CC BY
61
savremeno naoružanje i vojna oprema
PERSPEKTIVA VOĐENIH ARTILJERIJSKIH PROJEKTILA’
Vođena artiljerijska municija je mno-go obećavala, ali je do sada relativno malo isporucivana. Ipak, njene mogućnosti za precizno gađanje sada su vidljivije nego ikad, sto je kljucno u davanju znacaja cev-noj artiljeriji na savremenom bojistu.
Osim povećane ubojnosti svojstvene preciznoj municiji, upotreba vođenih ar-tiljerijskih projektila bitno smanjuje kolateralne stete, posebno u urbanim sre-dinama. Njihova primena znatno smanjuje i kolicinu potrebne municije kako bi se ostvarili određeni efekti. Kao i sa ranijim vođenim projektilima, pocele su se mani-festovati brojne prednosti niskog taktic-kog nivoa. Tipicna nepravilna putanja vođenog projektila mogla bi da se iskori-sti kao pomoć u kontralokaciji, za ma-sovnu vatru i pojednostavljenje upravlja-nja vatrom. U krajnjem slucaju mogu}e je da posada topa opali nekoliko zrna na flksnu tacku nisanjenja, prepustaju}i za-tim da ih mehanizmi za vo|enje, ugra|e-ni na vozilu, ili osmatraci preusmere na individualne ciljeve.
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2006.
Nesumnjivo je da su poluaktivni la-serski vođeni artiljerijski projektili, proiz-vedeni osamdesetih godina proslog veka, znatno povećali troskove po parametrima obuke i složenosti koordinacije. Budući da su prevelika, ova zrna zahtevaju i spe-cijalno cuvanje i rukovanje, kao i efikasne namenske platforme i komunikacijske ka-nale radi obezbeđenja dovoljno brzog rea-govanja pri gađanju pokretnih ciljeva.
Posle raznih pocetnih problema 1983. godine autorizovana je a zatim na-stavljena proizvodnja projektila Copperhead 155 mm CLGP (Cannon-Launched Guided Projectile) devedesetih godina za potrebe marinskog korpusa.
Presekprojektila 155 mm Copperhead HEAT CLGP
Ukupna dužina ovog projektila iz-nosi 1372 mm. Sa kontejnerom ima masu 93,2 kg, bez kontejnera 62,6 kg ukljucu-jući bojnu glavu od 22,5 kg u kojoj je 6,69 kg kumulativnog punjenja. Njegov
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2006.
113
poluaktivni laserski tragac smešten je u nosu, a iza njega su sekcija bojne glave i upravljacka sekcija. Pre punjenja odvrt-kom se podešavaju krilca za volenje, laserski kod, vreme i režim volenja. Može da se odabere balisticki ili lebdeći režim, gde ovaj drugi dopušta projektilu da po-sle temena putanje zauzme relativno rav-nu putanju leta, omogućavajući mu da prolazi kroz oblake ili da leti ispod njih.
Kada tragac otkrije lasersku energi-ju odbijenu od cilja Copperhead zauzima poziciju za obrušavajući napad, a dejstvo bojne glave reguliše superbrzim upalja-cem M740.
Zbog osetljivosti njegovih podsiste-ma, Copperhead ima limit lansirnog ubr-zanja od 8,100 g, što smanjuje njegovu pocetnu brzinu na 594 m/s. Njegov mak-simalni balisticki domet iznosi 9600 m (sa punjenjem M4A2) ili 11 600 m (M119A1 sagoriva caura), ali izborom lebdećeg re-žima ovi dometi se mogu povećati na 13 400 m ili 16 000 m respektivno.
Sledeći ekvivalent u ovoj kategoriji je ruski poluaktivni laserski voleni pro-jektil Krasnopol koji je uveden u upotre-bu 1987. godine. Proizvodio se za kalibre 152 mm i 155 mm, od kojih je poslednji poznat pod oznakom KM-1, a imao je du-žinu 1305 mm i masu 51,2 kg. Masa nje-
Projektil 152 mm Krasnopol 9K25
gove eksplozivno-fragmentacione bojne glave iznosi 20,5 kg, ukljucujući 6,5 kg eksploziva. Ovaj projektil namenjen je za efikasno dejstvo protiv poljskih fortifika-cija i komandnih mesta, kao i protiv la-kih i srednjih oklopnih vozila, a maksi-malni domet je 22 km.
Dužina i masa Krasnopol/KM-1, koji je dvodelne izrade, cine ga nekompatibil-nim za autopunjace na samohodnim haubi-cama. Zato je uveden skraćeni jednodelni Krasnopol-M, koji se radi za kalibre 152 mm i 155 mm (KM-2). Njegova dužina je 955 mm, masa projektila 44,6 kg, masa bojne glave 20 kg, od cega je masa eksplo-zivnog punjenja 6,2 kg. Domet ovog projektila je preko 17 km. S laserskim obeleži-vacem Malahit moguće je dejstvo ovog projektila protiv tenkovskih ciljeva danju na udaljenostima do 5 km i noću do 4 km.
Projektil Krasnopol-M
Analogan projekat u Ukrajini je projektil Kritnyk, cija je masa oko 48 kg (ukljucujući 8 kg eksplozivnog punjenja), dužina 1200 mm a domet iznosi vi-še od 20 km.
Ruski KBP je ranije nudio za artilje-rijske aplikacije ekvivalentni projekat Santimetr-M, ali se do sada nije pojavila znacajnija potražnja.
114
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
г
н
Projektil Kritnyk
U nekim drugim zemljama težiste je bilo na razvoju nove generacije dalekome-tnih precizno vo|enih artiljerijskih proje-ktila tipa „opali i zaboravi“ koji se ne os-lanjaju samo na vo|enje od strane tre}ih lica. U Francuskoj je kompanija Giat Industries preduzela po~etne koncept stu-dije za vo|ene artiljerijske projektile ve-likog dometa (LR-60 km-plus) i veoma velikog dometa (85 km-plus) po prog-ramu Pelikan. U 2004. godini formiran je evropski Impaqt konzorcijum koji ~ine ko-mpanije BAE Systems, Bofors, Giat, MBDA France, MBDA UK i QinetiQ, a koji trenutno radi po dva ugovora. Prvi je za Francusku, a odnosi se na defini-sanje studije za projektile Mk1, kojima bi se zadovoljili uslovi za municiju MPPA (Munition d'artillerie a Portee et Precision Accrues) za koju se traži domet od 60 km i da nosi dva projektila BONUS ili, alternativno, unitarnu bojnu glavu. Dru-gi, za Ministarstvo odbrane Velike Brita-
nije, predstavlja definisanje studije za podrsku programa IFPA (indirect fire precision attack) kojim bi trebalo da se ostvari domet volenog projektila do 100 km i sposobnost da nosi tri submunicije BONUS. Taj projekat je poznat kao Impaqt Mk2. Impaqt Mk1 i Mk2 treba da koriste zajedni~ki kombinovani inercioni navigacioni sistem INS/GPS, kojim se obezbeluje ta~nost pogalanja do 10 m na svim dometima. Mk1 }e postizati po-ve}ane domete koris}enjem laksih mate-rijala u kombinaciji s efikasnom aerodi-namikom, dok }e Mk2 dodatno iskoristiti potisak koji mu obezbeluju krilca koja se sklapaju unazad i ~etiri prednje up-ravlja~ke povrsine. Može se o~ekivati i opcija projektila s grani~nim traga~em, datalinkom i raketnom asistencijom ko-jom bi se ostvarivao domet i do 150 km.
Projektil Impaqt MK1
Sli~an razvoj karakterise i italijanski program artiljerijskog projektila 155 mm Vulcano. Verzija nevolenog projektila pove}anog dometa Vulcano ER, dužine 950 mm, mase 29 kg u cevi, ima maksi-malni domet do 50 km kada se ispaljuje iz standardne NATO haubice sa 39-kali-barskom cevi. Ako se ispaljuje iz haubice s 52-kalibarskom cevi i komorom zapre-mine 23 l (punjenje JBMOU, zona 5), postiže se maksimalna po~etna brzina od 1150 m/s i dometi do 70 km.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2006.
115
Verzijom vođenog projektila veli-kog dometa Vulcano LR postižu se dome-ti do 80 km sa 39-kalibarskom standard-nom cevi, ili vise od 100 km ako se ispa-ljuje iz haubice PzH2000 s 52-kalibar-skom cevi. Verzija LR, kao i ER, koristi multifunkcionalni upaljac s blizinskim, visinskim, udarnim i tempirnim režimi-ma. U njega je ugrađena i inerciona mer-na jedinica (IMU) u kombinaciji s GPS prijemnikom, s kojima bi trebalo da se ostvari cirkularna greska od 20 m i ma-nje, cak i pri GPS ometanjima u zavrsnoj fazi.
Prikaz vodenogprojektila Vulcano LR
Ugradnjom poluaktivnog laserskog tragaca (po izboru korisnika) cirkularna greska bi mogla da se smanji do 3 m. Zavr-setak razvoja i industrijska proizvodnja ovih projektila ocekuje se do 2011. godine.
Prvi GPS vođeni artiljerijski projek-til koji će ući u operativnu upotrebu, biće Excalibur XM982, koji americka artilje-rija treba da dobije u martu 2006. godine.
Excalibur je razvijan od januara 1998. godine, prvo samo u kompaniji Raytheon, a danasnji tim ukljucuje i kompanije BAE System i Bofors Defence Systems kao prve ugovarace. Projektil Excalibur je projektovan tako da u pocet-nom delu svoje trajektorije ima balisticku putanju, a zatim, posle najvećeg uspona, dobija navigacione signale putem GPS prijemnika u nosu, a na preostalom delu
putanje leti koristeći GPS/INS-cetvoroo-sni sistem upravljanja, sve dok ne zau-zme položaj za vertikalni napad na oda-brani cilj. Njegov integralni upaljac ima mogućnosti visinske eksplozije, tackaste eksplozije i tempirne režime.
Prema svedskim zahtevima Excali-bur je opremljen i vezom koja mu omo-gućava ažuriranje podataka o cilju u toku leta.
Projektil Excalibur XM982
Sa samohodnom haubicom 6*6, 52-kalibarskim oruđem 155 mm, ocekuje se da će dometi ovih projektila biti do 60 km. Sistem punjenja na haubici biće pot-puno automatizovan, a postojaće i moguć-nost daljinskog upravljanja upaljacem.
Planiranje razvoja projektila Excali-bur teklo je u tri iteracije: Block I sa uni-tarnom HE bojnom glavom; „pametna“ varijanta Block II sa senzorskim municij-skim punjenjem, i Block III „prefinjena“ verzija sa dodatnim poluaktivnim laser-skim tragacem kojim se smanjuje cirkularna greska do 3 m i manje.
Za sada je finansijski pokriven samo projektil iz faze Block I. Radi brzog uvo-đenja u upotrebu odluceno je da se Block I izrađuje po fazama razvoja ili „spirala-
116
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
ma“. Prva varijanta (Spirala 1a-1) za sada je osposobljenja za maksimalno cetiri po-gonska modula MACS i cirkularnu gre-sku do 10 m bez GPS ometanja. Na nje-mu nije ugrađen gasni generator u repnom delu, pa mu je domet smanjen do 22 km.
Verzija s potpunom speciflkacijom (Spirala 1a-2), cija proizvodnja treba da pocne krajem 2006. godine, biće kompa-tibilna sa pet-modulnim punjenjem MACS (Zona 5) i imaće GPS prijemnik otporan na ometanje (SAASM).
Mada jos nije sasvim definisano, planira se dalje uvođenje varijante pro-jektila s unitarnom bojnom glavom, Spi-rala 1b izvedena iz Block I, koja bi treba-lo da bude jeftinija za proizvodnju i sa usavrsenim softverom radi poboljsanja manevarskih sposobnosti.
Izrada sistema i razvoj Spirale 1b treba da zapocne u septembru 2006. go-dine i da traje pet godina.
M. K.
SISTEM PVO SPADA-2000*
Italijansko vazduhoplovstvo objavilo je da je 14. decembra 2005. godine uspe-sno izvrsilo seriju vatrenih ispitivanja svog modernizovanog sistema PVO Spada, koji koristi rakete zemlja-vazduh Aspide. Seri-jom poboljsanja sistem je doveden do kon-figuracije Spada-2000. Tehnoloska pobolj-sanja usmerena su na hardver i softver sa sistemskim C2 okruženjem, dodavanjem znacajnih funkcija, kao sto su planski i tre-nažni zadaci. Poboljsanja su obuhvatila i regulisanje nivoa zagađenja.
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2006.
Sistem Spada 2000
Novi servo-upravljacki softver sada sadrži visokosofisticirane algoritme koji-ma se znatno poboljsava pokretljivost lansera. Takođe, i generatori u elektrosi-stemima su poboljsani, kako bi se olaksa-lo održavanje i udovoljilo danasnjim bez-bednosnim regulativama.
Vatrena ispitivanja obavljena su na vojnom poligonu PISQ (Poligone Inter-forze Salto di Quirra) na Sardiniji. Bate-rija Spada je pri ispitivanju imala dve operativne jedinice, od kojih je svaka imala po dva lansera sa po sest raketa Aspide spremnih za dejstvo.
Osam raketa bilo je ispaljeno u najra-zlicitijim operativnim uslovima protiv ni-skoletećih ciljeva. Ispitivana je i simultana upotreba dva lansera i automatska uzastop-na upotreba jednog lansera po istom cilju.
Da bi se demonstrirala ukupna pouz-danost modernizovane baterije Spada, kompletan tok vatrenih ispitivanja izvr-sen je brzo (za oko 1 sat). Optimalna operativna poboljsanja i rakete Aspide i sistema Spada potvrđena su ovim vatre-nim ispitivanjima.
Sistem Spada sada ima i konfiguraci-ju koja omogućava brz utovar-istovar na transportnim avionima C-130J Hercules.
M. K.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
117
SISTEM ZA PROGNOZU VREMENA NA BOJISTU TacSAS*
Zapoceta su preliminarna ispitivanja sistema baziranog na satelitskim infor-macijama, koji bi bio alternativa meteo-rolo{kim balonima koji se koriste za po-trebe artiljerije na boji{tu. Taktički sate-litski sistem TacSAS (Tactical Satellite Acquisition System) razvila je kompanija Sea Space Corporation.
Umesto atmosferskih vertikalnih profila (koji se odnose na podatke o tem-peraturi, pritisku, vlagi i vetru u funkciji od visine), normalno prikupljenih senzo-rima pričvr{}enim na balonima, sistem TacSAS obra|uje podatke poslate sa or-bitalnih vremenskih satelita radi dobija-nja sličnih atmosferskih profila. To se ostvaruje bez mukotrpnog ljudskog rada, odraza i karakteristika vidljivosti prisut-nih kod balističkih sistema. Sposoban je da obezbe|uje profile informacija po ce-loj putanji projektila pove}anog dometa, umesto samo sa jednog mesta na kojem je izbačen balon, {to je i iz taktičkih raz-loga mnogo bolje.
Geosinhroni vremenski sateliti, koji nude kontinuirano osmatranje celokupne hemisfere, u operativnoj upotrebi su od 1975. godine. Me|utim, priroda podataka koju oni obezbe|uju limitirana je za taktičku vojnu primenu zbog niskog kvaliteta slike koju obezbe|uju, kao i zbog toga {to daju malo ili nikakve infor-macije o vertikalnoj distribuciji atmos-ferskih parametara, kao {to su temperatu-ra i gusto}a. Zbog toga su na satelitima ugra|ivani instrumenti koji su pomogli da se nadoknadi taj nedostatak. To su du-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2006.
binomeri koji, da bi izdvojili vertikalni profil, koriste individualne osobine gaso-va raspr{enih u atmosferi (svi imaju raz-ličitu visinsku distribuciju, različite tala-sne dužine i osetljivost na IC/mikrotala-sno zracenje u odnosu na pritisak i tem-peraturu). IC dubinomeri mogli bi da se koriste za takticke aplikacije, kao {to su artiljerijsko ni{anjenje, ali ostaju nepo-godni za operacije po svakom vremenu, jer kapljice vode i kristali leda stvaraju za njih neprovidne oblake. Ti nedostaci ne odnose se na mikrotalasne dubinome-re, od kojih se neki ve} primenjuju na americkim satelitima.
Zemaljska jedinica TacSAS ima ob-lik portabl zemaljske satelitske stanice, ci-ja je masa 30 kg i visina 80 cm. Njegova zatvorena antena ima precnik 45 cm. Pri-padaju}i laptop racunar programiran je prema planiranim prolascima satelita i ak-tivira antenu da prima podatke koje {alje satelit u odreleno vreme. Posle obrade, rezultati se mogu prikazati u formi vidlji-voj na displeju ili se formatira podatak pogodan za slanje direktno ka artiljerij-skom racunaru za upravljanje vatrom.
Podatak je dostupan u veoma {iro-koj zoni, jer je {irina zone koju satelit „vidi“ od 1000 do 2000 km, i dvostruko je ve}a u smeru sever-jug.
Jedno od ogranicenja satelitskih me-teorolo{kih podataka je njihova cirkula-cija, jer polarni-orbitalni satelit, prolaze}i preko bilo koje date lokacije cetiri puta na dan, stvara {estocasovni obnavljaju}i interval. Me|utim, pove}anjem broja sa-telita ti intervali }e se smanjivati na oko dva sata, a veruje se da }e armija SAD uskoro do}i i do 30-minutnog intervala kada bude lansiran satelit NPOESS (National Polar-Orbiting Environmental Sa-
118
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
tellite System) 2007. godine. Mikrotala-sni dubinomer na njemu ima}e pobolj{a-nu zemaljsku rezoluciji (20 km).
Prijemnik TacSAS s pripadajućom elektronskom jedinicom i laptopom za satelit NOAA
Prva terenska ispitivanja TacSAS izvr{ena su u Armijskom centru zemalj-ske artiljerije Fort Still, u aprilu 2004. godine, a nastavljena su 2005. godine.
Nedavna pobolj{anja u obradi poda-taka sistema TacSAS sadrže formiranje mreže parametara okoline koji uticu na izradu vertikalnih proflla. To su tip lokal-ne vegetacije (npr. džungla, pustinja i dr.), ugao Sunca i godi{nje doba, kao i lokacija zemlje.
M. K.
PRVI SLOVAČKI NATO-KOMPA-TIBILNI AVIONI MiG-29*
Slovackom vazduhoplovstvu su de-cembra 2005. godine isporucena prva ce-tiri borbena aviona MiG-29 cija su pobolj-{anja kompatibilna sa NATO sistemima.
Prema ugovoru sa RSK MiG iz Ru-sije, ukupno }e se modernizovati deset MiG-29 s jednim sedi{tem i dva trenažna
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2006.
MiG-29UB. Pored RSK MiG u moderni-zaciji }e se angažovati i kompanije Rockwell Collins i BAE Systems, kao i Vaz-duhoplovni remontni zavod iz Trenica u Slovackoj. Ukupni tro{kovi modernizaci-je iznose 69,6 miliona USD.
NATO-kompatibilnost obuhvata opremu za komunikacije, navigaciju i identifikaciju IFF (identifikation friend-of-foe), kao i pobolj{anje kokpita radi smanjenja optere}enja pilota i pove}anja efikasnosti.
Jednosed MiG-29 oprema se savre-menim kombinovanim IFF sistemom AN/APX-113 koji isporucuje kompanija BAE Systems. Ugrađuje se cetvorodelni niskoprofilni elektronski antenski sklop na trupu ispred kokpita i peti antenski element ispod nosa. Modernizovani avion ima i radio AN/ARC-210, prijemnik AN/ARN/1472 VOR/ILS i digitalni TACAN prijemnik AN/ARN/153. Svi su proizvedeni u kompaniji Rockwell Collins, koja oprema i zemaljske signalne stanice. Sistemi avionike povezani su pu-tem veze za prenos podataka MIL-STD-1553B.
Revidirani kokpit ima novi kolor multifunkcionalni displej MFI-54 i novi upravljacki panel PUS-29. Oba su proiz-vedena u Rusiji. Svi kalibrisani indikato-ri prevedeni su s metrickog na britanski sistem merenja.
r*
Modernizovani MiG-29
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2006.
119
Prva tri slovacka pilota prolaze in-tenzivan trenaž na modernizovanim dvo-sednim avionima MiG-29UB kako bi ka-snije postali instruktori za dalju obuku. Preostalih osam modernizovanih aviona treba da se isporuči tokom 2006. godine. Piloti modernizovanih aviona MiG-29 će za pocetak leteti oko 80 casova godisnje, eventualno distižući i standardnih 110 casova leta za godinu dana.
M. K.
STRELJAČKO NAORUŽANJE -STANJE I TRENDOVI*
U toku poslednjeg kvartala proslog veka, NATO se oslanjao na dve razlicite vrste municije: 7,62*51 mm i 5,56*45 mm. Međutim, u armiji SAD žele da za-mene celokupnu familiju oružja 5,56 mm novom opremom, sto je prilika da se jos jednom analizira takav izbor. Ocigledno je da pitanje eflkasnosti zrna 5,56 mm i određene sugestije u vezi s tim ne treba ignorisati. Odluka SAD uticaće narednih nekoliko meseci i na određivanje kalibra streljackog naoružanja NATO-a u dogle-dnoj budućnosti.
Novo streljačko naoru'anje za 21. vek
Armija SAD koristi dve posebne fa-milije oružja kalibra 5,56*45 mm. Jednu grupu cine puske M16 i puske izvedene u obliku karabina M4, a drugu odeljenjsko mini automatsko oružje M249. Puske M249 su licencno proizvedene modifiko-vane verzije veoma uspesne belgijske la-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Review, 5. oktobar
2005.
ke automatske puske FN Herstal Minimi, koje su nabavljene osamdesetih godina, sada su istrosene i potrebna je njihova zamena. Takođe, armija SAD odlucila je da zameni i familiju pusaka M16/M4.
Stalna potraga za efikasnijim pesa-dijskim oružjem dovela je devedesetih godina do koncepta visokoeksplozivnih fragmentacionih zrna malog kalibra, na-menjenih da eksplodiraju iznad cilja, do-zvoljavajući tako napad i na vojnike iza zaklona. Studije su pokazale da je na taj nacin doslo do naglog poboljsanja efika-snosti vatre streljackog oružja. Radi obezbeđenja da zrno eksplodira u preci-zno utvrđenoj tacki uvedene su i neke so-fisticirane tehnologije. Ukljucen je laser-ski daljinomer u kompletu sa balistickim racunarom povezanim sa nisanima, sto je znatno uticalo na preciznost oružja. Ra-cunar obezbeđuje i podatke koji se elek-tronski salju do vremenskog upaljaca, ta-ko da zrno detonira tek nakon prelaska određenog rastojanja.
Za korisćenje novih tehnologija ini-cirana su dva razlicita projekta oružja. Jedan je savremeno kolektivno oružje kalibra 25 mm, pod oznakom XM307. Dru-go je bila selektivna jurisna puska, ozna-ke XM29, predviđena za dejstvo s rame-na vojnika, s poluautomatskim lanserom granata kalibra 20 mm i ugrađenom kompletnom, lakom puskom 5,56 mm kao pomoćnim oružjem.
Projekat XM29 zapao je u teskoće kada se videlo da je nemoguće smanjiti njegovu masu ispod 8,2 kg (18 lb), a cilj je bio 6,8 kg (15 lb). Zbog toga je done-sena odluka da se nastavi sa odvojenim razvojem puske i lansera granata, pove-ćavajući pri tom i kalibar granata na 25 mm, radi poboljsanja efikasnosti protiv vojnika unutar oklopa vozila.
120
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
Razvoj lansera granata nastavljen je pod oznakom XM25, dok je elemenat puske redefinisan kao XM8.
Puska XM8 konstruisana je na osnovu puske Heckler & Koch G36, uz razne modifikacije koje je zahtevala ar-mija SAD. Ovaj projekat nosi mnogo manji rizik nego projekat lansera granata, blizu je zavrsetka i već su planirana broj-na trupna ispitivanja. XM8 je modularne konstrukcije, s cevima razlicite dužine i mase, koje se mogu međusobno zamenji-vati u skladu s taktickom situacijom, pa se tako dobija karabin, kompaktni kara-bin, snajper ili automatska puska (s du-gom cevi). Ipak, odluceno je da se u program ukljuci varijanta pojasnog lakog automata, umesto automatske puske, radi zamene M249. S obzirom na tu promenu, sledeći konkurs se odnosio na novu fami-liju oružja umesto izbora XM8.
Paralelno s tim, za potrebe americkih snaga za specijalne operacije razvijene su i usvojene puske SCAR-L i SCAR-H.
Promena municije
Nijedan od pomenutih razvoja ne sugerise promenu postojeće NATO-mu-nicije. Zvanicni izvestaji iz Iraka govore da je municija 5,56 mm zadovoljavajuća, mada je bilo i suprotnih misljenja.
Interesovanje za municiju 5,56 mm je smanjeno, jer se sve vise koristi za kratkocevni karabin M4 umesto puske M16. Naime, karabin je znatno pogodniji za ograniceni prostor unutar vozila i u dejstvima u urbanim sredinama.
Problemi se javljaju zbog toga sto zrno 5,56 mm gubi mnogo od svoje uboj-nosti, jer se (poput svih zaostrenih zrna) prevrće od udara i povećava kanal pro-
strelnog puta i pri prevrtanju na cilju ce-sto se rasprskava i gura fragmente kroz telo povećavajući sirinu rane.
Međutim, sa standardnim NATO zr-nom od 4 g SS109, do rasprskavanja do-lazi samo pri velikim brzinama udara. Za cevi dužine 508 mm kod puske Ml6, fragmentacioni ucinak je izražen na ra-stojanjima od 150 m do 200 m, dok krat-ka cev (368 mm) kod M4 smanjuje gra-nice fragmenata na 50 m do 100 m. Zbog toga je iznenađujući bio predlog da stan-dardna verzija od XM8 bude karabin sa cevi dužine samo 318 mm, kod koje je fragmentacija verovatna samo na bliskim rastojanjima, ukoliko je uopste i bude.
Logican odgovor na potrebu za kompaktnim oružjem s dugom cevi, da bi se sacuvala efikasnost, jeste prilagođava-nje puske bulpap (bullpup) konfiguraciji, sto neke armije uveliko rade. Kineska puska OBZ-95, izraelska Tavor TAR-21, singapurska SAR-21 i belgijska FN F2000 nedavno su objedinjene u francu-sku FAMAS, britansku SA80 i veoma uspesnu austrijsku pusku Steyr AUG. Armija SAD, ipak, ima suprotan stav po pitanju bulpap puske, i iskljucuje taj pri-stup za povećanje efikasnosti.
Maksimizacija ubojnosti
Grupa SOCOM promovisala je raz-voj nove municije koja može da zameni municiju 5,56 mm. To je municija speci-jalne namene 6,8*43 mm Remington SPC (Special Purpose Cartridge), koja koristi veća i teža zrna (7,45 g), kojima je ostvarivana veća efikasnost na prob-nim ispitivanjima, cak i kada su ispalji-vana iz cevi karabinskih dužina. Ona je specijalno izrađena da maksimizira uboj-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2006.
121
nost u okviru normalnog dometa puske do 300 m, mada su trajektorija i zavrsni efekti suparni~kog zrna 7,62*51 mm M80 na preko 500 m.
Presek metka 6,8 mm Remington SPC (gore) i 6,5 mm Grendel (dole)
Drugi pristup bio je uvođenje nove municije 5,56 mm Mk262 u ograni~e-nom broju, s težim zrnom (5 g), koja je prvenstveno bila namenjena za gađanje na velikim rastojanjima. Ona ne samo da ima bolje performanse dometa od zrna SS109/M855, već i njeni fragmenti imaju veći domet. Međutim, na 600 m preosta-la energija zrna 6,8 mm je preko 40% ve-ća od one kod Mk262. Uprkos toj energi-ji trzanje koje proizvodi zrno 6,8 mm je mnogo manje u poređenju sa 7,62*51 mm, a municija je dovoljno kompaktna za korisćenje u adaptiranom oružju 5,56 mm. U Iraku su, navodno, s modifikova-nom puskom Ml 6 postignuti impresivni rezultati, mada je to tesko dokazati.
Novi konkurent
Nedavno se kao konkurent, uz zrno 6,8 mm, pojavio i metak 6,5 mm Grendel. To je pokusaj da se odmere vrednosti i metka 6,8 mm, iako su njegove performan-se dometa dovoljno dobre da mogu potpu-no da zamene municiju 7,62*51 mm.
Municija 6,5 mm Grendel ima kraću (39 mm) i deblju ~auru i duže zrno ma-log ~eonog otpora, koje zadržava svoju brzinu do velikih dometa.
Pri testiranju zrna mase 9,3 g, ona su zadržavala brzinu i energiju na udaljeno-stima od 1000 m, ~ime su dokazala superi-ornost nad standardnim zrnima 7,62 mm M80. Međutim, optimalan izbor za metak opste namene bilo bi zrno mase od oko 8 g, koje konkurise putanji metka M80. Metak 6,5 mm Grendel je u nesto daljoj fazi razvoja od metka 6,8 mm Remington SPC, ali nije intenzivno ispitivan.
Jedno od ograni~enja pri izradi sna-žnijeg zrna jeste povećanje trzanja. Među-tim, trzanje od zrna 6,8 mm ili 6,5 mm sli~no je zrnu 7,62*39 mm kod automata AK-47 koji se uspesno koristi preko 50 godina, tako da se može smatrati sasvim od-govarajućim. Pored toga, ~aura je malo sira, pa smanjuje kapacitet magacina, tako da okvir sli~ne veli~ine prima standardnih 30 metaka 5,56 mm, ili 28 metaka 6,8 mm ili 25 metaka 6,5 mm. Treći nedostatak je-ste sto je metak u celini veći, ali su ukupni efekti veći s manjim brojem zrna.
Sto se ti~e razvoja u evropskim ze-mljama izvan NATO-a u Rusiji je, na osnovu ranije reputacije municije 5,56*45 mm, posle nekih tridesetak godina, uveden metak 5,45*39 mm za AK-74. Neki korisnici daju prednost starom metku 7,62*39 mm, koji se jos nudi za nova oružja. Najnovija ruska puska 5,45*39 mm AN-94 koristi kompleksan mehanizam za ekstremno brzo dvostruko opaljenje, kako bi se ostvario efekat da se na normalnim dometima sa dva zrna pre pogodi cilj nego sa jednim.
Modularni sklopovi pu{ke XM8
122
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
Municija (sleva nadesno):
7,62x 51 NATO; 7,62 x 39 ruski; 5,58x 42 kineski; 5,43x 39 ruski; 5,56x 45 NATO;
6,8x43 Remington i 6,5x38 Grendel
Kina je nedavno uvela metak 5,8^42 mm za svoje puske QBZ-95 na-menjene elitnim jedinicama, za koje se tvrdi da imaju bolje performanse dometa i od 5,45^39 mm i od 5,56x45 mm, ma-da su razlike marginalne, posto je metak 5,8 mm, uprkos većem kapacitetu caure, punjen do manjeg pritiska.
Svaka promena u izboru vezana je za nova ulaganja u postojeće sisteme naoru-žanja i municije. Međutim, jedno je sigur-no, ukoliko se SAD odluci za nabavku nove familije streljackog oružja, za koju god se municiju odluce, ona će biti u upo-trebi u nekoliko narednih decenija.
M. K.
BEZBEDNI KOMUNIKACIONI SISTEM SECOQC*
Evropska Unija će u naredne cetiri godine investirati 11 miliona eura u razvoj sistema za bezbedne komunikacije na bazi kvantne kriptografije SECOQC (Secure
* Prema podacima sa:
http://www.secoqc.nethtml/objectives.html i http://security.itworld.com/43 61 /040517euechelon/pfindex.html
Communication based on Quantum Cryptography), sa ciljem da se dole do si-stema koji može da kreira i distribuira ne-uhvatljive kljuceve kriptovanih poruka.
Ako bude uspesan, projekat će pro-izvesti kriptografski apsolutno neuhva-tljiv kod i tako spreciti pokusaje prislu-skivanja sistemima kakav je ECHELON, koji presreće elektronske poruke u korist obavestajnih službi SAD, Velike Britani-je, Kanade, Novog Zelanda i Australije.
Echelon je poverljiva, sirom sveta rasprostranjena signalna obavestajna i analiticka mreža koja može da uhvati radio i satelitske komunikacije, telefonske pozive, faksporuke i elektronsku postu bi-lo gde na svetu, kao i da vrsi njihovu automatsku analizu i sortiranje. Smatra se da Echelon može svaki dan da presretne (uhvati) preko tri milijarde komunikacija.
Kvantna kriptografija koristi fizicka svojstva svetlosnih cestica (fotona) za kreiranje i prenos binarnih poruka. Ugao vibracija fotona kada putuje kroz ko-smicki prostor, odnosno njegova polari-zacija može da se iskoristi za prikaz 0 i 1 u sistemu koji su prvi osmislili naucnici Charles H. Benett i Gilles Brassard 1984. godine. Prednost ovog sistema jeste sto bilo koji pokusaj presretanja fotona mora da se sukobi sa njegovom polarizacijom i zbog toga može da bude otkriven. Pre-sretnuti kljuc trebalo bi da bude odbacen i umesto njega kreiran novi za upotrebu.
Novi sistem, u stvari, nije namenjen za izmenu podataka već za bezbedno ge-nerisanje i izmenu sifrovanih kljuceva. Si-frovani podaci bi trebalo zatim da se prenose uobicajenim metodama. Sifrovane poruke mogu danas da se prenose pomoću kvantne mehanike optickim kablovima na desetine kilometara. Namera evropskog
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
123
projekta jeste da se taj domet prosiri, a u kombinaciji s drugim komponentama tre-balo bi da bude i ekonomican za primenu.
U projekat }e biti ukljuceni eksperti za razvoj kvantne fizike, kriptografije, soft-vera i mreža sa univerziteta, istraživackih instituta i privatnih kompanija iz Austrije, Belgije, Britanije, Kanade, Ceske Republike, Danske, Francuske, Nemacke, Italije, Rusije, Svedske i Svajcarske.
Cilj je da se za cetiri godine dole do tehnologije za SOCOQC, ali }e verovat-no biti potrebno jos tri do cetiri godine za njegovu komercijalnu upotrebu.
Tehnoloski izazov s kojim }e se suo-citi projekat bi}e i stvaranje senzora spo-sobnih da zapisuju dolaze}e fotone veli-kom brzinom i fotonskih generatora koji bi proizvodili pojedinacne fotone, jer ako su dva ili tri fotona otpustena istovreme-no, oni postaju osetljivi na presretanje.
Smatra se da bi sistem trebalo da ima globalni karakter i za sve korisnike koji imaju potrebu za bezbednim komu-nikacijama, a ne da se ogranici samo na vise državne službenike i vojsku.
M. K.
IZVIĐAČKI SISTEM GBAIT*
Ministarstvo odbrane Velike Britanije zakljucilo je ugovor sa kompanijom Selex S&AS (Selex Sensors and Airborne Systems) za razvoj izvilackog sistema GBAIT (Ground Based Active Imaging Technology), koji koristi osvetljavaju}u lasersku tehnologiju za identifikaciju ci-ljeva na zemlji.
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2006.
Eksperimentalna oprema aktivnog laserskog borbenog identifikadonog sistema
Sistem GBAIT koristi laserski daljino-mer, bezbedan za oci, koji osvetljava uda-ljeni cilj sa „pokrivenim“ svetlom koje mo-že da se vidi specijalnom kamerom za regi-strovanje svetla odbijenog samo od cilja.
Sposobnost sistema GBAIT da ig-norise neželjene refleksije i fokusira se na cilj osnova je novog IC detektora, na-zvanog Swift, koji je razvila kompanija Selex. Taj tranzistorski detektor može da pojaca veoma niski nivo signala, kao i da se aktivira za nekoliko deli}a sekunde. Do danas je ta tehnologija razvijana za primene na avionskim nisanskim urelaji-ma, za koje su se zahtevali ekstremno veliki dometi identifikacije.
Smatra se da GBAIT može znatno da poboljsa mogu}nosti identifikacije ciljeva i za kopnene snage. O programu demonstra-cije i aplikacije te tehnologije na zemaljske uslove kompanije }e uskoro informisati Ministarstvo odbrane Velike Britanije.
Ubudu}e }e jedinice koje izvode dejstva na kopnu mo}i da identifikuju cilj eve na mnogo ve}im rastojanjima, po losim uslovima i no}u, i sve to znatno bolje nego do sada. U stvari, bi}e u sta-nju da identifikuje ciljeve na udaljenosti-ma na kojima se samo opažaju.
M. K.
124
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
POLJSKA SNAJPERSKA PUSKA ALEX*
Poljska istraživacka i razvojna kompa-nija OBR SM obelodanila je, pod nazivom Alex, prototip nove bulpap snajperske puske 7,62^51 mm NATO (.308 Winchester).
Puska je opremljena slobodno-pli-vajućom teskom cevi, dužine 68 cm, i neobaveznom gasnom kocnicom na usti-ma cevi koja smanjuje trzanje za oko 30%. Puni se okvirom za 10 metaka sa puske SIG Sauer, mada bi standardni proizvodni model trebalo da se izrađuje sa okvirom finske puske TRG-21/22, koja se koristi u oružanim snagama Poljske.
Snajperskapuska 7,62*51 mm Alex
Masa puske iznosi 6,8 kg, a sa kocnicom na ustima cevi njena dužina je 1,4 m. Ovim puskama treba konacno da se zame-ne ne samo stare sovjetske puske SWD (i oko 100 primeraka SWD-M modifikova-nih u Poljskoj), već i da se zaustave dalje nabavke finskih pusaka TRG-21/22 koje se danas koriste u poljskim kopnenim snagama i policiji kao i u Iraku.
Razmatra se i druga varijanta puske Alex (.338 Lapua) koja bi se mogla po-nuditi specificnim korisnicima.
M. K.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 26. oktobar
2005.
RAZVOJ BORBENOG VOZILA MMEV*
Kanadska armija ulaže dodatnih 750 miliona dolara (636 miliona USD) u projekat razvoja i nabavke 33 borbe-na vozila MMEV (Multi-Mission Effects Vehicles) koja bi se koristila za borbu protiv ciljeva na zemlji i u vaz-dusnom prostoru.
Pri neutralisanju ovakvih ciljeva kljuc-nu ulogu imaće primena sistema i tehnolo-gije AD ATS (Air Defence Anti-Tank Systems). Serijska proizvodnja vozila MMEV ocekuje se pocetkom 2010. godine.
Kanadska armija već je nabavila 36 sistema ADATS krajem osamdesetih godina proslog veka i sada planira nabavku usavrsenijih sistema. Cilj je da se pobolj-sa mogućnost procene situacije i uniste-nja ciljeva na zemlji, poput oklopnih bor-benih vozila i bunkera, kao i aviona, heli-koptera, bespilotnih letelica i krstarećih raketa.
Kupola i sistemi ADATS biće prene-ti sa sasije M113A2 i integrisani na oklop-no vozilo LAV III. Sistemi za komando-vanje, upravljanje i vezu biće poboljsani u skladu s armijskim zahtevima za obave-stavanje, osmatranje, zahvat cilja i izviđa-nje (ISTAR). Namerava se da se na MMEV uvede zajednicki armijski komu-nikacijski sistem i stvore mogućnosti da se razmenjuju informacije i sa vazduho-plovnim i mornarickim snagama u združe-nim operacijama.
MMEV će biti u mogućnosti da otvara vatru precizno vođenom munici-jom na rastojanjima do 8 km.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 5. oktobar
2005.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2006.
125
Višenamensko borbeno vozilo MMEV
Biće potrebno da se MMEV transpor-tuje avionom C-130, pa se vrse i određena prilagođavanja. Moguće je da će pre utova-ra u avion morati da se skinu neki moduli ili elementi, a na bojistu će se ponovo ugraditi.
Neki analiticari su zbunjeni odlu-kom da se tako mnogo investira u 20 godina stari sistem, koji je, po njima, uz po-stojeće savremene topovske i raketne si-steme suvisan i nepotreban. Drugi sma-traju da je u fazi kada se armija cvrsto opredelila za podrsku mirovnim operaci-jama, potreba zastite jedinica od krstare-ćih raketa, bespilotnih letelica i protiv-nickih aviona neophodna, pa je i ovaj zahtev minimalan.
M. K.
BORBENO VOZILO PESADIJE CM-32 YUNPAO*
Tajvan napreduje ka serijskoj proiz-vodnji svog oklopnog borbenog vozila pe-sadije 8x8 CM-32 Yunpao. Od 2007. godi-ne trebalo bi da se proizvede 1400 ovih vo-zila. Novo oklopno borbeno vozilo pesadi-je CM-32 zameniće dosadasnja tri tipa oklopnih transportera: americke gusenicne M113, oklopni transporter CM-21 i lako oklopno vozilo 4^4 LAV-150 S.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 12. oktobar
2005.
Do sada su proizvedena cetiri proto-tipa. Svi, osim jednog, opremljeni su ku-polom General Motors M242 Bushma-ster sa topom kalibra 25 mm. Moguće su varijante oklopnog transportera, komand-nog vozila, lansera raketa zemlja-vazduh, jurisnog vozila 90/105 mm, inžinjerij-skog vozila, sanitetskog i kao minoba-cacke platforme.
Tajvan je u pregovorima s izrael-skom firmom Soltam Systems za na-bavku kompjuterizovanog autonomnog minobacackog sistema 120 mm CAR-DOM (Computerised Autonomous Recoil Rapid Deployed Outrange Mortar). Sistem CARDOM obezbeđuje kružno kretanje minobacaca za 360°, režim vatre od 12 do 15 zrna/min i do-met od 7,2 km. U vozilo je ugrađen di-zel motor snage 331 kW i nezavisno ovesenje. Masa vozila iznosi 22000 kg, maksimalna brzina 100 km/h, a autonomija kretanja 800 km. Dužina vozila je 7,4 m a sirina 2,7 m.
Vozilo poseduje i modularni dodatni oklop s prednjim nagibom od 60° i boc-nim nagibom 30°.
Vozac ima periskopske i termovizij-ske uređaje za osmatranje. Vozilo CM-32 može se upoređivati s kanadskim vo-zilom General Motors 8^8 LAV3, koje je ucestvovalo u armijskom konkursu. Ranije je ORDC (Ordnance Research and Development Centre) proizvelo prototip CM-31 oklopnog borbenog vozila pesadije 6x6, ali planovi za serijsku pro-izvodnju su propali zbog razvojnih pro-blema.
M. K.
126
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
LAKOOKLOPLJENA VOZILA FIRME RAFAEL*
Izraelska firma Rafael nudi Armiji i Marinskom korpusu SAD dva projekta novih lakooklopljenih vozila opremljenih za{titnim eksplozivnim reaktivnim oklo-pom ERA (explosive reactive armour). To su Cougar (puma) i International, a ura-|eni su prema zahtevima armije i Marin-skog korpusa i na osnovu iskustava ste-~enih u Iraku i na Zapadnoj obali.
SAD su poru~ile 122 vozila 4*4 i 6^6 Cougar, koja mogu da prihvate po 12 osoba, da izdrže detonaciju improvizova-nih eksplozivnih naprava ispod svog oklo-pa, a opremljeni su i pasivnim oklopom koji obezbeluje zastitu od vatre iz lakog
a*
Vozila Cougar i International opremljena s oklopom ERA
oružja. Oprema s oklopom ERA, koju je dodao Rafael, obezbe|uje zastitu i od oružja većih kalibara i raketnih granata.
Ukupna masa vozila 6*6 Cougar opre-mljenog oklopom ERA samo je 17 t. Isti~e se da se na vozilo veoma lako može monti-rati i daljinski upravljana oružna stanica Ka-tlanit. Za razliku od vozila Cougar, koje je izra|eno kao monoblok, vozilo International sastoji se od sasije 4*4 iznad koje je sklopljena pasivna oklopna kapsula (kabi-na) u koju može da se smesti 6 do 8 osoba, a oko nje je, radi povećanja zastite, dodata modularna obloga sa oklopom ERA.
M. K.
SISTEM AKTIVNE ZASTITE CICM*
Kompanija BAE Systems uspesno je zavrsila pokretna ispitivanja svog mo-dularnog aktivnog sistema za zastitu od nadolazećih raketnih granata CICM (Close-In Countermeasure). Pre toga, u septembru 2004. godine, uspesno su izvr-sena stacionarna ispitivanja, kada je si-stem CICM bio montiran na borbenom vozilu Bradley.
Sistem CICM je razvijen za samo dve godine, koristeći unutrasnje istraži-va~ke i razvojne mogućnosti, kao jeftino i kratkoro~no resenje za borbu protiv granata RPG u Iraku.
Sistem CICM sadrži: sistem pasiv-nog otkrivanja opasnosti i podsisteme ak-tivnog radarskog praćenja, savremeni procesor za upravljanje vatrom, jedno-stavni korisni~ki interfejs i izuzetno brzi lanser koji ispaljuje visestruki snop mu-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 19. oktobar
2005.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2006.
127
nicije. On koristi pasivne senzore i jeftini radar za praćenje i otkrivanje potencijal-nih opasnosti na bliskim rastojanjima. Kada je nadolazeća raketa identifikova-na, sistem se usmerava i u njenom prav-cu lansira baraž od 55 kuglica, formiraju-ći tako celicni stit ispred opasnosti, uda-ljen 10 metara od stićenog vozila.
Budući da su kuglice projektovane tako da brzo gube energiju, kolateralna steta za obližnje vojnike ili pasivne po-smatrace je minimalna a izbegnuto je i samoostećenje stićene platforme.
Sistem se obrće za 180° i ima dve dvosmerne jedinice za potpuno polukru-žno pokrivanje prostora, a u svakom sek-toru od 180° moguća su po dva hica.
Sistem može rucno da se popuni ne-posredno nakon dejstva.
Ocekuje se da masa operativnog siste-ma bude oko 200 kg, a zbog malog trzanja mogao bi da se koristi i na lakim vozilima.
Iz ovog sistema treba da se izvede i sistem za zastitu helikoptera, koji bi kori-stio obrtnu platformu za 360° i jedno-smerno punjenje.
M. K.
OPREMA ZA BRITANSKE VOJNIKE U AVGANISTANU I IRAKU*
Ministarstvo odbrane Velike Britani-je objavilo je asortiman nove opreme za koju se planira da bude standardna za je-dinice koje izvode dejstva u Avganistanu i Iraku. Nastojalo se da se obezbedi kom-plet prilagođeniji za tamosnje uslove.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 21. septembar
2005.
Novi prsluk britanskog vojnika
Britanska armija je od spanske firme Itturi nabavila kožnu i tekstilnu obuću ot-pornu na toplotu. Đon je izrađen od kom-binacije gumenog spoljasnjeg sloja i poli-uretanskog srednjeg sloja kojima je omo-gućeno absorbovanje udara i smanjenje mase. Obuća je komfornija od ranijih mo-dela i ima duži rok cuvanja. Oko 28 000 pari je već nabavljeno, a po 14 000 pari se porucuje svakih sest meseci.
Obelodanjen je i novi model prsluka za vojnike, posebno za vozace. Proizvo-de ga britanske firme Cooneen, Watts i Stone, a prilagođen je da nosi asortiman opreme sa zamenljivim džepovima za municiju, sirete morfijuma, poljski radio i radio za licne potrebe.
Prsluk zamenjuje svu opremu koja se tradicionalno stavlja oko pojasa, ispred i iza struka. Obezbeđuje se brz izlazak voj-nika iz vozila, sto pogoduje ratovanju u urbanim sredinama. Ova, za borbu koris-na oprema već se od avgusta izdaje vojni-cima za upotrebu. To je nov spoj pamuka i poliestera i manje je topao od ranijih. Svaki vojnik dobija po tri, a do sada je već nabavljeno 48 000 komada.
U komplet ulazi i individualni sistem hidracije, koji sadrži tri litra vode i
128
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
filter koji odstranjuje brojne bakterije, vi-ruse i metale, uključujući E koli b, koleru i deciju paralizu.
M. K.
USPESNO PODVODNO LANSIRANJE RAKETE BULAVA*
Rusija je sa podmornice u Belom moru zavrsila prvo probno podvodno lansiranje nove podmornicke strategijske rakete SS-NX-30 Bulava.
Testiranje, koje je izvrseno 27. sep-tembra 2005 godine, bilo je pojedinacno lansiranje rakete sa podmornice Severne flote Dmitrij Donskoj (NATO oznaka „Tajfun“).
Prema dostupnim informacijama Rus-ke federalne mornarice, bojna glava koju je nosila raketa Bulava uspesno je pogo-dila cilj na opitnom poligonu Kura na Kamcatki.
Svrstana u cetvrtu generaciju sistema strategijskih raketa, Bulava je predviđena za uvođenje u upotrebu do kraja 2007. godine. Raketa je izrađena na bazi zemalj-skog interkontinentalnog balistickog ra-ketnog sistema SS-27 Topol-M i njene adaptacije za lansiranje iz podmornice.
Raketu Bulava razvio je Institut za termalnu tehnologiju iz Moskve. To je ra-ketno oružje na cvrsto gorivo, sposobno za domete od preko 8000 km koje nosi do deset visestrukih nezavisnih raketa. Rake-ta Bulava namenjena je za opremanje naj-novije klase balisticke raketne podmornice Projekat 955 Borey, od kojih se dve već grade u brodogradilistu u Severodvin-
sku. Planira se da se prva podmornica, Ju-rij Dolgorukij porine do kraja 2006. godi-ne, a druga, Aleksandar Nevski, u 2007. godini. Svaka podmornica po Projektu 955 nosiće po 12 raketa Bulava.
M. K.
KONCEPT AUTONOMNOG VOZILA AVANGARD*
Izraelska kompanija Elbit Systems obelodanila je koncept demonstratora autonomnog vozila Avangard (Avantgu-ard) namenjenog za potrebe bezbednosti izraelske granice.
Kao patrolno, osmatracko i izviđacko vozilo, Avangard je razvijan u saradnji sa izraelskim proizvođacem terenskih vozila Tomcar radi izrade autonomne platforme prilagođene za odbrambene potrebe.
Autonomno vozilo Avangard
Avangard je izrađen na bazi sasije terenskog vozila Tomcar TM27GL, ima pogon na zadnje tockove, pokreće ga motor Daihatsu od 662 kW, i poseduje savremenu robotiku i senzore.
Projekat je rađen prema operativnim zahtevima za kontrolu granice, pa nije bi-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 5. oktobar
2005.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 19. oktobar
2005.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2006.
129
lo potrebno da vozilo ima veliku pokre-tljivost. Kako je vozilo autonomno, izo-stao je i dodatni oklop za za{titu posade, pa nije do{lo do pove}anja mase. Umesto toga oklopom su za{ti}eni osetljivi siste-mi unutar vozila.
Avangard je opremljen za razli~ite ko-risne terete, komunikacijske ure|aje, siste-me ometanja i oružne stanice. Drugi siste-mi mogu se lako integrisati na platformu, {to }e zavisiti od zahteva korisnika.
Na nedavnoj izložbi AUSA 2005, održanoj u Va{ingtonu, Avangard je pri-kazan s novom Elbitovom daljinski upra-vljanom oružnom stanicom 7,62 mm, ma-da to nije standardna oprema. Iako senzori mogu da rade autonomno, prepoznavanje cilja je kompleksno, tako da daljinski upravljana oružna stanica ne može auto-matski otkriti i uni{titi cilj. Te funkcije re-{ava operator koji može da utvrdi i upore-di relevantne informacije i odluci kada treba uni{titi cilj.
Vozilo je konstruisano s precizno upravljanim funkcijama brzine i okreta-nja, slicno ljudskoj manipulaciji. Inerci-ona navigacija obavlja se pomo}u diferen-cijalnog GPS sa tri kontrolna nivoa. Od druge opreme tu su ceona i zadnja kame-ra i daljinski upravljano postolje s mogu}-no{}u okretanja za 360°, koje se može koristiti za oružnu stanicu ili senzore.
Avangard je opremljen i dvosme-rnim sistemom veza i nezavisnim siste-mom kocenja, koji se aktivira u slucaju prekida veze s komandnim mestom.
Vozilo ima paket senzora za identifi-kaciju i izbegavanje statickih i dinamic-kih prepreka. Zacrtane zadatke operator može da menja u toku izvr{enja zadatka. Avangard je sistem s mogu}nostima rada u specijalnim zonama, a predvileno je da
se integri{e s novim izraelskim komand-nim sistemom C4I (Command, Control, Communications, Computers and Inteli-gence) u sklopu programa digitalizacije armije.
Za sada se pripremaju dva prototipa koji bi bili uvedeni u upotrebu krajem 2005. i pocetkom 2006. godine.
M. K.
RAZVOJ ROBOTIZOVANIH NAORUŽANIH VOZILA U AUSTRALIJI*
Odeljenje za oružne sisteme Austra-lijske odbrambene organizacije DSTO (Defence Science and Technology Organisation) napreduje u razvoju malih robo-tizovanih vozila tocka{a za takticke na-mene na boji{tu, ukljucuju}i i kao plat-forme za dopremanje municije do siste-ma ofanzivnog oružja.
Vozilo s oznakom X-MUTS (eXperimental Multirole Under-vehicle Tactical Scout) jeftino je, upravlja se radiom, robotizovano je i namenjeno da izvr{ava mno{tvo pomo}nih zadataka u podr{ci borbe na kopnu, od kojih su neki suvi{e opasni za sisteme sa ljudskom posadom. To su blisko osmatranje, neutralisanje vozila s artiljerijskim eksplozivnim sred-stvima, elektronska borba i odbrana od fiksnih sredstava respektivne vrednosti.
Sistem X-MUTS sastoji se od samo-pode{avaju}e pokretne platforme koju po-gone baterijski napajani elektricni motori. Njima se pokre}u nezavisno pogonjeni tockovi, na kojima su visokoprohodni gu-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 21. septembar
2005.
130
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
meni naplatci. Omogućeno je upravljanje vozilom i pri klizanju u toku kretanja.
Raniji prototip vozila bio je konfi-guracije 4*4. Međutim, izgleda da je bu-dući razvoj usmeren na verzije 6*6, jer one imaju bolju pokretljivost i stabilnost, kao i veću povrsinu platforme za preno-senje korisnih tereta.
Vozilo X-MUTS 4*4 ima masu ma-nju od 10 kg, tako da ga može prenositi ljudstvo, a namenski korisni teret može da bude i do 20 kg. Dimenzije za ovu verziju su: dužina 40 cm, sirina 30 cm i visina oko 12 cm.
Mogućnosti robota vozila X-MUTS trenutno se prosiruju na prenos siroko rasprostranjenih dirigovanih mina Claymore. Mina Claymore, ciji je domet 60 m, ugrađena je na platformu sa kame-rom i pogađa cilj koji kamera „vidi“. U takvoj konfiguraciji X-MUTS može da se koristi kao jednokratna platforma za direktnu vatrenu podrsku. Druge upotre-be, u kombinaciji s minama Claymore, ukljucuju zasede i neutralisanje poznatih improvizovanih eksplozivnih naprava sa bezbednog rastojanja.
Radi se na razvoju potrebne inteli-gentne tehnologije koja bi omogućila da se X-MUTS koristi grupno, pri cemu bi jedan operator mogao da vodi i koordini-ra vise jedinica na pojedinacni cilj ili zo-nu cilja. Robot je dovoljno lak i mali da može da se izbaci kroz prozor. Kao namenski korisni teret može da se upotrebi ometac mobilnih telefona za korisnike u zgradama, zatim bombe sa suzavcem, osvetljavajuće granate ili akusticni zaglu-sivaci radi cisćenja prostorija od ljudstva.
Minijaturna sirokougla kolor kamera ugrađena je na sredini prednjeg dela i kori-
sti se za navođenje vozila X-MUTS. Vozi-lo može da se podiže i spusta, sto prati i kamera svojom odgovarajućom rotacijom.
Vozilom X-MUTS može da se uprav-lja pravolinijski ili dalj inskim nacinom. Kod ovog poslednjeg koriste se snimci video kamera u realnom vremenu koji se salju nazad do operatora putem bežicnih komunikacija. Uskoro pocinje testiranje sistema na bazi optickih vlakana. Kod daljinskog upravljanja komunikacijska arhitektura, hardver i komponente trebalo bi da ostvare efikasan domet preko 2 km. Komplet standardnih baterija obezbeđuje dejstvo oko 30 minuta, sto se dodatnim baterijama može i povećati.
Robot-vozilo s daljinsk upravljanom minom Claymore
Razvijen je i pokretni GCS koji se sastoji od malog, na glavi postavljenog displeja, udaljenog od oka 20 do 30 mm, koji operatoru oslobađa obe ruke. Upravljanje je kompaktno, kao kada se rukuje jednom rukom.
Upotrebom standardnih komercijal-nih delova obezbeđeno je da X-MUTS bude veoma jeftin, između 3000 i 5000 australijskih dolara.
M. K.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
131
ROBOTIZOVANO MINIJATURNO VOZILO FOXBOT*
Firma Rheinmetall Defence Electronics (Bremen, Nemacka) prikazala je prvi prototip robotizovanog, daljinski upravlja-nog vozila Foxbot, namenjenog za obave-stajne, osmatracke i izviđacke potrebe.
Foxbot je malo vozilo na sest tocko-va, opremljeno standardnom TV kame-rom (ili nehlađenim termovizijskim siste-mom) i akusticnim senzorskim sistemom sa sest mikrofona, a razvijeno je prema ugovoru kompanije iz Bremena i Nemac-ke agencije za odbranu i nabavku BWB.
Robotizovano vozilo Foxbot
Aktivno operativno vreme Foxbo-ta treba da bude 1,5 cas u okviru kojeg će iz zahtevane zone slati realne video snimke putem digitalnog videolinka COFDN (koji se bazira na DVBT stan-dardu), kao i realne audio podatke sa sistema akusticnih senzora. To može da se ostvaruje na rastojanjima od pre-
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2005.
ko 1000 m, sto zavisi od sistema za prenosenje video zapisa. TV kamera može da se podesi tako da radi u siro-kom vidnom polju (za vožnju) i uskom vidnom polju (za osmatranje).
Sistem akusticnih senzora, od kojih je sest mikrofona raspoređeno kružno na gornjem delu vozila, namenjen je za regi-strovanje i merenje akusticnih izvora.
Foxbot treba da izdrži 20 casova u stend-baj režimu, pre nego sto bude akti-viran daljinskim upravljanjem za izvrse-nje određenog zadatka.
Upravljacka jedinica eventualno bi imala laptop s LCD ekrenom za pokazi-vanje slike sa TV kamere na Foxbotu.
Interes agencije BWB je da roboti-zovana vozila dejstvuju u zoni operacija i da se njima daljinski upravlja sa oklop-nih izviđackih vozila Fennek. Nemacka i holandska armija porucile su vise od 600 vozila ovog tipa.
Zavrsni prototip Foxbota, ukljucuju-ći i teleskopski jarbol s TV kamerom, vi-sok 1,2 m biće predat za trupno ispitiva-nje pocetkom 2006. godine.
M. K.
ROBOTIZOVANO VOZILO ASENDRO*
Nemacke kompanije Robowatch technologies (Berlin), i Diehl BGT (Rothenbach) nude malo modularno vozilo bez posade, koje bi služilo za potrebe izviđanja, uklanjanja eksplozivnih sredstava i odbranu od nuklearnih, biolo-skih i hemijskih opasnosti.
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2006.
132
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
Robotizovano vozilo Ofro s opremom za detekciju
Gusenicno vozilo, pod nazivom Asen-dro, prikazano je na izložbi vojne opreme Milipol u Parizu u novembru 2005. godine.
Vozilo ima aluminijumsku {asiju sa polimernim tockovima, a dimenzije su mu: dužina 92 cm (sa zategnutim guseni-cama), {irina 40 cm i visina 20 cm (bez senzora na krovu).
Asendro ima autonomnu navigaciju ili daljinsko upravljanje do 2 km. Fleksi-bilni gusenicni pogon omogućava mu da izvr{ava zadatke realno po svim unutra-{njim i spoljnim povr{inama.
Maksimalna brzina vozila je 15 km/h, a maksimalna korisna nosivost 38 kg (ukljucujući modul senzora i dve baterije). Biće sposobno da savlađuje uspone do 43°, a omogućavaće savlađivanje i stepenica.
Asendro je nastao razvojem ranijeg ne{to većeg gusenicnog vozila Ofro, ta-kođe bez posade.
M. K.
LAKI HEMIJSKI DETEKTOR ZA BRITANSKU ARMIJU*
Novi laki hemijski detektor za otkri-vanje agenasa LCAD (Lightweight Che-
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, avgust 2005.
mical Agent Detector) za potrebe pe{a-dijskih jedinica mase manje od 450 g, treba da se uvede u britansku armiju na osnovu kriterijuma: jedan detektor na ce-tiri vojnika (borbeni tim).
Detektor LCAD obezbeđuje blago-vremeno zvucno i vizuelno upozorenje od nadolazećeg agensa, omogućavajući tako da se na vreme preduzmu potrebne mere predostrožnosti i hemijskog obezbeđenja.
U poređenju sa ranijim sistemima, ovaj pokretni jonski spektometarski de-tektor smanjuje potrebe za podr{kom i
Vojnik s mini detektorom LCAD
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
133
omogućava veću osetljivost od ekviva-lentnih sistema. On može da radi i bez ko-risćenja radioaktivnih jonizujućih izvora, ~ime je olaksano njihovo prenosenje.
Detektor LCAD je varijanta iz fami-lije lakih hemijskih detektora (LCD), ko-ji od 2002. godine koriste neke jedinice Marinskog korpusa, Britanije, Australije, Danske i Norveske, posebno one u Avga-nistanu i Iraku.
Varijante LCD ispitivane su u Ne-ma~koj i Velikoj Britaniji u sklopu si-stemske opreme za vojnika. U posled-njem slu~aju LCD je opremljen slusalica-ma za operatora, može da se poveže sa radio-sistemom Bowman, koji omoguća-va alarmiranje i slanje podataka putem unutrasnje radio-veze. Oko 9000 detekto-ra naru~eno je za program ovog oprema-nja (FIST), ali sa modernizovanim soft-
verom i informatikom, omogućavajući veći ulaz podataka i detekciju toksi~kih industrijskih hemikalija.
Kompanija Smith radi na proizvod-nji nekoliko desetina LCD+3 detektora za sledeću etapu ispitivanja, koja treba da se zavrsi septembra 2006. godine, da bi redovna proizvodnja otpo~ela 2007. godine. Puna proizvodnja trebalo bi da obu-hvati oko 250000 detektora, namenjenih prvenstveno vojnicima izvan vozila.
Pored LCAD svi mini detektori iz-rađeni su tako da mogu da se uvežu u centralnu mrežu.
Detektor otkriva agense bojnih otro-va poput nervnih, krvnih, plikavaca i za-gusljivaca, ali i toksi~ne industrijske he-mikalije. Podaci se prezentuju na jedno-stavnom zastićenom displeju.
M. K.
134
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2006.
