мазкур илмий мацолада бюджет дефицитининг ортиши билан давлат царзини жалб этиш самарадорлигини ошириш ва уни бошцариш мезонларини белгилаб берувчи меъёрий-^уцуций уужжатга булган талабнинг долзарблиги уамда давлат царзини бошцариш самарадорлигини таъминлашда давлат дастурлари ва бюджет-солиц сиёсати билан бевосита боглиц тарзда амалга оширилиши мацсадга мувофицлиги уацида суз юритилади.

Калит сузлар: Узбекистон Республикаси Бюджет кодекси, давлат царзи, давлат бюджети, давлат бюджети ижроси (профицит/дефицит), ташци царзнинг ЯИМдаги улуши, макроицтисодий барцарорлик.

Дилафруз Азимова,

Старший преподаватель Ташкентского государственного юридического университета

m.d.azimova@gmail.com

АНАЛИЗ ТЕКУЩЕГО СОСТОЯНИЯ УПРАВЛЕНИЯ ГОСУДАРСТВЕННЫМ ВНЕШНИМ ДОЛГОМ В УЗБЕКИСТАНЕ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ

Аннотация: в научной статье рассматривается актуальность спроса на нормативные акты, которые повышают эффективность государственного долга и его управления с ростом дефицита бюджета, а также целесообразность его реализации в соответствии с государственными программами и фискальной политикой для обеспечения управления государственным долгом, макроэкономической стабильности.

Ключевые слова: Бюджетный кодекс Республики Узбекистан, государственный долг, государственный бюджет, исполнение государственного бюджета (профицит/дефицит), доля внешнего долга в ВВП, макроэкономическая стабильность

Узбекистонда давлат карзига нисбатан ёндашувлар 2016 йилга кадар анча тор доирада булган булиб, унинг статистик ракамлари ва чегаравий кийматларига нисбатан мезонларнинг хукукий асослари мавжуд булмаган. Факатгина Узбекистон Республикаси Бюджет кодексида давлат карзини жалб этишга доир коидалар жорий этилган булиб, давлат карзини бошкаришга тулик имкон бермаган.

Узбекистон Республикаси бюджет сиёсатидаги, айникса карз борасидаги узгаришлардан бири - бу бюджетноманинг ^онун даражасида тасдикланиши. 2019 йил 9 декабрдаги "2020 йил учун Узбекистон Республикасининг Давлат бюджети тугрисида"ги 589-сонли ^онунининг кабул килиниши давлат карзи борасидаги куплаб аникликларни белгилаб берди. Унга кура, 2020 йилда давлат карзининг умумий микдори 4 млрд. А^Ш доллари булиши, шундан 1,5 млрд. А^Ш доллари бюджет даромадлари хисобидан копланадиган маблаглар жалб этиш мумкинлиги коидаси жорий этилди. шунингдек, умумий фискал баланс категорияси муомалага киритилди. ^онуннинг 2-моддасига кура, "умумий фискал баланс - Узбекистон Республикасининг консолидациялашган бюджетини хамда давлат дастурларини амалга ошириш учун четдан жалб килинган ва Узбекистон Республикасининг Давлат бюджети хисобидан копланадиган карз маблаглари эвазига амалга ошириладиган харажатларни уз ичига олган жамланма баланс" деб таъкидлаб утилган.

Бизнингча, Узбекистонда ушбу конун кабул килингунга кадар амалда булган бюджет дефицитига нисбатан ёндашув тубдан узгартирилганлигини куриш мумкин. Таъкидлаш лозим, хозирга кадар дефицит категориясига факатгина давлат бюджет даражасида каралган. Дефицитга консолидациялашган бюджет микёсида аникланиши ва уни умумий фискал баланс даражасида бахоланиши энг мухим макроиктисодий узгаришлардан бири булди, десак хато булмайди. Мазкур холат давлат дефицитининг таркок холда булишини ва уни молиялаштириш учун жалб этилган маблагларни бошкаришнинг ягона канал оркали амалга оширишга имкон бериши билан ахамиятлидир.

1-расм. Узбекистон Республикаси умумий ташки карзи динамикаси [1], млрд А^Ш

доллари

Узбекистонда далват карзи статистикаси ташки ва ички манбалар оркали жалб этилган маблаглар кесимида, шунигндек муддатлари буйича хам тахлил килиб борилади. Аксарият холларда ташки ва ички карз тенденциялари шаклида урганилишига сабаб, биринчидан, миллий валюта сумда ташки маблаглар жалб этиш имкони мавжуд эмаслиги, иккинчидан ички манбалардан ресурс жалб этиш 1998 йилдан 2017 йилларгача кузатилмаганлиги ташки карз статистикасииинг шаклланишига шарт-шароит яратган.

Мамлакат ташки карзи динамикаси буйича урганишларимиз натижасида куйидаги хулосаларни шакллантиришга муваффак булдик:

- 2012-2019 йилларда давлат жами ташки карзи 8 млрд.дан 24,4 млрд. А^Ш долларигача усган булиб, узгариш 3 баробарни ташкил этган;

- 2019 йилда утган йилга нисбатан давлат ташки карзи кескин усиш кузатилган булиб, 1,6 баробани ташкил этган;

- 2012-2017 йилларда хусусий ташки карз жами ташки карздаги улуши 50 фоиздан юкори булган булиб, 2014 йилда 60 фоиз атрофида булган;

- 2018 йилдан бошлаб давлат ташки карзи хусусий карзга нисбатан йириклашишиган бошлаган;

- 2019 йилда хусусий карз утган йилга нисбатан 1,4 млрдж А^Ш долларига куп булган булсада, давлат карзининг деярли ярмига тенг булган.

1-жадвал

Узбекистоннинг давлат карзи тенденциялари [2], млн. АЦШ доллари

Курсаткич номи 2008 2014 2015 2016 2017 2018 2019*

Ялпи ташки карз 5070 12556 14059 15801 16866 17630 24400

I ХВФ кредитлари 405 381 364 353 374 365

2 Узок муддатли ташки карз 4495 11680 13024 14848 15653 16542 21078

2.1 Давлат ва давлат кафолати остидаги сектор 3188 4816 5709 6690 7619 9481 15786

Давлат сектори 3181 4816 5709 6690 7619 9481 9625**

Хукумат 2279 3369 4004 4408 5162 5838 6161

Давлат кафолати остидаги хусусий сектор 7 - - - - -

2.2 Хусусий сектор (кафолатланмаган) 1306 6864 7315 8149 8035 7061 8582

3 ^иска муддатли 171 495 671 600 828 722 567

ИИзох: * - Узбекистан Республикаси Марказий банки (МБ) маълумотлари асосида хисобланган. Баъзи маълумотлар МБ хисоботида мавжуд эмаслиги сабабли ракамлар курсатилмаган.

** - Узбекистон Республикаси Молия вазирлиги маълумотлари (2019 йил 3 чорак)

Узбекистонда давлатнинг ялпи карзи динамикасида 2017 йил алохида ахамиятга эга эканлиги Халкаро валюта фонди томонидан хам кайд этиб утилган [3]. Хусусан, жами давлат карзи ЯИМга нисбатан 2010 йилда 7 фоиз, 2014 йилда 6,4 фоизга кадар тушган. 2016 йилда 8,6 фоиз булган булса. 2017 йилда 20,2 фоизни ташкил этган. Халкаро ташкилот томонидан мамлакатимиз карз хажми 2024 йилга бориб 25 фоизга етиши назарда тутилган. Хулоса килиб айтганда, 2016 йилдан кейин давлат карзи ва унинг хажмига нисбатан ёндашувлар бутунлай узгача тус олган.

Жахон банки томонидан такдим этилган статистик маълумотлар асосида тахлилларни амалга ошириб, куйидаги илмий хулосаларни олиш мумкин:

- 2008 йилда жахон молиявий инкирозининг юзага келиши окибатида Узбекистонда хукумат кафолат бериш полати амалга ошганлигини куриш мумкин. Ушбу молиявий мураккаблик даврида давлат узининг бош ислохотчи вазифасини бажариш ва иктисодиётни фавкулодда куллаб-кувватлаш учун хусусий секторга хорижий маблаглар жалб этишда кумаклашган. Натижада, 7 млн. А^Ш доллари микдорида хусусий сектор давлат ёрдамида ташки карз жалб этишга эришган;

- 2008 йилдан сунг давлат кафолати остида ташки карз жалб килиш тенденциялари кузатилмаган. Мазкур холат иктисодиётда жалб этилаётган хорижий маблаг олувчилари давлат муассасалари ёки давлат улуши булган ташкилотлар эканлигини курсатиши мумкин. Жумладан, хусусий сектордаги карз сифатида кайд этилган 55 фоиз [4] улуш "Нефт-газ ва энергетика сектори"га тегишли эканлигини таъкидлаш лозим;

- Халкаро валюта фонди кредитларидан фойдаланишда хукумат фаоллик курсатмаётганлигини англаш мумкин. Халкаро молия ташкилотидан жалб этилаётган карз маблаглари мамлакат ЯИМнинг 1 фоизига етмаслиги бундан далолат беради;

- 2015 йилда киска муддатли ташки карз жалб этиш бутун дунёда кескин кискарган бир пайтда, ушбу турдаги ташки карзларни усишини кузатиш мумкин. Жумладан, 176 млн. А^Ш доллари микдорида утган йилга нисбатан куп молиявий ресурслар жалб этилган;

- узок муддатли ташки карз киска муддатли карзларга нисбатан сезиларли даражада юкори булиши, Узбекистоннинг тулов кобилиятини муътадил саклаб колишга имкон беради. Шундай булсада, 2017-2018 йилларда ташки карз динамикаси сезиларли усиш тенденциясини узида акс эттирган.

Рус олимларидан К.Косенкова куплаб мамлакатларнинг ташки карз сиёсати буйича тажрибалари юзасидан олиб борган тадкикотларига асосланиб куйидаги илмий хулосаларни келтириб утади [5]. Давлат карзини бошкаришда тури давлатларда умумий булган ёндашувларга асосланилади. Улар: жорий мажбуриятларни бошкариш, давлат карзига нисбатан чегаравий кийматларни урнатишташки назорат ва аудит, карз мажбуриятларини ички жойлаштиришни ташкил этиш, махсус ахборот технологияларидан фойдаланиш. Шунингдек, давлат карзини ЯИМга ёки давлат даромад (харажат)ларига нисбатан чегаралари белгиланиши, давлат карзини жалб этишда маълум ваколатли орган билан (ёхуд референдум) келишилган холда амалга оширилиши кузда тутилган. Шу билан бирга, куплаб мамлакатлар иктисодий хавфсизлик нуктаи назаридан норезидентларга давлат облигация (актив)ларини сотиб олишга нисбатан такиклар жорий этилган.

К.Косенконинг урганишлари асосида 2007-2008 йилларда Россия ташки карз сиёсатининг баркарор булганлиги жахонда энергия ташувчиларга булган талабнинг сакланиб колиши натижасида бюджет профицити юзага келишига шарт-шароит яратди, деб таъкидлайди. Бу эса, Россия ташки карзининг охирги 18 йилдаги энг паст курсаткичи ЯИМга нисбатан 4 фоизга тенг буишига имкон берганлиги кайд этилади. Натижади, РФ баркарорлаштириш фонди ва Миллий баркарорлик (авлодлар келажаги) фондини кайта шакллантиришга хизмат килади.

Фикримизча, мамлакатда карзни бошкаришга оид булган фонд (миллий баркарорлик) хусусиятидаги жамгармаларни шакллантириш хам карзни бошкаришдаги мухим омиллардан булиб хизмат килар экан.

Т.Чекушина давлат карзларини бошкариш ва бахолашда бешта курсаткични келтириб, улардан турли даражада фойдаланишни тавсия этади [6]. Жумладан, улар: ялпи ички махсулот, бюджет даромадлари, экспорт хажми, давлатнинг олтин-валюта захиралари ва монетизация коэффициенти каби курсаткичлари эканлигини таъкидлаб утади. Мазкур курсаткичлар карзни бошкаришда турли микёсларда фойдаланиши билан узаро фарклариниши курсатиб утилади.

2-жадвал

Давлат карзи хажмини бах,олаш курсаткичлари мажмуи

Таъминланганлик манбаси Ички карз Ташки карз

Сундириш Ялпи ички махсулот

Монетизация даражаси Олтин-валюта захиралари

Экспорт (товар, хизмат)

Хизмат курсатиш Бюджет даромадлари

Ялпи ички мах,сулот

Мазкур олим томонидан шартли чегара сифатида ташки карзнинг хавфли улуши ЯИМда 50 фоиз, карзга хизмат курсатиш ва сундириш, фоиз туловлари буйича улуш мос равишда экспортга нисбатан 30 фоиз, 20 фоиздан ошмаслиги тавсия этилиши кайд этилади.

Узбекистон шароитида монетизация коэффициенти ва олтин валюта захираларининг тулик статистикаси топишнинг имкон мавжуд булмаганлиги учун тавсия этилган учта макроиктисодий курсаткич буйича тахлилларни амалга оширишга харакат килдик.

3-жадвал

Узбекистон давлат ташки карзининг макроиктисодий курсаткичлардаги улуши,

фоизда

Курсаткич номи 2008 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Асосий колдик буйича

ЯИМдаги улуши 11,1 6,4 7,5 8,7 20,1 20,6 27,2

Экспортдаги улуши 44,3 59,0 74,78 75,2 88,5 118

Давлат даромадидаги улуши 50,7 35,8 43,1 51,2 125 105 134

Асосий карзни тулаш буйича

ЯИМдаги улуши 1,8 0,4 0,4 0,5 0,9 0,8 0,6

Экспортдаги улуши 4,7 3,1 3,9 3,4 3,3 2,6

Давлат даромадидаги улуши 7,9 2,3 2,2 2,7 5,6 3,9 3,0

Фоизларни тулаш буйича

ЯИМдаги улуши 0,4 0,09 0,09 0,1 0,3 0,3 0,09

Экспортдаги улуши 0,6 0,7 1,0 1,1 1,2 0,4

Давлат даромадидаги улуши 1,8 0,5 0,6 0,7 1,9 1,5 0,4

Изоу: жадвал маълумотлари Жауон банки, Узбекистон Республикаси Давлат статистика цумитаси (ЯИМ), Марказий банки (валюта курси, тулов баланси) ва Молия вазирлиги (давлат бюджети) маълумотларидан фойдаланиб тадцицотчи томонидан уисобланган.

Биз тахлилларимиз давомида Узбекистоннинг жами ташки карзини эмас, балки давлат ташки карзини бахолашни максадга мувофик, деб хисобладик. Шу боисдан, 2.5-жадвалда келтирилган нисбатлар давлат карзининг макроиктисодий курсаткичлардаги улушини англатади. Тадкикотларимиз давомида куйидаги хулосаларни олдик:

- ташки карз ЯИМга нисбатан анча баркарор булмокда, жумладан, 2015 йилга кадар ушбу курсаткич 10 фоига хам етмаган. 2019 йилда узнинг энг юкори 27 фоиз улушига чиккан;

- давлат карзини кайтиришда бюджет даромадларига нисбатан улуш 2017 йилдан кескин кутарилишини акс эттирган. 2018-2019 йилларда бюджет даромадлари ошиши натижасида ушбу киймат тушган;

- давлат ташки карзи фоизларини тулашда экспортнинг урни мухимлиги маълум, ушбу улуш 1 фоиз атрофида булмокда;

- умуман олганда, 2017 йилдан бошлаб ташки карз барча курсаткичлари нисбати ортган. Бунинг асосий омилларидан бири - бу расмий девальвациянинг юз берганлиги билан изохланади. Хусусан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 2 сентябрдаги "Валюта сиёсатини либераллаштириш буйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар тугрисида"ги 5177-сонли Фармони мухим роль уйнаган.

- 2014-2015 йилларда Узбекистонда юмшок ташки карз даври булганлигини кайд этиш лозим. 2017 йилдан эса, нисбий улушларнинг усиши бошланган.

Хулоса килиб айтганда, Узбекистонда муътадил ташки карз амалиёти мавжуд булиб, экспорт ва бюджет даромадларини янада баркарорлаштиришга булган заруратни курсатиб бермокда.

Халкаро валюта фондининг маълумотларига кура [7], 2021-2024 йилларда Узбекистонда давлат даромадлари ЯИМга нисбатан 25-26 фоиз атрофида булишини кайд этмокда. Ушбу курсаткич 2010-2012 йилларда уртача 30 фоизга тенг булган. Ушбу курсаткичнинг пасайиши албатта солик юкининг камайтирилиш билан бевосита боглик хисобланади. Уз навбатида, карз маблагларининг ортиши фонида солик юкининг пасайиш тенденцияси юзага келиши мамлакат иктисодиётига карз юкини ортишига олиб келиш мумкин. Хулоса килиб айтганда, давлат ташки карзи давлат даромадлари билан тескари пропорционалликда ривожланмокда. Бу эса, давлат карзига нисбатан юкори тахлилий ва самарали бошкарувни тамойилларини жорий этишни такозо этади.

4-жадвал

Узбекистон ташци карзи буйича туловла

Курсаткич номи 2008 2014 2015 2016 2017 2018 2019*

Асосий карз буйича туловлар (узок муддатли) 710 683 962 1008 1438 691 1521*

1. Давлат ва давлат кафолати остидаги сектор 460 307 285 343 343 382

Давлат сектори 447 307 285 343 343 382

Хукумат 131 194 176 210 179 198

Давлат кафолати остидаги хусусий сектор 13 - - - - -

2. Хусусий сектор (кафолатланмаган) 250 376 677 665 1095 309

Фоиз туловлари (узок муддатли) 141 199 281 354 449 284 412*

1. Давлат ва давлат кафолати остидаги сектор 114 67 73 91 118 143

Давлат сектори 114 67 73 91 118 143

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Хукумат 71 38 37 49 68 96

Давлат кафолати остидаги хусусий сектор 0 - - - - -

Р [8]

2. Хусусий сектор 26 132 208 262 331 141

(кафолатланмаган)

Изо%: * - Узбекистон Республикаси Марказий банки (МБ) маълумотлари асосида щсобланган. Баъзи маълумотлар МБ щсоботида мавжуд эмаслиги сабабли рацамлар курсатилмаган.

Тадкикотларимизни давом эттирган холда ташки карзни кайтариш тенденцияларини тахлил этиб чикамиз.

- Хукумат томонидан жалб этилган ташки карз маблаглари давлат ва давлат кафолати остидаги карзлар улушида уртача 2/3 фисмни ташкил этаётган булса, ташки карз буйича туловлардаги ушбу улуш анча кам эканлигини куриш мумкин. Масалан, 2008 йилда 28 фоиз булган булса, 2018 йилда 50 фоиздан ортган. Демак, хукумат карз маблагларини жалб этишда паст ставкали ва узок муддатли карзларни купрок жалб этмокда;

- ташки карз буйича асосий карзни кайтариш суммаси динамик каторларга эга булмаслигига сабаб, карз маблагларини нотекис муддатлар ва хажмлар билан таксимланганлиги билан ифодаланади;

- 2018 йилда карз кайтариш суммасининг кичик булиши олдинги даврларда жалб этилган карз маблагларининг муддати тугаганлиги. Шунингдек, янги карзлар айнан ушбу даврдан ошишни бошлаганлиги кайтариш муддати бошланмаганлиги билан изохлаш мумкин;

- кайд этиш лозим, фоиз туловлари асосий карз туловлари суммасининг уртача 33 фоизни ташкил этмокда. Ушбу курсаткич 2018 йилда энг катта 41 фоизни, 2019 йилда 27 фоизни ташкил этган. Албатта 2019 йилда карзни кайтариш муддати тулик бошланмаганлиги ушбу тенденцияни шакллантиришга шароит яратган. Масалан, 2024 ва 2029 йилларда еврооблигацияларни кайтариш муддати даврида ушбу туловларни ошишига таъсир этиши мумкин;

- умуман олганда, хусусий сектордаги карз маблагларининг "кредит киймати" нисбатан киммат булмокда. Бунинг сабаби, халкаро кредит рейтингига эга эмаслиги булса, иккинчидан рискларнинг юкорилигига булган шубханинг мавжудлиги билан ифодаланади.

Олиб борилган тадкикотлар асосида айтиш мумкинки, ташки карзни кайтаришда савдо балансидаги ижобий колдик мамлакатда баркарор валюта муносабатларини шакллантиришга хизмат килади. Сабаби, давлат ташки карзни кайтаришда валюта кимматликларини таббий ресурслар (олтин ва энергия ташувчилар)ни сотиш оркали эмас, балки миллий валюта биржаси оркали сотиб олиши мухим хисобланади.

Асосий карз буйича жами 1 521 млн. А^Ш доллари микдорида туловлар амалга оширилган. 2018 йилда телекоммуникация сохасида 2019 йилга нисбатан купрок маблаглар кайтарилган. Аксинча, тукимачилик сохасида карз маблагларини кайтариш хажми ортган. Шунингдек, банк секторида хам кисман усиш юз берган. Бу албатта олдинги йилларда карз олиш тенденциясининг фаол бошланиши билан изохлаш мумкин.

2-расм. Ицтисодиёт секторлари кесимида асосий царз буйича туловлар [9], млн.

АКЩ доллари

Таъкидлаш лозим, ташки карзни кайтариш борасида, давлат ва энергетика тармоги йирик улушга эга булмокда. Нефть, газ ва энергетика тармоги энг йирик улушдаги карй кайтариш суммасига эгалик килмокда. Ташки карз фоизига тугри келувчи улушнинг хам энг катта кисми нефт ва энергетика тармогига тугри келмокда. Шунингдек, давлат ташки карзи буйича фоизлар 2019 йилда утган йилга нисбатан сезиларли даражада ортган.

^айд этиш лозимки, нефт ва энергетика тармогида хам давлат улуши булган корхоналар фаолият олиб боради. Шу билан бирга, мавжуд банкларнинг 13 таси ёки жами банк капиталининг 85,6 фоизи [10] давлатга тегишли эканлигини инобатга олиш зарур. Хулоса килиб айтганда, жами ташки карзида давлат хиссаси булган ташкилотларнинг хам карз улуши катта булмокда. Бу эса, ташки карзни бевосита давлат даромадларига боглик булиб колаётганлигнин, марказлашган карз хажми юкори булишига олиб келмокда.

3-расм. Ицтисодиёт секторлари кесимида фоизлар буйича туловлар[11], млн. АКЩ

доллари

Шунингдек, таш^и карзни ташки иктисодий фаолият билан боглик тарзда тахлил этиб утиш зарур хисобланади. 2019 йилда соф экспорт хажмида монетар олтининг улуши 35 фоизни ташкил этган [12]. Уз навбатида, 2019 йилда ташки карзни кайтариш учун 1,9 млрд. А^Ш доллари йуналтирилган булса, ушбу даврда савдо баланси колдиги 7,3 млрд. А^Ш долларини ташкил этган. Натижада, мамлакат валюта бозорида юкори талаб юзага келиши окибатида валюта курсининг девальвацияси тадрижий хусусиятга эга булмокда. Бошкача айтганда, мамлакат экспорти ялпи ташки карзнинг 56 фоизига тенг булган.

Фикримизча, давлат ташки карзини кайтаришда нафакат уни ЯИМга нисбатан бахолаш, балки савдо балансига нисбатан хам бахолиб бориш мухим хисобланар экан. Бу эса, биринчи навбатда макроиктисодий баркарорликни таъминлашда ёрдам берса, иккинчидан девальвацион тенденцияни олдини олишга ёрдам беради. Умуман олганда, ташки карзга нисбатан экспортнинг улуши 2014 йилда 90 фоиздан ортикни ташкил этган булса, кейинги йиллардан бошлаб ушбу индикатор тушиб бориш динамикасига эга булган.

Мамлакатларнинг 1960-2017 йилдаги карз ривожланиш тенденциялариг аэътибор каратсак. Кам даромадли мамлакатларда давлат улушининг жуда катта улушга эга эканлиги, хусусий секторнинг карз жалб этиш буйича фаоллиги юкори суръатларга эга эмаслигини акс эттирсада, охирги йилларда давлат улушининг кисман камайганлигини кузатиш мумкин.

4-расм. Ривожланаётган давлатларда ташци царз таркиби [13], ЯИМда фоизда

Изоу: Public debt - давлат царзи, Private debt -хусусий царз. Унг цулда-кам даромадли мамлаакатлар, Чап цулда - урта даромадли мамлакатлар.

Урта даромадли мамлакатларда эса, аксинча хусусий секторнинг улуши кам даромадли мамлакатлардаги ушбу курсаткичда сезиларли фарк килади. 2005 йилдан кейинги даврда урта даромадли мамлакатларда давлат карз жалб этиш тенденциялари камайиб, хусусий секторнинг улуши ошишни бошлаган. Ушбу холат ривожланаётган мамлакатларда иктисодиётда давлат улушини камайтиришга каратилган ислохотлар амага оширишни бошланганлиги билан изохлаш мумкин.

Умуман олганда, ялпи ташки карзи таркибида давлатнинг улуши сакланиб колиши жахон иктисодиёти учун хам хос булган тенденция эканлигини кайд этиш лозим. Шундай

булсада, ялпи карз таркибида давлатнинг улушини камайтиришнинг устувор йулларидан бири миллий иктисодиётда давлатнинг улушини камайтириш хисобланади.

Хулоса килиб айтганда, ташки карзни кайтариш билан боглик истикболдаги мураккабликлар куйидаги холатлар билан боглаш мумкин булади:

- ЯИМга нисбатан давлат даромадлари (солик юки) пасайиш тенденциясига эга булмокда;

- ташки карзда давлатнинг улуши юкорилигича сакланиб колмокда;

- экспорт хажмининг пасайиши фонида валюта девальвацияси давом этмокда;

- савдо баланси салбий колдиги билан ташки карз ошиши параллел равишда юзага келмокда.

Бизнингча, ташки карзни самарали бошкаришда куйидагиларга эътибор каратиш лозим, деб уйлаймиз:

- давлат кафолати остида ташки карз жалб этишни хозирги тенденцияси, яъни хусусий секторга давлат кафолатини катъий меъёрлар билан бериш;

- давлат улуши булган корхоналарни якин истикболда хусусий секторга сотиш оркали ташки карзда давлат улушини камайтириш;

- давлат даромадларини носоликли манбаларини ошириш ва карз микдорини улар хисобидан кайтаришда мезонлар белгилаш;

- савдо балансининг ижобий колдикка эга булишига эришиш оркали ташки карзни арзон валюталар оркали кайтариш имконига эришиш;

- ташки карз валюта таркибининг узаро нисбатини мамлакат олтин-валюта захирасидаги валюталар нисбати билан уйгунлаштириш.

Review of law sciences References:

1. O'zbekiston Respublikasi Markaziy banki, 2020 yil mart. 2019 yil uchun O'zbekiston Respublikasining to'lov balansi, xalqaro investitsion pozitsiyasi va tashqi qarzi.

2. World Bank. 2019. International Debt Statistics 2020. Washington, DC: World Bank. p. 139.

3. International Monetary Fund (IMF). 2019. Fiscal Monitor: How to Mitigate Climate Change. Washington, October. p. 65

4. O'zbekiston Respublikasi Markaziy banki, 2020 yil mart. 2019 yil uchun O'zbekiston Respublikasining to'lov balansi, xalqaro investitsion pozitsiyasi va tashqi qarzi. 39-bet.

5. Kosenkova K.V, Sovershenstvovaniye sistemi upravleniya vneshnim gosudarstvennim dolgom Rossiyskoy Federatsii: avtorferat ... k.e.n. - Kubanskogo gosudarstvennogo universiteta. Krasnodar, 2011. - 28 s.

6. Chekushina T.V. Metodologiya i otsenka sostoyaniya gosudarstvennix dolgov//Vestnik RUDN. Ser. Injenernie issledovaniya, 2006. -№1(12). - s. -148-158. Onlayn istochnik: https://cyberleninka.ru/article/n/metodologiya-i-otsenka-sostoyaniya-gosudarstvennyh-dolgov/viewer

7. International Monetary Fund (IMF). 2019. Fiscal Monitor: How to Mitigate Climate Change. Washington, October. p. 65

8. World Bank. 2019. International Debt Statistics 2020. Washington, DC: World Bank. p. 139.

9. O'zbekiston Respublikasi Markaziy banki, 2020 yil mart. 2019 yil uchun O'zbekiston Respublikasining to'lov balansi, xalqaro investitsion pozitsiyasi va tashqi qarzi. 41-bet.

10. IMF Country Report No. 20/15 Republic of Uzbekistan technical assistance report-monetary and financial statistics mission (July 17-August 2, 2019).

11. O'zbekiston Respublikasi Markaziy banki, 2020 yil mart. 2019 yil uchun O'zbekiston Respublikasining to'lov balansi, xalqaro investitsion pozitsiyasi va tashqi qarzi. 41-bet.

12. Markaziy bank 2019 yil uchun hisobot ma'lumotlari

13. Making debt work again for development: current pitfalls and challenges ahead. The unfolding debt crisis in developing countries revisited: Overview and recent trends. 12th UNCTAD Debt Management Conference 18 - 20 November 2019.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.