Научная статья на тему 'Механизмҳои беҳинасозии равобити иттилоотӣ –иртибототии мақомоти маҳаллии ҳокимияти давлатӣ бо ВАО ва ҷомеа'

Механизмҳои беҳинасозии равобити иттилоотӣ –иртибототии мақомоти маҳаллии ҳокимияти давлатӣ бо ВАО ва ҷомеа Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
447
65
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РОБИТА БО ҷОМЕА / РАВОБИТИ ИТТИЛООТӣ ИРТИБОТОТӣ / ИРТИБОТОТИ ОММАВӣ / ИРТИБОТОТИ ИҷТИМОӣ / ХАДАМОТИМАТБУОТ / СВЯЗИ С ОБЩЕСТВЕННОСТЬЮ / ИНФОРМАЦИОННО КОММУНИКАЦИОННЫЕ СВЯЗИ / МАССОВАЯ КОММУНИКАЦИЯ / СОЦИАЛЬНАЯ КОММУНИКАЦИЯ / ПРЕСС-СЛУЖБА / PUBLIC RELATIONS / INFORMATION COMMUNICATION RELATIONS / MASS COMMUNICATION / SOCIAL COMMUNICATION / PRESS SERVICE

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Джамолов Илхом Мазбудович

В статье рассмотрены научные теории, раскрывающие коммуникативные основы PR, специфику массовой коммуникации и практику информационно-коммуникационного взаимодействия органов местной власти РТ со СМИ и населением, в целях информационного обмена и реализации информационной политики. Особое внимание уделяются вопросам оптимизации информационно коммуникационных связей местных органов государственной власти со СМИ и населением, в том числе совершенствования деятельности пресс-служб в органах власти. По мнению автора, для того, чтобы в Республике Таджикистан сформировалось и устойчиво развивалось демократическое гражданское общество, необходимо, чтобы каждый гражданин, а также общественные организации могли оперативно получать достоверную и объективную информацию по всем интересующим их вопросам жизнедеятельности в информационно коммуникационной системе "общество СМИ власть" и свободно обмениваться информацией. По мнению автора, в сегодняшнем Таджикистане СМИ не в полной мере реализуют свои социальные функции. Пресса пока не может представлять достаточную информацию обществу и не создает условий для консолидированного диалога. В статье утверждается, что взаимоотношения государственной власти и общества не могут быть построены на основе взаимного уважения и делового партнерства, если отсутствует активное информационное взаимодействие государственной власти с обществом и не применяется весь арсенал такого взаимодействия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MECHANISMS TO OPTIMIZE THE INFORMATION - COMMUNICATION RELATIONS OF STATE LOCAL AUTHORITIES WITH THE MASS MEDIA AND PUBLIC

The given article deals with scientific theories revealing communicative base of PR, the specification of mass communication and the practice of information communication interactions of the local authorities of RT with the mass media and the public, with the purpose of information exchange and implementation of the information policy. A particular attention is given to the optimization of information communication relations of state local authorities with the mass media and public, among them improvement of the activity of press service in bodies of power. The author considers that in order to form and sustainable development democratic civil society in RT it is necessary that every citizen, as well as public organizations should quickly obtain reliable and objective information on all matters of life activity in information communication system “society the mass mediapower ” and freely exchange information. The author thinks existing today mass media of Tajikistan doesn’t fully realize social functions. The press can not so far provide sufficient information to public and does not create the conditions for the consolidated dialogue. The article states that the relationship between the bodies of state power and the society can not be built on the basis of mutual respect and business partnership, if there is no active information interaction between state power and the society or lack of such interaction.

Текст научной работы на тему «Механизмҳои беҳинасозии равобити иттилоотӣ –иртибототии мақомоти маҳаллии ҳокимияти давлатӣ бо ВАО ва ҷомеа»

УДК GG2 И.М. САМОЛОВ

ББК 77,1

МЕХАНИЗМХ,ОИ БЕ^ИНАСОЗИИ РАВОБИТИ ИТТИЛООТЙ -ИРТИБОТОТИИ МАЦОМОТИ МА^АЛЛИИ Х,ОКИМИЯТИ ДАВЛАТЙ БО ВАО ВА Ч.ОМЕА

Вожа^ои калиди: poбитa 6o 4oмеа, paвoбитиrnr^oom - ^r^oro™, ^r^oron oммaвй, ^r^oronичlrимoй, xaдaмorимarбyor.

Таъмини ottmoot 6o6a™ фaъoлияти pyзмappaи хукумати махаллй, x,aмкopиx,oи rarraoo™-иpтибoтoтии oн 6o а^лй, xизмaтpaсoнии иттилooтй ба шaхpвaндoн дap заминаи pyшди мyбoдилaи иттилooтии oммaвй, аз нумлаи вaзифaхoи мушаххаси мaкoмoти махаллии хoкимияти давлатй махсуб мешаванд, ки сдасатии иттилooтии ин мaкoмoтpo муайян xoхaнд кapд ва ин aмaлкapд ба души xaдaмoти мaтбyoт, ë дигap нихoди пeшбapaндaи фaъoлиятхoи poбитa 6o нoмea вoгyзop аст.

Мафхум^и "rnrraooT" ва '^pt^otot" 6o хам poбитaи кавй дopaнд. Httmoot хaмoнeст, ки дap нapaëни ^™6otot инти^л мешавад. Дap лyFaтнoмaи pyсй дap бopaи истилoхoти xopинй '^p™6otot"- po хамчун po^H накл ва шакли aлoк;a, хамчун намунаи мyoшиpaти байни ду нaфap ва ë бeштap oдaмoн 6ap пoяи хaмдигapфaхмй, чун пeшнихoди иттилooт аз яке ба дигape ва ë aшxoси бeштap тaфсиp шудааст. Иpтибoтoти oммaвй бoшaд, хамчун paвaнди пeшнихoди rnrraooT 6o истифoдa аз вaсoити техникй, яъне ваши™ иpтибoтoти oммaвй (мaтбyoт, paдиo, тeлeвизиoн ва Faйpa) ба мyxoтaбoни аз pyn ми;дop бyзypгxдч,м нoм бypдa мешавад (4;26).

Horraos '^pt^otot" дap aдaбиëти илмй дap 0F03и aсpи 20 пaйдo шудааст. Нaзapияи ягoнaи иpтибoтoти oммaвй бoшaд, хaмoнo дap заминаи кoвиш ва лаж^иш^, paвиш ва мaвкeъгиpихoи илмии oлимoнy мухакки^ни сoхaхoи улуми гyмaнитapй ва хам техникй ташаккул мeëбaд.

Яке аз пoягyзopoни сoтсиoлoгия дap HMA Ч. Кули иpтибoтoтpo механизми yнивepсaлии хaмкopихoи интимoй нoм бypдaaст: '^pt^otot механизмест, ки 6o истифoдa аз oн мавнудият ва pyшди мyнoсибaтхoи oдaмoн -тaмoми paмзхoи тaфaккyp дap якнoягй 6o имкoни накл ва хифзи o^o дap зaмoни муайян, имкoнпaзиp мeгapдaд. Ин механизм мимика, му^лама, ишopaхo, сaдo, калима^, хат, мaтбyoт, poххoи oхaн, теле^аф, тeлeфoн ва тaмoми дaстoвapдхoи oxиpини инсoниятpo дap мaвpиди тaсappyфи фaзo ва зaмoн дap худ фapo гиpифтaaст" (3;350).

Дap ин макала мo хадаф гиpифтaeм, to ин масъала, яъне нанба^и мухталифи ^t^ototpo аз pyn paвиши гyмaнитapй 6apparâ нaмoeм ва дap ин замина мафхуми иpтибoтoт "хамчунин низoмepo дap нaзap дopaд, ки дap oн хaмкopихo сypaт мeгиpaнд, инчунин зepи ин мафхум paвaнди хaмкopй ва шева^и мyoшиpaт пешбинй мешавад, ки ба тахия, инти^л ва кабули иттилooти мухталиф имкoн медихад"(6, 10).

Бoяд ба нaзap гиpифт, ки дap бapxypди кopии байни ни^д^и хукуматй ва BAO хамеша зиддияти oшкopy нихoн вунуд дoштy дopaд ва чунин мyнoсибaт дap ^лаб^и мухталиф apзи хастй мекунад. Ба акидаи бeштapи кopшинoсoн ва му^а^и^н pa;o6a™ байни BAO ва хукумат, ки акнун ба хукми анъана дapoмaдaaст, aмpeст вoкeй ва бoяд бapoи пeшpaфти нoмea мyсoидaт нaмoяд. Aммo махз xaдaмoти мaтбyoт, ки дap paзмгoхи иттилooтй ба сифати дoвap ва мyшoвиpи бeFapaз хидмат мeнaмoяд, энoди фaзoи pa;o6a™ сoлимpo ба душ дopaд4. Дap фaъoлияти беш аз хaфтсoлaи муаллиф ба сифати poхбapи Хaдaмoти мaтбyoтии Раиси вилoяти СyFд низ ин нукта ба кopмaндoни хам мaкoмoти махаллии хoкимияти давлатй ва хам paсoнaхoи xaбapй ба тaвpи мушаххас гушзад шудааст. Яъне банда ба ин а;ида аст, ки нихoдхoи махсуси ^p 6o paсoнaхoи xaбapии мaкoмoти давлатй дap ташкили бapxypди дyнoнибa аз як суй нaмoяндaи дифoъи мaнфиaтхoи мaк;oмoти хеш дap назди BAO, ва аз суи дигap чунин нaмoяндaи дифoъ аз мaнфиaтхoи BAO дap назди мaкoмoти давлатй ба шyмop мepaвaнд.

Бинoбap ин нaбoяд фapoмyш кapд, ки кopмaндoни xaдaмoти мaтбyoти мaк;oмoти давлатй дap бapoбapи oн, ки бoбaти 6exTap кapдaни имини давлат дap назди нoмea ва жypнaлистoн сapи андеша хастанд, хaмзaмoн бoяд бoбaти имини BAO ва жypнaлистoн дap назди мaк;oмoти давлатй масъулияти 6apo6apy хамшн дoштa бoшaнд дopaнд. Танзими мутосибати хaмкopихoи дyнoнибaи хасана аз вaзифaхoи нoнии ин нихoд аст. Aммo натинаи баъзе аз пypсишхoи oммaвии мo аз oн

далолат медиханд, ки иддае аз хабарнигорон мехоханд. на;ши мус6ии хадамоти матбyотиро зери суол гузоранд. Ба андешаи онхо мавнудияти хадамоти матбуот ба озодии баëн латма ворид месозад ва ин ниходи робита бо расонахои хабарй ва номеа гу£ махз ба хотири татби;и сензураи иттилооти дохилй фаъолият мебарад. Бешубха холо дар амалия дар баробари теъдоди здади хадамоти матбуоти муваффа;, инчунин дар чунин ниходхо ашхоси ноогох аз касбият хам фаъолият мебаранд. Онхоро аксаран журналистони вилояти Сугд шухиомез «чойрезаки раис» ном мебаранд ва онхо наметавонанд дар татби;и сиëсати иттилоотиии дуруст дар ма;омоти хеш нойгохи сазовор дошта бошанд.

Холо фаъолиятхои рузмарраи иттилотй - иртибототии хадамоти матбуот на танхо корхои нустуну, тахлил, баходихй ва интишори иттилоотро, ки барои фаъолиятхои идорй ва мудирияти хукумати махаллй заруранд, дар бар мегирад, балки та;озо мегардад, ки ингуна фаъолиятхо доимо дар холи рушд ва бехинашавй ;арор дошта бошанд.

Ба назари мо дар шароити кунунй хадамоти матбуот, ë дигар ниходхои пешбарандаи робита бо номеа бо истифода аз BAO хануз натавонистаанд, ки рисолати интимоии худро ба пуррагй анном дода, иттилооти фарогирро ба номеа пешкаш намоянд ва шароити мусоидро барои муколамаи созанда омода намоянд. Дар ин замина агар дар фаъолиятхои ма;омоти инроияи хокимияти давлатии вилояти Сугд дар самти робита бо номеа ва хамкорихои иттилоотй -иртибототй то андозае танрибаи хуб ва боиси дастгирй андухта шуда бошад хам, аммо чунин фаъолият дар аксари ма;омоти махаллии хокимияти давлатй дар шахру нохияхои вилоят то ба талабот навобгу нест. Аз руи маводхои дастрасшудаи матбуоти даврй ва мушохидахои шахсии муаллиф вазъият дар маноти;и дигари кишвар низ нигаронкунанда аст ва та;озо мегардад, ки равобити иттилоотй -иртибототи хукумати махаллии кишвар бояд дар сатхи сифатан нав ;арор гирад. Бешак, ин амр масъалаи бехинасозии чунин равобит ва хамкорихои иттилоотй -иртибототии мдани ма;омоти махаллии хокимияти давлатй ва ахолиро ба миëн мегузорад.

Бешубха, ташаккул додани равобити иттилоотй -иртибототии мдани ма;омоти махаллии хокимияти давлатй ва номеа та;озо мекунад, ки дар ин замина талабот ва манфиатхои иттилоотии тамоми иштирокдорони ин раванд омухта ва ба инобат гирифта шаванд. Бояд ну;та ва арзишхои умумй кашф карда шуда, дар асоси натинахои ба дастомада системаи додугирифт ë худ мубодилаи иттилоотй бо тамоми ;ишрхои номеа ба рох монда шаванд. Баъзе аз муха;;и;они пиаршинос бар ин а;идаанд, ки "равобити мута;обилаи иттилоотй ба ташкилот барои арзëбй ë худ мониторинг ва ояндабинии ходисахо дар шароити комилан номуайянй, ва вокуниши сарива;тй ба онхо зарур аст. Робита бо номеа, бешак воситаи стратегии идора ва ë мудирияти рафтори мухити беруна ва дохилаи ташкилот, абзори таъсиррасонй ба онхо ба воситаи равобити иттилоотй мебошад " (1,3).

Агар аз руи принсипхои номеаи демократй , ки Чумхурии Тоникистон низ дар эъмори чунин номеа пайгирона ивдом гирифтааст, амал намоем, пас дар фазои иттилоотй технологияхои хамдигарфахмй ва муносибатхои созанда миëни ма;омоти хукумати махаллй ва ахолй бояд истифода гардад, ки табти;и онро хадамоти матбуот ë ниходи дигари робита бо номеа ба зимма дорад. Хукумат бо хамаи субъектхои фазои иттилоотй, бахусус ВАО муносибати созанда дошта бошад ва хатто агар дар ин гуна муносибатхо ихтилофи назар мавнуд бошад хам, аз тамоми бархурдхое, ки ба тахким ва рушди хамкорихои смарабахш мусоидат менамоянд, истифода намояд. Яке аз мухимтарин усулхои равобити иттилоотй - иртибототй, ин хамкории интимой аст, ки он муколамаи байни сохторхои хукуматй, ВАО ва номеаро дар назар дорад ва ин муколама хаманониба, мунтазам ва созанда бояд бошад. Ин имконият медихад, ки шаффофияти фаъолият таъмин гардида, татби;и ху;у;и номеа ба иттилоот таъмин карда шавад ва аз суи дигар имкони пушида мондани хукумат аз назари номеа пешгирй мегардад. Ин нукта дар Консепсияи амнияти иттилоотии Чумхурии Тоникистон низ хоса таъкид шудааст: «манфиати давлат дар сохаи иттилоот аз эноди шароити рушди инфрасохтори иттилоотй иборат аст, ки барои татби;и ху;у; ва озодихои конститусионии инсон ва шахрванд дар сохаи дастрасй ба иттилоот ва истифодаи онхо ба хотири таъмини устувории сохти конститусионй, исти;лолият ва ягонагии территориявии Чумхурии Тоникистон, суботи сиëсй, и;тисодй ва интимой, ;онуният ва тартиботи намъиятй, рушди хамкорихои байнулмилалии баробарху;у; ва мута;обила самарабахш равона карда шудааст" (5;http://cipi.tj/?p=270).

Айни замон дар ма;омоти инроияи хокимияти давлатии вилояти Сугд хадамоти матуботй на;ш ва нойгохи хеле барнастаро касб кардааст. Ин ниход акнун на фа;ат дар халли масоили нории рузмарра, балки бо мудирияти иттилоотй, барномарезии дарозмуддат, эноди робитахои

самарабахш, мониторинг, тахлил ва ояндабинй, омузиши афкори номеа ва назарпурсй, инчунин спичрайтинг машгул аст, ки ин хама аз тавсеаи фаъолият ва тахкими на;ши ин ниход дар сохтори хукумати махаллй дарак медихад. Бо вунуди ин на дар хамаи ма;омоти махаллии хокимияти давлатй мохияти иттилотй-иртибототии хадамоти матбуот хамчун субъекти мухими сиёсати иттилоотй дар махал сазовор ;адршиносй мешавад. Дар баробари ин як ;атор проблемахои дигар, аз нумла номутаносибии мундаринаи фаъолияти хадамоти матбуот ва имкониятхои ташкилии он, хануз хам роин будани модели дасткорй, ё худ манипулятсия, ё амалкарди робитаи дутарафаи номутаносиб дар фаъолиятхои робита бо номеа бобати иттилоърасонй ба ахолй, хамзамон сарфи назар кардани робитахои дутарафаи мутаносиб, беэътиной дар истифодаи фановарихои иттилоотй барои рушди робита бо номеа, заиф будани нанбаи фаъолият дар самти ташаккули афкори намъиятй, хануз хам пойдор набудани эътимоди ахолй ба хукумати махаллй, сохтакорй ва сарфи назар кардани натинахои во;еии робита бо номеа ва гайра мавнуданд, ки зарурати бехинасозии хамкорихои иттилоотй - иртибототиро дар ма;омоти махаллии хокимияти давлатй ба миён овардаанд.

Ба назари мо, бехинасозй ва такомули равобити иттилоотй - иртибототии хадамоти матбуотии ма;омоти махаллии хокимияти давлатй бояд дар заминаи татби;и ин омилхои мухим сурат гирад:

- даст кашидан аз модели амалкарди дасткорй ё манипулиятивй, гузариш ба хамкорихои созанда ва тахкими истифодаи модели равобити дунонибаи мутаносиб;

- ташкили шабакахои равобити мута;обила ва таъмини дастрасии инти;одоту пешниходоти ахолй ба хукумат;

- ташкили баррасии мухимтарин барнома ва тарххои интимой бо налби васеи ахолй бо истифодаи самаранок аз тамоми ВАО ва иртибототи омма;

- соддагии "забон"-и иртиботот

- таъмини эътимоднокй ва фаврияти иттилоот

- истифодаи фановарихои пеш;адами иттилоотй

- пешгуии вокуниши ахолй ба тасмимхое, ки хукумати махаллй ;абул хохад кард

- таъмини таносуб дар байни тасмимхои хукумат хамчун субъекти мудирият ва интизорихои ахолй аз ин тасмимхо хамчун объекти мудирият.

Махз интихоби шаклхои бехтари хамкорихои иттилоотй - иртибототии хадамоти матбуот бо ВАО ва ахолй ба хотири татби;и салохиятхои ма;омоти махаллии хокимияти давлатй метавонад ба сифати хукуматдорй таъсири мусбат расонад. Бинобар ин ташкили модели коршоями равобити иттилоотй - иртибототй дар амри мудирияти сохаи иттилооти хукумати махаллй зарурияти во;ей ба хисоб меравад.

Барои ноил шудан ба бехинасозии равобити иттилоотй -иртибототии хадмоти матбуот бояд тамоми захирахои он мавриди истифода ;арор дода шаванд. Яъне, захирахои хадамоти матбуот манмуаи манбаъхо, истеъдодхо, имкониятхо, усулхо, технологияхо мебошанд, ки хангоми таъсирасонй ба мафкураи одамон ба хотири ноил шудан ба хадафхои пешгузошташуда, метавонанд истифода шаванд. Ин масъала хангоми хамкорихо дар ;олаби "хукумат-ВАО-номеа" мухим арзёбй мешавад. Аммо истифодаи самараноки захирахои хадамоти матбуот бидуни мушаххас кардани нойгохи ин ниход дар сохтори ма;омоти махаллии хокимияти давлатй гайриимкон аст.

Хамин тари;, омилхои бехтар кардани равобити иттилоотй - иртибототии ма;омоти махаллии хокимияти давлатй, метавонанд ба бехтар шудани сиёсати иттилоотй ва рушду такомули хамкорихои хукумати махаллй ва номеаи шахрвандй таъсири бевосита дошта бошанд. Аз ин лихоз метавон ба чунин хулосахо расид:

Хифз ва аз худ намудани ;онун ва ;оидахои равобити иттилоотй-иртибототй ба ма;омоти хукуматй имкон ва шароити хубро нихати пешбурди ислохот ба хотири пешрафти номеа фарохам меоранд. Сарфи назар кардани ин ;онунхо бошанд, ба рушди бемайлон ва суботи номеа метавонанд халал ворид намуда, хамкорихои самарабахшро дар ;олаби "хукумат -ВАО- номеа" зери суол ;арор диханд.

Гузариш ба модели равобити дунонибаи мутаносиб ба ивази амалкарди манипулятивй, ташкили шабакахои равобити мута;обила ва таъмини дастрасии инти;одоту пешниходоти ахолй ба хукумат, шаффофияти фаъолият, таъмини налби васеи ахолй ба баррасии мухимтарин барнома ва тарххои интимой, соддагй ва оммафахмии забони иртиботот, манзури фаврии иттилооти эътимодбахш, пешгуии вокуниши ахолй ба тасмимхои хукумат, тахлил ва ояндабинй, таъмини мутаносибии тасмимхои хукумат ва интизорихои ахолй, омузиши мунтазами афкори омма аз

омилхои мухими бехинасозии равобити иттилотй - иртиботиии хадамоти матбуоти хукумати махаллй ба хисоб мераванд.

Бояд тачрибаи фаъолиятхои робита бо ч,омеаи Ма;омоти ичроияи хокимияти давлатии вилояти Сугд ва механизмхои бехинасозии равобити иттилоотй-иртиботии хадамоти матбуоти Раиси вилояти Сугд мавриди омузиш ва истифода ;арор дода шаванд. Истифодаи самаранок аз ин тачриба барои пешбурди корхои ниходхои робита бо ч,омеа дар ма;омоти дигари махаллии хокимияти давлатй дар Чумхурии Точ,икистон аз фоида хлдй нест. Зеро махз усули хамкорихои ич,тимой, ки дар ;олаби "хукумат -ВАО - ч,омеа" ч,араён мегирад, ба бехинасозии равобити иттилоотй-иртибототй миёни ма;омоти идораи давлатй ва чомеаи шахрвандй мусоидат менамояд ва самараи нек ба бор хоханд овард.

ПАЙНАВИШТ:

1. Алешина, И.В. Паблик рилейшнз для менеджеров. Учебник./ И.В. Алешина.- М.: Экмос, 2003. -480с.

2. Вадим, Демин. Организация работы пресс-служб - международные стандарты / Т. Пак, В.Демин.- Алматы. FORPOST, 2005. -79с.

3. Кули, Ч. Общественная организация (1909 г.) / Тексты по истории социологии XIX-XX веков. Хрестоматия/ Ч. Кули, Добреньков В.И., Л.П. Беленкова.- М., 1994. - С.379.

4. Словарь иностранных слов. М.: Русский язык, 1988. - 624 с.

5. Фармони Президенти Чумхурии Точ,икстон аз 7 ноябри соли 2003.- №1175.

6. Шарков, Ф.И. Коммунология. Основы теории коммуникации / Ф.И. Шарков. - М.: Дашков и К., 2013. - 488 с.

REFERENCES:

1. Aleshina, I.V. Public relations for managers. Textbook. - M.: EKMOS, 2003. - 480 p.

2. Vadim Demin, Tatyana Pak "Organization of press-service activity - international standards", Almaty, «FORPOST», 2005. - 79 p.

3. Cooley Ch. Public organizations (1909) / Texts on the history of sociology XIX-XX centuries. Anthology, Dobrenkov V.I., Belenkova L.P. M., 1994. - 379 p.

4. Dictionary of Foreign Words. M.: Russian language, 1988. - 624 p. P 246

5. The Order of the President of the Republic of Tajikistan dated November 7, 2003. -№ 1175

6. Sharkov, F.I. Kommunology. The Basics of theory of communication. M.: Dashkov & K., 2013. -488 p.

Механизмы оптимизации информационно - коммуникационных связей местных органов государственной власти со СМИ и населением.

Ключевые слова: связи с общественностью, информационно - коммуникационные связи, массовая коммуникация, социальная коммуникация, пресс-служба.

В статье рассмотрены научные теории, раскрывающие коммуникативные основы PR, специфику массовой коммуникации и практику информационно-коммуникационго взаимодействия органов местной власти РТ со СМИ и населением, в целях информационного обмена и реализации информационной политики. Особое внимание уделяются вопросам оптимизации информационно - коммуникационных связей местных органов государственной власти со СМИ и населением, в том числе совершенствования деятельности пресс-служб в органах власти. По мнению автора, для того, чтобы в Республике Таджикистан сформировалось и устойчиво развивалось демократическое гражданское общество, необходимо, чтобы каждый гражданин, а также общественные организации могли оперативно получать достоверную и объективную информацию по всем интересующим их вопросам жизнедеятельности в информационно-коммуникационной системе "общество - СМИ - власть" и свободно обмениваться информацией По мнению автора, в сегодняшнем Таджикистане СМИ не в полной мере реализуют свои социальные функции. Пресса пока не может представлять достаточную информацию обществу и не создает условий для консолидированного диалога. В статье утверждается, что взаимоотношения государственной власти и общества не могут быть построены на основе взаимного уважения и делового партнерства, если отсутствует активное информационное взаимодействие государственной власти с обществом и не применяется весь арсенал такого взаимодействия.

The mechanisms to optimize the information - communication relations of state local authorities with the mass media and public

Keywords: public relations, information - communication relations, mass communication, social communication, press-service.

The given article deals with scientific theories revealing communicative base of PR, the specification of mass communication and the practice of information - communication interactions of the local authorities of RT with the mass media and the public, with the purpose of information exchange and implementation of the information policy.

A particular attention is given to the optimization of information - communication relations of state local authorities with the mass media and public, among them improvement of the activity of pressservice in bodies of power

The author considers that in order to form and sustainable development democratic civil society in RTit is necessary that every citizen, as well as public organizations should quickly obtain reliable and objective information on all matters of life activity in information - communication system "society- the mass media- power" and freely exchange information. The author thinks existing today mass media of Tajikistan doesn't fully realize social functions. The press can not so far provide sufficient information to public and does not create the conditions for the consolidated dialogue. The article states that the relationship between the bodies of state power and the society can not be built on the basis of mutual respect and business partnership, if there is no active information interaction between state power and the society or lack of such interaction.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Цамолов Ил^ом Мазбудович, унвонцу, мушовири Сарвари бахши БДА ЦТ "Амонатбонк"дар вилояти Сугд оид ба робита бо цомеа ва маркетинги ицтимой, (Цущурии Тоникистон, ш. Хуцанд), E-mail: jamoliyon@gmail. com

Сведение об авторе:

Джамолов Илхом Мазбудович, соискатель, советник Руководителя филиала ГСБ РТ «Амонатбонк» в Согдийской области по вопросам PR и социальному маркетингу. (Республика Таджикистан, г. Худжанд), E-mail: jamoliyon@gmail.com

Information about the author:

Jamolov Ilkhom Mazbutovich, Researcher, adviser of the Branch Manager of SSB RT "Amonatbank" in Sughd region on PR and social marketing matters. (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: jamolion@gmail. com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.