Научная статья на тему 'АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ АСАРЛАРИДА ҚЎЛЛАНГАН АЛЛЮЗИВ НОМЛАР ХУСУСИДА'

АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ АСАРЛАРИДА ҚЎЛЛАНГАН АЛЛЮЗИВ НОМЛАР ХУСУСИДА Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
68
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
антропонимлар / антропоэтнонимлар / аллюзия / аллюзив ном / интертекстуаллик. / anthroponyms / anthropoethnonyms / allusion / allusive name / intertextuality.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Холиярова, Шаҳноза

Мақолада Абдулла Қодирий асарларида қўлланган антропонимларнинг аллюзив ном сифатида қўлланиши хусусида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT ALLUZIV NAMES USED IN THE WORKS OF ABDULLAH QADIR

The article deals with the use of anthroponyms used in the works of Abdullah Kadiri as an allusive name.

Текст научной работы на тему «АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ АСАРЛАРИДА ҚЎЛЛАНГАН АЛЛЮЗИВ НОМЛАР ХУСУСИДА»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

АБДУЛЛА ЦОДИРИЙ АСАРЛАРИДА ЦУЛЛАНГАН АЛЛЮЗИВ

НОМЛАР ХУСУСИДА

Ша^ноза Холиярова

Карши ДУ магистранти

АННОТАЦИЯ

Мацолада Абдулла Цодирий асарларида цулланган антропонимларнинг аллюзив ном сифатида цулланиши хусусида суз юритилган.

Калит сузлар: антропонимлар, антропоэтнонимлар, аллюзия, аллюзив ном, интертекстуаллик.

В статье рассматривается использование антропонимов, используемых в произведениях Абдуллы Кадири, в качестве аллюзивного имени.

Ключевые слова: антропонимы, антропоэтнонимы, аллюзия, аллюзивное имя, интертекстуальность.

The article deals with the use of anthroponyms used in the works of Abdullah Kadiri as an allusive name.

Keywords: anthroponyms, anthropoethnonyms, allusion, allusive name, intertextuality.

Бадиий матндаги номлар маълум бир гоя ташиши, образ характерини ифодалаши, макон ва замон рухиятини бериши, ижтимоий мавкеини курсатиши, ккоридаги вазифаларни бажармаса хам номлаш вазифасини амалга оширади.

"Бадиий матнда антропоэтонимлардан куйидаги максадларда фойдаланилади:

1) аллктетик бирлик сифатида матнни шакллантириш хамда интертекстуалликни таъминлаш;

2) комик эффект хосил килиш;

3) салбий ёки ижобий бахони экспрессив ифодалаш;

4) кучли хис-хаяжонни ифодалаш;

5) риторик фигура таркибида келиб тасвирни тиниклаштириш;

6) турли маънодаги мурожаатни ифодалаш." [4:9]

Антропоэтонимлар куллашдан келиб чикадиган максад 1, 2, 3 хамда 6-бандларни бевосита антропоэтонимлар кзага чикаради, аммо 4 ва 5-бандларни эса

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бевосита антропонимлар эмас, аслида юзага чикаётган бадииятни бошка воситалар юзага чикаради.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Бадиий матнда интертекстуаллик деганда матнга олиб кирилган турли восита (матн) ларнинг асосий матн билан алокадорлиги, асосий матндаги гояни укиш усули. "Умуман айтиш мумкинки, муайян бадиий матн таркибида узга матнларга дахлдор унсурларнинг мавжудлиги шу матннинг интертекстуаллигидир." [5] Х,ар бир антропоним поэтик булмагани каби хар кандай матн интертекстуал булмайди. Булар ижодкорнинг ниятига ва услубига боглик булади. Унинг юзага чикиши турлича. М.Йулдошев монографиясида булардан: эпиграф, сарлавха, реминисценция, аллюзия кабиларни курсатади.

"Аллюзия (лот. аллусио — ишора, хазил) - барчага таниш деб хисобланган реал сиёсий, маиший, тарихий ёки адабий фактга ишора килишга асосланган стилистик усул. Мохиятан шарк мумтоз шеъриятида кенг кулланилган талмех санъатига якин келади. Фаркли жихати шуки, талмехда купрок машхур тарихий ва бадиий фактларга ишора килинса, аллюзияда ижодкор уз замонасидаги сиёсий, маиший ёки бадиий фактларга ишора килиши хам мумкин. Яъни аллюзияда ишора обектининг доираси кенгрок" [7:27].

Аллюзия - бадиий адабиётда тарихий вокеа, шахслар, диний, мифологик ривоятларга, асосан, реципиентга маълум ва машхур нарсаларга ишора килиш. Реципиент бундан хабардор булмаса, матндаги интертекстуалликни кашф этолмайди. Антропонимлар оркали гоят гузал аллюзияларни Абдулла Кодирий асарларида курамиз. "Нигор ойимнинг козони йукча, елча гуштни факат палов шарофати билангина курар эди. Лекин Махдум баъзи нарсалар билан ошхонани яхшигина муликдирар, масалан: шалгам, ковок, лавлаги. Бу тугрида хотини харчанд рад килса хам, коплаб шалгам, йигирма-уттузлаб ковок харид килишини куймас — "шалгам — Биби Фотимаи Зууранинг дуолари баракати, ковок булса хазрати Юнуснинг муъжизалари", деб бахоси арзон ва лекин хосияти куб булган бу маблаглар билан ошхонани тулдира берар эди" [3:17]. Юнус антропоними бунда аллютик бирлик сифатида кулланган. Бу хакида куйидагича маълумот берилади. Куръон Каримнинг 37-"Вассафот" сурасига кура Юнус алайхиссалом узини ёлгончи килган кавмдан газабланиб уларнинг бошига кулфат тушушини айтиб, узи эса Оллох таолонинг фармонисиз бир кемага чикади. Денгизнинг уртасида кема тухтаб колади ва у ердагилар ораларида хожасидан кочиб кетаётган кул

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

SopguruHu, arap yHu rymupMaca KeMa FapK SygumuHu afiruö, roHycHu geHru3ra ygoKrupumagu. Karra öup HaxaHr öaguK yHH roruö wöopagu. Kobok xaKuga "KyptOH" KHroÖHHHHr "Co^ar" cypacHHHHr 146-oaruga MatgyMor öepugraH. Ymöy oargap Ma3MyHuga Aggox raoggo MHyc agafixuccagoMHuHr HaxaHr roMOHugaH wruö roSopugumu, cyHrpa yHHHr KopHugaH öyryH hukhmh Ba KypyKguKga yHHHr ycrura Aggox raogo coa öygumu Ba yHHHr KopHu ryK öygumu ynyH kobok gapaxrHH ycrupuS KyfiraHguru öaeH KuguHraH.

MaHa 6y Mucogga xaM Foar ry3ag aggw3ua KyggaHraH. "Eup aMOK^u eKH MapguKopnu y3 xotuhuhu ypagup, cyKagup, renKugafigup. Ey xog ygapga aKcap ^asupnuK aB^ura MuHraH Ke3gapga BOKet öygagup. Arap aMOK^u KeKupapguK gapa^aga tomokhu öonra Kugca, umu yHrugaH Keguö ucruKSogu öup MyHna ratMuHnaHraHgeK öygca, gapxog Ba3uar umoHMacguK paBumga y3rapuö Keragup: ran-cy3 ^ofiuga, xotuhhu ypum ypHura opKacuHu cugam, cyKum ypHura aguHum Ba ap3u Myxaööar. Xotuh xaM Kenaru KagraK 3apöuHu yHyrKaH, KuHa ypHura cagoKar; rye afirapcroKMM, 3ygafixogapMu geö"

[1:19]. rocy$ Ba 3ygafixo ceBrucu xaKuga öucep gocroH Ba puBoargap öop. Mucp MaguKacu 3ygafixo y3 Kygu Mcy^ra omuK öygagu. "Kuccacu Pa6Fy3uH"ga afirugumuHa, "HmKga 3ygafixoHu a3u3 KugraH Hapca, ynyH op-HOMycugaH

xaM KenraHgurugup. Ey ^ukphu 3ygafixo myHgafi rooxgaraH: "Y3 KyguHra omuK öyggu, reö MaHra MagoMar KugguHrro, yg KygyMguH roHMacMaH. Mcy^Hu yHgarruM, KanyFgapHu öepKurguM, эraгннн MeH fiuprguM. HeraKKuM reHrpu a33a Ba ®:agga aHguH xaöap öepyp. y3uH caKgagu, MaHra SyficyHMagu. Ey

xaM KypKgyK rypyp, xaM apuF rypyp, xaM 3oxug rypyp, xaM oguM rypyp. MaH aHu KyHrguHna Ky3MaFafiMaH, pacBO öyggyM, эg эmнrrн, w3yM cyBu ryKyggu. (PaÖFy3ufi)

OguHraH нкrнöоcgap-ннrepмarнgap acap pyxuarura my gapa^aga moc rymraHKu, acapgaru экcпgнrцнr (amupuH MatHo)Hu aHrgaficu3, xuc Kugacu3.

"rocy^ caBgocuga öeKapop 3ygafixo ucMugaH, Ma^HyH umKuga fiuFgaraH ^afigu orugaH - cu3ra öomuMgaru co^napuMHuHr ryKgapuna öexag cagoM" [2:19]. 06pa3HuHr xogaru gapxog Ky3 yHruMroga racupgu raBgagaHagu, arap aguö ymöy aggwruK SupguKgapHu KyggaMaraHuga, эxrнмоg, öroga öy gapa^aga aHuK racBup nafigo öygMac eKu Kyngaö u^ogagapHu Kyggam go3uM öygapgu. ^yHKu "Mcy^ Ba 3ygafixo", "^afigu Ba Ma^HyH" gocroHgapugaru umK MaH3apacu öu3ra aeH. KogaBepca öy gocroHHu rugra ograHuMu3ga accоцнarнв paBumga нзrнpоögн umK racBupuHu yfigaÖMro. "Agoxa3agKuec "^oxop kutoö", "Cy^u oggoep", "Xy^a xo^u3"gapHu roxu BogugagaH Baroxu nagapgaH yKyö emuM XV-XVI gapra ergu"

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

[1:46]. "Бир вакт карасанг тупрогингизни ичидан худди Гуругли Султондек булиб, халиги афандинг чикиб келди-ку" [1:72]. Буларга Уж бинни Унук, Дажжол, Х,азрати Исо, Мусо Алайхиссалом каби мисоллар куп. Интерматн сифатида тахлилга олинган номлар умумий матнга сингиб кетганлиги, уларнинг холат ва харакатини ифода этишга, адиб ниятини инъикос этишга оид вазифаларни ифода эта олган.

Кодирий асарларида аллуюзия номлар кулланилгани каби, айни пайтда, бошка ижодкорлар унинг асарларидаги Отабек, Кумуш, Зайнаб, Анвар, Раъно номларидан фойдаланиб, аллюзиянинг гузал наъмуналарини яратишган.

Бадиий асарда антропоэтонимларнинг куллашда исмлар шаклан бузиб талаффуз этилади. Бунда муаллиф уз кахрамонининг савияси, худудий мансублиги, колаверса реал нуткдаги исмлар кулланишидаги каби масалаларни кузлаши мумкин:

- киши номлари турли ижтимоий шароитлар, турли тоифа, касб-кор, айникса, турли шева ва лахжаларда гаплашувчи кишилар нуткида куп бор такрорланади, шаклан хилма-хил талаффуз килинади;

- хар куни киши номлари куллаган матнларда, бу матнларни тузатаётган шахснинг саводхонлиги, билим савиясига кура тугри ва нотугри (бузук) шаклларида ёзилади;

- исмларнинг талаффуз шаклига шева ва лахжалар таъсиридан ташкари номни айтаётган шахснинг ижтимоий, тоифавий холати хам таъсир килади. Кекса авлод одамлар орасида киши исмини тулик айтишга интилиш сезилади. Аммо ёшлар орасида ва оила мухитида исмларнинг эркалаш, кискартиш шакллари кенг кулланилади [6:110].

Айникса, худудий мансубликни ифодалашда исм талаффузи самарали эффект беради. Некалай (Николай), Ибонуф (Иванов), Лелим (Ленин), Мекалай (Некалай). "1917 йил феврал сунгинда инкилоб бошланиб, ок подшохимиз тахтдан тобутга олинур. Биринчи мартдан бошлаб халк огзинда «Некалай тахтдан тушурулиб, янги хукумат тузулубдир», деган хабарлар юрий бошлар. Локин бу хабарларга бизим «Охунд домла» сира ишонмайдир"[1:11]. Х,икоя кахрамони Домла Шариф Охунд булиб, муаллиф изохи билан айтганда, "Йигирма беш-уттуз йилни мадраса тупроги ялаб уткарган бир кишини, табиий, бизда уламо каторига киргузмай хол йук" ахволи тарифдан маълум. Яна бир мисолни куриб утамиз. "...башарти мусаннифнинг узлари закон айтишдан ожиз булгон булсалар, Ибонуфдек бирор адвакатга бир-икки сулкавой бериб,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

закон айтиролмадиларму, бахархол бул ишга куб гайрат керак эди"[1:49]. Яккол куриниб турибдики, персонао турли тил вакилидир.

"Шул миёналарда баъзи кишилардин "Лилим подшо улди" деган хабарларни эшитадирман, бул хабарга башарти ишонса буладирму, хайтовур тунов кундан бери ушбу шойиа чикиб колади ва "Лилим" деган кишини куб шижоатлик одам деб эшитар эрдим" [1:50]. Бу хаволада куйидаги лингвопоэтик холат намоён булади. Кахрамоннинг бошка тил вакили эканлиги хамда жисмоний, яъни нуткидаги нуксон. Чунки у нуткида бир уринда "Баъдазон факирнинг тарбиятига кушуш айлаб, етти кечани эсон омон утказуб, саккизинчи куни бешикка солубдирлар. Аммо ун биринчи кечамда бироз чалиглаб утубдурким, алхол бул маънининг асорати каминада бокийдир, яъни такаллум килгонимда "ких-ких" килуб ва яна "мош" дейиш урнига "бош" деб момимни айта олмайдирман"[1:40].

Мухим жихати шундаки, ижодкор исмлардаги фонетик узгаришларни тасодифан кулламайди, узбек тилидаги фонетик узгаришларга асосланган холда куллайди. Масалан, унлиларда энг куп учрайдиган:

<А ва О> ёки<О ваА) Йулдаш=Йулдош, Исохон=Исахонга монанд вариантдорлиги Некалай=Николай, Ибонуф+Иванов каби, <Б ва В> Отабой=Отавойга монанд Иванов=Ибонуф. <Н ва М> Мухсим=Мухсинга монанд Лелин=Лелим, Николай=Миколай тарзида куллайдики, товушлар бунда талаффузнинг талабига кура, лахжа ва огзаки нутк хусусиятига кура, баъзи холларда образ саводхонлиги даражасига кура исм таркибида товуш алмашиниши, товушнинг тушиши, товушнинг ортиши ва нотугри талаффуз килиш холида учрайди.

REFERENCES

1. Абдулла Кодирий. Кичик асарлар. - Тошкент: Гафур Гулом номидаги бадиий адабиёт нашриёти, 1969.

2. Абдулла Кодирий. Уткан кунлар. - Т., 2018.

3. Анданиёзова Д. Бадиий матнда ономастик бирликлар лингвопоетикаси. Фил. фанл. буйича фалс. док. дисс. - Т., 2017.

4. Йулдошев М. Бадиий матн лингвопоетикаси. - Тошкент, 2008.

5. Худойберганов Р. Узбек антропонимияси тизимининг вариантдорлиги. -Т.,

6. Куронов Д., Мамажонов З., Шералиева М. Адабиётшунослик лугати. -Тошкент : Академнашр, 2013. -Б. 27.

2008.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.