CC BY
30
Mr LajoS Tot,
dipl. inž.
Vojnotehntčki mstitui VJ, Beograd
ISPITIVANJA UTICAJA PARA ACETONA NA MEHANIČKE OSOBINE DVOBAZNIH RAKETNIHGORIVA
UDC: 621.45.07-6:547.284.3-134
Rezime:
Ova istralivanja obuhvatila su eksperimentalno i leohjsko izučavanje uticaja delovanja para acetona na mehaničke osobine dvobaznih raketnih goriva. Istraiivanja su izvedena na dva definisana dvobazna raketna goriva. Prikazani su rezultati mehaničkih ispitivanja netretiranih i tretiranih dvobaznih raketnih goriva i nastojano je da se objasni uočeni fenomen.
KljuĆne reči: mehaničke osobine, dvobazno raketno gorivo.
INVESTIGATION OF THE ACETONE VAPOUR INFLUENCE ON THE MECHANICAL PROPERTIES OF DOUBLE BASE PROPELLANTS
Summary:
These investigations included experimental and theoretical study of acetone vapours influence on the propellant mechanical properties. The tests were carried out on two defined propellants. Herein shown are the results of the mechanical tests of both поп-treated and treated propellants as well as an attempt to explain the observed phenomenon.
Key words: mechanical properties, double base propellant
Uvod
Dvobazna raketna goriva (DRG) je-su materije koje u procesu sagorevanja, u relativno kratkom vremenu, oslobadaju veliku količinu gasovitih produkata. Ovako nastali gasoviti produkti sagorevanja pokreću raketu. Da bi se ona kreta-la zahtevanom putanjom, pogonskom pu-njenju (od DRG) mora se dati tačno od-redeni geometrijski oblik, tj. omogućiti kontrolisani dotok produkata sagorevanja. Za vreme trajanja procesa sagoreva-
nja pogonsko punjenje izloženo je meha-niCkim naprezanjima usled ubrzanja rakete, rotaeije oko uzdužne ose (centrifu-galne site), razlike pritisaka u motoru (erozije baruta) i dr. Ukoliko u toku leta rakete dode do loma pogonskog punje-nja, tada dolazi do nekontrolisane prome-ne u količini nastalih gasovitih produkata sagorevanja, što ima za posledicu nekon-trolisanu promenu u parametrima putanjc rakete, a može dovesti i do njenog raza-ranja. Odavde se vidi važnost kvantita-tivnog i kvalitativnog poznavanja meha-
2S0
VOJNOTEHNlCKJ GLASNIK У2002.
ničkih naprezanja kojima je izloženo po-gonsko punjenje (ođređenog geometrij-skog oblika) u datom raketnom motoru, radi izbora DRG odgovarajućih mehanič-kih osobina [1].
U praksi se možc javiti slučaj da DRG zadovoijavajućih kinetičkih osobina тпога imati bolje mehaničke osobine od postojećih. To možc biti slučaj npr. kod impulsnih raketnih motora, gde od-govarajuće kinetičke osobine poseduju jedan do dva bamtna sastava, aii imaju niže vrednosti mehaničkih osobina od zahtevanih. Ukoliko bi ргошепогп u sa-stavu (npr. povećanjem mascnog udela nitroceluloze) dobiii porast u mehanič-kim osobinama, tada bi izgubili zahteva-ne kinetičkc ili toplotne osobine. U ovom radu učinjen je pokušaj da se poboijšaju mehaničke osobine na nekoliko DRG, koji nalaze ili bi mogii naći primenu u impuisnim raketnim motorima. ne me-njajući sastav DRG, ij. ne mcnjajući zna-čajnije njihovc kinetičke osobine.
Osnovu za pokušaje iznalaženja pobolj&anja mehaničkih osobina predsta-vljala su zapažanja da se pod dejstvom para organskih rastvarača (npr. acetona) bitno menjaju mehaničke osobine DRG, tako da su uočeni fenomeni pobudili in-teres i za detaljnija proučavanja.
Dvobazna raketna goriva, koja su razmatrana, proizvedena su postupkom ekstruzije (presovanja), čiji je postupak proizvodnje odavno poznat [2, 3].
Pored nitroceluloze (NC), nitrogli-cerina i hemijskog stabilizatora kao osnovnih komponenti, koje su sastavni deo svakog DRG, barutna masa sadrži i plastifikatorc, balističke i tehnološke adi-tive.
Želatinizacija nitroceluloze
Želatinizacija NC je od fundamen-talnog značaja za njenu primenu koja je ogromna [4]. Nitroceluloza se dobija esterifikacijom celuloze, što je karakteri-stičan primer topohemijske reakcije [4], tj. reakcije čvrste faze u tečnoj sredini, bez razlaganja, čak i bez izmene struktu-re te čvrste faze.
Prostomi izgled NC razlikuje se od prostomog izgleda celuloze. Razlog je uvodenje voluminoznih N02 grupa, koje mogu zauzimati razne položaje, jer po-stoji mogućnost slobodne rotacije oko veza C-O i 0-N02.
Nitroceluloza i dalje zadržava vlak-nastu strukturu, ali je stereoregulamost mnogo manja nego kod celuloze, poseb-no zbog mogućih različitih prostomih položaja bočnih nizova (0-N02 grupa) [5]. Dakle, sa porastom razgranatosti (porastom broja 0-N02 grupa), tj. porastom procenta azota smanjuje se udeo kristaličnosti, odnosno dolazi do razmi-canja lanaca NC. Time se i objašnjava različita rastvorljivost NC u funkciji ste-pena nitracije.
U svojoj stmkturi NC sadrži zone u kojima je kristalićna i zone u kojima je amorfna. Pristupačnost ovih zona delova-nju agensa je razlićita, što se u veiikoj meri odražava na proccs žclatinizacije. Kada je NC suva ona je opasan eksplo-ziv, osetljiv na udar i trenje. Njena pri-mena je rešena tek kada je njen oblik sit-nih pahuljica transformisan u želatinisa-nu, pravu plastičnu masu, čije je sagore-vanje relativno sporo i kontrolisano po paralelnim slojevima (4J.
Da bi se izvršila želatinizacija NC mora postojati afinitet izmedu NC i mo-
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 3/2002.
281
lekula sposobnih da se „vežu", ne razara-jući u potpunosti struktuni NC. Ostvareni gel шога biti hemijski stabilan i otporan na povratne procese migracije želatiniza-tora na povrSinu.
Postoji više postupaka želatinizacije NC. Spomenućemo dva i to pomoću „rastvarača" ketonskog tipa i teško ispar-Ijivih plastifikatora tipa „nitroestara4*. Pri žclatinizaciji rastvaračem ketonskog tipa po obavljenoj žeiatinizaciji rastvarač se odstranjuje iz NC. To su rastvaraCi koji nakon obavljene funkcijc želatinizacije bivaju eliminisani iz NC. Tu spadaju: accton (najaktivniji i rastvara sve tipove NC), etilacetat (takode je pravi rastvarač NC), butilacetat i smeSa etilctar-etanol (65:35) koja rastvara NC sadržajem azota od 10,5 mas% do 12,8 mas%. Ovde spadaju i neisparljive materije kojc ostaju u barutu: estri ftalne kiseline (dietilftalat i dibutilftalat), triacetin, pojedini nitrili, centralit I i drugi.
Jedno od mogućih objaSnjenja delo-vanja acetona na NC jestc da je pri vczi-vanju acetona na nitroceluiozu ona kise-log karaktera, a aceton baznog. Svi elck-troni u vczama gde jc doSlo do esterifika-
Sl. I - Delovanje ielatiiuzatora ketonskog tipa na nitroceluiozu
cije pomereni su ka azotu (slika I) zbog ncgativnog indikacionog efekta nitro grupa. Zbog toga je vodonikov atom ve-zan za ugljenik sa izraženim kiselim ka-raktcrom, tako da je u stanju da za sebe veže atom sa slobodnim elektronskim pa-rom (tj. za kiseonikov atom u acetonu). Svaki vodonikov atom vczan za sekun-dame ugljcnikove atomc ima više izražen kiseli karakter, od vodonikovih atoma vezanih za primamc ugljcnikove atome, s obzirom na to da je pomeranje elektro-na rasporedeno na jedan vodonikov atom [ 1 ]. S druge strane, aceton ima bazni karakter. Elektroni su pomereni ka elektro-negativnom kiseoniku, zbog čega kiseo-nik ima mali negativni naboj (б-), a ugljenik mali pozitivni naboj (б+).
S obzirom na kiselo svojstvo vodo-nikovog atoma iz NC i na bazno svojstvo kisconika iz acetona, lako se uspostavija vodonična veza. Ako u NC ima slobodnih hidroksilnih grupa takode bi sc mogla us-postaviti vodonična veza sa acetonom.
U radu [6) ustanovljeno je da neis-parljivi žclatinizatori ketonskog tipa (npr. centralit I) grade vodonične veze sa hi-droksilnim grupama NC. Pri želatinizaci-ji plastifikatonma tipa nitroestara, plasti-fikator ostaje u konačnom sastavu DRG (4). U ovu grupu spadaju: nitroglicerin, nitroglikol, dietilenglikoldinitrat, dinitro-toluol i dr. Detaljan prikaz mehanizma žclatinizacije dat je u radovima [1, 7].
Već je pomenuto da je najaktivniji rastvarač nitrocelulozc aceton. Rastvara-nje nitroccluloze odvija se u dve faze, pri čemu je prva faza bubrenjc, a druga ras-tvaranje (1].
Pri bubrenju nitroceluloze molekuli rastvarača mogu difundirati izmedu ma-
282
VOJNOTEHNICKIGLASNIK ЗД002.
kromolekula NC, pri ćemu dolazi do po-većanja zapremine i mase NC. Porast mase jednak je masi apsorbovanog ras-tvarača. Bubrenje NC je istovremeno i kapilamo i molekulamo. Kod kapilamog bubrcnja []] rastvarač prodire u praznine - kanale, pri čemu se micele razdvajaju.
Kod molekulamog bubrenja [5] ras-tvarač prodire izmedu makromolekula NC. Nitroceluloza pri neprestanom doto-ku rastvarača neograničeno bubri, tj. po* stepeno gubi svoj oblik i na kraju prelazi u rastvor. Prodiranjem molekula acetona dolazi do povećanja rastojanja izmedu makromolekula NC, 5to dovodi do sma-njenja broja i jačine poprečnih sekundar-nih veza.
Ukoliko sc prekine dotok rastvarača pre nego što NC izgubi svoj spoljni oblik dolazi do ogranićenog bubrenja NC.
Kada se nabubreloj NC dovodi ras-tvarač, postcpeno dolazi do potpunog ras-kidanja medumolekulskih veza u NC, (makromolekuli se medusobno potpuno odvoje molekulama rastvarača) pa dolazi do rastvaranja NC. Kada se iz ovakvog rastvora potpuno odstrani rastvarač, NC ćc ponovo preći u Čvrsto stanje, ali sa druga-čijim rasporedom makromolekula. Ovakva NC potpuno gubi vlaknastu trukturu [ 1 ].
Rezultati cksperimentalnih
ispirivanja
Hemijski sastavi i fizičko-hemijske osobine opitnih modela DRG1 i DRG2 prikazani su u radu [1]. Sadržaj čvrstih balističkih aditiva u DRG1 je oko 3%, a u DRG2 oko 4%. Sadržaj NC u oba sa-stava je isti i iznosi oko 55,5%. U DRG2 ima oko 3% NGL manje nego u DRG1, ali ima oko 3% dietil ftalata.
Ispitivanje uticaja delovanja para
acetona na mehaničke osobine DRG
Ova ispitivanja radena su na sastavi-ma DRG1 i DRG2. Epruvete za ispitivanje zatezne Cvrstode isecane su iz barut-nog platna, debljine 2 mm, u smeru va-Ijanja [1]. Oblik i dimenzije epruveta pri-kazane su na slici 2. Sva ispitivanja me-haničkih osobina, ukoliko nije posebno naznačeno, radena su na normalnoj tempera tun.
Epruvete tipa El (slika 2) tretirane su delovanjem para acetona u zatvorenoj posudi [ 11 na temperaturi od 20°C u vre-menu 1, 2, 3, 4 i 5 sati (DRG1), odnosno 1, 2, 3,4, 5, 6 i 7 sati (DRG2). Nakon za-vršcnog tretiranja, epruvete su na 20°C sušene do konstantne mase. Rezultati ispitivanja jednoosnim zatezanjem, pri br-zini hoda hvataljki 100 mm/min, kao srednjc vrednosti 5 merenja (DRG1), odnosno 7 merenja (DRG2), prikazani su u tabeli 1. U tabeli 1 su: oz- prekidna zate-zna čvrstoća, e - prekidna dcformacija, ak - kritična zatezna čvrstoća i т - vreme tretiranja. Kritična zatezna čvrstoća uzimana
CfrwmEJ
SI 2 - Epruvete za ispitivanje mehamčkih osobina
VOJNOTF.HN1CKJ GLASNIK 3/2002.
283
ДМ»
je u tački pojave prvog maksimuma na krivoj sila (F) - apsolutna deformacija (Д1), ukoliko je postojao ili u tački prese-ka tangenti na krivu F = f(Al) (slika 3).
SI 3 - KaraktenstiĆni oblici krivih sila - dej'or• macija pri zatezanju za DRGl
Tabela I
Mehaničke osobine DRGI i DRG2 za razna r
a, (daN/cm;) e(%) ck (daN/cnr) r(h)
DRGl DRG21DRGI DRG2 drgi|drg2
140,8 211,6 27.6 112,8 - 1
179,4 238,6 42,2 30,8 144,6 177.0 2
245.4 388,3 68.4 54,3 146,0 188,4 3
215,4 358.2 67,4 48,4 133,6 188,6 4
278,8 394.1 73,8 54,6 162.0 203.3 5
- 474.5 * 65,1 - 212,6 6
• 415,5 57.4 - 7
127.4 164,8 10,9 16,7 * 0
Karakteristični oblici krivih F=fi(AI) prikazani su na slici 3, a o„ £ i ok u funk-ciji X na slikama 4, 5 i 6.
Prikazani rezultati pokazuju prome-ne karaktera krivih F = fl(Al) (slika 3) i povećanje zatezne, kritične zatezne čvr-stoće i prekidne deformacije, za DRGl i
284
о Z 200 .
я " .90 .
c
tL m
o ■
0 14«
Vr«m « tr*tir*nj*(X), h
Si. 4 - Zatezna i knučna zatezna čvrstoća DRGl и funkciji T
0 2 4 0 8
Vreme trotlr»nja(x), h
SI. 5 - Prekidna deformacija DRGl i DRG2 и funkciji T
Vr«m • trttlranja(t), h
SI. 6 - Zatezna i kritićna zatezna čvrstoća DRG2 и funkciji r
DRG2, sa povećanjem vremena tretiranja {slike 4, 5 i 6).
VO/NOTEHNlCKI GLASNIK 3/2002.
Mehaničke osobine DRGI i DRG2 sa i bez naknadnog valjanja
Tabela 2
<s, (daN/cm*) £(%) ! T(h) Pnmcdba
DRGlT DRG2 ^ DRGI DRG2 1 DRGI i DRG2
127.4 164.8 10,9 16,7 0 - 0 bez naknadnog valjanja
115.4 160,6 10.1 16,4 0 1 0 sa naknadnim valjanjcm
194,7 310.1 1 19,4 45,0 , 5 ' 3.5 bez naknadnog valjanja
128,4 162,2 12,9 14,8 1 5 \ 3,5 sa naknadnim valjanjcm
Uticaj naknadnog termičkog i mehaničkog tretmana DRG na efekte delovanja para acetona
Dobijeni rezultati pokazali su da de-lovanje para acetona dovodi do znatnog povećanja mehaničkih osobina DRG. Međutim, DRG u obliku barutnih ploča javljaju se u proizvodnji kao medufazni proizvod od kojeg se ekstruzijom obliku-ju pogonska punjenja zahtevanih oblika i dimenzija.
S obzirom na to da su DRG termo-plastični rnatcnjali, ovo oblikovanje sc obavlja na povišenoj temperaturi meha-ničkim delovanjem na prelhodno priprc-mtjene barutnc mase. Dakle, naknadni termički i mehanički tretman može utica-ti na cfektc ostvarene delovanjem para acetona, pa su sprovedcna ispitivanja uti-caja dalje prerade barutnih ploča na efekte ostvarene delovanjem para acetona. Ova ispitivanja vršena su na barutnim pločama od DRGI i DRG2, koje su prct-hodno tretirane 5, odnosno 3,5 sati para-ma acetona i isecane epruvete tipa HI.
Tretirane i osuSene barutne ploče propuštanc su 18 puta kroz valjke zagre-jane na 98°C. U toku ovog valjanja uzeti su uzorci barutnog platna i iz njih isečcne epruvete tipa El. Ispitane mchaničke osobine, za DRGI i DRG2, navedene su u tabcli 2.
Poslc valjanja i formiranja svitka iz-vrScno je oblikovanje ekstruzijom i dobi-jena su pogonska punjenja u obliku pu-nog cilindra prečnika 31,5 mm koja su sečena na dužinu 110 mm. iz ovih punjenja isecane su epruvete tipa E2 i E3 (sli-ka 2), a dobijenc mehaničke osobine navedene su u tabelama 3,4 i 5.
U tabelama 3 i 5 op označava mak-simalnu čvrstoću na pritisak, opk kritičnu čvrstoću na pritisak i E modul clastično-sti. On je određivan povlačenjem tangen-tc na početni (lineami) deo krive i izraču-navanjem nagiba tangente.
Tabela 2
Mehanićke osobine DRGI nakon ekstrudovanja
(daN^cm:)l(<iaN?cniI)idaN/cnr)' (h) Pnmcdba
306.0 I 96j6 __2708 15 jcpruvetc tipa K2
' 292.2 I 79,8 2767 TO cpinvoe tipa~E2
Tabela 4
Mehaničke osobine DRG2 nakon ekstrudovanja na 29>C
o,(daN/cm:) 1 e(%) | t(h) | Primedba
153,2 192 1 0 ! epruvete tipa E3
142.5 18.1 1 3,5 1 epruvete tipa ПЗ
Tabela 5
Mehanićke osobine DRG2 nakon ekstrudovanja na SO'C
°p <daN/cm:)! I т (h) | Pnmcdba
___!4U> zni .0 I 3,5 jcpruvclc tipa E2
141,5 , 18,8 6 I epruvete tipa E2
VOJNOTHIINICKI Gt.ASNIK 3/2002.
285
Rezultati ispitivanja pokazuju da na-knadna prerada i tretiranih i netretiranih DRG1 i DRG2, bilo ponovo u barutne ploče (tabela 2), bilo u ekslrudovana po-gonska punjenja (tabele 3, 4 i 5) izaziva značajne promene u mehaničkim osobi-nama tretiranih i male promene kod netretiranih DRG. U svim slučajevima, pri naknadnoj preradi, dobijene vrednosti mehaničkih osobina čak su malo ispod odgovarajucih vrednosti netretiranih, od-nosno nepreradivanih DRG. Verovatni uzrok ovom padu mehaničkih osobina je-ste degradacija makromolckula NC usled mehaničkog trctmana.
Analiza rezultata
Želatinizacija NC nitroglicerinom u procesu izrade DRG obavlja se termič-kim i mehaničkim tretmanom barutne mase, pri čcmu ona dobija željeni geo-metrijski oblik. a izradeni DRG dcfinisa-nu fiziCku strukturu. Po završetku izrade DRG, u toku odlcžavanja, dolazi do izve-sne kontrakeije po dužini u smeru prime -njene spoljne sile i do ekspanzije po Sirini punjenja. dakle, normalno na smer primenjene sile. Ovaj proces naziva se relaksacija naprezanja. Kako se proces relaksacije ne može u potpunosti ostvariti u nekom konaCnom vremenu, u DRG za-ostaju unutrašnji naponi. Kada se DRG podvrgne delovanju para acetona dolazi do njcgovog bubrenja. Naime, molekuli acetona difunduju u DRG, interreaguju sa aktivnim mestima u NC, razmiču su-sedne makromolekule, odnosno, stvaraju uslove da delovi makromolekula NC za-uzimaju energetski stabilnije konforma-cione položaje i tako, zavisno od vreme-
286
na delovanja para acetona, dolazi do pot-punije relaksacije unutrašnjih napona u barutu.
Rezultati sprovedenih ispitivanja potvrdili su ovakva razmatranja. Pobolj-Sanjc mehaničkih osobina u odnosu na netretirani DRG, npr. DRG1 (za т = 5 h), iznosi oko 118% za zateznu čvrstoću, a za izduženje око 570%, dok su odgova-rajući porasti mehaničkih osobina za DRG2 (za T = 7 h) oko 150% za zateznu čvrstoću i za izduženje oko 240%.
Oblici krivih sila - deformaeija, koji se dobijaju pri jednoosnom istezanju, razlikuju se od oblika odgovarajućih krivih tretiranih DRG (slika 3). Na počet-nom dclu krivih sila - deformaeija netretiranih DRG (slika 3, t = 0), javlja se ii-neami dco koji odgovara trenulno po-vratnoj elastičnoj defermaeiji (do tačke A). Dalje sc javlja krivolinijski deo, koji odgovara visokoelastičnoj deformaeiji (oblast AB).
Oblici krivih sila - deformaeija, koji se dobijaju pri jednoosnom istezanju tretiranih DRG, razlikujc se od oblika odgo-varajućih krivih netretiranih baruta (slika 3, krive T = 1, т = 2, z = 3, т = 4 i x - 5). Sa porastom vremena tretiranja na dija-gramima se uočava infleksija. Dakle, na dijagramima sila - deformaeija javlja se lineami deo (tačka A na slici 3), koji odgovara trenutno povratnoj elastičnoj deformaeiji, zatim krivolinijski dco AB (konveksan u odnosu na apscisnu osu), koji odgovara visokoelastičnoj deformaeiji i na kraju se javlja oblast BC koja odgovara visokoplastičnoj deformaeiji. U ovoj oblasti dolazi do izvesne orijentaeije delova makromolekula (pri delovanju jednoosnog naprezanja) [3, 8J. Ova ori-
VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK J/2002.
jentacija makromolekula (u oblasti CD) izaziva nagli porast sile (tzv. „očvršćava-nje“), a Sto na krivama sila - deformacija odgovara nastajanju drugog lineamog dela krive, počev od tačke D, i u ovoj obiasti dolazi do loma epravete. Dakle, do loma dolazi pri vcćim vrednostima sile i deformacije nego kod netrctiranih DRG.
Kada se i tretirani i netretirani DRG podvrgne ponovnoj preradi, dolazi do smanjenja mehaničkih osobina u oba slu-(aja, čak na niži nivo nego Sto je imao odgovarajući DRG pre ponovne prerade. Mogude objaSnjenjc je da, pri ponovnom termičkom i mehaničkom tretmanu DRG, dolazi do izvesne orijentacije delo-va makromolekula NC, što je praćcno ponovnim stvaranjem unutrašnjih napo-na, kao i do dodatne degradacije makro-molekulskih lanaca.
U ovom ispitivanju koriSćcna su ba-rutna platna debljine 2 mm. Tretiranje barutnog platna većih debljina verovatno bi zahtevalo dugotrajnije suSenje da bi se izbegao uticaj zaostalog acetona, Sto bi moglo biti predmet nekog bududeg rada.
Zakljudak
Rezultat dclovanja para acetona na DRG jc povećanje stepena želatinizacijc NC i potpunija relaksacija unutraSnjih
napona u barutu, pa se kao rezultat javlja poboljSavanjc mehaničkih osobina DRG. Delovanje para acetona na DRG pokazuje znatan porast kritidne i prekid-ne zatezne čvrstode i prekidnog izduže-nja. Acetonom tretirana DRG, ukoliko se podvrgavaju naknadnom termičkom i mchanidkom tretmanu, pokazuju smanje-nje mehanidkih osobina dak na niži nivo nego Sto su imala odgovarajuda netrctira-na DRG pre ponovne prerade.
Može se zakljuditi da acetonom tretirana DRG, ukoliko se ne podvrgavaju naknadnom termidkom i mehanidkom tretmanu, treba koristiti za laboraciju u raketne motore. Na taj način zadržava se postignuti visoki nivo mehanidkih osobina.
l.ileraHiru:
(11 Tot. t..‘ Istrtfivanje uticaja ddovanja para organskdi rastvarati na mehankkc osobinc rhobaznih raketnih baru-u. Tehnoloiko-metaluriki fakullet Beograd, magisunki rad. 1989.
|2| MaksimoviC. P. V.: Tehnotogija eksptozivnih matcrijala.
Vojnotchnkki ravod. Beograd. 1972.
131 Miles. F. D.: Cellulose nitrate. Imperial chemical industries limited, 1955.
|4| Petrovic. M.; Hristovski, M.; МаСк К XII Simponjum о eksplo/ivnim matcrijalima, Knjiga I. sir. 177-213.
|S| Stojanovic, 0.; Stojanovic N.: Hctnija ugljcmh hidrata.
TehnoloSko-metalurtki fakultet. Beograd 1979.
|6| В rod man, B. W.; I.ampner. N.; Devin M P; J. Appl PolymSci.. 26(5). 1981
(7) Stojanovic. R ; Uticaj tehnoložkih parametara želatiniacije na mehanicke karakteristike i prijcdlog metoda га odredi-vanje stepena žclatini4acije dvoba/nih raketnih goriva. TehnoloSki fakultet. Novi Sad. magistarski rad. 1988.
|8| Gutj, V. E: Struktura i mehaniCke osobine polimera, Moskva. 1972.
V0JN0TEKNIČK1 GLASNIK 3/2002.
287
