CC BY
18
Dr Petar Staaojevil,
major, dipl. ini. Dr Vasityje MHkovk, pukovnik, dipl. ini.
VojrjotehmCki akademija VJ, Beograd
OSNOVI METODOLOGUE PROJEKTOVANJA ORGANIZACIONO-TEHNOLOŠK1H SISTEMA
- nastavak iz broja 2/2000 -
UDC: 65.01
Algoritam tehnološkog
projektovanja
Tehnološko projektovanje OTS ima za ciij odredivanjc reSenja koje u datim uslovima omogućava najcelishodnije fun-keionisanje projektovanogsistema. Algoritam metodoloških koraka tehnološkog projektovanja (AMKTP) osnova je, pod-setnik i uputstvo za tehnološko projektovanje logističkih sistema (slika 4). algorit-mom su obuhvaćene faze projektovanja i veze sa ostalim učesnicima u projektova-nju, a koncipiran je prema relevantnoj literaturi iz te oblasti [11].
Osnovnu strukturu projektovanja tehnoloSkih procesa u OTS (SOd) čine sledeće faze: analiza TZ, izbor elemenata sistema (resursa-TE) kroz definisanje tehnoloSkih koncepeija 3 modelovanje sistema i dimenzioniranje njegovih elemenata, uklapanje elemenata u celine i for-
’ Osnovni prinap pri definisanju TZ je njegov* poveza-Dost ui TE, ito zahteva grupisanjc TZ u grope u aspekta njibovog izvrienja. Ovako forminnoj gropi zahteva, zaokruže-no) u jednu tehnoloiku celinu, mo2c k dodeliti jedinstvea nadn izvriavanja, koji, ako je uobitajen u praksi, dobija oaziv tiptCna tehnologija. Deiava se da se projektant tehnolofije nade o stuadji da smatn da je najbotje reienjc neka ncuobiCajena tehnologija. U 10m shiCaju radi te o adpiteoj tehoologiji. Za tipiCau tehnoiogiju node se red da je potpuno definbana aamo ako su kompletno obuhvadene slcdede velidnc: straktun TZ koji su obuhvafeai tehnoloikom koocepdjom. u svim svojun rekvantaun kankteristikama, struktun korildenih TE i njibov odaos u TZ. rdenje raikrolokadjskib problems, obtd open* tivnog upnvtjanja pri izvrienju TZ. Sagledavaoje veza izmcdu TZ i TE najjednosuvnije se realkuje formiranjetn matrice ve2a, odftosa TZ i TE. Tehnokrike koocepdje su osoovoi skup tipiCaih. atiptteih tehnologija, ukJapanja u Iokadju i upravljanja proeesima. Za izvrieoje zadatka sistema definite se vdc tehoo-
miranje tehnoloških rešenja,4 vrednova-nje i izbor reSenja i formiranje potrebnih osnova ostalim projektantima i izvoda-čima.
Karakteristične zahteve šireg sistema i specifičnosti konkretnog SOd najpogod-nije je sagledati već u prvom koraku procedure. Za te potrebe pogodno je koristiti odgovarajuće upitnike. Nakon identifikaeije TZ pristupa se njihovoj po-laznoj kvantifikaeiji. Kvantifikacijom su obuhvaćeni svi TZ koji su identifikovani pre generisanja tehnoloSkih koncepeija. Načelno, radi se na grub način, bez sagle-davanja prioriteta, u relativno velikoj vremenskoj jedinici, najčešće preko ma-tematičkih očekivanja i uz globalnu ocenu prisustva stohastike i nestacionamosti re-levantnih parametara, radi globalnog sa-gledavanja veličine zadataka i pokazatelja izvrSenja.
loikih koneepdja, tako da se do lari do termioa varijantna tehnokrika kotwepeija. Tipićne tchnologijc nogu biti zavisne iti nezavisoe od tennotoike koocepdje (neraa potrebe za nedu* sobootn kompatibilnoidj). Sve meduzavisnosti prisutoe pri povezivanju dvs TZ i TE u vremenu spadaju u oblast uprsvljaoja proeesima. Clavni rezuliat koji se ottvaruje ovoo mi tricorn jestc ckspbdtno sagledavaoje boaogeaosti TZ u odoosu na pojcdioe TE, Sto daje poruku da se ti zahtevi o postupku kvantifikadje tnonju medusobno sabinti.
* Tehnoloiko reienjc nastaje daljom oadgndnjom tehnoloikih koncepeija. Ono obuhvau: izbor tehncuoike koocepdje. dimeiukmiranje tehnoloikih elemenata, konatoo uklapa* nje tehnoloikih elemenata u Iokadju, konatai izbor nostupaka upnvljaoja i definisasja osnova za ostaJe pcojekunte (arhitekte, gradevidcc, urbanise, Hd.) uvisotb akaja, odabranih tako da se odvijanjem upnvfyanog procesa poedgne neki dlj i postavija zadatak pronalttenja prinopa, otetoda i tehniCkih sredstava za pouizaoje dlja upnvtjanja.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2000.
261
m
m
0
Utvrdivanje mesta i uloge SOd u logistMkom sistemu
.... r
Analiza 7*H*t*V* koje SOd treha da izvrii
I
lodeotiflkacija i kvantifikacjja tebnoloflcih zahteva koji ne zavise od _________________________tehnoloflcc koocepciie_____________
Rational izacija tehaoloSkih zahteva
I
Karakteristike tehnoloSkih zahteva su pfihvaćene za dalje projcktovanje / ~~}
SI. 4 - Algoritam metodoloSkih koraka tehnoloikog projektovanja (AMKTP)
262
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3/2000.
Dovođenjc primenjenih tehnologija u lokacijski i hijerarhijski odnos, na gene-ralnom planu, obavlja se usvajanjem neke od mogućih koncepcija-stratifikacija si-stema održavanja prema takozvanim ni-voima podrške. Nakon toga svaka prime-njena tehnologija se preliminamo locira na raspoloživom prostoru.
Realizacija pojedinih TZ zavisi i od toga kako se procesom upravlja. Osnove za upravljanje procesima, kao što su prio-ritet, jednovremena realizacija sa više TE, šema toka logističkih procesa, načela izbora prioriteta, pravila i dr. moraju se usaglasiti sa potrebama za brzinom pre-nosa informacija i odlučivanja u uprav-ljačkoj strukturi (On-line ili periodično). Sam upravljački sistem mora imati svoje TE (računarski, telefonski, pisani ili us-meni način prenošenja poruka) i puteve komunikacija (odgovarajuću organiza-cionu strukturu), koji moraju biti usagla-Seni sa primenjenom tehnologijom i raz-meštajem u prostoru.
Mora se uspostaviti povratna sprega između identifikacije, racionaiizacije i kvantifikacije TZ-a. Kod svakog TZ treba razmotriti mogućnosti njegove racionaiizacije. Posle sprovedcne racionaiizacije potrebno je ponovo izvršiti kvanti-fikaciju TZ-a. Vrlo veliki efekti postižu se racionalizacijom TZ-a još u stadijumu pojavljivanja. Najviši nivo koji se raciona-lizacijom može postići je eliminacija ne-kih TZ-a, što se mora sprovesti uz respek-tovanje uslova da efekti racionaiizacije ne budu manji od potrebnih ulaganja.
Kvantifikacija TZ podrazumeva utv-rđivanje njihovih karakteristika i za svaku karakteristiku odgovarajućih obeležja uz dodeljivanje kvantitativnih pokazatelja koji su dovoljni da se TZ opiše kvantita-tivno i kvalitativno. Kvantifikacija TZ obavlja se u okviru svake tehnološke
koncepcije posebno. Osnovna karakteri-stična veličina TZ je njegov intenzitet. Pojavni oblik TZ (količina), kao i zakoni-tost njihovog nastanka u vremenu direk-tno određuju vreme za njegovu realizaci-ju, uz poznavanje intcnziteta opsluge koju specifični TE može ostvariti. Sabira-njem TZ ostvaruje se efekat smanjenja koeficijenta varijacije TZ-a, i smanjuje stohastičnost i nestacionarnost. Sabirati se mogu samo TZ koji $u homogeni sa stanovišta izvršenja na jednom TE i imaju isto mesto nastanka i završetka. Simula-cionim modelima za sabiranje slučajnih veličina mogu se sabirati stohastički TZ bez obzira na to da li su im intcnziteti prcdstavljeni empirijskim ili teoretskim raspodelama verovatnoća. Uključivanje intervala strpljivosti moguće je uz koriš-ćenje simulacionih modela ili modela teo-rije masovnog opsluživanja sa ograniče-nim vremenom boravka klijcnata u redu. Kod nestacionamih zahteva najveći efekti racionaiizacije mogu se postići prebaciva-njem intervala najvećeg intenziteta TZ, organizacionim merama, na neki drugi deo vremenske ose.
Osnovni principi pri sprovođenju po-stupka dimenzioniranja TE u okviru proi-zvoljne tehnološke koncepcije su: pravi-lan izbor relevantnog „maksimuma intenziteta zadatka sistema“ i faza realizacije projekta, definisanje veličina koje se di-menzioniraju (potreban broj TE i njihovih dimenzionih karakteristika kao što su kapacitet, nosivost i dimenzije), izbor kvalitctnih merodavnih veličina za di-menzioniranje TE (npr. dužina trajanja realizacije TZ merodavna je veličina uvek kada TZ treba da $e realizuje u nekom vremenu koje treba optimizirati; intenzitet TZ je, po pravilu, uvek uiazna veličina u svim modelima za dimenzioniranje), kvantifikacija TE treba da se obavi sagla-
VOJNOTEHNlCKl CLASN1K 3^000.
263
sno merodavnim veličinama i modelima za dimenzioniranje (npr. simulacioni), analiza osetljivosti izlaznih rezultata na promcnu relevantnih ulaznih veličina i, po potrebi, obezbedenje pouzdanijih ulaznih podataka.
Da bi se zaokružila celina projekto-vanja SOd-a, u vidu izlaza iz tehnološkog projektovanja potrebno je dati i osnovu za ostale projektante. Prvenstveno se mi-sli na davanje podataka projektantima: organizacione - upravljačke strukture, informacionog sistema, arhitektama, gra-devindma (visokogradnja i niskograd-nja), elektro-instalacija, vodovoda i kana-lizacije, grejanja i ventilacije. Sve dok ne bude poznata oprema i njen isporučilac, ceo ovaj skup poslova zadržava se na nivou idejnog tehnološkog projekta, a tek tada se može pred na izradu glavnog projekta, koji mora da sadrži visok stepen detaljizacije.
Algoritam projektovanja organizacione strukture
Da bi se ostvario susretni pristup projektovanju organizacione strukture OTS i veza sa sistemom izvršenja tehno-loških procesa, treba povezati postupak tehnološkog projektovanja sa postupkom projektovanja organizacione strukture. Ta veza se ostvaroje kreiranjem original-nog algoritma projektovanja organizacione strukture SOd-a (OTS). Ovaj algoritam, koji sadrži jedanaest karakteristič-nih metodoloSkih koraka, zajedno sa sad-rtajima koji ga povezuju sa AMKTP, prikazan je na slid 5.
Prvi korak algoritma identičan je prvom koraku AMKTP, kojim se uoča-vaju organizacione specifičnosti konkret-nog SOd. U drugom koraku se sagledava
stanje, odnosno nivo organizadje. Uko-liko je to već postojed SOd, dlj ove analize je identifikadja problemskih ta-čaka.
Izbor konkretne poslovne strategije, koji je već opisan u prethodnom delu, ođrediće pravila funkdonisanja, ograni-čenja i prioritete izvodenja pojedinih vrsta radova i moguća lokadjska rešenja. U četvrtom koraku za konkretni SOd biraju se karakteristični principi, sa dljem da se definiše karakteristična poslovna politika SOd-a. Izabrani prindpi uticaće na proces tehnološkog projektovanja prvenstveno u vidu ograničenja.
Odredivanje oblasti upravljanja predstavlja diferendjadju SOd-a na delove koji imaju zadatak da upravljaju pojedinim segmentima okoline i sopstve-nog zadatka. U osnovi postoje dve osnovne oblasti upravljanja SOd: uprav-Ijanje u oblasti materijalnih i informacio-nih tokova u SOd i upravljanje u oblasti komunikadje sa okmženjem.
U okviru upravljanja u oblasti materijalnih i informacionih tokova u SOd karakteristične su sledeće oblasti upravljanja: upravljanje izvodenjem postupaka održavanja (raspodelom nadležnosti u oblasti organizadje i tehnologije realiza-dje procesa, operativnim planiranjem -pripremom, obezbedenjem kvaliteta, ot-klanjanjem slabih mesta na TS, motivad-jom održavalaca, itd.); upravljanje logi-stičkom podrškom SOd; upravljanje raz-vojem (inovadjama) u SOd i upravljanje u oblastima finansijskih, materijalnih, ka-drovskih i drugih poslova.
Upravljanje u oblasti komunikadje sa okruženjem podrazumeva: upravljanje zahtevima korisnika za održavanjem (procesiranje zahteva, delovanje na pona-$anje korisnika itd.), i upravljanje spolj-nim transportom.
264
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 3/2000.
Analogan I konku algoritma mctodokrfkih koraka tetoolo&og pfojektovanja (AMKTP)
U 2. korak AMKTP uno«« se podaci ©: problemskim taCkama i moguCun podrudjiuna interveocija
Iz 3a. koraka AMKTP kori «e se rezultati; U korak 4. AMKTP unose w: pravila funkckwisaoja; ogranitenja i prioriteti. cnoguća lokactjska reidja
U 4. korak AMKTP usose se ogranttcaja
Dodatna definicija TZ « 2 konku AMKTP, poalovtK fankcije, podfonkcije 1 proem i dokumentaeija koja ih prat*
Podaci 0 pnvitima, kanaiima, metodama i tebnikama komumkaeije uaosescu4 korak AMKTP
U 7 ili 10. koraka AMKTP za defuisanje panmeura organoaciooc sUukture pootbni su slededi podaci
-broj Mtacija n* kojma tu ruporedcnc organuacwoo-uhnololke jediaice;
Za tvaku lofcaajo m poetfeni podaci 0: -beoyu radnih mem.
-vntaraa tchnoMkog oMika krttanja predroaa rada;
-apecifienoRima ndoog prawn.
-oblkima organizacije odriavan>a.
•bro,)« uvtiilaca;
-broju stroke izvrtiiaca;
•kvaliTikactonoj wvklun tzvriibca,
-broju rtavii opreme,
-broju mu opreme,
•veMms pratora,
-broju kbjenata t kooporonace;
-broju ixvrfcaib TZ a datocn vremenskom penodu;
-makwnalooj, ounmalooj i srednjoj vtkin aenje kankteriiri£iid» TZ;
-be©}* tzvrSenih openeija,
-broju Ravii mascrijala koje se korine u radu;
-vrednoati osnovnih vedsteva,
-vredooeti xaliha, alaia i ORaiog tnventan
SI. 5 - Aigoritam projektovanja organizocione strukture sistemo odrictvanja
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2000.
265
Projektna ograničenja t stanje u ši-rem sistemu mogu, unapred, kao ograni-čavajući faktor, usloviti konkretnu širinu obuhvata parcijalnog zadatka SOd-a u sklopu zadataka Sireg sistema. To se obavlja kroz raspodelu autoritcta (nad-ležnosti) na nivou celine PS, a mora se uvažavati pri projektovanju SOd-a. Na taj način stvara se osnova za kreiranje varijanti organizacionog strukturiranja. Svaki od izabranih upravljačkih procesa, koje će izvršavati konkretni SOd, mora imati odgovarajuću informacionu osnovu u odgovarajućim nosiocima informacija.
Izbor varijantnih koncepcija SOd-a (određivanja nadležnosti za izvodenje po-stupaka održavanja po nivoima) povezan je sa primenom sledećih principal u na-čelu imati što manji broj nivoa održava-nja; za visok intenzitet TZ racionalno je spustiti nadležnosti održavanja prema ni-žim nivoima i približiti organizacione je-dinice SOd-a korisnicima; kad god je to opravdano deo poslova održavanja prc-pustiti PS van svog sistema. Ovakvim pristupom odreduje se stepen decentrali-zacije - centralizacije u SOd-u, preko raspodele konkretnih nadležnosti za op-slugu TZ.
Izbor tipa organizacione strukture, u suštini, znači izbor načina i mesta odluči-vanja i puteva komuniciranja u sistemu. Od toga direktno zavisi brzina prenosa i gubitak, odnosno stepen „iskorišćenja i iskrivljenja44 informacija. Takode, tip organizacione strukture utiče i na obim i strukturu znanja koja su potrebna člano-vima uprave da bi uspeSno obavili svoj deo zadatka. Osobine tipa izabranc strukture delovaće povratno na ponašanje ljudi u organizaciji. Pri izboru mogućih tipova organizacione strukture potrebno je isko ristiti prednosti koje pružaju dve osnovne tipologije organizacionih struktura: Jer-
makowiczeva i Minitzbergova [12]. Prva je pogodna sa stanovišta prikazivanja in-formacionih veza i tokova medu elemen-tima strukture, a druga je pogodna sa stanovišta snimanja trenutnog ili projek-tovanog stanja u PS i odredivanja tenden-cija njegovog razvoja (pentagram model). Kombinovanjem vertikalnih, horizontal-nih i poprečnih veza, medu elementima organizacije kreiraju se organizacione strukture. Element! organizacije moraju medu sobom postići potreban stepen inte-gracije kako bi uspešno odgovorili zahte-vima okruženja. Veze medu elementima organizacije po svojoj suštini predstav-Ijaju kanaie komunikacija, u širem smi-slu, kojima se ostvaruje protok informacija, ljudi, sredstava za rad, predmeta rada i novca.
Iskustvo je pokazalo da je gotovo nemoguće razdvojiti informacione tokove od ostalih tokova u OTS. U sluCaju SOd, kao sistema u kojem je tip proizvodnje prvenstveno pojedinačni i maloserijski, zahtevi za održavanjem predstavljaju ge-neratore ostalih materijalnih, kadrovskih i novčanih tokova.
Varijante organizacione strukture mogu biti kreirane kao varijante makro-strukture (strukturiranje organizacionih jedinica, stratifikacija organizacionih je-dinica prema nivoima upravljanja, inte-gracija ili dezintegracija pojedinih organizacionih celina, broj nivoa podrške, itd.) i/iii kao varijantna rešenja tipa strukture (npr. linijska, funkcionalna, matrična, itd.) prema strukturi nadležnosti u odlu-čivanju. Proces generisanja odgovaraju-ćih varijantnih rešenja na tehnološkom i organizacionom planu predstavlja zada-tak koji zahteva maksimum kreativnosti od projektanata sistema.
Svaka generisana varijanta organizacionog strukturiranja treba da sadrži: broj
266
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 3^2000.
organizacionih jedinica, strukturu organ!* zacionih jedinica - po radnim mestima, raspored organizacionih jedinica u pro-storu, ovlašćenja za izvršenje pojedinih zadataka (nadležnosti), pripadnost organizacionih jedinica karakterističnim ni-voima održavanja i pravila medusobnog komuniciranja.
Na osnovama podataka iz tehnolo* škog dela projekta, podataka iz eksperi-menta na realnim poslovnim sistemima (npr. Woodward (1965), Child (1973), Aston (1973) itd. [15]), moguće je izvršiti preliminarnu kvantifikaciju varijantnih rešenja organizacione strukture (broj za* poslenih, raspon rukovodenja, itd.) [10]. Ovaj korak projektovanja organizacione strukture započinje po dobijanju rezultata 7. i/ili 10. koraka AMKTP.
Algoritam definisanja adekvatnih va-rijanti upravljačke strukture zasnovan je na metodologiji projektovanja informa* cionih sistema (IS) [13], i prikazan je na slid 6.
Projektovanje organizacione strukture ne može se odvojiti od projektovanja IS. Efikasnost upravljačkog sistema može se izjednačiti sa efikasnošću IS, pa je organizovanost proccsa obrade i prenosa informacija, praktično, mera organizova* nosti PS. Za kreiranje adekvatne arhitek-ture mreža kanala komunikacije mcdu radnim mestima u organizacionoj struk-turi takođe je potrebno izvrSiti A1P i analizu nosilaca informacija (zasnovanu na BSP ili nekoj drugoj uobičajenoj me* todi radi eliminacije pojave dupliranja i nekonzistentnosti).
U svakom od upravljačkih radnih mesta (elemenata upravljačke strukture) stiče se vi$e komunikacionih kanala, pa ona, po sebi, predstavljaju komunika-ciona čvorišta. Osnovni zadatak svakog čvorišta komunikacija je izvršenje dode*
ljenih proccsa pretvaranja informacija u odluke i odluka u akcije u skladu sa dodeljenim nadležnostima. Za taj zadatak potrebni su odgovarajući resursi.
SI. 6 - Algoritam definisanja adekvatnih varijanti upravljaćke strukture
Sinhronizovanje dejstava svih elemenata upravljačke strukture u procesu od-lučivanja, koje podrazumeva usklade-nost, poštovanje prioriteta i optimalno trajanje pojedinih faza, Čini osnovni zadatak upravljanja (tehnologije odlučivanja).
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3^000.
267
Svako komunikaciono čvorište može se opisati procesorom, resursom i jedini-com. Ukoliko se pridoda i stav o tome da je neka informacija aktuelna samo izvesno vreme, odnosno da za njenu obradu postoji izvestan interval strpljivo-sti, može se zaključiti da bi se organiza-ciona struktura mogla projektovati na osnovu već iznetih principa tehnološkog projektovanja, gde bi informacije bile karakteristični TZ. Međutim, ne može se govoriti o TE u smislu u kojem se taj pojam u dosadašnjem izlaganju koristio.
Element upravljačke strukture se, pored osobina koje ima i svaki drugi TE, odlikuje misaonim procesom, pravilima i metodama za donoSenje odluke, mogu-ćim improvizacijama, motivadjom, odno-som prema naučnim i tehničkim dostignu-dma, meduljudskim odnosima i odno-sima mod. Zbog toga će se element upravljačke strukture - radno mesto, odrediti pojmom element tehnologije od-lučivanja (ETO). Različite tehnološke koncepdjc, u ovom siučaju, generišu se izborom različitih ETO, odnosno odredi-vanjem potrebne struke izvršilaca i nji-hove kvalifikadje, tehničkih sredstava za obradu i prenos informacija.
Poslovanje svakog ETO više ili ma-njc zavisi od poslovanja ostalih elemena-ta. To praktično znači da svaki od njih može predstavljati usko organizaciono grlo. Dimenzioniranje ETO treba obav-Ijati prema opterećenju obradom informacija.
Algoritam definisanja adekvatnih va-rijanti upravijačke strukture (slika 6) određuje sadržaj 8. koraka prethodno navedenog algoritma (slika 5). Ovaj algoritam ima dva načina primene, i to pot-puni postupak i skraćeni postupak.
Potpuni postupak sprovodi se kada sa projektovanjem organizacione struk-
ture paralelno teče projektovanje IS, ili projektanti imaju značajan uticaj na nje-govo kreiranje. Sprovesti skraćeni postupak znači da se dokumenti i njihovo kretanje kroz PS poistovećuju sa informa-cionim procesima i njihovim tokovima. Skraćeni postupak je pogodan, jer za-hteva manje istraživačkih resursa i može se sprovesti za kraće vreme. Praktično, u skraćenom postupku preskače se izvo-denje 2, 3. i 4. koraka algoritma, što je prikazano isprekidanim linijama na sli-ci 6.
Takozvane Organizacione tabele po-kazale su se veoma primenljivim u slučaju da je potrcbno izvrSiti povezivanje mesta u upravljačkoj strukturi sa informacionim tokovima determinisanim strukturom nadlcžnosti i ovlašćenja. Organizacione tabele, u suštini, predstavljaju matrice sa dimenzijama: radno mesto u organizacio-noj strukturi - proces ili funkcija (doku-ment u skraćenom postupku). Simbolima koji se unose na mestima preseka, u matrici, odreduje se zadatak koji izvršilac na pojedinom radnom mestu u organiza-donoj strukturi izvršava u okviru nekog procesa ili funkcije u skladu sa koncep-tom životnog veka dokumenta - informa-cionog procesa.
Organizacione tabele izraduju se u onoliko varijanti koliko varijanti organi-zacionih struktura i podela rada definite projektant organizacione strukture. Pri generisanju ovih tabela treba imati u vidu da svaki ETO ima tri „dimenzije44: proces, nadležnost i mesto u hijerarhijskoj strukturi. Slični rezultati mogu se postići korišćenjem tzv. dijagrama aktivnosti de-finisanih IDEFO standardima koje pod-ržavaju programski paketi ERWIN i BPWIN koji su upravo i namenjeni za poslove vezane za reinženjering procesa.
268
VOJNOTEHNIČKI GLASN1K 3^000.
Nakon ispitivanja tzv. informativne samodovoljnosti [13] radnih mesta (za-snovana na pravilu da se iz strukture izbacuju sva radna mesta koja ne zadovo-ljavaju kriterijum da se od 100% informa-cija koje se na njima obraduju, na njima generiše 70%, a od okruženja dobijaju 30%) stvara se detaljna varijanta arhitek-ture organizacione tehnologije. To podra-zumeva precizno odredenje informacio-nih tokova, mreže komunikacija i karak-teristika ETO (potrebna znanja, veštine, obrazovanje, metode za podršku odluči-vanju, procedure odlučivanja i oprema za prenos i obradu informacija).
Zbog karaktcristike SOd da se ve-ćina procesa koji se u njemu odigravaju može opisati slučajnim promenljivima, uz potrebno uvažavanje specifičnih upravljačkih rešcnja, najbolji način za projektovanje SOd-a, i u torn sklopu dimenzioniranje ETO, jeste primcna me-toda matematičkog modelovanja i simula-cije. Ukoliko se želi projektovanje i teh-nološkog i upravljačkog dela SOd-a ka-rakteristični SOd mora se posmatrati kao celina. Njegov model, u torn slučaju, mora obuhvatiti sve karakteristične to* kove (ljudi, TE, TZ, materijala, r/d, informacija, novca, ...).
Modeiovanje i simulacija obavlja se za sve kombinacije tehnoloških i organi-zacionih varijanti SOd-a. Kreirana vari-jantna rešenja OTS (SOd), zajedno sa sistemom kriterijuma, čine specifičan eks-perimentalni okvir. Kvantifikacija poka-zatelja uspešnosti i poređenje varijantnih rešenja prvenstveno se zasniva na meto-dologiji modelovanja i simulacije kao, u ovom slučaju, najpogodnijih kvantitativ-nih metoda. Ovaj postupak predstavlja vrhunac i kraj kvantitativnog dela po-stupka projektovanja - reprojektovanja. Simulaciju modulamih, hijerarhijski ure-
đenih modela najbolje je sprovesti koriš-ćenjem metodologije objektno orijentisa-nih softvera, kao Što jc, na primer, ona opisana u [14]. Jedan od rezultata ova-kvog postupka je specifična biblioteka objekta koji se mogu ponovo koristiti u postupcima modelovanja i simulacije slič-nih sistema, što upravo omogućava koriS-ćenje objektno orijentisanih simulacionih softverskih jezika.
Osnovni medijum za modeiovanje sistema je Kolaboracioni dijagram (ili dijagram međusobnih uticaja) koji repre-zentuje relacije i odnose koji se uspostav-Ijaju među delovima sistema. To je ujedno i pogodno sredstvo za komunika-ciju sa ljudima iz OTS i među istraživa-čima koji mogu biti različitih struka. Pro-cese odlučivanja pogodno je prikazati odgovarajućim blok dijagramima.
Metodologija modelovanja i simulacije posebno je pogodna, jer omogućava da se nakon stvaranja osnovnog modela OTS izvedu četiri vrste eksperimenata: podešavanje odgovarajućih parametara i pokazatelja (tune existing parameters), analiza osetljivosti, strukturalni redizajn i „šta-ako" procedure istraživanja. Sve ovo se pogodno može povezati $a odgova-rajućom cost-benefit analizom.
Određivanjem opterećenja ETO, na osnovu rezultata simulacionih eksperimenata, završava se 9. korak algoritma projektovanja upravljačke strukture SOd-•a. Naredna radnja je analiza dobijenih rezultata sa stanovišta adekvatnog opte-rećenja za svaki ETO. Analiza se odnosi na njihovo ukupno opterećenje i upore-đenje njihovog opterećenja u odnosu na ETO sa kojima se nalaze u hijerarhijskom i saradničkom odnosu. Analiza se obavlja u skladu sa specifičnim kriterijumima op-terećenja. Ukoliko je opterećenje nerav-nomemo, ponavlja se 8. korak algoritma
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3^2000.
269
projektovanja organization strukture SOd*a, radi preraspodele organizacionih naprezanja.
Korakom 10. algoritma projektovanja organizatione strukture proverava se da dobijene upravljadke strukture nisu predimenzionirane (u odnosu na velitine uobičajene u praksi). Ukoliko je u nekoj varijanti upravljačka struktura predimen-zionirana 8. i 9. korak se ponavljaju.
Da bi se došlo do konačnog tehnolo-$kog i organizaciono-upravljačkog reše-nja potrebno je izvrSiti kompleksnu ana-lizu varijantnih rešenja prema zadovolje-nju kriterijuma i pokazatelja uspešnosti. Izborom najboljeg medu ponudenim vari-jantnim rešenjima završava se postupak projektovanja sistema održavanja.
Zaključak
Kreirana metodologija može se kori-stiti u rešavanju problema projektovanja - reprojektovanja logističkih i sličnih OTS kod kojih je ubrzavanje informatio-nih i drugih tokova ključni faktor uspeha [9]. Rczultati dobijcni korišćenjem ovc metodologije pri rešavanju problema u praksi dali su zadovoljavajuće rezulta-te [17],
Ciljevi koji se mogu postiti prime-nom ove metodologije su: povećanje efi-kasnosti i efektivnosti izvršenja usluge održavanja; veća raspoloživost proizvoda koji su potrebni korisniku; povećanje od-govomosti prema zahtevima korisnika; povedanje kvaliteta i pouzdanosti usluge (nije direktno ved indirektno merljivo) i smanjenje troškova poslovanja.
Celokupna metodologija zasnovana je na permanentnom traženju racionalni-jih reSenja kojima se procesi pojednostav-ljuju i ubrzavaju. To preferira rešenja sa
vedom integracijom među sličnim i zavi-snim procesima, jer se kroz postupke kvantifikacije pokazalo da su takva re$e-nja principijelno uspešnija. Integracija in-formationih tokova i delova sistema za-htevade, verovatno, i promene u ponaSa-nju zaposlenih i stvaranje partnerskib odnosa sa intemim i ekstemim okruže-njem. Dobre rezultate može doneti podi-zanje mesta u hijerarhiji OTS namenje-nog za šefa logističke funkcije (i SOd-a) i njegovo izjednačavanje po značaju sa funkcijama osnovnih delatnosti i razvoja, jer se time odnosi pretvaraju u partner-ske, naglašava se značaj pravilne eksploa-tacije TS i korišćenja drugih materijalnih sredstava, a procesi, pogotovo razvojni, ubrzavaju, jer se smanjuje obim potrcbne koordinacije.
Doseg primene ove metodologije na celinu SOd-a, logističkog ili sličnih OTS može se prikazati okvirom C na slid 2 (prikazana u I delu rada). Primenom ove metodologije ne mogu se rešiti svi pro-blemi koje nameću starost organizacije ili vlasnički odnosi i odnosi modi u OTS. Takode, ova metodologija se uz pote-škoće može primeniti na projcktovanje organizatija u kojima su osnovni procesi dugoročnog karaktera (npr. razvojno-is-traživačke), jer se usredsreduje na osnovne materijalne i informatione to-kove u sistemu od kojih zavisi efikasno i brzo pretvaranje inputa u output, kao i na uzimanje u obzir uticaja ostalih situa-tionih faktora.
Lutratura:
(1) Hunmcr. M. tod dumpy,Rc-engine«ring The Corpori-tioo: A Manifesto for Business Revolution. Nicholas BreaJey publishing. London. 1993.
[2] Buriat, P.. Campagne, J. P.. Neubetrt, G.: Modeling organ?* rational maOTS; a new challange for Simula tioo, EURC^IM *96. Simulation Congrcs, Helsinki. 1996.
270
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3/2000.
(3] Crostacb, H. A.. Becker M.. $all. M,: Process Networks engineering: controMoopbtsed modeling of decentraloed factories, EUROSIM “98. Simulation Congres, Helsinki.
(4] Evens, Q. N..Towill. D. R.. Nairn. M. M.: Business process re-engineering the supply chain. Production planing A con* tol. vol. 6.. No. 3.. 227-237. 1995.
(5] Davenpon, T. H.: Procets Innovation: Re-ingineehng Work Through Information Technology (Harvard Business School Press). 1993.
(6] Harringhton. H. J.: Business Process Improvement. The Breakthrough Strategy for Total Ovality. Productivity and Competitiveness. McGraw-Hill. New York, 1991.
(7] Naim. M. M.. Towill, D. R.: Establishing a Framework for Effective Materials Logistics Management,The International Journal of Logistics Management, volume 5. No 1, 1994.
(8] Naim. M. M., Lewis, J. G: Benchmarking of aftermarket supply chains. Production planing A control, vol. 6.. No. 3., 258-269.
(9] Kill brew, R.: Learning from War Games: a Status Report, Parameters. US Army War College Quarterly, pp. 122-13$, 1998.
(10) Stanofevtf, P.: Uticaj tehniikih faktora na organaacionu struktum sistema ođržavanja, doktonka diseiudja. Malm-ski fakultet Univerzheu u Beogradu. 1997.
(11) Vulućević. $.: Skiad&a. Previsg, Beograd. 1995.
(12) Mintzberg,H.:ThcStructuringofOrganitations.ASyntesis of the Research, New York. Prenlke-HiU. Inc. Engelwood Cliffs, 1979.
(13) Conger. S.: The New Software Engineering, Woodsworth Publishing Company. International Tomson Publishing, 1994.
(14) Lannan. C.: Applying UML and Pi Items. Prentice Hall PTR, 1998.
(15) Kapustić. S., i dr.: Organizadpka tcorija, lofonnatoc. Zagreb. 1991.
(16) Slinojević, P., Miiković. V.: Primena preventive u fazi projektovanja organgaoono-tehnokdkih sistema. VTG, 1/ 1999. str. 7-20.
(17) Grupa autora; 1998-2000, PROJEKAT: Primena Logistic-kog pristupa u organizovaniu Vojske Jugoalavije, projektni materijaii, Beograd.
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 3/2000.
271
