Научная статья на тему 'ҲАЛДУН ТАНЕР ҲИКОЯЛАРИНИНГ ТАРЖИМАДАГИ ТАЛҚИНИ'

ҲАЛДУН ТАНЕР ҲИКОЯЛАРИНИНГ ТАРЖИМАДАГИ ТАЛҚИНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
26
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Турк адабиёти / Ҳалдун Танер / бадиий таржима / услубий муштараклик / руҳий яқинлик / фразеологизм / оригинал матн. / Turkish literature / Khaldun Taner / literary translation / stylistic commonality / spiritual closeness / phraseology / original text.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каюмова, Меҳринисо

Ҳалдун Танер ХХ аср турк адабиётининг таниқли намояндаларидан бири бўлиб, у замонавий турк драматургиясининг ривожига улкан ҳисса қўшган ва дунёга танитган ёрқин сиймолардан бири ҳисобланади. Ёзувчининг асарлари ўзбек, рус, инглиз, немис, чех, югослав, қозоқ, озарбайжон ва грузин тилларига таржима қилинган. Мақолада драматургнинг “Изниклик лайлак” номли ҳикоянинг рус ва ўзбек тилидаги таржимаси оригинал матн билан тадқиқ этилиб, бадиий таржимадаги руҳий яқинлик ва услубий муштаракликка алоҳида эътибор қаратилган. Шунингдек, асарларидаги фразеологизмларнинг рус ва ўзбек тилига қилинган таржимаси мисоллар асосида таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERPRETATION OF HALDUN TANNER'S STORIES IN TRANSLATION

Khaldun Taner is one of the most famous figures in Turkish literature of the 20th century. He made a great contribution to the development of modern Turkish drama and introduced it to the world. The author's works have been translated into Uzbek, Russian, English, German, Czech, Yugoslav, Kazakh, Azerbaijani and Georgian. Russian and Uzbek translations of the storie "The Stork from Iznik" is considered and compared with the original text, their spiritual closeness and stylistic commonality are emphasized in literary translation. Also, Russian and Uzbek translations of phraseological units in Taner's works are analyzed using examples.

Текст научной работы на тему «ҲАЛДУН ТАНЕР ҲИКОЯЛАРИНИНГ ТАРЖИМАДАГИ ТАЛҚИНИ»

^АЛДУН ТАНЕР ^ИКОЯЛАРИНИНГ ТАРЖИМАДАГИ

ТАЛЦИНИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-28-328-335

PhD. Мехринисо КАЮМОВА

ТДШУ катта укитувчиси, Тошкент, Узбекистан, Тел: +99899 885 44 18; kayumovamehriniso@gmail.com

Аннотация. Халдун Танер ХХ аср турк адабиётининг таницли намояндаларидан бири булиб, у замонавий турк драматургиясининг ривожига улкан уисса цушган ва дунёга танитган ёрцин сиймолардан бири уисобланади. Ёзувчининг асарлари узбек, рус, инглиз, немис, чех, югослав, цозоц, озарбайжон ва грузин тилларига таржима цилинган. Мацолада драматургнинг "Изниклик лайлак" номли уикоянинг рус ва узбек тилидаги таржимаси оригинал матн билан тадциц этилиб, бадиий таржимадаги рууий яцинлик ва услубий муштаракликка алоуида эътибор царатилган. Шунингдек, асарларидаги фразеологизмларнинг рус ва узбек тилига цилинган таржимаси мисоллар асосида таулил цилинган.

Калит сузлар: Турк адабиёти, Халдун Танер, бадиий таржима, услубий муштараклик, рууий яцинлик, фразеологизм, оригинал матн.

Аннотация. Халдун Танер - один из самых известных деятелей турецкой литературы ХХ века. Он внес большой вклад в развитие современной турецкой драматургии и представил ее миру. Произведения автора переведены на узбекский, русский, английский, немецкий, чешский, югославский, казахский, азербайджанский и грузинский языки. Рассматриваются русский и узбекский переводы рассказа «Изникский аист» и сопоставляются с оригинальным текстом, подчеркивается их духовная близость и стилистическая общность, в художественном переводе. Также на примерах анализируются русские и узбекские переводы фразеологизмов в произведениях Танера.

Ключевые слова: турецкая литература, Халдун Танер, художественный перевод, стилистическая общность, духовная близость, фразеология, оригинальный текст.

Abstract. Khaldun Taner is one of the most famous figures in Turkish literature of the 20th century. He made a great contribution to the development of modern Turkish drama and introduced it to the world. The author's works have been translated into Uzbek, Russian, English, German, Czech, Yugoslav, Kazakh, Azerbaijani and Georgian. Russian and Uzbek translations of the storie "The Stork from Iznik" is considered and compared with the original text, their spiritual

closeness and stylistic commonality are emphasized in literary translation. Also, Russian and Uzbek translations of phraseological units in Taner's works are analyzed using examples.

Keywords: Turkish literature, Khaldun Taner, literary translation, stylistic commonality, spiritual closeness, phraseology, original text.

Х,алдун Танер, XX аср турк адабиётининг таникли намояндаларидан бири булиб, у турк драматургиясининг ривожига улкан хисса кушган ва дунёга танитган ёркин сиймолардан бири хисобланади. Маколада драматургнинг асарлари таржимасининг умумий тахлили урин олган.

Х,алдун Танер турк адабиётида машхур ёзувчи ва драматург сифатида тан олинган ижодкорлардан бири хисобланади. Хусусан, Х,алдун Танер драматик асарларида турк инсонининг ички оламинитурли аспектларда ёритишга харакат килади, инсон ва инсониятга булган чукур севгисини ифодалайди. Шунингдек, жамият, табиат ва уз ички оламида уралашиб колган инсон фожеасини хам курсатиб беради. Тез узгарувчан ва шахс сифатида шаклланаётган характерлар, кекса инсонлар, аёллар, алданган эркаклар, кичик инсонлар, турли касб вакиллари... асарларнинг типик характерларидир.

Х,алдун Танер асарларида ижтимоий узгаришларга хам катта ахамият каратган. Ижодкор ижтимоий, сиёсий, иктисодий конунларга параллел тарзда узгарган турк жамиятининг холатини акс эттиради. Ёзувчи бу узгаришнинг турк жамиятида юзага келтирган турли салбий холатлари хакида маълумот беради. Еарб маданияти ва санъатининг бундай узгариши кандай кечган деган саволга жавоб кидиради ва бу узгариш асносида оксаган жихатларни хажвий йул билан танкид килади. Драмаларида ижтимоий узгаришнинг маънавий томонини огрикли нукта сифатида акс эттиради. Х,алдун Танернинг асарларида танкидий караш мухим ахамият касб этади.

1950 йиллар Туркияда сиёсий ва ижтимоий узгаришлар огир кечгани, бунга параллел равишда адабиётда хам утмиш билан хисоблашиш, Еарб таъсири остида янгиланиш жараёни кузатилади. Х,алдун Танер асарларида ижтимоий узгаришларга хам катта ахамият каратган. Ижодкор ижтимоий, сиёсий, иктисодий конунларга

napaoe.n Tap3ga y3rapraH TypK ^aMHaTHHHHr xo.naTHHH aKC эттнpagн. E3yBHH 6y y3rapumHHHr TypK ^aMHaraga ro3ara Ke^THpraH Typ^H can6ufi xo.naraapH xaKuga Mat^yMOT 6epagu. Fap6 MagaHuaTH Ba caHtaTHHHHr 6yHgafi y3rapHmH KaHgafi KenraH geraH caBO^ra ^aBo6 Kugupagu Ba 6y y3rapum acHOCHga oKcaraH ^uxaoapHH xa^BHfi fiy^ 6H^aH TaHKHg KH.nagH. ^paManapuga h^thmohh y3rapumHHHr MatHaBHfi tomohhhh orpHK^H HyKTa cu^araga aKC эттнpagн.

X,angyH TaHepHHHr acapmpuga TaHKugufi Kapam MyxHM axaMHaT Kac6 этagн.

fflyHra KapaMafi, yHHHr acap^apHga neccHMHCTHK pyx ce3H.nMafigH. E3yBHH ^aKarrHHa TacBHp^afigH Ba annuK xaKHKaTHH roMop 6u.naH roMmaragu. "X,angyH TaHep TypKHaga эпнк gpaManapHHHr acocnucu ge6 6axo^aHagH",-ge6 TatKHg.nafigH M.Kapa6y.nyT [2; 56].

TaHepHHHr Ta6HaT Ba Ta6uHfi.nHK xaKHga TyxTanumHHHHr 6ohch xaM ceBrHHH Ta6uHH^HK Ba TyrpH^HKgaH TonraH^urugagup. E3yBHH khhhk HHCOH^ap Ba khhhk xaeTHH TaH^amu acocuga $aKar ceBru eTagu.

VJ

YTMHmra Ha3ap co^umuga xaM ceBru MyxHM axaMHaTra эгa. HyHKH ry3an^HK^apHH Ba ceBruHH xaMHma ymumgaH o^agu.

E3yBHHHHHr acap^apuga MaKoH cu^araga, acocaH, HcraH6y.n Ba o^mohh» mnra o^HHagu. fflyHHHrgeK, HcTaH6y^ эcкн Ba aHru Kue^acu 6u^aH TacBHp^aHu6 yHra Tatpu^^ap Ke^THpu^agu. o^mohh» эca 6omKana MagaHHaT Tap3HHH KypcaTHm ynyH KanaMra o^HHagu. E3yBHH HHcoHra Ba ^aMHaTra MagaHHfi Ha3ap opKanu eHgamagu. By ynyH e3yBHH ^yga axmu 6u^raH HKKHTa magaHHaTHH KHec^afigu. O^MoH^ap Ba TypK^ap ypTacugaru H^og, aga6ueT, KufiMaraap, 6eroHa umnu, 6eroHanamum MyaMMo^apHHH xaMHma MaKoHnap BocuTacuga TacBHp^afigu.

X,angyH TaHep amaraH gaBpgaru H^og okhmh Ba ^HKp^apu goupacu nerapacugaH yTu6 Maxa^^ufi e3yBHH 6y^umra xapaKaT KHnagu. r^o6an^amumra xaM my fiy^ opKanu эpнmнm MyMKHH^uruHH 6u^agu.

VJ

Y3ugaH o^guHru H^ogara ypFy 6epraH Ba xa^K oF3aKH H^ogugaH Tatcup^aHraH e3yBHH^apgaH ypHaK o^agu. AxMag Mmx,ar a^aHgu, 3mhh HuxaT aHtaHanapura 6oF^HKgeK KypHHca-ga, xuKoa^apuga cy3^amyB Ba acKHa aHtaHanapugaH Tatcup^aHHm ^uxaragaH y^apgaH xaM roKopu gapa^ara эpнmгaн^нгн ce3H^agu. AxMag PacHM Ba XycafiH

R

ote

Рахми Гурпинар каби ёзувчиларнинг Истанбул шевасини хикояга киритиш амалиётига у яна хам махорат билан ёндашишга харакат килади. Иборалардан кенг куламда фойдаланади, хусусан, монолог ва диалог воситасида ёзган хикояларида муваффакиятга эришади.

Ёзувчининг "Яшасин демократия" (1949), "Туш" (1951), "Шишхонага ёмгир ёгарди" (1953), "Ой нуридаги шовкин" (1954), "Ун иккига бир дакика колди" (1954), "Кунчиналар" (1967), "Санчонинг тонгги сайрлари" (1969), "^изил сочли амазонка" (1970), "Сохилда тонг" (1983) сингари хикоя тупламлари бор. Бу тупламларнинг барчаси таржима килинган. Х,алдун Танер асарлари рус, инглиз, немис, чех, югослав, козок, озарбайжон ва грузин тилларига таржима килинган. Адибнинг катор хикоялари П.Кенжаева томонидан узбек тилига угирилган.

Х,алдун Танер хикоялари рус тилига энг куп уни якиндан таниган рус адиби Л.Н.Старостов томонидан таржима килинган булиб, улар якка куринишда илмий журналларда хамда алохида тупламлар сифатида эълон килинган: Танер Халдун "По вечерам в аптеке" (1963) [7;90], "Меч и перо"(1964) [7;25], "Без одной минуты двенадцать"(1965) , "Made in USA''-Любовные письма. Турецкая сатира и юмор(1966), "Дождь на улице Шишхане" (1969) [7; 54], "Недотепа" (1969) [7;97], "Рассказы" (1971), "Санчо на утренней прогулке" (1976) [7; 185], "Избранное. Новеллы" (1984).

Танер асарлари рус тилига куйидаги муаллифлар томонидан хам таржима килинган:

Л.Алькаева томонидан "Allegro ma non troppo" [7;38] (асар айни сарлавха билан таржима килинган), "С восьми до девяти" [7;46]; А.Баскаков томонидан "Статуя" [7;31], "Без одной минуты двенадцать" [7;113]; "Аукцион" [7;147], "Нога" [7;123], "Асес" [7;221]; Н.Голубева томонидан "Четверо на катере" [7;35]; Л.Н.Старостов тахрири остида Н.Пирвердян томонидан "Изникский аист" [7; 142] таржима килинган.

Х,алдун Танернинг унлаб очерклари рус тилига Л.Старостов томонидан таржима килинган. Лекин адибнинг драмалари рус тилига таржима килинмаган.

Энг куп тилга таржима килинган сахна асари "Кешанлик Али достони" хисобланади. У инглиз,немис, чех, югослав, козок, озарбайжон ва грузин тилларига таржима килинган. Х,алдун Танернинг улкан муваффакият козонган бу сахна асари йигирмага якин давлатларда сахна юзини куриб, Туркиянинг узида 1425 марта ижро этилган. Бу пьеса замонавий эпик театр ва халк театри узаро уйгунлашган янги услубдаги драматик асардир. Х,алдун Танернинг асарлари "Кешанлик Али достони"дан бошлаб ташвикот мазмунини касб эта бошлади [1;177].

Асар узбек тилига 2021 йилда М.Каюмова томонидан таржима килинган.

Х,алдун Танернинг машхур "iznikli Leylek" ("Изниклик лайлак") асари узбек тилига адабиётшунос олим П.Кенжаева томонидан таржима килинган булиб, маколамизда уни Н.Пирвердяннинг рус тилига таржимаси билан киёслаб тахлил килишни уз олдимизга вазифа килиб куйдик.

"Изниклик лайлак" асари сюжетига кура, янги тухумдан ёриб чиккан лайлак боласи уз онаси томонидан касддан (учта полапони булгани учун отикча сифатида) инидан тушириб юборилгач, бахтли тасодиф туфайли симга илиниб тирик колади. Афсуски, лайлак боласи каноти лат егани туфайли учолмайди. У Изникда одамлар орасида яшаб урганиб колади, лекин хар сафар бошка лайлаклар ёнига учиб келиб, уни чорлаганларида парвоз килишга канча уринмасин, уча олмай колиб кетаверади. Буни кузатаётган Изникка турист сифатида келган одамлар унга ачиниш ва турли мулохазалар билан карайдилар.

Асарда келтирилган фразеологизмларнинг рус ва узбек тилига килинган таржимасини куриб чикамиз. Аслиятда шундай берилган:

Dili biraz kesilip torpulenecek olsa, saksaganin papagandan qok daha guzel konugacagi rivayet olunu [3;47].

Русча таржимада юкоридаги гап мазмунига мос равишда куйидаги иборадан фойдаланилган:

Говорят, если сороке немного подрезать язык, то в искусстве красноречия она заткнет за пояс и попугая [7;142].

VJ

Узбек тилига килинган таржима эса куйидагича:

Тили жиндеккина кесилиб равонлашган булса, загизгон тутидан %ам бийрон гапирадиган булади деган гаплар юрарди [4;254].

Лайлакнинг ташки куринишини таърифлар экан, Танер шундай ибораларни куллайди:

Zaten hali, tavri, yürüyü§ü, iki üg adimda bir durup dü§ünü§ü, dini bütün bir Müslümandan gok, §üpheci ve kotümser bir filozofu andiriyordu. Bu leylegin ermi§lerle degil, herhalde Voltaire'ler, Schopenhaure'lerle bir akrabaligi olacakti [3;48].

Н.Пирвердян бу таърифни рус тилига куйидагича угирган:

Его вид, манера ходить и, размышляя, останавливаться через два-три шага скорее напоминали во всем сомневающегося философа-пессимиста, нежели мусульманина. Этот аист был похож не на святого, а, пожалуй на последователей Вольтера или Шопенгуэра. [7;143]

П.Кенжаева ушбу таърифни куйидаги шаклда таржима килган:

Унинг уолати, хатти-уаракати, юриши, уар икки-уч цадамда бир

тухтаб уйланиб цолиши мукаммал мусулмондан кура купроц шубуачи

ва бадбин файласуфни эслатади. Бу лайлакнинг авлиёлар билан эмас,

1 2 нари борса Волтерлар , Шопенгауэрлар билан цариндошлиги

булган булса, ажаб эмас [4;255].

Таржимон Н.Пирвердян лайлакнинг узини тутиши, юриш-

туришини "Вольтер ёки Шопенгуэр издошларига ухшайди" деб

таржима килган булса, П.Кенжаева уни аслига мувофик равишда

"Волтерлар, Шопенгауэрлар билан кариндошлиги булган" дея

таржима килади.

(§ofor:) "Kanadi kirik da ondan ugamaz fakir. Yavru iken anasi yuvadan atmi§ buncagizi. "[3;49] Жумласининг русча таржимасида лайлакка ачиниш хдссини янада кучайтириш учун берилган "buncagiz "сузининг таржимаси келтирилмаган:

"Крыло сломано, вот бедняга и не может подняться в воздух. Давненько, когда птенцом еще был, мать выбросила его из гнезда. " [7;145]

1 Француз маьрифатпарварларининг энг йирик намояндаси.

2 Буюк немис файласуфи.

VJ

Y36eK Tunuga xaM Sy cy3 ^yMnaga TaKpOpnaHHm SynMacnuru ynyH TymHpH6 KOngupunraH. CaSaSu, SyHgaH OnguHru ^yMnagaru "fakir" cy3H xaM "buncagiz "cy3Hra MatHOgOm xucOSnaHagu:

"Kanomu cunsan, my cadaddan denopa yuonMannmu. nonanonnusuda ynu onacu yncudan nacmsa upsumud wdopsan." [4;257]

^tHH acnuaTga KenTHpunraH hkkh cy3 ypHHra Tap^HMOHnap Sup cy3HH 6epumHH a$3an Kypgunap.

Eaguufi Tap^HMaHHHr KOugacu Surra - Tap^HMa KunuHaeTraH acapHHHr pyxuHH Sepum. Acap myHgafi Tap^HMa KunuHHmu KepaKKH, yKyBHH yHH acnuaT Myannu^H KaHgafi e3raH Synca, Tap^HMacu xaM xyggH myHgafi yKunumu KepaK. X,ap 6Hp Tap^HMa y3 yKyBnucura acnuaTHH yKHraH KHTo6xoHga KO.gHpraHna.HK TaaccypOT KOngupumu KepaK. X,angyH TaHepHHHr "H3hhk.hk nafinaK" acapH y3SeK Ba pyc Tunura ^KOpH caBHaga Tap^HMa KunuHraH SynuS, Tap^HMOHnap acnuaT pyxuHH Ty.HK Sepa OnraH.

Eaguufi Tap^HMa y3 MypaKKaSnuru Ba MymKynnurura Kypa Saguufi H^og SunaH KapufiS 6Hp MaBKega TypagH. CaSaSu, Myannu^ ucretgOgu Ba MaxOpara Maxcynu SynraH Saguufi acapHH MyTap^HM 6omKa th. BOCHTanapH SunaH acnura MyBO^HK KafiTa aparamu TanaS KunuHagu. EyHHHr ynyH Saguufi caHtaraap, TacBHp BOCHTanapH, Myannu^ ycnySu, Munnufi KO.OpHT, nepCOHa^nap HyTKH, acapHHHr rpaMMaTHK-ycnySufi Kypunumu, $pa3eOnOrH3M, maKn Ba Ma3MyH Supnuru KaSu KyngaH-Kyn MyaMMOnapHH xan Kunumra Tyrpu Kenagu.

MatnyMKH, xap KaHgafi Tap^HMa MyafiaH gapa^aga H^Ogufi um xu-cOSnaHagu. Eaguufi acapnap Tap^HMacu эca anOxuga eHgamyBHH TanaS этнmн, MaxOpaT Ba caHtaTKOpnHKHH TaKO3O Kunumu ^uxaragaH caHtaT HKnHMHgup. Ey MacanaHH y3SeK Tap^HMamyHOcnHK ^aHHHHHr gapracu FafiSynna CanOMOB myHgafi acOcnafigu:

"Tap^HMa ^apaeHHHHHr MOxuaTH acn Hycxaga aKc этгaн maKn SunaH Ma3MyHHHHr SupnuruHH, axnurnuruHH caKnam ynyH SynaK TungaH MyKOSun BOcuTanap KugupuS TOnumgaH uSOpaT. EyHgaH TamKapu, acn Hycxa Ma3MyHHHH SOmKa Tunga SepumHHHr MaB^yg Sup HenTa HMKOHHaTnapu Opacuga энг MyKOSun Ba MyBO^HK BapuamuHH TaHnam xaM ageKBaT Tap^HMaHHHr acOcufi TanaSnapugaH Supu XucOSnaHagu. AHa my MyKOSun th. BOcuTanapHHH KugupuS TOnum Ba

R 0#

мувофик вариант танлаш ижодий характерга эга булиб, таржима килувчи киши, яъни таржимондан онгли мехнатни талаб этади. Бундай таржима санъат жумласига киради" [5;149].

Хулоса килиб айтадиган булсак, Х,алдун Танернинг "Изниклик лайлак" асари узбек тилига П.Кенжаева ва рус тилига Н.Пирвердян томонидан улкан махорат билан таржима килинган булиб, таржималарда Танерга хос бадиий жозиба, таъсиранлик каби хусусиятлар тула сакланган холда узбек ва рус китобхонига етказиб берилган. Таржимонлар аслиятдаги сифатлаш, ухшатиш, тасвирий ифода хамда ибораларни уз урнига куя олган; сузларнинг бадиий, услубий, миллий ва эстетик вазифасини хисобга олганлар.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ibrohimova Sh. Turk dramaturgiyasi. TDSHI, 2016.

2. Karabulut M. Edebiyatin Sosyolojik ímkani Afisindan Ke§anli Ali Destani'nin íncelenmesi, Adiyaman Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü Dergisi, 2012, Ocak, Sayi 8.

3. Taner, Haldun, On íkiye Bir Var.Ankara: Bilgi Yayinevi, 3.basim, 1988.

4. Елук С., Кенжаева П. Кутилмаган мехмон. Akademnashr, 2011.

5. Саломов F. Таржима назариясига кириш. - Тошкент: "Укитувчи", 1978.

6. Танер Халдун. Рассказы.М.,1971.

7. Халдун Танер. Избранное. Новеллы и публицистика. Пер. с тур. Л.Н.Старостова .М., Главная редакция восточной литературы издательства «Наука», 1984.

8. Kayumova, M. (2022). Methodological Commonality in Uzbek and Turkish Drama. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 9(3), 230-238.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.