Научная статья на тему 'АНАЛИТИК ЎЛЧАШЛАРДА НОАНИҚЛИКЛАР ТУШУНЧАСИ'

АНАЛИТИК ЎЛЧАШЛАРДА НОАНИҚЛИКЛАР ТУШУНЧАСИ Текст научной статьи по специальности «Химические науки»

CC BY
525
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
аналитик тарозилар / ноаниқлик / ўлчаш / сочилиш / параметрлар / стандарт оғиш / статистик / эҳтимоллик. / analytical scales / uncertainty / measurement / scattering / parameters / standard deviation / statistical / probability.

Аннотация научной статьи по химическим наукам, автор научной работы — А. А. Абдураҳманов, Ж. Н. Носиров, Ч. Ю. Химматова

Ўлчаш натижаси ўлчанаётган катталик қийматининг энг яхши баҳоси бўлиб ҳисобланади. Тузатишлар ва таққослаш эталонлари билан боғлиқ бўлган, тартибли таъсирлардан юзага келадиган ташкил этувчиларни ўз ичига олган ҳолда ноаниқликнинг ташкил этувчилари дисперсияга ҳисса қўшади. Мақолада стандарт ноаниқликлар стандарт оғиши кўрсатиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONCEPT OF UNCERTAINTIES IN ANALYTICAL MEASUREMENTS

The measurement result is the best estimate of the measured magnitude value. The constituents of uncertainty contribute to the variance, including the constituents that arise from the systematic effects associated with the corrections and comparison standards. The article shows the standard deviations from the standard deviations.

Текст научной работы на тему «АНАЛИТИК ЎЛЧАШЛАРДА НОАНИҚЛИКЛАР ТУШУНЧАСИ»

АНАЛИТИК УЛЧАШЛАРДА НОАНЩЛИКЛАР ТУШУНЧАСИ

А. А. Абдура^манов Ж. Н. Носиров Ч. Ю. Химматова

Жиззах политехника институти

АННОТАЦИЯ

Улчаш натижаси улчанаётган катталик кийматининг энг яхши бахоси булиб хисобланади. Тузатишлар ва таккослаш эталонлари билан боглик булган, тартибли таъсирлардан юзага келадиган ташкил этувчиларни уз ичига олган холда ноаникликнинг ташкил этувчилари дисперсияга хисса кушади. Маколада стандарт ноаникликлар стандарт огиши курсатиб утилган.

Калит сузлар: аналитик тарозилар, ноаниклик, улчаш, сочилиш, параметрлар, стандарт огиш, статистик, эхтимоллик.

THE CONCEPT OF UNCERTAINTIES IN ANALYTICAL MEASUREMENTS

А. А. Abdurahmanov J. N. Nosirov Ch. Y. Khimmatova

Jizzakh Polytechnic Institute

ABSTRACT

The measurement result is the best estimate of the measured magnitude value. The constituents of uncertainty contribute to the variance, including the constituents that arise from the systematic effects associated with the corrections and comparison standards. The article shows the standard deviations from the standard deviations.

Keywords: analytical scales, uncertainty, measurement, scattering, parameters, standard deviation, statistical, probability.

КИРИШ

Улчашларда ноаниклик бу улчаш натижалари билан боглик булган ва улчанаётган катталикка етарли асос билан кушиб ёзилиши мумкин булган кийматлар таркоклигини (сочилишини) тавсифловчи параметрлар хисобланади. Параметр стандарт огиш (ёки унга каррали сон) ёки ишонч интервали (оралиги) кенглиги булиши мумкин. Улчаш ноаниклиги одатда куплаб ташкил этувчиларни уз ичига олади. Бу ташкил этувчиларнинг баъзилари катор улчашлар натижаларининг статистик таксимланишидан бахоланиши мумкин ва экспериментал стандарт огишлар билан тавсифланиши мумкин. Стандарт огишлар билан тавсифланиши мумкин булган бошка ташкил этувчилар хам тажрибага ёки бошка ахборотларга асосланган эхтимолликларнинг тахмин килинган таксимланишидан бахоланади.

SCIENTIFIC PROGRESS

VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021 ISSN: 2181-1601

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Шубхасиз, улчаш натижаси улчанаётган катталик кийматининг энг яхши бахоси булиб хисобланади ва тузатишлар ва таккослаш эталонлари билан боглик булган, тартибли (систематик) таъсирлардан юзага келадиган ташкил этувчиларни уз ичига олган холда ноаникликнинг ташкил этувчилари дисперсияга хисса кушади. Стандарт ноаникликлар стандарт огиш сифатида ифода этилган улчаш натижасининг ноаниклиги хисобланади.

Стандарт ноаникликлар:

1. А хил буйича (ноаникликни) бахолаш - бу катор кузатувлар статистик тахлил килиш йули билан ноаникликни бахолаш методи хисобланади.

2. В хил буйича (ноаникликни) бахолаш - катор кузатувларни статистик тахлил килишдан фарк килувчи усуллар билан ноаникликни бахолаш усулига айтилади.

Тулик ноаникликлар:Улчаш чегарасида улчанаётган катталикка етарли асос билан кушиб ёзилиши мумкин булган кийматлар таксимотининг катта кисми жойлашган улчаш натижаси атрофидаги ораликни аникловчи катталикларга айтилади.Таксимотнинг бу кисмига камров эхтимоли ёки оралик учун ишонч даражаси сифатида каралиши мумкин. Тулик ноаниклик, шунингдек, умумий ноаниклик деб хам аталиши мумкин.

^амров коэффициенти: Тулик ноаникликка эришиш учун якуний стандарт ноаникликнинг купайтирувчиси сифатида фойдаланиладиган сон билан ифодаланган коэффициентга айтилади.

Кузатиб бориш: Белгиланган ноаникликларга эга булган солиштиришларнинг ажралмас занжири воситасида мувофик эталонлар, купинча миллий ва халкаро эталонлар билан алока урнатиш имкониятидан иборат булган улчаш натижалари ёки эталон кийматларининг хоссалари булади.

МУХОКАМА

Синовларнинг келишилган шароитларда олинган мустакил натижаларининг бир бирига якинлиги.

1. Прецизионлик факатгина тасодифий хатоликларнинг таксимланишига боглик ва улчанаётган катталикнинг хакикий ёки кабул килинган кийматига боглик эмас.

2. Микдорий прецизионлик купинча ноаниклик сифатида ифодаланади ва синов натижаларининг стандарт огиши куринишида хисобланади. Камрок прецизионликка купрок стандарт огиш мувофик келади.

3. «Синовларнинг мустакил натижалари» ифодаси, бу натижалар худди шу ёки айнан ухшаш синов объектларидан олинган кандайдир аввалги натижалар таъсир курсатмайдиган тарзда олинганлигини билдиради. Прецизионликнинг микдорий тавсифлари хал килувчи тарзда келишилган шартларга боглик. СИ - Халкаро

бирликлар тизими СО: Стандарт намуна МВИ: Улчашларни бажариш методикаси Умумий коидалар Методлар яроклилигини бахолаш. Бу ерда ва бундан кейин метод (методлар) дейилганда улчашларни бажариш методикалари ва синовлар методикалари тушунилади. Амалиётда эскирган улчашлар учун кулланиладиган аник максаднинг методларини купрок уларнинг яроклилигини бахолаш буйича тадкикотлар жараёнида белгиланади [1]. Бундай тадкикотларнинг натижалари методларнинг умумий тавсифномалари буйича хам, унга таъсир этувчи алохида факторлар буйича хам ахборот беради ва бу ахборотдан ноаникликни бахолашда фойдаланиш мумкин. Методлар яроклилигини бахолаш (validation of methods) чет элда кабул килинган улчашлар сифатини таъминлаш тизимининг мухим ташкил этувчиси булиб хисобланади. «Validation» атамаси тегишли тушунчаларнинг турли мазмуни сабабли миллий метрологияда кабул килинган «аттестатлаш» атамаси билан тенг маънога эга эмас. Конуний метрология процедураси сифатида амалга ошириладиган методикаларни аттестатлаш методиканинг унга куйилган метрологик талабларга мувофиклигини урнатишни максад килиб куяди. Бунда диккат марказида олинган натижалар хатоликларининг тавсифномалари булади [2]. Методнинг яроклилигини бахолаш одатда самарадорликнинг катор курсаткичларини белгилашдан (топиш ва аниклаш чегараси, селективлик/спецификлик, якинлашиш ва кайта ишлаб чикариш, баркарорлик ва бошкалар) ва улар асосида аник улчаш масаласини ечиш учун методнинг яроклилигини мухокама килишдан иборат булади. Яроклиликни бахолаш буйича тадкикотлар натижаларидан ноаникликни (хатолик тавсифномаларини) топишда фойдаланиш мумкин. Методнинг яроклилигини бахолаш буйича тадкикотлар самарадорликнинг умумий курсаткичларини аниклаш максадига эгадир. Уларни методни ишлаб чикиш ва унинг лабораториялараро тадкикоти жараёнида ёки ички лаборатория тадкикоти дастурига риоя этган холда белгилайдилар.

Хатоликнинг ёки ноаникликнинг алохида манбалари одатда прецизионликнинг умумий тавсифлари билан солиштирилганда ахамиятлирок булганидагина куриб чикилади. Бунда тиргак тахлил натижаларига тегишли тузатишларни киритишдан кура, мухим самараларнинг аникланиши ва йукотилишига килинади. Бу потенциал мухим таъсир утказувчи факторлар умумий прецизионлик билан солиштирилганда ахамиятлиликка белгиланганда, текширилганда бу факторларга эътоборсизлик билан караш холатига олиб келади. Бу шароитларда тадкикотчилар купчилик тартибли самараларнинг ахамиятсизлиги исботи ва колган ахамиятли самараларнинг баъзи бахоланишлари билан бир каторда умумий самарадорлик курсаткичларига эришадилар.

Методлар яроклилигини бахолаш буйича тадкикотлар одатда куйидаги тавсифномаларнинг баъзилари ёки барчасининг аникланишини уз ичига олади: Прецизионликнинг асосий тавсифномалари якинлашиш ва кайта ишлаб

чикаришнинг стандарт огишларини (ГОСТ ИСО 3534-1 ва ГОСТ ИСО 5725-2), шунингдек орали; прецизионликни (ГОСТ ИСО 3534-3) уз ичига олади [3].

НАТИЖА

Лабораторияда, киска вакт оралигида битта оператор томонидан, бир нусхадаги ускунада кузатилган узгарувчанликни тавсифлайди ва уни ушбу лаборатория чегарасида ёки лабораториялараро тадкикотлар доирасида бахолаш мумкин. Муайян метод учун кайта ишлаб чикаришнинг стандарт огишини бевосита лабораториялараро тадкикотлар ёрдамида бахолаш мумкин ва у худди шу намунани бир неча лабораторияларда тахлил килинганда натижалар узгарувчанлигини тавсифлайди. Оралик прецизионлик бир ёки купрок факторлар, жумладан вакт, ускуна ёки битта лаборатория чегарасидаги оператор узгарганида кузатиладиган натижалар вариациясини тавсифлайди; бунда кайси факторлар муттасил туришидан катъий назар турли курсаткичларга эришадилар. Оралик прецизионликни купрок битта лаборатория доирасида бахолайдилар, лекин уни лабораториялараро тадкикотлар ёрдамида белгилаш мумкин. Аналитик методиканинг прецизионлиги у алохида дисперсияларни жамлаш оркали ёки методикани тулик тадкикот килиш йули билан аникланишидан катъий назар умумий ноаникликнинг мухим ташкил этувчиси булиб хисобланади [4].

Кулланилаётган методга боглик булган силжиш одатда солиштиришнинг муносиб намуналарини ёки маълум кушимчали намуналарни улчаш ёрдамида белгиланади. Мувофик таянч кийматларга тегишли умумий силжишни аниклаш кабул килинган эталонларга кузатиб боришни белгилашда мухимдир. Силжишни ажратиб олиш (кутилган кийматга булинган кузатилган киймат) куринишида ифодаланиши мумкин.

Аналитикнинг вазифаси силжишга эътибор бермасдан караш ёки унга тузатиш киритишни курсатишдан иборатдир, лекин хар кандай холда хам силжишни белгилаш билан боглик ноаниклик умумий ноаникликнинг ажралмас ташкил этувчиси булиб колади. Чизиклилик (тугри мутаносиблик) баъзи диапазонда улчаш учун фойдаланиладиган методларнинг мухим хоссаси булиб хисобланади. Жавоб чизиклилигини тоза моддаларда ва реал намуналарда аниклаш мумкин [5]. Одатда чизиклиликни микдорий аникланмайди, уни куз билан ёки ночизиклилик ахамиятлилигининг мезонлари ёрдамида текширилади. Ахамиятли ночизиклиликни одатда ночизикли даражаловчи тавсифномалар ёрдамида хисобга олинади ёки торрок ишчи диапазонни танлаш йули билан бартараф этилади. Чизиклиликдан колган хар кандай огишлар одатда бир канча улчанаётган кийматларни камровчи умумий прецизионлик бахосига киради ёки даражалаш билан боглик булган ноаниклик чегарасида колади. Топиш чегараси методнинг яроклилигини бахолаш жараёнида топиш чегараси одатда ишчи

guana3OHHHHr ;yfiH HerapacuHH öegrugam yHyHruHa aHHKgaHagu. Ammo Tonum Herapacu AKHHugaru HoaHHKgHKgap agoxuga Kypuö HHKumHH Ba Maxcyc Tag;HH этнgнmнн Tagaö этнmн MyMKHH, Tonum Herapacu ;aHgafi aHHKgaHraHHgaH ;aTtHfi Ha3ap yHHHr HoaHHKguKHH öaxogamra TyrpugaH Tyrpu ago;acH fiy;. Kyn xy^^araap Taxgug MeToggapuHHHr flpoKgugurHHH öaxogam Ba umgaö HHKHm öyfiHHa aHH; napaMeTpgapHH y3rapTHpHmra Hara^agap ce3yBHaHguruHH öeBocura TagKHKOT KH^umHu Tagaö этagн. Ogarga 6y öup eKH öup HeHa ^aKTopgapHH y3rapTHpum öugaH Ha;HpugraH Tatcupgap TagKHKOT KHguHaguraH «MycTaxKaMgHKKa cuHam» epgaMHga aMagra omupugagu. Arap öyHgafi chhob axaMH^rau öygca (y3 пpeцнзнонgнгн öugaH cogumTHpraHga) y xogga 6y TatcupHHHr KeHrgurHHH aHHKgam Ba MyBO^u; fiyg KyfiugraH umHH gHana3OHHH TaHgam yHyH My^accagpo; TagKHKOT oguö öopugagu. Bap;apopguK öyfiHHa MatgyMOTgap MyxHM ^aKTopgapHHHr y3rapum HarH^agapura Tatcupu xaKHga axöopoT öepum MyMKHH. CegeKTHBguK cпeцн$нкgнк KaHgafigup ygHam MeTogH aHH; ygHam napaMeTpgapura öup MatHoga ®:aBoö öepaguraH gapa^a. CeneKTHBHHK TagKHKOTgapuga ogaTga MyMKHH öygraH xagag öepyBHH KOMnoHerngap TatCHpHHH 6y MogganapHH öym HaMyHagapra xaM, HmHH HaMyHagapra xaM ;ymraH xogga Ba ^bboöhh Ky3aTraH xogga ypraHHgagu. OguHraH Harn^agap ogaTga xaKHKHfi xagag öepyBHH Tatcupgap yHHagHK axaMH^rra эгa эмacgнгннн Kypcarum yHyH ^ofigagaHHgagu. ByHgafi TagKHKOTgapga öeBocura ®:aBoö y3rapumH aHHKgaHraHguru yHyH öy MatgyMOTgapgaH потeнцнag xagaKHTgap öugaH öoFgu; HoaHHKguKHH öaxogam yHyH ^ofigagaHHm MyMKHH, öyHgaH Tam;apu öyHga xagaKHT öepyBHH Moggagap концeнтpaцнagapн guana3OHH xaKHga axöopoT oguHagu. Ky3aTuö öopum Typgu gaöopaTopuagapga eKH xap xug Ba;Tga oguHraH Hara^agapHH umoHH öugaH cogumTupum HMKOHHra эгa öygum MyxHM. By öapHa gaöopaTopuagap öup xug ygHam mKagacH eKH öup xug «caHam Hy;TacH»gaH ^ofigagaHHmgapu öugaH TatMHHgaHagu. Kyn xoggapga öyHra gacTgaÖKH Muggufi eKH xag;apo этagонgapгa, MyKaMMag xoggapga эca (y3o; Myggarau KegumyB Ma;caguga). Xag;apo öupguKgap TH3HMH (CH)ra oguö öopyBHH Kaguöpgam 3aH^upuHH ypHarum öugaH эpнmнgagн. 3xmu Mucog öyguö aHaguTHK Tapo3ugap xucoögaHagu. X,ap öup Tapo3H этagон Tomgapu epgaMHga KaguöpgaHagu, ygap эca y3 HaBÖaTHga (oKHÖaTga) Muggufi этagонgapгa HHcöaraH KaguöpgaHagu, my Tap3ga KHgorpaMMHHHr gacTgaÖKH этagонн öugaH y3apo MyHocaöaTga öygagu. MatgyM öomgaHFHH KHfiMaTra oguö öopyBHH TaKKocgamgapHHHr y3ugMac 3aH^upu yMyMHfi caHam Hy;Tacura «Ky3aTHö öopum»HH TatMHHgafigu Ba öy Typgu HHcoHgapHHHr öup xug ygHam BocuTagapugaH ^ofigagaHHmgapuHH Ka^ogaTgafigu. Oggufi ygHamgapga Typgu gaöopaTopuagap ypTacugaru ygHamgapHHHr KegumugraHgurura (eKH öup Ba;Tga 81 ygHamgapHHHr KegumugraHguru) ygHamgap HaTH^acuHH ogum eKH TeKmupum yHyH ^ofigagaHHgaguraH, öyHra Terumgu öygraH öapHa opagu; ygHamgapHH Ky3aTuö öopumHH öegrugam Ty^afigu эpнmнgagн. fflyHHHr yHyH Ky3aTHö öopum

улчашларнинг барча сохаларида мухим тушунча булиб хисобланади. Кузатиб бориш ноаниклик билан чамбарчас боглик ва кузатиб бориш узаро боглик булган барча улчашларни келишилган улчаш шкаласида жойлаштиришга йул куяди, бунда ноаниклик бу занжир халкаларининг «чидамлилиги» ни ва ухшаш улчашларни бажарувчи лабораториялар уртасидаги кутилган келишув даражасини тавсифлайди. Умуман, аник эталонга кузатиб бориладиган булиб хисобланувчи натижа ноаниклиги бу эталон ноаниклиги ва бу эталонга тегишли улчаш ноаниклиги сифатида ифодаланади. Аналитик методика натижасининг кузатиб борилиши умуман ;уйидаги процедураларнинг (муолажаларнинг) кушилиши билан белгиланиши лозим.

ХУЛОСА

Кузатиб борилаётган эталонлардан улчаш ускунасини калибрлаш учун фойдаланилади:

- дастлабки методни реализация килиш ёки дастлабки метод натижалари билан солиштириш;

- таккослаш намуналаридан тоза моддалар сифатида фойдаланиш;

- матрица жихатидан мос келувчи стандарт намуналардан фойдаланиш;

- маълум, яхши аникланган методика билан солиштириш.

Улчаш ускунасини калибрлаш барча холларда фойдаланилаётган улчаш ускунасини калибрлаш мувофик эталонга кузатиб борилиши лозим. Методнинг улчаш боскичи купинча микдорий тавсифномаси СИ га кузатиб бориладиган таккослаш намунаси ёрдамида даражаланади. Бундай амалиёт методиканинг бу кисми учун натижаларнинг СИ га кузатиб борилишини таъминлайди.

REFERENCES

[1] Ismatullaev P.R., Matyakubova P.M., Turaev SH.A. Metrologiya, standartlashtirish va sertifikatlashtirish. Darslik. "Lisson-press", Toshkent, 2015.

[2] Abduvaliev A.A., Latipov V.B., Umarov A.S. i dr. Osnovbi standartizatsii, metrologii, sertifikatsii i upravlenie kachestvom. - T.: NIISMS 2007.

[3] Ismatullaev P.R., Kodirova SH.A. Metrologiya asoslari. O'quv qo'llanma. Toshkent, "Tafakkur" nashriyoti 2012.

[4] Shertaylakov, G. M. (2020). THE METHOD OF PERFORMING NONSTANDARD LABORATORY WORKS IN PHYSICS. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(3).

[5] Shertaylakov G. M. Some Aspects of Teaching Physics at School //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.