Научная статья на тему 'About the Ancientest Persian translation of the book «Rabi al-Abror» by Zamakhshari'

About the Ancientest Persian translation of the book «Rabi al-Abror» by Zamakhshari Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
191
65
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"РАБИЪ АЛ-АБРОР" / ЗАМАХШАРИ / ПЕРЕВОД С АРАБСКОГО НА ПЕРСИДСКИЙ ЯЗЫК / СУФИ САМАРКАНДИ / "НАСИМ АР-РАБИЪ" / ДОСЛОВНЫЙ ПЕРЕВОД / РУКОПИСЬ / НАПИСАННАЯ ПЕРЕВОДЧИКОМ / "RABI AL-ABROR" / ZAMAKHSHARI / TRANSLATION FROM PERSIAN INTO ARABIC / PERSIAN LANGUAGE SUFI SAMARKANDI / "NASIM AR-RABI" / WORD-FOR-WORD TRANSLATION

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хамробоев Насимджон Абдуллоджонович

Статья посвящена особенностям и литературно исторической ценности одного из древних переводов «Рабиъ ал аброр» Замахшари. Эта работа была переведена Суфи Самарканди в сокращенном виде и издана под названием «Насим ар-рабеъ». Автор собрал четыре из пяти дошедших до нас рукописей «Насим ар-рабеъ», а свое исследование проводил на основе самой древней рукописи, которая принадлежит перу самого переводчика. Принадлежность рукописи автору перевода доказана сопоставлением и изучением шрифта двух источников этого периода, а также на основе замечаний и помет переводчика в тексте. Лингвистические и литературные особенности «Насим ар-рабеъ» Суфи Самарканди указывают, с одной стороны, на историко-филологическое значение «Рабеъ-ул-аброр» Замахшари, а с другой, открывают широкую возможность для изучения различных сторон творчества Замахшари и Суфи Самарканди. Сделан вывод, что «Насим ар-рабеъ» является одним из лучших переводов и образцом незатейливой прозы XIV в., а притчи, рассказы, стихи, басни, изречения, поговорки, аяты и хадисы, приведенные в них, являются доказательством литературной ценности данного перевода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

О ДРЕВНЕЙШЕМ ПЕРСИДСКОМ ПЕРЕВОДЕ КНИГИ «РАБИЪ АЛ-АБРОР» ЗАМАХШАРИ

The article dwells on the peculiarities and literary historic values of one of the ancient translations of «Rabi al Abror» by Zamakhshari. This work was translated by Sufi Smarkandi in an abridged form and published under the title of «Nasim ar-Rabe». The author collected four out of five extant manuscripts of «Nasim ar-Rabe'» and his own research he conducted on the basis of the ancientest manuscript belonging to the pen of the translator himself. The appurtenance of the manuscript to the author of the translation is proved by means of correlation and study of the type face of the two originals belonging to the period in question; hints and notes of the translator found in the text being taken into account as well. The linguistic and literary peculiarities of Sufi Smarkandi's «Nasim ar-Rabe'» point, on the one hand, to the historic philological importance of Zamakhshari's «Rabe' ul-Abror», and, on the other hand, they open a wide availability for studying diverse aspects of both Zamakhshari's and Sufi Samarkandi's creations. The author comes to the conclusion that «Nasim ar-Rabe» is one of the best translations and paragons of the simple prose of the XIV th century, and parables, short stories, poems, fables, sayings, ayats and hadiths adduced in them are proofs of literary value of the given translation.

Текст научной работы на тему «About the Ancientest Persian translation of the book «Rabi al-Abror» by Zamakhshari»

10 00 00 ИЛМ^ОИ ФИЛОЛОГИЯ 10 00 00 ФИЛОЛОГИЧЕСКИЕ НАУКИ 10 00 00 PHILOLOGICAL SCIENCES

10 01 03 ЛИТЕРАТУРА НАРОДОВ СТРАН ЗАРУБЕЖЬЯ 10 01 03 LITERATURE OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES

УДК 811.21/22 ББК 83(5Т)+63.3

МУРУРЕ БА КУ^АНТАРИН ТАРЦУМАИ ФОРСИИ "РАБЕЪ-УЛ-АБРОР"-И ЗАМАХШАРЙ

Х^амробоев Насимцон Абдуллоцонович,

н.и.филол., докторанти ДДХ, ба номи акад. Б. Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

О ДРЕВНЕЙШЕМ ПЕРСИДСКОМ Хамробоев Насимджон Абдуллоджонович, ПЕРЕВОДЕ КНИГИ «РАБИЪ АЛ- к.ф.н., докторант ХГУ им. акад.

АБРОР» ЗАМАХШАРИ Б.Гуфурова (Таджикистан, Худжанд)

ABOUT THE ANCIENTESTPERSIAN TRANSLATION OF THE BOOK «RABI AL-ABROR» BYZAMAKHSHARI

Hamroboev Nasimjon Abdullojonovich,

candidate of philological sciences, Associate Professor, doctoral student of KhSU named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khudjand) E-MAIL: knasim@mail.ru

Калидвожа^о: "Рабеъ-ул-аброр", Замахшари, тарцума аз араби ба форси, , Суфии Самарканда, "Насим-ар-рабеъ ", тарцумаи таутуллафзи, нусха ба хати мутарцим,

Мацола ба тауцици вежагщо ва арзишуои адабию таърихии яке аз кууантарин тарцумауои китоби "Рабеъ-ул-аброр"-и Замахшари, ки дар царни XIV бо номи "Насим-ар-рабеъ ", аз цониби Суфии Самарцанди тарцума ва талхис шудааст, бахшида мешавад. Муаллифи мацола аз панц нусхаи боцимондаи "Насим-ар-рабеъ", чор нусхаро дарёфт намуда, тауцицоташро бештар дар асоси кущнтарин нусха, ки мансуб ба хати худи мутарцим мебошад, анцом додааст. Бо хати Суфии Самарцанди навишта шудани нусхаи мазкур, дар асоси циёсу муцобалаи хати ду сарчашмаи ин ауд ва ишорауои дар матни тарцума омада, собит гаштааст. Вежагиуои забониву хусусиятуои грамматики ва сабкшиносиву адабии «Насим-ар-рабеъ»-и Суфии Самарцанди, аз як су аз арзиши адабиву таърихии "Рабеъ-ул-аброр" хабар медщад ва аз цониби дигар, майдони пажууишро барои тауцици паулууои дигари осори Замахшари ва уам Суфии Самарцанди фарох месозад. "Насим-ар-рабеъ"аз беутарин тарцумауои кууан ва аз намунаи насри

содаи царни XIV ба шумор рафта, ахбору уикоёт, ацволу ашъор, оёту ауодис ва масалу мацолуои он, бозгуи арзиши адабии тарцумаи мазкур мебошанд.

Ключевые слова: «Рабиъ ал-аброр», Замахшари, перевод с арабского на персидский язык, Суфи Самарканди, «Насим ар-рабиъ», дословный перевод, рукопись, написанная переводчиком

Статья посвящена особенностям и литературно-исторической ценности одного из древних переводов «Рабиъ ал-аброр» Замахшари. Эта работа была переведена Суфи Самарканди в сокращенном виде и издана под названием «Насим ар-рабеъ». Автор собрал четыре из пяти дошедших до нас рукописей «Насим ар-рабеъ», а свое исследование проводил на основе самой древней рукописи, которая принадлежит перу самого переводчика. Принадлежность рукописи автору перевода доказана сопоставлением и изучением шрифта двух источников этого периода, а также на основе замечаний и помет переводчика в тексте. Лингвистические и литературные особенности «Насим ар-рабеъ» Суфи Самарканди указывают, с одной стороны, на историко-филологическое значение «Рабеъ-ул-аброр» Замахшари, а с другой, открывают широкую возможность для изучения различных сторон творчества Замахшари и Суфи Самарканди. Сделан вывод, что «Насим ар-рабеъ» является одним из лучших переводов и образцом незатейливой прозы XIV в., а притчи, рассказы, стихи, басни, изречения, поговорки, аяты и хадисы, приведенные в них, являются доказательством литературной ценности данного перевода.

Keywords: «Rabi al-Abror», Zamakhshari, translation from Persian into Arabic, Persian language Sufi Samarkandi, «Nasim ar-Rabi», word-for-word translation.

The article dwells on the peculiarities and literary-historic values of one of the ancient translations of «Rabi al-Abror» by Zamakhshari. This work was translated by Sufi Smarkandi in an abridged form and published under the title of «Nasim ar-Rabe». The author collected four out of five extant manuscripts of «Nasim ar-Rabe'» and his own research he conducted on the basis of the ancientest manuscript belonging to the pen of the translator himself. The appurtenance of the manuscript to the author of the translation is proved by means of correlation and study of the type face of the two originals belonging to the period in question; hints and notes of the translator found in the text being taken into account as well. The linguistic and literary peculiarities of Sufi Smarkandi's «Nasim ar-Rabe» point, on the one hand, to the historic-philological importance of Zamakhshari's «Rabe'-ul-Abror», and, on the other hand, they open a wide availability for studying diverse aspects of both Zamakhshari's and Sufi Samarkandi's creations. The author comes to the conclusion that «Nasim ar-Rabe» is one of the best translations and paragons of the simple prose of the XIV-th century, and parables, short stories, poems, fables, sayings, ayats and hadiths adduced in them are proofs of literary value of the given translation.

"Рабеъ-ул-аброр ва нусус-ул-ахёр"-и Ч,оруллохи Замахшарй аз зумраи мухим-тарин асархои ахло;й ба забони арабй буда, бо арзишхои адабй ва таърихии худ дар адабиёти форсу точик чойгоху ма;оми хоса дорад. Арзиш ва ахамияти "Рабеъ-ул-аброр"-и Замахшарй пеш аз хама дар он аст, ки бештари ;ахрамонхои хикоёти ин асар подшохону ашхоси эронинажод буда, хислатхои хамида ва панду андарзхои

онон, дар колаби киссаву ривоёти таърихй, дар матни асар чойгир шудаанд. Гузашта аз ин, аксари достону хикоёти он сарчашмаи форсй дошта, осори гаронкадри форсй-точикй, аз чумла "Худойнома", "Калила ва Димна", "Таърихи Табарй" ва "Панд-нома"-ву "Андарзнома"-хои шахриёрону амирони эронитабор аз маохизи асосии "Pабеъ-yл-аброр" шинохта шудаанд. Хдмзамон китоби «Насим-ар-рабеъ»-и Суфии Самаркандй чун тарчумаи "Pабеъ-yл-аброр"-и Замахшарй мебошад, аз ин ру, вежаги-хои забониву хусусиятхои грамматикй ва сабкшиносиву адабии ин тарчума, аз як су аз арзиши адабиву таърихии "Pабеъ-yл-аброр" хабар медихад ва аз чониби дигар, майдони пажухишро барои тахкики пахлухои дигари осори Ч,оруллохи Замахшарй ва хам Суфии Самаркандй фарох месозад.

Албатта, барои тахкики муйшикофонаи тарчумаи "Pабеъ-yл-аброр" пеш аз хама тахкики хаёт ва фаъолияти мутарчим зарур аст, вале мутаассифона рочеъ ба ахвол ва осори мутарчим, аз китобу тазкирахои мавчуда, маълумоти кофй дастрас карда натавонистем. Аз китобхои тарчумахолие, ки наздиктар ба хамин давр навишта шудааст, китоби "Мачмаъ-ул-одоб фй муъчам-ул-алкоб"-и Ибни Футй (723/1323) мебошад. Дар талхиси ин асар, танхо аз як чилди он бо тахаллус "Суфй" (1,ч.4/3, 28,36,44...) исми бист нафар адибону орифон ва шоирону забоншиносон чудо гардид, ки чахордах нафари онхо, дар вокеъ суфй буда, ин унвон дар он даврон низ нишонаи марому маслаки ахли тасаввуф будааст. Инчунин аз мухаккикони муосир аввалин бор Саид Нафисй дар китоби "Таърихи назму наср дар забони форсй" аз Суфии Самаркандй ёдовар шуда, уро чунин муаррифй мекунад: "Мухаммад ибни Ахмад ибни Мухаммад Суфии Самаркандй сокини Шероз аз донишмандони карни хаштум буда, аз ахволаш чуз ин иттилое нест, ки китоби маъруфи 'Табеъ-ул-аброр'^и Замахшариро дар Шероз ба номи Шох Шучоъ Оли Музаффар ба форсии фасех тарчума кардааст"(2,ч.1,197).

Аз ин чо, перомуни холномаи Суфии Самаркандй танхо сохиби мукаддимаи «Насим-ар-рабеъ», яъне худи мутарчим, маълумоти ночизе бар мо бокй гузоштааст. Мутарчим дар чор маврид дар матни китоб, яъне дар ду мавзеъ комилан номи худро баён мекунад ва дар ду чои дигар бидуни зикри номи чаддаш аз худ хабар медихад. Дар мавриди аввал чунин ишора мекунад: "Ва мутарчими китоб - Мухаммад ибни Ахмад ас-Самаркандй ас-Суфй, рахматуллохи алайх, соле, ки шарафи Каъбаи муаззама ёфта буд, дар ин сурат аз ахли дил савол кард..."(3,29).

Дар мавриди дигар, ба тасрехи худи мутарчим, асли у аз Самарканд буда, дар Шероз ба дунё омадааст ва дар мукаддимаи нусхаи Алигархи Хинд, ки аз чониби Некруз ибни Хизршох китобат шудааст, ном ва мавлуди мутарчим чунин зикр гаштааст: "Ин хоксори акалли ибодиллохи-л-ганй Мухаммад ибни Ахмад ибни Мухаммад ас-Суфй ас-Самаркандй махтидан ва-ш-широзийан мавлидан тобаллоху алайхи ва разакаху мо йатаманноху...»(4, с.12). Аз ин иктибос бармеояд, ки дебочахои нусхахои бокимонда дорои тагйиру иловахо буда, ба иллати илова шудани мукаддамахои котибон дар нусхахои гайри нусхаи хати мутарчим, тафовутхо ба назар мерасанд.

Гумном мондани мутарчим ва ихтиёр кардани унвони "суфй" низ аз макому рухияи суфиёнааш, яъне аз шухратгурезию нопадид мондани у дар миёни халк, хабар медихад, ки ин майлу хохиши у дар муаррифиномаи фурутанонааш чунин кайд

гаштааст: "Азизи сохибтамиз... ба ин Суфии реза, ки ло исма лаху ва ло расма ва ло ^адра лаху ва ло ;идр ва ло тахал биводайхй ва ло сидр овард ва гуфт..."(3,3;5,31).

Аз «Насим-ар-рабеъ"-и Суфии Самар;андй, то имруз панч нусхаи комил ва ду нусхаи мунтахабу талхисшуда ба даст омадааст. Нусхаи якум соли 781/1379, ки аз чониби худи мутарчим, яъне ба хати у китобат шудааст, ин нусха ;адимтарин нусха ба шумор рафта, хамрохи мачмуи китобхои Хочй Салимого дар китобхонаи бузурги Сулаймонияи шахри Истанбул, тахти ра;ами 902 нигахдорй мешавад(З). Хушбахтона ин нусха имруз дар дасти мо мавчуд аст ва мавриди тасхех ;арор гирифта истодааст, ки умедворем мунтахабе аз он ба наздикй ба дасти чоп хохад расид.

Ногуфта намонад, ки "Баёзи Точиддин Ахмади вазир"(6) санаде мебошад, ки ба хати худи мутарчим китобат шудани нусхаи мазкурро таъйид месозад, Аз ;авли Алии Навидй, ки вежагихои китобати котибони "Баёзи Точиддин Ахмади вазир"-ро ба ;алами тах;и; кашидааст, бармеояд, ки худуди солхои 780-782/1378-1380 дар Шероз Точиддин Ахмади вазир донишмандони муосири худро ба навиштани матолибе гуногунмавзуъ, бар китоби муста;ил ё худ "Баёз" даъват менамояд. Даъвати Точиддини вазирро аксари олимони давр ичобат карда, зиёда аз 70 нафар донишмандон, бо хати худ матолиберо дар он китобат менамоянд, ки дар натича, он мачмуа бо номи "Баёзи Точиддин Ахмади вазир" шухрат пайдо мекунад (7, с. 361364). Аз чумлаи донишмандоне, ки бо китобати худ дар таълифи "Баёз" сахм гузоштаанд, мутарчими китоби "Рабеъ-ул-аброр" - Мухаммад ибни Ахмади Суфии Самар;андй мебошад. Тарзи навишти харфхо, ну;тагузорй, умуман тартиби нигориши хур ду асар якнавъ буда, намунахои хаттии дар "Баёз" омада ва хам "Насим-ар-рабеъ"якхелаанд, ин умумиятхо гувохи онанд, ки ин ду асар бо хатти Суфии Самар;андй навишта шудааст.

Таърихи китобати нусхаи дуюм соли 868/1463 буда, тахти ра;ами 1468, дар китобхонаи Мачлиси шурои исломй нигахдорй мешавад, ки бахши тасвирии онро Мачид Мансурй, дар Техрон, соли 1387 нашр намудааст(5).

Нусхаи сеюм, дар китобхонаи марказии Истанбул, тахти ра;ами 237 нигахдорй мешавад, ки мутаассифона аз таърихи китобат ва котиби он маълумоте дар даст нест (6, с.15).

Нусхаи чоруми бидуни таърих, ки эхтимолан дар ;арни нухуми хичрй китобат шудааст, мавсум ба нусхаи Алигархи Хинд мебошад, ки тахти ра;ами 11/89165526 махфуз аст (4).

Нусхаи панчуми тарчумаи «Насим-ар-рабеъ", ки соли 917/1511 таърихи китобати он дониста шудааст, дар китобхонаи Мадинаи Мунаввара, бахши китобхои Ориф Хикматбек, тахти ра;ами 3739 нигохдорй мешавад, ки мутаассифона ин нусхаро дастрас карда натавонистем (6, с.15).

Нусхахое, ки талхису мунтахаб шудаанд, яке мавсум ба "Хулосаи Насим-ар-рабеъ", ки Эътиборхон ном шахс талхискунандаи он шинохта шудааст ва ин нусха дар китобхонаи миллии Эрон, тахти ра;ами 9643 махфуз мебошад (7, с.362).

Нусхаи дигар "Мунтахабе аз тарчумаи Рабеъ-ул-аброр" унвон дошта, он дар мачмуа ё худ баёзи Ибни Хотун, ки он хам дар китобхонаи миллии Эрон, тахти ра;ами 5138 хифозат мешавад (7, с.362).

Аз му;оисаи ду нусхаи аслй, яъне нусхаи хати мутарчим ва нусхаи Алигархи Хинд ва аз ;авли муха;;и;оне, ки бо нусхахои мухталифи ин асар сарукор

гирифтаанд бармеояд, нусхахо бо хамдигар фарк дошта, тафовути онхо бештар дар дебоча ва кам андар кам дар матни асар ба назар мерасанд. Маълум аст, ки котибон бар мукаддима ва мухтавои асар такя намуда, дар дебоча маълумоти зиёдатиро илова намудаанд. Дебочаи нусхахои дуюм ва чорум, ки китобати он ба калами Некруз ибни Хизршох мансуб аст, бо дебочаи нусхаи хати мутарчим тафовут дошта, инчунин бархе аз хикоёт низ дар ин нусхахо хазф шудаанд (8, с.16).

Мухаммад ибни Ахмад сабаби тарчума шудани китоби «^абеъ-ул-аброр^ро чунин баён доштааст, ки: "...ба тарафи сахро рафта будем ва аз хар навъ латифае гуфта меомад. Иттифокан аз китоби «^абеъ-ул-аброр ва мухтор ул-ахёр", ки аз мусаннафоти устодалмухаккикин кудватул мудаккикин алломатулараб, муассиси мабонии улумуладаб бахрил маонй валбаён, аъчубатиласр ваззамон аш-Шайх Абилкосим Махмуд ибни Умар аз-Замахшарй таFаммадахyллохy би Fyфронихи ва анъама алайхи биризвонихи, чузве дар остини ин мискин буд, нуктае чанд аз он изхор кардам ва шаммае аз он ба машоми ёрон расонидам. Мачмуъ шефтаи самои он гаштанд ва бар хифзи он латоиф шааф намуданд ва чун ба лафзи арабй буд, чамъе аз идроки маонии он махрум мемонданд ва дар тафтиши латоифи он чахд менамуданд. Азизи сохибтамизе, ки ишорати у хукм буд ва тоати у Fyнм, руй ба ин Суфии реза, ки ло исма лаху ва ло расма ва ло кадра лаху ва ло кидр ва ло тахал биводайхй ва ло сидр, овард ва гуфт: Агар ин китобро тарчума кунй, то аз ин хон чамъи ихвон бо насиб бошанд ва бар ин бом хосу ом бароянд ва аз ин рабеъ, рафеъ ва вазеъ бахраманд гарданд, чун адли подшохи комгору эътидол хавои бахор чахонгир шавад. Ин заиф бо киллати бизоат ва адами иститоат баъд аз истихора истимдоди химмат аз даруни ахлидилон кардам ва руй ба ин амали хатир овардам ва ба тавфики Аллох ва юмни тайсира, ончи хулосаи китоб ва нуковаи абвоб буд, дар силки чамъ кашидам ва номаш "Насим-ар-рабеъ" ниходам"(3, с.3).

Pочеъ ба соли таълиф, ё худ тарчумаи «Pабеъ-yл-аброр" хаминро метавон кайд намуд, ки ба чуз аз нусхаи китобхонаи Сулаймония дар хеч кадом аз нусхахо ба таърихи тарчумаи китоб ишорае нашудааст, хатто таърихи тахрири нусхаи Алигархи Хинд низ мушаххас нест. Танхо дар нусхаи махфуз дар китобхонаи Сулаймонияи Истамбул, ки ба хати худи мутарчим мансуб аст, таърихи итмоми тарчума соли 781/1379 сабт ёфтааст (3, с. 279).

Нуктае, ки то андозае соли таълифи китобро мушаххас мекунад, ба Шох Шучоъ такдим шудани тарчума аст, зеро Шох Шучоъ ба улум, хоса илми панду ахлок ва шеъру адаб алокаи фаровон дошта, худи у дар иншои шеър мохир будааст (9,ч.3/2,1089). Забехуллохи Сафо соли хукмронии Чдлолуддин Шох Шучоъ ибни Муборизуддин Мухаммад - подшохи маъруфи Оли Музаффарро аз 760/1358 то 786/1384 донистааст (9,ч.3/2,1089). Аз ин чо бармеояд, ки «Насим-ар-рабеъ"дар байни бисту шаш сол, яъне аз 760/1358 то 786/1384 тарчума шудааст. Гузашта аз ин, аз кавли мутарчим маълум мегардад, ки тарчума дар солхои аввали подшохии Шох Шучоъ талхис шудааст, зеро мутарчим мегуяд: "ва баъд чун ба фарри салтанат ва зеби маъдалати подшохи исломпанох... ас-султон алматеъ алмутоъ Абилфаворис Шох Шучоъ, халладаллоху мулкаху ва султонаху, билоди ислом мачмаи амн ва макоми ором гашта буд ва халоик аз сари фароFболy рифоFи хол, хар як ба таназзухе берун мерафтанд ва аз миёни чон дуои давлати он хазрат мегуфтанд"(3,3). Яъне, мутарчим замони омадани Шохи мавриди тавсифашро, OFOЗи давраи амн ва суруру хотирчамъй

goHucTa, 6a fflox ffly^ot Ta;guM KapgaHH KHTo6ampo nyHHH xa6ap Meguxag: "Ba Ma^Myt oh gypapu moxBop Ba 3appu 60 uep ^uxaTH Hucopu $ap; ...coxh6h coxh6;hpoh, oca$y.iaxg Ba33aM0H, ^OMeu MaxocHHy.i$a30H.i xac6aH Ba Haca6aH, xobhh Ma^oxupy^-aBOxup apcaH Ba MyKTacu6aH... My3a$apyggaB.ia BaggyHe BaggHH, Ba^-

Myc^HMHH - Amhp Ca^rypmo^...6ap Ta6a;u ap3 HHxogaM... yMegBop, kh to 6axopy xa30H 6omag Ba «HacHM-ap-pa6et" Ba30H, gaB^aTH a6agß Ba caogaTH capMagß My^03HMu hh octohh Ba30paT0meH 6omag"(3,4). Maraa6u Ma3Kyp TaHxo gap Hycxau KHTo6xoHau Cy^aHMOHHH MaB^yg 6yga, nyH gap My;aggHMa Ba hhthxoh khto6 Tatpuxu htmomh oh ;aHg mygaacT, MeTaBOH ry$T, kh hh ;agHMTapuH Hycxau Tap^yMau «HacHM-ap-pa6et" acT Ba Hycxaxou gurap gap acocu hh Hycxa pyHKop OMagaaHg.

^ap h;th6och $aB;y33HKp u6opau "octohh Ba30paT0meH" to aHgo3ae ca6a6u uxTH^o^H 6at3e a3 Myxa;;u;oH(Hur.:8,18) ramTaacT. A3 ;aB.m Эpa^ A^mop 6apMeoag, kh moag Cy^HH CaMap;aHgß hh khto6po 6a aKe a3 Ba3upoH e Ba3up30gar0HH aMup Ca^rypmox xaga Kapga 6omag (6,23). Hh Mactampo 6emTap gy capnamMau Tatpuxß, aKe "MaB0xu6H h^o^h"(10), gurape "Tatpuxu O.™ My3a$$ap"(11), kh xoca Myamu^OHH hh ocop gap 6opau xaeTy py3ropu Ca^rypmox xa6ap gogaaHg, MeTaBOHaHg paBmaH co3aHg. ^ap TatpuxHOMaxou Ma3Kyp maxce 60 homh "aMup My3a$apygguHH Ca^ryp", aKe a3 $ap3aHg0HH Xo^a PamugygguH XaMagoHH (718/1318) eg mygaacT, kh

MeTaBOH ypo a3 "octohh Ba30paT0meH" nHHgomT, aMMO gap Haca6H0Mau Xo^a PamugygguH, kh gap naHg capnamMaxo, xaTTO gap HaBumTaxou Myocupu xygam OMagaacT, $ap3aHge 60 hh hom 6a Ha3ap HaMepacag. A3 hh ^o, 6a htth$o;h Myxa;;u;0H maxcu 6a hh Tap^yMa Ta^gupmyga xaMOH "aMup My3a$apygguHH Ca^ryp" Me6omag, 3epo gap HaBHmTau MyHHyggHHH ^3g0 a3 "gygMOHH Ba3opaTnaHox"(10,^.1,145) 6ygaHH aMup My3a^apygguH umopa pa^TaacT Ba Cy^HH CaMap;aHgß ohpo 60 Tat6upu "octohh Ba30paT0meH"(3, c.4) HBa3 HaMygaacT. Hh ryHa MOHaHguxoBy yMyMHHTxo, mhc^h HBa3 mygaHH u6opaxou "octohh Ba30paT0meH" Ba "gygMOHH Ba30paTnaH0x" 6aHHH khto6h "HacHM-ap-pa6et" Ba "MaB0xu6u h^oxh" 6a HygpaT 6a Mymoxuga MepacaHg, kh Ta6gu^ mygaHH hh gy TapKu6po TatHug Mec03aHg.

Ty3amTa a3 hh, 60 a^;o6y TaBcu^H 3epuH: "....Hocupu aB.mey.raox, ;oxupu atgottmoxra MyaMug MHHac caMOH 6ug gaB^aTH^ 6oxupa a^-MaHcyp a^a^ atgou H33aTH^ ;oxupa B03etu MapocuMa^ tag.™ Ba^ hhco^h xoguM ;aB0tugu^ ^aBpu Ba^ hx^o^h... ^a^o^y^ xa;;u Bag guH raBcy3 3yta^ou Ba^ MacoKHH xaBHa^ 6apoHo a^MatHH ac-Cy^TOHy^ MaTety^ MaTOtu A6u^^aBopuc fflox ffly^ot, xa.raaga.raoxy My^Kaxy Ba cy^T0Haxy..."(3,4). cyTyga mygaHH y, go^(^) 6ap oh acT, kh hh maxcuaT a3 Ba3up30gar0H Ha6yga, xaMOH "aMup My3a^apygguHH Ca^ryp" Me6omag. Ea xap xo^, ga^e^u ;aTtß gap gacT HecT, kh "My3a^apugguH aMup Ca^rypmox"-po a3 $ap3aHg0HH Xo^a PamugygguH e hh xap gypo hk maxc xuco6ug.

A3 Cy^HH CaMap;aHgß 6a raHp a3 «HacuM-ap-pa6et" puco^au gurap 60 homh "Mh^tox yH-HatHM ogo6 aT-Tat^HM"T0 HMpy3 6o;h MOHga, kh oh 6atgu co^h 782/1380 Tat^H^ e$TaacT(12,12). ^ap hh khto6 MaT0^u6 e xyg ^ac^e a3 khto6h «HacuM-ap-pa6et" aHHaH OBapga mygaacT, kh hh aMp ;ugMaTH «HacuM-ap-pa6et"-po a3 "Mh^tox yH-HatHM" TatHug Mec03ag.

MyTaaccu^OHa, a3 Tatpuxu Ba^OTH Cy^uu CaMap;aHgß HTTH^oe gap gacT HecT, a3 gyoBy gypyg Ba эxтнpомн y 6a xa^H^axou naxoproHa Mat^yM Merapgag, kh y HaMOHHgau Ma3xa6u xaHa^H 6ygaacT.

Рочеъ ба равиш ва шеваи тарчумаи асар хаминро метавон ;айд намуд, ки Суфии Самар;андй дар тарчумаи "Рабеъ-ул-аброр"-и Замахшарй равиши тарчумаи тахтуллафзй ё худ тарчумаи да;и;ро ихтиёр намуда, хатталимкон кушиш намудааст, ки тарчумааш равону хамвор барояд. Аммо мутарчим на хама ва;т ба ин ма;сад расидааст, чун шеваи тарчума дар саросари асар якнавъ набуда, у голибан дар тарчумаи хикаму андарзхои кутох бо тарчумаи баробари матн кифоят намудааст ва гохе, ба таносуби холу ма;ом, бо абёту масал ва оёту аходиси мухталиф тарчумаро зиннат додааст, ки ин равиш камтар ба назар мерасад. Аз ин чо маълум мегардад, ки мутарчим пеш аз хама барои нигахдории амонати матн кушида, танхо дар интихоби ;иссаву хикоёт бартариятро ба хонанда ва мухотаби хеш гузоштааст.

Гузашта аз ин, мутарчим гохо баъзе аз ;исматхои хикоётро, бидуни тарчума вориди матн намуда(3,19,22,23), дар тарчума сабки хосеро эчод намудааст. Хдмчунин дар чанд маврид ашъори арабй ва бархе бандхои арабй низ дар «Насим-ар-рабеъ"аз ;алами тарчума берун монда, танхо бо номи ровй ва лафзи ";ола" ва монанди он, баргардон шудаанд (3,18,19,44).

Аз чумла, матлаби зерин дар боби дуюм, гуфтори панчуми "Рабеъ-ул-аброр"-и Замахшарй чунин омадааст,

(13,ч.1,83)

Мутарчим матлабро чунин тарчума кардааст: "Латифа, арабе назар кард дар бисту шашуми мохи рамазон ва мохро дид ;авй заифгашта. Гуфт: алхамдулиллохи-л-лазй анхала чисмука камо ахмасту батнй".(3,7)

Якум, Суфии Самар;андй тарчумаи ин матлабро ба ибораи "латифа" огоз намудааст, гарчанд вожаи "латифа" ё "хачв" дар матни аслй вучуд надорад ва ин гуна иловахоро метавон дар тарчума бисёр дарёфт намуд. Дуюм, мутарчим дар ин чо матлаби асосиро ("Шукру сипос Худоро, ки логар кард чисми туро чунонеки "борик сохтй" шиками маро") тарчума накардааст, вале дар нусхаи хати мутарчим(3) зери калимаи "анхалла" ибораи "логар кард" ва дар зери калимаи "ахмасту" ибораи "борик сохтй" оварда шудааст, ки мутарчим гуё вожахои нисбатан душворро барои худ тавзех намудааст.

Сеюм, дар матни арабй j 4^", яъне "бисту хафтуми рамазон"

омадааст, вале маълум нест, ки аз кадом сабаб Суфии Самар;андй ин таърихро "бисту шашуми рамазон" тарчума кардааст. Сабаби ин амр ду чиз шуда метавонад: якум, шояд нусхаи "Рабеъ-ул-аброр"-и мавриди истифодаи мутарчим дигар бошад, ки дар он ривояти мазкур ба ин шакл омада бошад. Дуюм, мутарчим шояд ба иллати камии ва;т, дар тарчума ба сахву хатогй рох дода бошад.

Чорум, вежагихои тарчумаи тахтуллафзй, аз чумла, нохамворй ва баъзан мубхам мондани маъно, хифз гардидани тартиби калимахо ва сохти чумла, таваччухи бештари мутарчим ба муаллиф ва амонати матн нисбат ба хонанда ба мушохида мерасанд, ки дар мачмуъ метавон буи забони мабдаъро аз тарчума хис намуд.

Мутарчим гохе панду андарз, ашъору абёт ва ибороту чумлахоро ба тарчума илова намудааст, ки сабаби зебо ва дилпазир шудани матлаб гаштааст. Масалан: "Маъмун гуяд: агар сифати дунё аз дунё пурсанд худро васф накунад, илло ба шеъре, ки Абунувос гуфта:

H30 uMma%am-d-dymo m6u6u maKwyfiam Hayy baH badyeeu cue6u cudduvfi. ..(3,4) MyTap^HM gap Mara cu^ara 6eBa$o 6ygaHH gyHepo egoBap myga, 6apou TacgHKH $HKpam 6aHTH A6yHyB0cp0 6a xyKMH moxug OBapgaacT, kh 6ugyHH Tap^yMa xoHaHga HaMeTaBOHag komhmh a3 $ougau Maraa6 6axpae6 rapgag. MyTap^HM xyg orox Merapgag, kh 6ugyHH Tap^yMau 6aHTH apa6H gapKH MatHo MymKHA acT, a3 hh py, gap XomHa 60 OBapgaHH Tap^yMau metp, MaF3H xHKMaTpo 6a xoHaHga 6a TapHKH MaH3yp MeHaMoag: "Tap^yMa:

Mapdu ovun sap KyHad dyHeu dyHpo uMmuyoH ffywMaw e6ad 6a 3oyup dap nu6ocu dycmoH. "(3,4) A3 97 6o6u khto6h "Pa6et-y^-a6pop"-u 3aMaxmapH MyTap^HM 82 6o6u oHpo 6o paBumu Ta^xuc Tap^yMa Kapga, 6a khto6h «HacHM-ap-pa6et" Ha^ HaMygaacT. Hhth-xo6h ^uccaBy xuKoeT Max3 6a ca^u^au maxcuu MyTap^HM Bo6acTa 6yga, a3 My^oucau MaTHH apa6H Ba Tap^yMau oh 6apMeoag, kh arap Ta^xucu MaTo^u6po 6a Ha3ap HarupeM, Ta^oByTH oh 6emTap gap puoa HamygaHH nangapxaMHH xHKoeT 6a namM Mepacag. A3 hh ^o, a^hh HaBugH ca6a6u puoa HamygaHH nangapxaMHH MaTo^u6po ycy^u "hhthxo6h gaBparH" goHHcTaacr(8,18). .HtHe MyTap^HM gap aBBa^ a3 xap 6o6 hk xhkoh hhthxo6 Ba Tap^yMa HaMyga, 6atgu htmomh 6o6xou khto6, gaBpau gyroMH HHTHxo6po ofo3 HaMygaacT Ba xaMHH TaBp "hhthxo6h gaBparH"-H MaTo^u6u Tap^yMapo Taxua coxTaacT, kh hh aMp 6a aHgemau A^hh HaBugH ca6a6u puoa HamygaHH nangapxaMHH xhkohxo gap Tap^yMa rapgugaacT. Ammo ca6a6u puoa HamygaHH nangapxaMHH xHKoeT, 6a $HKpu mo, hhthxo6h gaBparH HecT Ba MyTap^HM 6o hh pox xHKoeTpo hhthxo6 Ba Tap^yMa HaKapgaacT, 3epo 15 6o6u 6o^HMoHga 6o6xou nacuxaMoMaga Ba 6o6xou hhthxoh 6yga, arap MyTap^HM gap Tap^yMau xHKoeT TapHKH "gaBparH"-po hhthxo6 MeHaMyg, xaTMaH a3 hh a6Bo6u Ma^^ygramTa hh3 MaTo^u6po Tap^yMa MeKapg.

ry3amTa H3 hh, ca6a6u Tap^yMa HamygaHH 15 6o6u hhthxoh moag Ha6ygaHH ^ypcara ko$h 6omag, 3epo a3 HHMau gyroMH Tap^yMa cap Kapga, xaTH Myrap^HM aHgaKe gurap mygaacT, HtHe hk HaBt capoceMarH gap HaBHmTop, umyHHH o^h^h gap Tap3H 6aeHH Ma^cag hh3 6a Mymoxuga Mepacag, kh hh aMp 6a KaM 6ygaHH $ypcaT hh3 ryBox myga MeTaBoHag.

XycycuHTxo Ba ^aH6axou aga6uu «HacuM-ap-pa6et»-po MeTaBoH 6o naHg HyKTa TaB3ex HaMyg. .HKyM, xaga^H Cy^HH CaMap^aHgH a3 Tap^yMau «Pa6et-yi-a6pop», nem a3 xaMa cup$ Tap^yMa, HtHe Tap^yMau TaxTyraa$30 e xyg Tap^yMau ga^u^ 6yga, ^aH6au aga6uH MaTH Ba opocraruBy Ta3HHHH ^yM^aBy MaTo^u6u oh 6apou Ban naHgoH ap3um HagomTaacT. A3 hh py, yHcypxo Ba ^aH6axou aga6uu hh khto6, 6a Fanp a3 amtopu $opcH-To^HKHH 6a Tap^yMa raoBamyga, to aHgo3ae KaMTap acT. XaMnyHHH My^agguMau MyTap^HM hh3 a3 hh BexarH hcthcho acT, 3epo gap hh HaBtu khto6xo Ba Tap^yMaBy Tat^H^oTH hh gaBp aKcapaH My^aggHMapo to aHgo3ae Myca^atBy opocTa MeHaBHmTaHg, ^eKHH MaTHH "HacuM-ap-pa6et" a3 hh ryHa xycycuHTxo acT.

MyTap^HM a3 6aHHH TaMoMH caHtaTxou aga6H gap hh khto6 TaHxo gap naHg MaB^et caHtaTH ca^tpo ucTH^oga HaMygaacT, kh 6apxe a3 ohxo hh3 6a ca6a6u Tap^yMau u6opoTH Myca^^atH «Pa6et-y^-a6pop» Me6omag. Ea xyKMH mhco^ MeTaBoH a3 MaT^a6xou 3epuH egoBap myg: "Axpacu (ryHru-^.H) ojhm 6ex a3 MyTaKa^^HMH ^oxu^"(3,152), "Xa^ Tao^o Magagu mo xoxag gog 6a Ma^ouKau FH3o6(^aMt.Fa3a6 - H.^.) 6a cypaTH Ka6yTap gap MueHH cuxo6 (a6p-H.X)"(3,156), "TaxaMMy^u 6opu ca^u^ ocoHTap

аст аз тахаммули ёри сакил" (3,160), "мангар, ки кй мегуяд, бингар, ки чй мегуяд" (3,249), «ва хулки бад муфсиди амал аст, чунончи сабр муфсиди асал аст" (3,160), "дар тоат овехта буд ва аз маъсият бигрехта" (3,112).

Хамзамон дар китоб чо-чо ташбех ё истиора ба назар мерасад, ки он хам ба сабаби тарчума ё дучори дигаргунй ва таFЙир шуда ё аз байн рафтааст. Инчунин дар чанд маворид, албатта ба чуз аз мукаддима, тарчумаи маъной бо истифодаи услуби адабй мушохида мешавад, аз чумла "рузи чахорум абр бигшуд ва офтоби чахонтоб аз уфук руй намуд»(3,273), вале ин сабк дар матн камтар ба дида мерасад.

Арзиши адабии асарро бештар тарчумаи ашъор ва абёти илхокии форсй дар худ инъикос мекунад, зеро ашъори арабии омада, комилан аз китоби «Pабеъ-yл-аброр"-и Замахшарй мебошад. Кисми зиёди ашъори форсии ба хукми шохид ё наздик ба тарчума овардаи мутарчим аз Fазалиётy касоид, мавъизаву мусалласот ва "Бустон"-у "Гулистон"-и Саъдй накл шудааст. Инчунин дар нусхаи Сулаймония байти зерин: Хуш бувад гар мацаки тацриба ояд ба миён, То сияцруй шавад, цар кй дуругаш бошад. (3,198;14)

аз Хоча Хофизи Шерозй илова шудааст, мавчудияти ин байт арзиши тарчумаро як навъ боло мегардонад, зеро китоби "Насим-ар-рабеъ" бо таърихи таълифи худ аз кадимтарин маъхазе ба шумор меравад, ки шеъри Хоча Хофиз дар он накл шудааст.

Алокамандии Суфии Самаркандиро метавон беш аз хама ба ашъори Саъдй мушохида намуд, хатто мутарчим айни ибороти Саъдиро баъзан ба орият гирифта дар баёни фикри худ истифода менамояд. Масалан, Суфии Самаркандй дар боби чилу дуюми «Насим-ар-рабеъ"мегуяд: "...Ногох румй биёмад ва кассоб биёвард ва хинзирро бихобонид ва корд бар халкаш бимолид ва хун равона гашт..."(3,165) матлаби "корд бар халкаш бимолид"-ро мутарчим аз абёти "Гулистон"-и Саъдй гирифтааст, ки Шайх мегуяд:

Шунидам гусфандеро бузурге, Рацонид аз дацону дасти гурге. Шабонгац корд бар цалцаш бимолид, Равони гусфанд аз вай бинолид. (15) Дар боби бисту чоруми "Насим-ар-рабеъ" мутарчим бо таFЙири чанд калима, сурати нозебо ва карехи мухотабашро мазаммат намуда, дар бехтарин сурат максади хешро дар колаби шеърй, чунин баён медорад:

Ту аз цар дар, ки боз оШ, бад-ин зиштиву расвоü, Даре бошад, ки аз дузах ба руйи халц бикшоü. (3,99) Ин байт низ аз ашъори Шайх Саъдй гирифта шуда, дар он бархе иборот, мувофики максад аз чониби мутарчим иваз шудааст. Шайх Саъдй дар матлаи яке аз Fазалхояш мегуяд:

Ту аз цар дар, ки боз оü, бад-ин хубию зебоü, Даре бошад, ки аз цаннат ба руйи халц бикшоü. (16) Хамчунин дар "Насим-ар-рабеъ" чанд байт аз Анварй ва Низомиву Убайди Зоко-нй, як рубой аз Абусаиди Абулхайр, як рубой аз Хайём ва ашъоре аз худи мутарчими китоб ва чанд абёти дигари лоадрй илова шудааст, ки манобеъи онхоро наёфтем.

Ч,ои кайд аст, ки сохиби абёти ношинохта шояд худи мутарчим бошад, зеро бештари ин абёт дар хошияи сахифа бо изофаи калимаи "тарчума" оварда шудааст,

kh xaTTO TaBaccyra 6apHOMax,ou э^ектроннн HMpy3, kh gopou ^ycTy^yu naxHOBap Me6omaHg, MaH6at Ba ryHHgau oh MaMyM Kapga Hamyg.

MyTap^HM gap caxu^au 230-231-h "Hycxau xaTH MyTap^HM" hk MacHaBHH xygampo 6a MaTH H^OBa HaMygaacT, kh oh gopou 6ucTy hk 6aHT 6yga, a3 moupoHH MyTaBaccuT 6ygaHH MyTap^HM Ba a3 MaxopaTH moupn Ba gapa^au metpryHHH y HTTraot Meguxag. ^ap ofo3 a3 amtopu xygu y 6ygaHH MacHaBupo MyTap^HM 6o u6opau ".m MaTap^HM" TatHug Meco3ag Ba hh MacHaBupo x,aMnyH $ouga Ba mapxu Maraa6 6a Tap^yMa raoBa MeKyHag: Магард эu nucap гирди 6o3opu umy, MaKyH yony dun dap capy Kopu umy Hy neKy 6udoHu capanyoMu umy, ff^ap Kau 6apu yonu MaH, homu umy? Ku umy ap Mycannam maead 6ap dunam, KyHad dap saeoeu saM Mansunam. Kadu yaMuy mupam KaMonu Kynad, Pyxu apsyeonu sab^aponu Kynad. Eyead нapгucam douM as saM nypo6, 3u нapгuc uaKon 6ap pyxu гyn гyno6. Ha dap uamM xo6y na dap dun yapop, Ha6 as sycca xymKy man as saM nusop. B^ap нoгay as umy omuv, maeu, Hynon mae, ku dap umy Bomuk, maeu. Xaeou Myya66am yaeou xym acm, FaMu omuyu andyyu dunKam acm. Ha dap yap Musoye 6yead youu umy, Ha yap ma6b donad Mydoeou umy. Ea avfl acm Mopo yaMa yycmy yyu, ^y umy oMad as ayn, d^ap мaгyu. Payu umy yys neu 6ap neu necm, Ea yys omuyu dap yayon yeu necm. Tana6 Kyn pa^uyu xymy dun^ypys, Ku ma6 гapдu as aKcu pynm uy pys. Kadam capeunosy pyxam 6apгu гyn, Xamam ca6sasopy na6am yoMu Myn. Capu syn^am as Hun xupoy oeapad, Hy andoMam as Oy 6oy oeapad. ffayonam 6a nucma sanad (p)umxand, IHaKap nemu nymyam гyдosaд uy yand. ffy uamMam 6a Macmu uynon dun$upe6, Ku yyKMe 6apad ayny ca6py nume6. Xasopon dun as Meypu pynm Ka6o6, Xasopon man as uamMu Macmam xapo6. Ea syn^am гysope ca6o гap Kynad, Ea hk daM yayone Myammap Kynad. Ea dacmam гap a$mad uynun nosyKe, Hamu^e, sapu^e, xyme, uo6yKe

Бар овар дари xона бар руйи гайр, Ки дар гайр щаргиз набудаст xайр. Ращи айш бо у ба xилват супор, Насщат ба цон бишнавад щушёр (3, с. 202-203). Ногуфта намонад, ки Суфии Самаркандй дар охири маснавии мазкур чумлаи "астаFфирyллоха миммо чаро каламиро"(3,203) илова намyдааст, ки бо ин матлаб y аввалан аз сахву хатохои дар ашъорy тарчумахояш рохёфта, аз Худо омурзиш металабад. Сониян ин матлаб аз афкорy рухонияти диниву мазхабии Суфии Самаркандй хабар медихад ва нихоятан хадафи мутарчим бо таъкиди ин чумла он аст, ки у хунари шоириро боло аз махорати хеш медонистааст.

Хулоса, 'Табеъ-ул-ахбор'^и Замахшарй яке аз чаззобтарин осори мансури карни XII буда, гулчину гузидахои он аз чониби мутарчимон ба забонхои мухталифи чахон тарчума мешаванд. Мунтахабу тарчумаи профессор Фахриддин Насриддинов, хушбахтона, аз зумраи ин гузидахо мебошад, ки аз забони арабй ба забони точикй бо номи "Бахори некон" имрузхо тарчума гардида, дар шуморахои фаслномаи илмй-адабии "Камоли Хучандй" пайваста чоп мешавад (17).

"Насим-ар-рабеъ"-и Суфии Самаркандй аз кадимтарин тарчумахои 'Табеъ-ул-ахбор"-и Замахшарй, аз бехтарин тарчумахои харф ба харфи кухан ва аз намунаи насри соддаи карни XIV ба шумор рафта, ахбору хикоёт, акволу ашъор, оёту аходис ва масалу маколхои он, бозгуи арзиши адабии тарчумаи мазкур мебошанд.

Пайнавишт:

1. Ибни Фути, Aбдураззоц ибни Aщмад. Талxиси мацмаь-ул-одоб фи муьцам-ул-алцоб. Тащцици Мустафо Цавод. - Бейрут: Визорат-ус-сицофа ва-л-иршод-ул-цавми, ц. 4/3, 1965. - 625с.

2. Нафиси, Саид. Таьрши назму наср дар забони форси. Ц.1-2. - Тещрон: Фуругй, 1363, ц.1. -725с.

3. Суфии Самарцанди. Насим-ар-рабеь. Нусxаи киmобxонаи Сулаймонияи Туркия, тащти № 902, нусxа бо xати мутарцим. - 279с.

4. Суфии Самарцанди. Насим-ар-рабеь. Нусxаи китобxонаи Aлигарщ, тащти 11/89165526. - 302 с.

5. Суфии Самарцанди. Насим-ар-рабеь. Чопи факсимелии нусxаи китобxонаи Мацлиси шурои исломи, тащти № 1468, ба кушиши Мацид Мансури. - Тещрон, соли 1387. -310с.

6. Баёзи Тоциддин Aщмади вазир. Чопи факсимели, зери назари Эрац Aфшор ва Муртазо Темури. - Исфащон: интишороти Донишгощи Исфащон, 1353. -970 с.

7. Малоти, Aлu Навиди. Шиносоиияке аз котибони "Баёзи Тоциддин Aщмади вазир"// Номаи Бащористон. - Тещрон,1388, с.361-364.

8. Малоти, Aлu Навиди. Насим-ар-рабеь//Номаи Бащористон. - Тещрон, 1389, с.16.

9. Сафо, Забещуллощ. Таьрши адабиёт дар Эрон. - Тещрон: Интишороти Фирдавси, 1369, ц. 3/2. - 1395 с.

10. Муаллими Язди, Муинуддин. Мавощиби илощи дар таьрши Оли Музаффар. Бо тасщещ ва муцаддимаи Саид Нафиси. Тещрон: Ицбол,1326, ц.1.-264с.

11. Кутуби, Мащмуд. Таьрши Оли Музаффар. Ба кушиши Aбдулщусайн Навои. -Тещрон: Aмири кабир, 1364, ц.2. -197с.

12. Али Навиди. Дар бораи Суфии Самарщндй муаллифи "Мифтоу ун-наъим фи одоб ут-таълим"//Гузоришимерос, давраи дуюм, соли сеюм,№27-28, 1387.-с.9-10.

13. аз-Замахшари, Цоруллоу. Рабеъ-ул-аброр ва нусус-ул-ахёр. -Байрут: муассисат ал-илми, 1412, ц.1. - 477 с.

14. Ганцури руимизи. (Нармафзори ройгон ва бо мурури матни ашъори форси). Вироиши 2.72.//Хофиз. Газалиёт. Газали шумораи 159.

15. Ганцури руимизи. (Нармафзори ройгон ва бо мурури матни ашъори форси). Вироиши 2.72.// Саъди. Гулистон. Боби дуюм дар ахлоци дарвешон. Хикояти 31.

16. Ганцури руимизи. (Нармафзори ройгон ва бо мурури матни ашъори форси). Вироиши 2.72.// Саъди. Девони ашъор. Газали шумораи 501.

17. Маумуд ибни Умари Замахшари. Бауори хубон. Тарцума ва мунтахаби Фахриддин Насриддинов / Фаслномаи илми-адабии "Камоли Хуцанди". №1(5),2016.Хуцанд.-Сау. 92-97.

Reference literature:

1. Ibni Futi, Abdurazzoq ibni Ahmad. A Sketch of «Majma^-ul-odob fi mu'jam-ul-alqob». Under the editorship of Mustafo Javod. - Beirut: Ministry of Education, - V.4/3, 1965. - 625 pp.

2. Nafaisi, Said. The History of Prose and Verse in the Persian Language. - V. 1-2. - Tehran: Furughu, 1363hijra, - V.1. - 725 pp.

3. . Sufii Samarqandi. Nasim-ar-rabe \ The Copy of the Library of Sulaymoniya in Turkey, - # 902, the copy is written by the author. - 279 pp.

4. . Sufii Samarqandi. Nasim-ar-rabe \ The Copy of the Library of Aligarh, under the number of 11/89165526. - 302 pp.

5. Sufii Samarqandi. Nasim-ar-rabe \ Fax edition of the copy of the library ofMeeting of Islamic Council,

- # 1468, under the editorship of MajidMansuri. - Tehran, 1387hijra. - 310pp.

6. Bayozi Tojiddin Ahamdi vazir. Fax edition, under the editorship of Eraj Afshor and Murtazo Temuri. -Isfahan: Isfahan University publishing-house, 1353hijra. - 970 pp.

7. Малотй, Али Навиди. Acquaintance of one of the Cribers of «Bayozi Tojiddin Ahmadi vazir» // Notes of Bahoriston. - Tehran, 1388hijra. - pp. 361 - 364.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Maloti, Ali Navidi. Nasim-ar-rabe W Notes of Bahoriston. - Tehran, 1389hijra. - pp. 16.

9. Safo, Zabehulloh. History of Literature in Iran. - Tehran: Firdawsi, 1369hijra, - V.3/2. - 1395 pp.

10. Muallimi Yazdi, Muinuddin. God Ambition in the History of Oli Muzaffar. Introduction and revision of Said Nafisi. - Tehran: Iqbol, 1326, - V.1. - 264 pp.

11. Kutubi, Mahmud. History of Oli Muzaffar. Under the editorship of Abdulhusayn Navoi. - Tehran: Great Amir, 1364hijra, - V.2. - 197pp.

12. Ali Navidi. On Sufidd Samarqandi the Author of «Miftoh un-na4m fi odob ut-talim» (Blessing Key Aimed at Upbringing Manner) V/ Commentary of Legacy, issue 2, the third year, - # 27-28, 1387hijra.

- pp. 9 -10.

13. Az-Zamakhshari, Jorulloh. Rabe-ul-abror va nusus-ul-akhyor. - Beirut: Scientific publishing-house, 1412hijra, - V.1. - 477pp.

14. CD disk (free disk and Persian Poetry). Vision 2.72. V/Hafiz. Collection of lyrics. Gazel of 159.

15. CD disk (free disk and Persian Poetry). Vision 2.72. // Sadi. Guliston. The second chapter on morals of Darveshs. Story 31.

16. CD disk (free disk and Persian Poetry). Vision 2.72. // Sadi. Collection ofpoems. Gazal of 501.

17. Mahmud ibni Umari Zamakhshari. Bahori Khubon. Translation and selection of Fakhriddin Nasriddinov / Scientific-Literary Quarterly of «Kamoli Khujandi». - #1(5), 2016. - Khujnad. - pp. 92 -97.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.