Primena metoda operacionih istraživanja u rešavanju problema snabdevanja municijom protivoklopne čete Текст научной статьи по специальности «Математика»

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

% 1 PRIMENA METODA OPERACIONIH

ro

W m___ v _ у

^ ISTRAZIVANJA U RESAVANJU I § PROBLEMA SNABDEVANJA MUNICIJOM PROTIVOKLOPNE ČETE

Potpukovnik Aca Ranđelović, Vojna akademija

Rezime:

U radu je prikazana primena jedne od metoda operacionih istraži-vanja u rešavanju problema snabdevanja protivoklopne čete munici-jom. Primenjena je metoda transportnog problema u iznalaženju opti-malnog plana prevoza municije iz skladišta do rejona razmeštaja protivoklopne čete.

Ključne reči: tečnost za hlađenje, antifriz, sistem za hlađenje, aditiv inhibitor korozije.

APPLICATION OF THE OPERATIONAL RESLARCH METHODS IN SOLVING THE PROBLEM OF AMMUNITION SUPPLY OF THE ANTI-TANK COMPANY

Summary:

The paper describes the application of one of the operational research methods in solving the problem of ammunition supply in an anti-tank company. The method of transportation problem is applied in order to find the most cost-effective plan for ammunition transportation from the storage site to the area of anti-tank company deployment.

Key words: operational research, transportation problem, funds reduction.

Uvod

Obezbeđenje Vojske je bitan sadržaj vojne delatnosti, usmeren n a stvaranje uslova za realizaciju misija i zadataka. U oružanim sukobima znatno je složenije zbog većeg i dinamičnijeg utroška resursa, neposrednog uticaja na živote ljudi i izvršenje postavljenih zadataka. Obezbeđenje se organizuje pravovremeno, neprekidno i potpuno, u svim vidovima i oblicima borbenih dejstava, a saglasno je borbenim, vremen-skim i prostornim uslovima. Ostvaruje se borbenim obezbeđenjem i logi-stičkom podrškom. Logistička podrška obuhvata: snabdevanje, održava-nje, transport, zdravstvo, infrastrukturu i opšte logističke delatnosti [1].

<s>

Snabdevanje je deo materijalnog obezbeđenja i predstavlja organi-zovanu delatnost logističke podrške, kojom se obezbeđuju materijalne potrebe jedinica. Osnovne funkcije snabdevanja su: planiranje, nabavka, skladištenje, raspodela i izdavanje i utrošak materijalnih sredstava.

Snabdevanje municijom je najbitniji deo snabdevanja u oružanim su-kobima i predstavlja delatnost kojom tehnički organi, planskim i organizo-vanim korišćenjem izvora snabdevanja, obezbeđuju pravovremeno i ne-prekidno snabdevanje jedinica municijom potrebnom za borbu. Obavlja se, načelno, „doturom od sebe“ iz skladišta municije, tehničkih baza ili iz jedinica za tehničko snabdevanje [2].

Problem snabdevanja, kao jedan od mnogobrojnih realnih problema u vojnom organizacionom sistemu, rešava se praktičnom primenom ne-kih od metoda operacionih istraživanja. Problemi snabdevanja i transporta municije mogu se uspešno rešavati primenom metode transportnog problema, što će u radu biti prikazano.

Transportni problem, kao metoda, zauzima značajno mesto u opera-cionim istraživanjima, a tretira određivanje optimalnih troškova pri pozna-toj strukturi transporta (lokaciji, transportnoj mreži i zavisnosti troškova od količina koje se transportuju). Transportni problem je specifičan slučaj za-dataka linearnog programiranja. Ogleda se u skupu ograničenja L gde se pojavljuju izvesna uprošćenja koeficijenata matrice A skupa ograničenja, koji se, za razliku od drugih slučajeva, izražavaju sa vrednostima nula ili jedan.

Analitičke metode transporta u najvećem broju slučaja vezuju se za izbor najpovoljnije varijante transporta, koja obezbeđuje da troškovi transporta budu minimalni u odnosu na određenu saobraćajnu mrežu i tran-sportna sredstva [3].

Rešavanje transportnih problema obuhvata: pristup problemu, formi-ranje matematičkog modela, izbor metode rešavanja i implementaciju.

Pristup problemu snabdevanja municijom protivoklopne čete

Protivoklopna četa (POČ) osnovna je taktička jedinica pešadije, na-menjena za protivoklopnu borbu [4]. Nalazi se u formacijskom sastavu bataljona. Naoružana je protivoklopnim lansirnim oruđima (POLO), bestr-zajnim topovima (BsT) i ručnim raketnim bacačima (RBR).

Za uspešno izvršavanje zadataka, pravovremeno snabdevanje POČ municijom je od izuzetne važnosti i predstavlja jedan od prioriteta. Dakle, treba iznaći takav plan transporta čiji će troškovi, u odnosu na mrežu sa-obraćajnica i raspoloživa transportna sredstva, biti minimalni.

121

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

Pri rešavanju problema prvenstveno treba definisati cilj, odnosno utvrditi koji problem donosilac odluka modela želi da reši korišćenjem modela. Postavljanje ciljeva, koji se rešavaju modelovanjem, mora biti u skladu sa zadatim vremenskim i troškovnim ograničenjima. Ciljevi po svom kontekstu ne treba da budu preterano specifični, jer se može po-staviti pitanje opravdanosti ulaganja u razvoj modela, kao ni suviše opšti, jer nije moguće jedinstvenim modelom rešiti sve moguće probleme u raz-matranom sistemu.

Imajući sve to uvidu, a posebno problem koji se rešava, cilj ovog rada je formulacija matematičkog modela transportnog problema, gde je funkcija cilja minimizacija troškova transporta, odnosno određivanje naj-pre početnog, a zatim i optimalnog rešenja.

Polazna matrica za rešavanje problema snabdevanja municijom POČ prikazana je u tabeli 1.

Tabela 1 - Polazna matrica za rešavanje problema snabdevanja municijom POČ

Komanda protivoklopne čete Vod-1 Vod-2 Vod-3 Kapacitet skladišta

Skladište broj 1 1560,00 1820,00 1860,00 1756,00 2500

Skladište broj 2 1660,00 1400,00 1990,00 1790,00 2500

Skladište broj 3 1450,00 1750,00 1870,00 1580,00 2500

Skladište broj 4 1300,00 1920,00 2010,00 1654,00 2100

Potrebe POČ 6000 1200 1200 1200

Formiranje matematičkog modela transportnog problema

Formiranje matematičkog modela podrazumeva da se definiše funkcija cilja i ograničenja. Funkcija cilja predstavlja određivanje minimalnih troškova transporta, a ograničenja su definisana preko količina u skladiš-tima i potrebama.

Protivoklopna četa trenutno se nalazi na četiri lokacije, a popuna ne-dostajućom municijom se može izvršiti iz četiri skladišta. Moraju se raz-matrati zahtevi za popunu, kapaciteti skladišta, njihova lokacija, mogući putevi dotura i cene transporta iz pojedinih skladišta do određenih lokacija, odnosno do protivoklopne čete, na osnovu čega je i konstruisan mate-matički model problema (tabela 2).

Tabela 2 - Matematički model

Realan sistem

Upravljačke odluke:

ж količina robe koja se transportuje od xy, i = 1, 2, 3, 4, j = 1, 2, 3, 4

skladišta S-1, S-2, S-3 i S-4 do lokacija

na kojoj se nalazi protivoklopna četa

L-1, L-2, L-3 i L-4

Kriterijum upravljanja:

ж ukupni troškovi transporta

Cilj:

^ minimizacija (min)f(x) = 1560x11 + 1820x12 + 1860x13 +

1756x14 + 1660x21 + 1400x22 + 1990x23 +

1795x24 + 1450x31 + 1750x32 + 1870x33 +

1580x34 + 1300x41 + 1920x42 + 2010x43 +

1645x44

Matematički model

Ograničavajući faktori:

ж raspoloživa količina municije u skladištu

S-1 x11 + x12 + x13 + x14 = 2500

ж raspoloživa količina municije u skladištu

S-2 x21 + x22 + x23 + x24 = 25 00

ж raspoloživa količina municije u skladištu

S-3 x31 + x32 + x33 + x34 = 25 00

ж raspoloživa količina municije u skladištu

S-4 x41 + x42 + x43 + x44 = 2 1 00

ж potrebna količina municije na lokaciji L-1

(protivoklopna četa) x11 + x21 + x31 + x41 = 6000

ж potrebna količina municije na lokaciji L-2

(vod RBR 90 mm) x12 + x22 + x32 + x42 = 12 0 0

ж potrebna količina municije na lokaciji L-3

(Vod BsT 82 mm) x13 + x23 + x33 + x43 = 12 0 0

ж potrebna količina municije na lokaciji L-4

(vod POLO 9K11 125 mm) x14 + x24 + x34 + x44 = 12 0 0

ж prirodno ograničenje xij>0, i = 1, 2, 3, 4, j = 1, 2, 3, 4

Izbor metode rešavanja

Definisani problem predstavlja specijalni oblik problema linearnog programiranja - transportni problem, koji se rešava u dve faze:

- prva faza - pronalaženje polaznog dopustivog rešenja problema (Vogelova aproksimativna metoda),

- druga faza - pronalaženje optimalnog dopustivog rešenja problema (metoda potencijala).

Pre pronalaženja polaznog dopustivog rešenja utvrđuje se da li je transportni problem „zatvoren" ili „otvoren". Zatvoren transportni problem nastaje usled idealne ravnoteže ponude i potražnje, odnosno ukoliko je

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

ponuđena količina proizvoda (u ovom problemu municija) jednaka količini proizvoda koja se potražuje, dok otvoren transportni problem predstavlja nesklad u ponudi i potražnji.

Utvrđivanje slučaja ili tipa transportnog problema vrši se upoređiva-njem zbira ukupne količine ponuđenih proizvoda i zbira ukupne količine proizvoda koji se potražuju. U ovom slučaju utvrđeno je da je transportni problem zatvoren, što se dokazuje:

^ Si = 9600 = ^ Lj = 9600 ^ zatvoren transportni problem

i=1-4 j=1-4

Nakon utvrđivanja tipa transportnog problema pristupa se njegovom rešavanju.

Prva faza

Za pronalaženje polaznog dopustivog rešenja postoji više heuristič-kih metoda, od kojih su najpoznatije:

- metoda „severozapadnog ugla" (dijagonalna metoda),

- metoda najmanjeg elementa u matrici cena transporta, i

- Vogelova aproksimativna metoda (metoda najmanjih razlika).

Za određivanje početnog rešenja transporta municije za potrebe POČ koristiće se Vogelova aproksimativna metoda, čiji je osnovni princip izračunavanje najvećih razlika između dva najmanja koeficijenta cena u svakom redu i svakoj koloni matrice cena. Sam postupak sadrži dva ko-raka.

Prvi korak - za svaku vrstu i svaku kolonu u matrici cena izračunava se razlika između dva najmanja elementa. Ako u jednoj vrsti ili koloni po-stoje dva elementa sa istom najmanjom vrednošću, onda je razlika za tu vrstu ili kolonu jednaka nuli.

Drugi korak - nalazi se vrsta ili kolona sa najvećom razlikom i u njoj polje (i, j) koje ima minimalnu vrednost (cj). Promenljivoj xij dodeljuje se minimalna vrednost od raspoložive količine robe u skladištu S, i potrebne količine na lokaciji Lj. Ukoliko je izabrana količina robe u skladištu S, za izabrano polje bila veća od potreba lokacije Lj onda su potrebe ove loka-cije u potpunosti zadovoljene. Cene transporta iz ove kolone se više ne uzimaju u obzir, a nova vrednost za raspoloživu količinu robe u skladištu S dobija se kada se od tekuće vrednosti oduzme vrednost dodeljena promenljivoj xij. Ako je vrednost potreba lokacije Lj bila veća od raspoložive količine robe u skladištu S, nova vrednost za potrebe lokacije Lj dobija se kada se od tekuće vrednosti oduzme vrednost dodeljena promenljivoj xg, a vrednosti cena transporta iz kolone se više ne uzimaju u obzir. Ukoliko je raspoloživa količina robe u skladištu S, bila jednaka potrebama lokacije Lj vrednosti cene transporta iz ove kolone i vrste više se ne uzimaju u obzir. To znači da je dobijeno degenerisano rešenje.

Navedeni postupak se ponavlja sve dok ne preostane samo jedna vrsta ili samo jedna kolona u kojima je moguće dodeliti vrednost promen-Ijivoj. Ovim poljima dodeljuju se vrednosti raspoložive količine robe u skladištima ili vrednosti nezadovoljenih potreba lokacija. Množenjem vrednosti jediničnih troškova sa vrednošću odgovarajućih bazičnih pro-menljivih i njihovim sabiranjem dobija se polazno dopustivo (bazično) re-šenje.

U konkretnom problemu polazno dopustivo rešenje određuje se na način prikazan u tabeli 3.

Tabela 3 - Određivanje polaznog dopustivog rešenja

^^^ražnja Ponuda 6000(3900,1400) L1 1200 L2 1200 L3 1200(100) L4 Razlika reda

2500 1560,00 1820,00 1860,00 1756,00 1756- 1560=196

■Sf |2500

2500(1300) 1660,00 1400,00 1990,00 1790,00 1660- 1400=260 1795-

S2 [i200| [1200| [T00| 1660=130 1990- 1795=195

2500(1100) 1450,00 1750,00 1870,00 1580,00 1580- 1450=130

S3

|1400| |1100| 1870- 1580=290

2100 1300,00 1920,00 2010,00 1654,00 1645-

1300=345

S4 |2100|

1450 1300=150 1750- 1400=350 1870 1645

Razlika 1560 1450=110 1860=10 1580=65

kolone 1660-1450=210 1990- 1870=120 1756- 1580=176

Iz tabele proizilazi polazno dopustivo rešenje:

0 0000000 Xb ~ Xll’ X22 5 X23 X24 Xsv Хз4> X41

Ukupni troškovi:

F0 = 1.560,00^2.500+1.400,004.200+1.990,00*1.200+1.790,00*100+ + 1.450,00*1.400 + 1.580,00*1.100+1.300,00*2.100=3.900.00+1.680.000+ +2.388.000+179.000+2.030.000+1.738.000+2.730.000=14.645.000 dinara.

Nakon pronalaženja polaznog dopustivog rešenja transportnog pro-blema proverava se da li je rešenje optimalno, što se realizuje u drugoj fazi transportnog problema.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

Drugs faza

Metodama za određivanje optimalnog rešenja transportnog proble-ma proverava se da li je polazno dopustivo rešenje optimalno. Ukoliko ni-je definisan je postupak prelaska na bazično rešenje koje obezbeđuje smanjenje troškova prevoza.

Najpoznatije metode za određivanje optimalnog rešenja transport-nog problema su:

- metoda skakanja s kamena na kamen,

- metoda uslovno optimalnih planova, i

- metoda potencijala (MoDi).

Za određivanje optimalnog rešenja konkretnog transportnog problema biće korišćena metoda potencijala. Ona predstavlja uprošćenje metode raspodele (Modification Distribution) koju je na osnovu opšte sim-pleks-metode razvio Dancig. Nakon određivanja polaznog dopustivog re-šenja dalji postupak u iznalaženju optimalnog rešenja transportnog problema razvija se po logici simpleks-metode, odnosno postepeno se uvo-de slobodne promenljive u bazično rešenje na mesto pojedinih bazičnih promenljivih sve dok se ne postigne optimalno rešenje.

U konkretnom transportnom problemu ima 7 bazičnih promenljivih, što odgovara zbiru kolona i redova umanjenim za jedan (m + n - 1) iz če-ga zaključujemo da rešenje nije degenerisano. Svakom skladištu Si do-deljuje se potencijal reda ui (i = 1, 2, ..., m), a svakoj lokaciji Lj potencijal kolone vj (j = 1,2, ..., n), koje su međusobno povezane izrazom:

Cs = ui + vj

Nakon rešenja sistema za svaku bazičnu promenljivu izračunava se jedinična promena troškova za svaku nebaznu promenljivu prema izrazu:

Dij = cij - ui - vj

Vrednost dij govori za koliko bi se povećala ili smanjila vrednost funkcije cilja ukoliko se od skladišta Si do lokacije Lj transportuje jedna je-dinica robe. Zbog toga se može reći da za bazne promenljive važi dij = 0.

U transportnoj simpleks-tabeli prikazani su sledeći parametri:

Za baznu promenljivu Za nebaznu promenljivu

dj = 0 dij Ф 0, Xij Ф 0

cij cij s'

0 s' dij s'

Neko bazno rešenje je optimalno ukoliko važi djj > 0, i = 1,..., m, j = 1,., n. Svako polje na kojem je vrednost jedinične promene troškova manja od nule može da učestvuje u formiranju poboljšanog baznog reše-nja. U konkretnom transportnom problemu vrednosti jediničnih promena troškova prikazani su u tabeli 4.

Tabela 4 - Vrednosti jediničnih promena troškova

Tražnja 6000 1200 1200 1200 ui

Ponuda L1 L2 L3 L4

2500 1560,00 1820,00 1860,00 1756,00 1560

S1 |2500| 485 - 25 66

2500 1660,00 1400,00 1990,00 1790,00 1660

S2 - 5 |1200| |1200| [T00I

2500 1450,00 1750,00 1870,00 1580,00 1450

S3 |1400| 525 95 |1100|

2100 1300,00 1920,00 2010,00 1654,00 1300

S4 |2100| 845 385 224

Vj 0 - 225 325 130

Polazno dopustivo rešenje u tabeli T00 ne predstavlja optimalno re-šenje pošto su d13 = -25 < 0 i d21 = -5 < 0. Vrednost funkcije cilja smanji-će se za 25 • 0 (0 predstavlja količinu robe koja se može transportovati preko polja koje dovodi do najvećeg smanjenja troškova, što je u ovoj si-tuaciji d13, odnosno polje x13, što predstavlja i kriterijum za ulazak pro-menljive u bazu), ako se izvrši transport iz skladišta S1 na lokaciju L3.

Nakon određivanja promenljive koja će ući u bazu određuje se bolje susedno rešenje na sledeći način:

- određuje se u transportnoj tabeli „poligon", čije je teme polje promenljive koja ulazi u bazu, a ostala temena su polja kojima odgovaraju bazne promenljive. U svakoj koloni, odnosno redu koji učestvuje u formiranju poligona nalaze se tačno dva temena poligona;

- određuje se način promene vrednosti u poljima koja predstavljaju temena poligona, tako da količine ponude i tražnje ostanu nepromenjene. Ukoliko se u polje promenljive koja ulazi u bazu transportuje količina robe 0, u nekim temenima poligona treba dodati (pripadaju skupu temena R+), a u nekim oduzeti (pripadaju skupu temena R") vrednost 0, tako da zbiro-vi vrednosti u kolonama i redovima tabele ostanu nepromenjeni.

U konkretnom transportnom problemu temena poligona su polja 13, 11, 21 i 23, a vrednost 0 = 1200. Bolje susedno dopustivo rešenje se vidi u sledećoj iteraciji (tabela 5):

127

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

Tabela 5 - Bolje susedno dopustivo rešenje

Tražnja 6000 1200 1200 1200 Ui

Ponuda L1 L2 L3 L4

2500 1560,00 1820,00 1860,00 1756,00 1560

S1 1300 0 1200 66

2500 1660,00 1400,00 1990,00 1790,00 1660

S2 |Г2т| 1200 30 100

2500 1450,00 1750,00 1870,00 1580,00 1450

S3 1400 40 120 1100

2100 1300,00 1920,00 2010,00 1654,00 1300

S4 2100 360 410 224

vj 0 260 300 130

Pošto je dij > 0 za sve nebazne promenljive, dobijeno rešenje je opti-malno.

Optimalno bazno rešenje transportnog problema je:

1300 0 1200 0

1200 1200 0 100

1400 0 0 1100

2100 0 0 0

Optimalno rešenje (vektor vrednosti baznih promenljivih): x* = x11, x13, x21, x22, x24, x31, x34, x41 = (1300, 1200, 1200, 1200, 100, 1400, 1100, 2100)

Ukupni troškovi:

Fo=1.560,00H.300+1.860,00H.200+1.660,00*1.200+1.400,00*1.200+ +1.790,00*100+1.450,00*1.400+1.580,00*1.100+1.300,00*2.100=2.028.000+ +2.232.000+1.992.000+1.680.000+179.000+2.030.000+1.738.000+2.730.000= =14.609.000 dinara.

Ukupni troškovi su se smanjili za 36.000,00 dinara.

Pored prikazanog načina, postavljeni model može se rešiti i upotre-bom adekvatnog softvera. Za rešavanje konkretnog problema linearnog programiranja - transportnog problema u praktičnoj upotrebi je softver transportnog problema.

Matematički model unosi se u softver na sledeći način:

- softver se pokreće aktiviranjem ikone (slika 1):

trans_app.jar

Sl. 1 - Ikona za pokretanje softvera transportnog problema

<э>

- nakon toga se otvara prozor (slika 2):

Sl. 2 - Početni prozor softvera transportnog problema

- zatim se unese broj skladišta i broj lokacija (slika 3) i označi funkci-ja cilja (minimum ili maksimum):

Sl. 3 - Uneti podaci o broju skladišta i lokacija sa funkcijom cilja

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

- aktiviranjem polja „next" otvara se novi prozor za unos podataka (slika 4):

Sl. 4 - Izgled prozora za unos podataka

- zatim se vrši unos podataka (slika 5):

Sl. 5 - Prozor sa unetim podacima

- po unosu podataka aktivira se polje „next" i dobija novi prozor (slika 6):

Sl. 6 - Izgled prozora sa funkcijom cilja i ograničenjima - aktiviranjem funkcije „solve" dobijamo konačno rešenje (slika 7): Sl. 7 - Rezultat obrade podataka u softveru transportnog problema

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08

Uočava se da je rezultat dobijen ručnim izračunavanjem i upotrebom adekvatnog softvera identičan, sa bitnom razlikom koja se uočava u po-trebnom vremenu. Naime, nakon formiranja matematičkog modela za ručno izračunavanje potrebno je 20 do 30 minuta, a softver iste podatke obradi za 2-3 minuta, računajući i potrebno vreme za unos podataka. Opremanjem komandi potrebnom računarskom opremom i adekvatnim softverima vreme za donošenje odluke bi se skratilo i do deset puta.

Rešavanjem transportnog problema došlo se do zaključka o popuni protivoklopne čete na sledeći način:

- komandu protivoklopne čete popuniti municijom iz skladišta broj 1 sa 1300 metaka, skladišta broj 2 sa 1200 metaka, skladišta broj 3 sa 1400 metaka i iz skladišta broj 4 sa 2100 metaka;

- vod 1 popuniti sa 1200 metaka iz skladišta broj 2;

- vod 2 popuniti sa 1200 metaka iz skladišta broj 1, i

- vod 3 popuniti sa 100 metaka iz skladišta broj 2 i sa 1100 metaka iz skladišta broj 3.

Nakon toga vrši se provera podataka:

- ako se iz skladišta broj 1 protivoklopna četa popuni sa 1300 metaka i vod 2 sa 1200 metaka kapaciteti skladišta broj 1 biće utrošeni, a vod

2 popunjen u potpunosti;

- ako se iz skladišta broj 2 protivoklopna četa popuni sa 1200 metaka, vod 1 sa 1200 i vod 3 sa 100 metaka kapaciteti skladišta broj 2 biće utrošeni, a vod 1 popunjen u potpunosti;

- ako se iz skladišta broj 3 protivoklopna četa popuni sa 1400 metaka i vod 3 sa 1100 metaka kapaciteti skladišta broj 3 biće utrošeni, a vod

3 popunjen u potpunosti;

- ako se iz skladišta broj 4 protivoklopna četa popuni sa 2100 metaka kapaciteti skladišta broj 4 biće utrošeni, a protivoklopna četa popunje-na u potpunosti, i

- proračunati troškovi transporta iznosiće 14.609.000 dinara što je za 30.000 dinara manje nego u polaznom dopustivom rešenju.

Zaključak

U radu je istaknuta neophodnost primene metoda operacionih istraži-vanja u rešavanju konkretnih problema u oblasti odbrane. Metode operacionih istraživanja omogućavaju uvođenje matematičkih modela za rešava-nje problema na kojima se mogu vršiti provere upotrebe i sagledati eventu-alni propusti. Izradom adekvatnog matematičkog modela dobija se rešenje realnog problema. U radu je prikazano da se primenom metode transport-nog problema može doći do optimalnog rešenja snabdevanja municijom protivoklopne čete, čime se omogućuje kvalitetnije donošenje odluke.

Upotrebom adekvatnog softvera vreme dolaska do rešenja skraćuje se više puta. Opremanje komandi računarskom tehnikom i instaliranjem adekvatnih softvera skratio bi rad u procesu iznalaženja rešenja, a dobi-jeni rezultati bili bi realniji i matematički provereni.

Upotrebom metoda operacionih istraživanja velika doza subjektivnosti u procesu iznalaženja rešenja i donošenja odluke bi se eliminisala, a pri-premom i obradom podataka adekvatnim softverima može se kontinuirano vladati stanjem sopstvenih jedinica i njihovim borbenim mogućnostima.

Literatura

[1] „Doktrina Vojske Srbije“, Beograd, 2006.

[2] „Vojni leksikon“, VIZ, Beograd, 1981.

[3] Petrić, J.: „Operaciona istraživanja“, deveto izdanje, Naučna knjiga, Beograd, 1989.

[4] „Pravilo četa - vod“, VIZ, Beograd, 1985.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08