Primena metoda ekspertskog ocenjivanja pri oceni profesionalnog rizika Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

Mr Zoran Novaković,

kapetan I klase, dipl. inž.

VP 9445-1, Kruševac

Rezime:

PRIMENA METODA EKSPERTSKOG OCENJIVANJA PRI OCENI PROFESIONALNOG RIZIKA

UDC: 335.45: 628.5

Osnovni cilj utvrđivanja ocene profesionalnog rizika je preventivno delovanje u funkci-ji bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih, tj. preduzimanje opštih i posebnih mera zaštite na radu radi eliminisanja opasnosti ili štetnosti, ili smanjivanja vremena ekspozicije zaposlenog određenim faktorima rizika u sredinama gde je ustanovljena njihova prisutnost. U mnogim slučajevima raspoloživi podaci o prethodnim štetnim događajima su nepotpuni ili nisu do-voljno statistički relevantni. Zbog toga je skup ovih podataka najčešće statistički nehomogen, pa su i rezultati statističke analize, a time i procenjeni rizici, nedovoljno tačni i nepouzdani. Radi toga se u radu predlaže i primenjuje ekspertski metod koji poništava taj nedostatak, a istovremeno omogućava otklanjanje uticaja koji se odnose na neodređenost i subjektivnost pojedinačnih ocena.

Ključne reči: ocena, profesionalni rizik, bezbednost i zaštita zdravlja, faktori rizika, ekspertski metod.

APPLYING OF EXPERT METHOD FOR PROFFESSIONAL RISK RATE

Summary:

The main goal of professional risk rate determination is preventive action in order to secure and protect health of employees. It considers assumption of common and special working protection measures in order to eliminate any danger or damage or to reduce workers exposition time to some risk factors in their working environments. In many cases data on former noxious events are incomplete or statistically insufficiently relevant. So the set of these data is often statistically nonhomogeneous, so are the results of statistical analysis. Thereby rated risks are insufficiently accurate and unreliable. Because of all these things, in this paper is recommend and apply an expert method which annuls this shortage and simultaneously it removes influences that are the consequence of some rate indetermination and subjectivity.

Key words: rate, professional risk, health protection and security, risk factors, expert method.

Uvod

Ekspertski sistemi nastali su kao rezultat višedecenijskih istraživanja ka-ko bi se odredile karakteristike koje si-stem treba da ima. Oslanjajući se na vi-sok stepen znanja, iskustva, informacija o određenim zakonitostima u posmatra-noj oblasti, poznavanje suštine proble-

ma i na intuiciju, eksperti1 mogu, sa ve-likom verovatnoćom, doneti odgovara-juću odluku. To se odnosi i na uslove neodređenosti u kojima je otežana pri-mena drugih metoda.

1 Ekspert je lice koje donosi sud u spornim ili neodređe-nim uslovima, a njegov zadatak sastoji se u upoređivanju i oce-njivanju mogućih varijanata i izbora najverodostojnijeg rešenja u odnosu na date kriterijume.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

275

Metod ekspertskih ocena omoguću-je otklanjanje uticaja koji se odnose na neodređenost i subjektivnost individual-nih ocena o donetim odlukama i sudovi-ma. Primenjuje se u svim slučajevima kada je ocenjivanje objekata ili njihovih karakteristika subjektivno, kada je posta-vljene zadatke o objektivnom merenju nemoguće realizovati, odnosno izmeriti na drugi način (na primer, pomoću mer-nih pribora ili na neki drugi način).

Pod ekspertskim ocenjivanjem pod-razumeva se kompleks logičkih i mate-matičkih postupaka radi dobijanja infor-macija, od eksperata i analiza tih podata-ka, kako bi se izabralo racionalno reše-nje. Ideja ekspertskog ocenjivanja sastoji se u tome da se pri traženju nove infor-macije, na osnovu polaznih informacija, formira grupa eksperata koji, primenjuju-ći intuitivno logičku analizu, realizuju postavljeni zadatak radi donošenja kvan-titativnog i kvalitativnog suda. Rezultu-juće mišljenje više eksperata, primenom obrade odgovarajućih matematičkih po-stupaka, predstavlja rešenje postavljenog zadatka i čini ekspertsku ocenu. Te ocene su subjektivne i stepen tačnosti zavisi od znanja, iskustva i psihološkog stanja eks-perta i omogućuju otklanjanje uticaja koji se odnose na neodređenost i subjektiv-nost individualnih ocena o donetim odlu-kama i sudovima.

Cilj i zadatak ekspertskih ocena svodi se, najčešće, na izdvajanje sagla-snosti mišljenja (suda), skupa individual-nih mišljenja eksperata, a predstavljaju njihov zbir, dok zadatak predstavlja bira-nje najboljih mogućih rešenja u odnosu na date kriterijume.

Određivanje nivoa mogućnosti na-stanka povreda u vezi sa radom daje se

određenom skalom koja se zasniva na ekspertskoj oceni. Koristeći visok stepen znanja, iskustvo, intuiciju, poznavanje ponašanja elemenata u istim ili sličnim uslovima, eksperti donose sud o najvero-vatnijoj realizaciji elementarnih događa-ja, njihovom međusobnom odnosu i uti-caju na ukupan rizik sistema. Ekspertske ocene izražavaju se u formi lingvističkih promenljivih za opisivanje mogućnosti nastanka povreda, profesionalnih bolesti ili bolesti u vezi sa radom.

Za ocenu profesionalnog rizika u praktičnoj primeni koristi se veliki broj pokazatelja koji se izražavaju različitim veličinama i jedinicama merenja. Poka-zatelji za ocenu rizika zadaju se kvantita-tivnim vrednostima, kvalitativnim ocena-ma i kombinacijama. Ovi pokazatelji mogu biti prikazani u vektorskom ili ska-larnom obliku, a za njihovu analizu i ob-jedinjavanje pri oceni rizika koriste se sledeće metode (opširnije o metodama u literaturi [1]): metoda stabla događaja, metoda analize posledica (efekata otka-za) i ekspertske metode.

U nedostatku dovoljne količine informacija, adekvatna procena rizika zah-teva primenu ekspertskog znanja iz obla-sti relevantnih za sagledavanja podataka i primenu kvalitativnih i kvantitativnih me-toda koji karakterišu posmatranje rizika.

Određivanje kriterijuma i pokazatelja za ocenu stanja radne okoline

Radna okolina, kao sistem, obuhva-ta elemente tehnološkog sistema čije uza-jamne veze i odnosi u procesu rada mogu da obrazuju takva stanja u kojima se mo-

276

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

gu ispoljiti uticaji i delovanja sa posledi-cama ugrožavanja ljudi. Od primenjenih sredstava za rad, predmeta rada, oblika, vrsta tehnoloških procesa, načina organi-zacije rada i drugih elemenata zavisi ka-kvi se uticaji i delovanja mogu očekivati u posmatranom sistemu radne okoline. Koji će se oblik uticaja i sa kojim karak-teristikama javiti zavisi od stanja ulaznih veličina elemenata, odnosno njihovih međusobnih veza u sistemu.

Na slici 1 prikazan je blok-dijagram sistema radne okoline sa ulaznim karak-teristikama i svojstvima elemenata siste-ma (sredstva za rad, predmeti rada, ope-ratori), koji svojim stanjem i vezama do-vode do procesa promene stanja u toko-vima materije, energije i informacije. Sa tim promenama obrazuju se izlazne veli-čine sistema, koje prema prirodi mogu da budu fizičkog, hemijskog, biološkog ili psihofizičkog karaktera, a koje određuju stanje radne okoline.

U tabeli 1 dat je pregled izlaznih ve-ličina elemenata sistema radne okoline

koji karakterišu promene stanja sistema. Uticaj izlaznih veličina elemenata iz pod-sistema neposredno se odražava na zdra-vlje ljudi. Uzajamne veze elemenata u procesima promene stanja u tokovima materije, energije i informacija mogu da dovedu do ugrožavanja zdravlja radnika, materijalnih i prirodnih dobara, odnosno do poremećaja optimalnih kriterijuma u podsistemu „čovek - mašina“.

Elementi koji utiču na moguće promene u radnoj okolini, koji su u analizi profesionalnog rizika definisani poseb-nim prilogom 1B uputstva EEZ za ocenu profesionalnog rizika, prema [2], prika-zani su u tabeli 1.

Radna okolina može se posmatrati kao sistem koji se ostvaruje vezama sa tri osnovna toka: materije, energije i informacija. U njima se, u skladu sa primenje-nim sredstvima za rad, predmetima rada i drugo, odvijaju promene stanja elemena-ta i sistema. Zbog toga je neophodno po-znavanje veličina i vrednosti tih veličina koje karakterišu to stanje.

Spoljni uticaji i poremećaji

Sredstva za rad

Predmeti rada

Energija

Tehnološki proces

Prostor za rad

Ugrožavanje materijalnih i prirodnih dobara

---------------------------►

---------------------------►

--------------------------►

Fizički elementi —I--------------! opasnosti

Pi Р2 Рз

Proces promena stanja materije energije i informacija

Hemijski —W

Psihofiziološki

Biološki bJ

Operatori

(radnici)

Spoljni uticaji

Ugrožavanje fizičkog, psihičkog i moralnog integriteta radnika -----------------------------►

Ugrožavanje usklađenosti predmeta rada i sredstava

rada sa psihofizičkim ^

karakteristikama radnika

-----------------------------►

Neposredni i indirektni uticaji na socijalnu sredinu

Čovek - operator (radnici)

Sl. 1 - Blok-dijagram sistema radne okoline [1]

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

277

Ne postoji jedinstveni i opšteprizna-ti metod kojim bi se objedinili pokazate-lji čije se pojedinačne vrednosti dobijaju putem merenja, posmatranjem, ili nekim drugim postupkom. Zbog toga postoje različiti izbori kriterijuma i metoda za ocenu profesionalnog rizika.

Za određivanje intenziteta i vremena delovanja pojedinih izlaznih veličina pri-menjuju se instrumenti i drugi oblici merenja. Vrednosti dobijenih veličina izraža-vaju se različitim jedinicama i skalama u zavisnosti od prirode posmatranog ele-menta. Tako dobijene vrednosti prema in-tenzitetu i vremenu delovanja predstavlja-

ju jedan kriterijum za ocenu stanja siste-ma radne okoline. Međutim, na stanje si-stema ne utiče samo jedan elemenat, nego više njih. Da bi se izvršilo njihovo objedi-njavanje i da bi se izrazili preko jednog pokazatelja, potrebno je odrediti njihov međusobni odnos, raspored po prioritetu i značaju uticaja na formiranje stanja siste-ma radne okoline, odnosno njenog kvali-teta. Tako dobijeni odnos predstavlja drugi kriterijum za ocenu.

Određivanje odnosa među elementi-ma (po njihovom prioritetu u odnosu na stanje kvaliteta radne okoline) vrši se pri-menom metoda ekspertskog ocenjivanja.

Tabela 1

Faktori rizika sa veličinama za identifikaciju i njihovo grupisanje [2]

Grupa faktora Podgrupa faktora Faktori rizika

1.1. Mehanička energija 1.1.1. Mehanički

1.1.2. Buka

1.1.3. Vibracije

1.2.1. Ultravioletno zračenje

1.2. Energija elektro-magnetnog zračenja 1.2.2. Infracrveno zračenje

1. Fizički 1.2.3. Dinamička i stacionarna energija magnetnog polja

1.2.4. Mikrotalasno zračenje (radarsko)

1.2.5. Lasersko zračenje

1.3.1. Osvetljenje

1.3. Stanje radne sredine 1.3.2. Mikroklima

1.3.3. Stanje radnog mesta

1.3.4. Primena elektrouređaja

2.1.1. Zapaljivost i eksplozivnost

2. Hemijski 2.1. Opasne i štetne materije 2.1.2. Zaprašenost

2.1.3. Toksičnost i agresivnost

3.1.1. Fizički i dinamički napor

3.1. Energetsko opterećenje 3.1.2. Statički napor

3.1.3. Napor uslovljen načinom rada

3. Psiho- 3.2. Informaciono- 3.2.1. Informacioni napor

fiziološki psihomotorno opterećenje 3.2.2. Monotonost

3.3. Emocionalno i intelektualno opterećenje 3.3.1. Emocionalni napor

3.3.2. Intelektualni napor

3.3.3. Odnos radnika prema radnom mestu

4. Biološki

278

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

Realizacija ekspertskog ocenjivanja

Dobijanjem međusobnog odnosa među elementima obrazuje se jedinstve-na skala ocenjivanja na kojoj svakom elementu pripada određena brojna vred-nost (prema intenzitetu i vremenu delo-vanja određuje se koja će vrednost pri-pasti posmatranom elementu).

Pri realizaciji ekspertskog ocenjivanja neophodno je sprovođenje kompleksa uzajamno zavisnih mera koje određuju cilj rada, uslove i oblike sprovođenja, pra-va i obaveze lica u sprovođenju eksperti-ze. Na slici 2 dat je šematski prikaz etapa sprovođenja ekspertskog ocenjivanja.

U okviru rada realizovano je eks-pertsko ocenjivanje na primeru poslova iz domena obuke, eksploatacije i održa-vanja dela borbenih sredstava prema prethodno izvršenoj klasifikaciji izlaznih faktora rizika. Od eksperata se zahtevalo da na osnovu iskustva i znanja odrede

prioritet, značaj, uticaj elemenata opa-snosti i štetnosti na stanje sistema radi povećanja bezbednosti i očuvanja zdra-vlja ljudi, materijalnih i prirodnih dobara. Radi toga je za eksperte formulisan upit-nik sa uputstvom, kao i anketni list.

Faktori rizika borbenih sredstava identifikovani od grupe eksperata, po grupama, podgrupama, elementima i ve-ličinama za identifikaciju, prikazani su u tabeli 1. Iz tabele se vidi da u radnoj okolini postoje mnogi faktori rizika, koji u nekim slučajevima nisu poznati onima koji rade neposredno u njihovoj blizini, a pogotovo osobama koje se kreću iz ne-kog razloga kroz sredinu gde su one ak-tivne. Upravo zbog ovih razloga potreb-no je jasno, precizno i trajno označiti iz-vore opasnosti i štetnosti, odnosno fakto-re rizika i to kroz razna upozorenja i na-čin ponašanja u određenim situacijama (ovakva upozorenja su u principu stan-dardizovana i lako prihvatljiva). Pored pomenutih mera, radi osiguranja radnih i

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

279

životnih uslova od štetnih delovanja ra-znih faktora rizika pri obavljanju svako-dnevnih zadataka, preduzimaju se i druge organizacijsko-tehničke mere, kao i nor-mativno-pravne regulative, odnosno mere radi smanjenja uticaja faktora rizika.

Postavljeni zadaci radi izvršenja ekspertskog ocenjivanja su:

- izvršiti klasifikaciju i sistematiza-ciju izlaznih elemenata na grupe, podgru-pe i faktore, da bi se ekspertima omogu-ćilo određivanje značajnosti pojedinih faktora, te da se ocenjivanje sprovede po hijerarhijskim nivoima;

- definisati kriterijume u zavisnosti od intenziteta i vremena njihovog delovanja i kvaliteta radne okoline;

- izvršiti određivanje odnosa među faktorima rizika po njihovom prioritetu u zavisnosti od uticaja na radnu okolinu;

- izvršiti ocenjivanje faktora rizika po grupama, podgrupama i pojedinačno, primenom metoda rangiranja i bodovnog ocenjivanja;

- odrediti saglasnost mišljenja primenom metoda interaktivnog utvrđivanja koeficijenata autoriteta;

- formirati jedinstvenu skalu ocenjivanja na kojoj svakom faktoru pripada određena brojna vrednost, na osnovu ras-podele bodova po grupama, podgrupama i faktorima rizika;

- izvršiti kvalitativnu ocenu i dobiti konačne rezultate sa brojem bodova, primenom obrade podataka ekspertskog ocenjivanja koji pripada svakom pojedi-načnom ocenjivanom faktoru rizika;

- na osnovu vrednosti posmatranog faktora rizika i vremena njegovog delovanja na radnika odrediti funkcionalnu zavisnost ocene, izraženu u bodovima u odnosu na posmatrani faktor rizika.

Ocenjivanje prema datoj klasifikaci-ji izlaznih elemenata faktora rizika spro-vedeno je metodom kolektivne ekspert-ske ocene - anketiranja, kojom se od učesnika ankete zahtevalo da na osnovu svog iskustva i znanja odrede prioritet, značaj, uticaj elemenata opasnosti i štet-nosti na stanje sistema.

Obrada dobijenih rezultata izvršena je statističkom analizom, kombinacijom rangiranja i bodovnog ocenjivanja.

Formiranje ekspertske grupe i

formiranje anketnog upitnika

U postupku ocenjivanja učestvovalo je 14 eksperata. Grupu eksperata sačinja-vala su lica različitih profesija i različitog stepena obrazovanja, prema pregledu u tabelama 2 i 3.

Tabela 2

Pregled zanimanja učesnika u grupi eksperata

Zanima- nje Dipl. in-ženjeri mašin-stva Dipl. inže-njeri elek-trotehnike Dipl. in-ženjeri informa-tike Dipl. inženjeri tehnolo- gije Psiho- lozi Leka- ri

Broj učesni- ka 6 4 i i i i

Tabela 3

Pregled stepena stručnog obrazovanja učesnika u grupi eksperata

Stepen stručnog obrazovanja Magistri nauka Specijalisti Visoka stručna sprema

Broj učesnika u grupi 4 3 7

Određivanje skale za ocenjivanje

Unapred urađena klasifikacija i si-stematizacija izlaznih elemenata opasno-sti i štetnosti sa veličinama za identifika-ciju na grupe, podgrupe, elemente i para-

280

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

metre omogućavala je ekspertima da određivanje značajnosti pojedinih eleme-nata i ocenjivanje sprovedu po hijerarhij-skim nivoima.

Ocenjivanje i sistematizacija faktora rizika je izvršena u tri nivoa ocenjivanja:

- prvi nivo ocenjivanja (označen brojevima: 1, 2, 3 i 4, u tabeli 1) predsta-vlja ocenjivanje i upoređivanje između grupa faktora rizika - rangiranjem;

- drugi nivo predstavlja ocenjivanje i upoređivanje podgrupa faktora rizika u okviru date grupe (označenih brojevima:

1.1., 1.2., 1.3., itd. u tabeli 1) - rangira-njem;

- treći nivo predstavlja ocenjivanje i upoređivanje faktora rizika u okviru date podgrupe (označenih brojevima: 1.1.1.,

1.1.2., 1.1.3., itd. u tabeli 1) - bodovnim ocenjivanjem.

Na kraju je izvršeno ocenjivanje i upoređivanje parametara u okviru po-smatranog sistema faktora rizika (faktore rizika definiše više veličina, odnosno parametara).

Parametri sistema, odnosno veličina za identifikaciju faktora rizika predstavlja osnovni nivo ocenjivanja. Svaki pa-rametar ima određenu vrednost u siste-mu, što je prikazano na slici 2. Na osno-vu tih vrednosti i dobijenih težinskih ko-eficijenata neposredno je dobijena kvan-titativna ocena uticaja i delovanja pojedi-nih elemenata, odnosno kvantitativno iz-ražena ocena.

Za sprovedeno ekspertsko ocenjivanje prema anketnom upitniku i određiva-nje koeficijenata značajnosti, bodovnim ocenjivanjem usvojena je skala prirodnih brojeva od 0 do 1000 (opseg je usvojen proizvoljno). Prema usvojenoj skali,

shodno dobijenim koeficijentima značaj-nosti, izvršena je raspodela bodova po grupama, podgrupama i elementima pre-ma određenom postupku.

PRVIKORAK: polazni rezultati

Polazi se od dobijenih rezultata eks-pertskog ocenjivanja i izračunatih koefi-cijenata značajnosti (pokazuje težinski uticaj posmatranih elemenata na ocenu opasnosti), dobijenih u okviru grupe elemenata, za grupe elemenata: fizički (F), hemijski (H), psihofiziološki (PF) i bio-loški (B) elementi opasnosti i štetnosti, prema tabeli 4.

Tabela 4

Težinski koeficijenti dobijeni ekspertskim ocenama za posmatrane grupe elemenata

Elementi F H PF B

Koeficijenti značajnosti 1 0,5559 0,8058 0,2850

DRUGI KORAK: korekcija dobijenih vrednosti za koeficijente značajnosti

Zbog nejednakog broja podgrupa koje su obuhvaćene pojedinim grupama izvršena je korekcija dobijenih vrednosti za koeficijente značajnosti. Određivanje vrednosti u procentualnom udelu važno-sti svakog ocenjivanog člana izvršeno je prema sledećem postupku:

F + H + PF + B = 1 + 0,5559 + 0,8058 + + 0,2850 = 2,6468

Iz prethodnog proizilazi da je:

F =-

1

PF =

2,6468

0,8058

- = 0,3778, X:

2,6468

= 0,3045, B

0,5559

2,6468

0,2850

2,6468

0,2100, = 0,1077

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

281

Tabela 5

Grupe elemenata sa koeficijentima nakon korekcije dobijenih vrednosti koeficijenata značajnosti

Grupa elemenata F H PF B

Korigovani koeficijenti značajnosti 0,3778 0,2100 0,3045 0,1077

TREĆIKORAK: korekcija vrednosti zbog nejednakog broja podgrupa

Zbog nejednakog broja podgrupa u okviru posmatrane grupe izvršena je korekcija nakon drugog koraka dobijenih vrednosti za grupe elemenata (F, H, PF, B).

Grupa „fizički elementi“ sadrži tri podgrupe (F = 3), grupa „hemijski elements sadrži jednu podgrupu (H = 1), grupa „psihofizički elementi“ sadrži tri podgrupe (PF = 3) i grupa „biološki ele-menti” sadrži jednu podgrupu (B = 1), pa je:

ČETVRTI KORAK: raspodela bodo-va prema utvrđenim težinskim koefici-jentima

Raspodela broja bodova koji prema utvrđenim težinskim koeficijentima pri-padaju posmatranim grupama elemenata (F, H, PF i B) izvršena je tako što je uku-pan broj raspoloživih bodova (1000) ras-podeljen prema dobijenim vrednostima u prethodnom koraku:

F = 1000 • 0,4794 = 479 bodova,

X = 1000 • 0,0888 = 89 bodova,

PF = 1000 • 0,3863 = 386 bodova,

B = 1000 • 0,0455 = 46 bodova

Tabela 7

Grupe elemenata sa raspodelom bodova prema utvrđenim težinskim koeficijentima

Grupa elemenata F H PF B Z

Raspodela bodova 480 88 386 46 1000

F=0,3778-3=0,1417, X=0,2100-=0,0263,

8 8

PF=0,3045-3=0,1142, B=0,1077-=0,00455 8 8

Primenjujući nove vrednosti dobija se da je:

F=01H7.=0,4794, 0,2956

PF==0,3863, 0,2956

X = Z02^ = 0,0888,

0,2956

B = 0,0135 = 0,0455

0,2956

Tabela 6

Grupe elemenata sa koeficijentima nakon korekcije vrednosti zbog nejednakog broja podgrupa

Grupa elemenata F H PF B Z

Korigovane vrednosti 0,1417 0,0263 0,1142 0,0135 0,2956

0,4794 0,0888 0,3863 0,0455 1

Prema prethodno navedenom postup-ku izvršena je raspodela u podgrupama fak-tora rizika, odnosno među faktorima rizika.

Dobijeni rezultati sa brojem bodova za grupe elemenata, podgrupe i faktore ri-zika primenom automatske obrade poda-taka ekspertskog ocenjivanja za dati primer prikazani su na slici 3, gde je šemat-ski, u obliku stabla, prikazan broj bodova koji pripada pojedinačno svakom faktoru rizika. Dobijeni broj bodova odnosi se na maksimalne vrednosti koje može imati posmatrani faktor kao i na maksimalno vreme njegovog uticaja i delovanja.

U slučajevima kada se uslovi rada ocenjuju u radnoj sredini u kojoj se ne dozvoljava prekoračenje maksimalno

dobijenih vrednosti, raspodela se vrši za izmerene vrednosti za osmočasovno rad-no vreme.

282

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

Kvantitativna ocena radne

sredine

Na osnovu vrednosti posmatranog parametra i vremena delovanja određuje se funkcionalna zavisnost ocene izražene u bodovima u odnosu na posmatrani pa-rametar. Funkcionalna zavisnost izmere-nih vrednosti posmatranog faktora i ste-pena uticaja na uslove rada sastoji se u određivanju intervala u kojem se može naći vrednost faktora i intervala koji od-ražava stepen uticaja na uslove rada pre-ma izmerenoj vrednosti posmatranog faktora.

Zavisno od cilja posmatranja siste-ma radne sredine, ovi intervali mogu se posmatrati sa granicama od 0 (kao mini-malne vrednosti) do MDV (maksimalno dozvoljena vrednost).

Funkcionalna zavisnost između po-smatranog faktora i njegovog stepena uticaja na uslove rada, u slučajevima kada takva zavisnost postoji razrađena u nauč-no-stručnoj literaturi, i direktno se prime-njuje, dok se u ostalim slučajevima for-mira grupa eksperata radi utvrđivanja funkcionalne zavisnosti. Za svaki para-metar posebno se formira redosledna skala. Interval se podeli na jednak broj delova po rastućem nizu. Prema tako do-bijenim intervalima eksperti će za svaku vrednost, idući od minimalne prema maksimalnoj, određivati stepen delovanja na uslove rada i na usvojenoj redo-slednoj skali određivati procentualni stepen rasta uticaja. Prema tako utvrđenom procentualnom odnosu, na osnovu izme-rene vrednosti određuje se procentualno i broj bodova koji odgovara toj izmerenoj vrednosti. Ovaj postupak se ponavlja dok

se ne dobije saglasnost mišljenja eksperata. Tako utvrđeni odnosi najčešće se predstavljaju grafički, kao na slici 3.

U konkretnom primeru ocenjivanja nije vršeno utvrđivanje funkcionalnih za-visnosti ekspertskim ocenjivanjem, jer to prevazilazi okvire ovoga rada. Kao primer metodološkog postupka u pristupu mogućnosti primene navedene metodolo-gije, usvojena je linearna funkcionalna zavisnost. To znači da se sa porastom vremena eksponiranja, pri istom intenzi-tetu posmatranog faktora rizika, linearno povećava stepen uticaja na obrazovanje uslova rada, a da pri istom vremenskom eksponiranju sa porastom intenziteta posmatranog faktora raste i stepen uticaja na obrazovanje uslova, shodno dijagramu na slici 4.

Na prikazanom dijagramu na apscisi prikazuju se vrednosti od MDV do usvo-jenih graničnih vrednosti prekoračenja posmatranog parametra za ocenjivanje. Na ordinati se nanose utvrđene vrednosti vremena trajanja prekoračenja posmatranog faktora. Koordinatni početak označa-va nulto vreme trajanja, kao i MDV vrednosti. Izmerene vrednosti prekorače-nja iznad MDV nanose se na apscisi, a vreme trajanja prekoračenja posmatranog faktora na ordinati. Dijagonala koja spaja koordinatni početak i tačku Bmax predstavlja duž koja odgovara maksimal-nom broju bodova za posmatrani para-metar ocenjivanja. Za bilo koju drugu vrednost prekoračenja i vremena delovanja određuje se tačka u koordinatnom si-stemu, pa se iz te tačke povuče normala na duž OBmax sa koje se očitava broj bodova koji odgovara izmerenoj vrednosti i vremenu delovanja.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

283

Grupe faktora

Podgrupe

Faktori rizika

Grupa fizičkih faktora

Grupa hemijskih faktora

Grupa psiho--fizioloških faktora

Grupa bioloških faktora

Gil

CD

Mehanički Buka Vibracije UV zračenje IC zračenje EMP

Mikrotalasno zračenje

Lasersko zračenje

Osvetljenje

Mikroklima

Stanje radnog mesta Primena elektrouređaja

Zapaljivost i eksplozivnost

Zaprašenost

Toksičnost i agresivnost Fizički i dinamički napor

Statički napor

Napor uslovljen načinom rada

Informacioni napor

Monotonost

Emocionalni napor

Intelektualni napor

Odnos prema radnom mestu

Biološki faktori

Sl. 3 - Šematski prikaz ekspertskog ocenjivanja po nivoima sa brojem bodova [2]

284

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

Vreme

ekspozicije

Sl. 4 - Grafički prikaz određivanja broja bodova na osnovu izmerene vrednosti posmatranog faktora i vremena ekspozicije gde je: 0 - početno vreme i početna vrednostposmatranog faktora; Xg - usvojena granična vrednost prekoračenja; Xi - izmerena vrednost posmatranog faktora; tg - maksimalno vreme eksponiranja; ti - izmereno vreme eksponiranja; Bmax - maksimalan broj bodova; Bt - broj bodova za izmerenu vrednost prekoračenja i vremena eksponiranja [2]

Sl. 5 - Grafički prikaz određivanja broja bodova na osnovu ocene kojoj pripada vrednost faktora rizika, gde je: Bmax - maksimalan broj bodova; Bx - broj bodova za izmerenu vrednost prekoračenja

i vremena eksponiranja

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.

285

U slučaju kada se vrednosti parame-tara izražavaju redoslednom skalom u klasama, maksimalan broj bodova koji pripada posmatranom parametru dodelju-je se u klasi sa najvišim rangom, a ostali broj bodova proporcionalno ostalim kla-sama, po redosledu prema slici 4.

U konkretnom primeru usvojena je četvorostepena skala sa jednakim interva-lima, prema slici 5. Za ovaj slučaj, kada se vrednosti parametara izražavaju redo-slednom skalom u klasama, maksimalan broj bodova koji pripada posmatranom parametru dodeljuje se klasi sa najvišim rangom, a ostali broj bodova proporcio-nalno ostalim klasama po redosledu.

Zaključak

Dobijene vrednosti za parametre si-stema, odnosno izlazne veličine za iden-tifikaciju opasnosti i štetnosti, predsta-vljaju osnovni nivo ocenjivanja. Svaki parametar (faktor rizika) ima određenu vrednost u datom sistemu, u ovom sluča-ju za analizirana radna mesta pri radu na borbenim sredstvima. Na osnovu izmere-nih vrednosti veličina i dobijenih težin-skih koeficijenata, na dobijenoj skali ocenjivanja neposredno se dobija kvanti-tativna ocena, u odnosu na koju se kate-goriše radno mesto, odnosno određuje se da li na određenom radnom mestu postoji uvećani rizik.

Dobijena ocena stanja sistema radne sredine metodom ekspertskog ocenjiva-nja ima praktičnu primenu za:

- ujednačavanje kriterijuma za odre-đivanje radnih mesta sa uvećanim rizi-kom;

- nadoknade ostvarenog dohotka po osnovu rada pod otežanim uslovima;

- upravljanje sistemom radne sredi-ne, određivanjem kriterijuma za prioritet preduzimanja potrebnih mera za uvođe-nje mera otklanjanja, smanjenja ili spre-čavanja rizika za ocenjivani sistem radne sredine, izmenom ulaznih elemenata si-stema.

Dobijena ocena metodom ekspert-skog ocenjivanja ne može da predstavlja ocenu za izmenu maksimalno dozvolje-nih vrednosti i maksimalno dozvoljenih koncentracija, s obzirom na to da je to posebno oblast širokog eksperimentalnog istraživanja i posmatranja, normativno i standardizaciono definisana.

Literatura:

[1] Anđelković, B.: Rizik tehnoloških sistema i profesionalni rizik, monografija, Fakultet ZNR, Niš, 2003.

[2] Novaković, Z.: Modeli za ocenu profesionalnog rizika bor-benih sistema, Magistarska teza, Fakultet zaštite na radu, Niš, 2007.

[3] Anđelković, B., Živković, N.: Primena metoda ekspertnog ocenjivanja uticaja tehnoloških sistema na životnu sredinu, Zbornik radova Međunarodne konferencije, Preventivni in-ženjering i životna sredina, Fakultet zaštite na radu, Niš, novembar 1995.

[4] Janković, Ž.: Elementi za procenu rizika u sistemu „Čovek - sredstvo rada“, Zbornik radova, Fakultet ZNR, Niš, 2004.

[5] Job Safety or Hazard Analysis (JSA / JHA: http://www.ccohs.ca/oshanswers/hsprograms/jobhaz.html, http://www.oshaslc.gov/SLTC/etools/oilandgas/job_safety_ analysis_process.html

http://www.acusafe.com/Hazard_Analysis/OSHA_JSA_30

71.pdf

[6] Hazard and Operability Studies (HAZOP): http://slp.icheme.org/hazops.html,

http://www.acusafe.com/Hazard_Analysis/Hazard_Analysi

s-HAZOP.html

[7] Workplace Risk Assessment and Control (WRAC): http://www.sverdrup.com/safety/pha.pdf

286

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.