Научная статья на тему 'Хусусиятҳои калимасозии пасванди -гоҳ дар «Тарҷумаи Тафсири табарӣ»'

Хусусиятҳои калимасозии пасванди -гоҳ дар «Тарҷумаи Тафсири табарӣ» Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
4765
96
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
употребление суффикса –гох‚ морфологические формы‚ значения‚ «Тарджуме Тафсир Табари»‚ аффиксы‚ номинальный суффикс‚ структура слова / usage of suffix -goh‚ world-building‚ morphological forms‚ meanings‚ «translation of Tafsiri Tabari»‚ affixes‚ nominal suffix‚ word structure

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ќобилов Ањмадљон Абдуллоевич

В статье говорится об особенностях словообразования с помощью суффикса -гох в «Тарджуме Тафсир Табари»‚ которые берутся как частный случай. Отмечается‚ что словообразование является одним из наиболее распространённых способов обогащения словарного состава языка. Автор статьи подчёркивает тот факт‚ что аффиксы играют огромную роль в образовании новых слов с различными оттенками значений. Как полагает автор‚ суффикс –гох считается одним из частотных при образовании новых слов. Данный суффикс встречается также в качестве самостоятельного слова‚ выражая такие значения‚ как: место‚ трон‚ дворец‚ время; в том числе и в классических литературных произведениях. Подытоживая содержание статьи‚ можно сказать‚ что автор приходит к выводу‚ что суффикс –гох в процессе словообразования приобрёл отличительные признаки в современном литературном таджикском языке.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PECULIARITIES OF WORDBUILDING BY MEANS OF SUFFIX -GOH IN «TARJUMAI «TAFSIRI TABARI» (TRANSLATION OF « TABARI`S COMMENTARIES»)

The article under consideration dwells on the peculiarities of word-building by means of suffix-goh in «Tarjumai «Tafsiri Tabari»‚ in particular. It is marked that word-building is one of the popular ways of enriching the basic stock of words of the language. The author of the article lays an emphasis upon the fact that affixes play a great role in the formation of new words with different shades of meaning. As the author deems‚ suffix -goh is considered as one of the frequently used ones in the formation of new words. The suffix under study as an independent word conveys the following meanings: place‚ spot‚ throne‚ palace‚ time in the classic literary productions‚ inclusive. In a nutshell‚ the author comes to the conclusion that suffix-goh in the processes of wordbuilding is of certain distinction in Modern Tajik literary language.

Текст научной работы на тему «Хусусиятҳои калимасозии пасванди -гоҳ дар «Тарҷумаи Тафсири табарӣ»»

УДК 80/81 ББК 81.тад

ХУСУСИЯЩОИ КАЛИМАСОЗИИ ПАСВАНДИ -ГОХ,ДАР «ТАРЦУМАИ ТАФСИРИ ТАБАРЙ»

ОСОБЕННОСТИ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ ПРИ ПОМОЩИ СУФФИКСА -ГОХ В «ТАРДЖУМЕ ТАФСИР ТАБАРИ» (ПЕРЕВОД КОММЕНТАРИЕВ ТАБАРИ)

К,обилое А^мадцон Абдуллоевич,

унвонцуи кафедраи грамматикаи забони арабии ДДХ ба номи акад. Б. Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Кабилов Ахмаджон Абдуллоевич.

соискатель кафедры грамматики арабского языка ХГУ им. акад. Б.Гафурова

(Таджикистан, Худжанд)

Kobilov Ahmadjon Abdulloyevich,

claimant for candidate's degree of the department of Arabic Grammar under Khujand State University named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: kobili60@mail.ru

THE PECULIARITIES OF WORDBUILDING BY MEANS OF SUFFIX -GOH IN «TARJUMAI «TAFSIRI TABARI» (TRANSLATION OF « TABARIS COMMENTARIES»)

Ключевые слова: употребление суффикса -гох, морфологические формы, значения, «Тарджуме Тафсир Табари», аффиксы, номинальный суффикс, структура слова

В статье говорится об особенностях словообразования с помощью суффикса -гох в ««Тарджуме Тафсир Табари», которые берутся как частный случай. Отмечается, что словообразование является одним из наиболее распространённых способов обогащения словарного состава языка. Автор статьи подчёркивает тот факт, что аффиксы играют огромную роль в образовании новых слов с различными оттенками значений.

Как полагает автор, суффикс -гох считается одним из частотных при образовании новых слов. Данный суффикс встречается также в качестве самостоятельного слова, выражая такие значения, как: место, трон, дворец, время; в том числе и в классических литературных произведениях. Подытоживая содержание статьи, можно сказать, что автор приходит к выводу, что суффикс -гох в процессе словообразования приобрёл отличительные признаки в современном литературном таджикском языке.

Key words: usage of suffix -goh, world-building, morphological forms, meanings, «translation of Tafsiri Tabari», affixes, nominal suffix, word structure

The article under consideration dwells on the peculiarities of word-building by means of suffix-goh in «Tarjumai ««Tafsiri Tabari», in particular. It is marked that word-building is one of the popular ways of enriching the basic stock of words of the language. The author of the article lays an emphasis upon the fact that affixes play a great role in the formation of new words with different shades of meaning.

As the author deems, suffix -goh is considered as one of the frequently used ones in the formation of new words. The suffix under study as an independent word conveys the following meanings: place, spot, throne, palace, time in the classic literary productions, inclusive.

In a nutshell, the author comes to the conclusion that suffix-goh in the processes of wordbuilding is of certain distinction in Modern Tajik literary language.

Маълум аст, ки калимасозй яке аз воситах,ои бой шудани таркиби лугавии забон ба шумор меравад. Ба туфайли ин калимахои мустакилмаънои содда хдмрох, шудани вандх,ои гуногуни калимасоз доираи таркиби лугавии забон вусъат ёфта, онх,о барои ифодаи мафх,умх,ои мухталиф хизмат мекунанд. Профессор А.В.Лившитс ба вучуд омадани дигаргуниро дар таркиби лугавии забон х,одисаи тасодуфй нашуморида, таъкид менамояд, ки он "мувофики талаботи конунияти доимии забон ба амал меояд ва ба сохти грамматикии забон алокаи хеле мустах,кам дорад» (2, с.87).

Дар забони точикй дар киёс бо микдори пешвандх,о пасвандх,о хеле зиёд буда, хдр кадоми онх,о дар калимасозй макому мавкеи махсус доранд. Яке аз пасвандх,ои дар исмсозй фаъоли забони точикй пасванди -гох ба шумор меравад. Аз як ишораи муаллифи «Гиёс-ул-лугот» бармеояд, ки ин пасванд дар асл калимаи мустакилмаъно буда, "маънии тахти подшохй,...маънои вацту цой, хайма ва ба маънои дови цимор"-ро доштааст [3, с. 188]. Инчунин муаллифони «Забони адабии х,озираи точик» (ниг. 1, с. 141-142) дар бораи дар асл вожаи мустакил будани пасванд ва дар чараёни инкишофи забон ба унсури калимасоз гузаштанаш мулох,изаронй кардаанд. Забоншинос ^осимов О. низ аз хусуси дар асл вох,иди лугавии мустакилмаъно будани пасванди -гох ва бо унсури лугавии дигар ё полуаффикси -када хдмвазифа гардидани он изгори акида кардааст (ниг. 2, с. 13). Пасванди мазкур хдмчун вожаи мустакилмаъно минбаъд дар адабиёти классикй на танх,о дар ифодаи як маъно, балки маъно^ои зиёде мисли: 1) чой, макон; 2) тахт, авранг; 3) вакт, замон мавриди истифода карор гирифт.

Маводи осори ахди Сомониён, аз чумла "Тарчумаи Тафсири Табарй" шах,одат аз он медихдд, ки пасванди -гох аз замон^ои хеле кадим дар калимасозй иштирок карда, дар такомули таркиби лугавии забони ниёгонамон х,иссаи калон гузоштааст.

Пасванди мазкур ба унсур^ои лугавии гуногунмаъно хдмрох, шуда, дар ташаккули калимахои сохтае хдссагузорй кардааст, ки онх,оро метавон чунин гурух,бандй намуд:

1. Пасванди -гох ба исмх,ои ифодакунандаи номи ашё, чиз ва узвх,ои инсону хдйвон, калимадои арабиасл ва ба асоси замони х,озираи феъл хдмро^ шуда, вох,иди лугавии дигаре сохтааст. Мисоли чунин калимах,о цойгоу(ц. 1, 5, 6, 14, 15, 16, 25,....),оромишгох (ц. 1, 211, 284), нишастангох(ц. 1, 286, 425, ц. 2,148), ваъдагох(ц. 2, 151, 298, 378, 381....,)зистангох (ц. 2, 380), хашргох (ц. 2, 382), чоштгох (ц.1, 232, 435, 450, ц. 2, 135, 195, 343), сахаргох(ц. 1,59, 90, 95, 243,404.), лашкаргох (ц. 1, 99, 100, 506, ц. 2, 137,324,.), даргох (ц. 1, 23, 222, 408, 494,.) шуморгох(ц. 1, 459, 464, ц. 2, 205, 355, 404), намозгох (ц. 1, 48, 271, 278), корвонгох, хобгох, оромгох, пойгох, панохгох, гармгох, оромишгох, айшгох(ц. 1, 232), гузаргох (ц. 1, 278, 342), эмингох(ц. 1, 278), ёвагох, оташгох (ц. 1, 551), манзилгох (ц. 1, 294, 295, 652) , цароргох (ц. 1, 320), бистаргох (ц. 1, 62, 94, 696, 739), ба шумор мераванд. Ба ин силсила вожаи бистаргох сохта шудааст. Бояд таъкид намуд, ки дарачаи истифодаи чунин калимах,о дар "Тарчумаи Тафсири Табарй" зиёд нест, онх,о аз ду то чор маротиба мавриди истифода карор гирифтаанд: Бигуй он касхоро, ки кофир шуданд, ки галаба кунандатон ва барангезандатон суи дузах ва ба дасти он бистаргох, (ц. 1, 94). Дузах андар шаванд

андар он цо, бад аст биcтаpгoxашон (ц. 1, 696).Ва чун гуянд уро, битарс аз Худой, бигирад уро ситеза ба базах, басанда аст уро дузах ва бад аст биcтаpгox(ц. 1, 62). ...ва эшонро андар он цо аз хама мевахо бошад ва омурзиш аз Худои эшон, чун он касе бувад, ки y бошад андар оташ ва бичашонанд уро обе гарм ва бибуранд гулУгохи эшон? (ц. 2, 209, 754) Он-к кард шуморо замин биcтаpгox ва кард шуморо андар он рохе, то магар шумо рох ёбед. (ц. 1, 739)

Дар асари номбypда ин навъи пасванд инчунин ба калимахое низ хамрох гардида, унсурхои нави лугавии ифодакунандаи макон сохтааст, ки онхо мафхумхои сипох, нацлиётро ифода менамоянд. Масалан, дар чумлахои зерин пасванди ^ox ба вохидхои лугавии корвон ва лашкар замима шуда, калимахои сохтаи корвонгох ва лашкаргохро ифода кардааст: Чун ба корвонгох расид, корвон бирафта буданд ва хеч халцро надид ва пас хам он цойгох бинишаст тащо...(ц. 1, 506). Пас, амирулмуъминин Aлй ибни Aбyтолиб, разия-л-Лоху анхуро, гуфт: «Ту бозгард ва ба корвонгохрав ва бубинй, то худ уро чй хол афтод" (ц. 1, 505). Пас, ин малик биёмад бо лашкари бисёр ва дар канори Байтулмуцаддас лашкаpгox бизад ва халифатеро номзад кард ва номи он халифат Aзиюн буд ва мар ин халифатро гуфт...(ц. 1, 99).Пас, Фотима бозгашт ва Х,амна бирафт. Ва чун ба лашкаpгox расид, пайгомбар, алайхи-с-саломро, дид ва хурраму шодмона гашт ва дархол бозгардид (ц. 1, 131).

Бояд кайд кард, ки хар ду калима аз лихози дарачаи корбурд ягона набуда, балки яке басо серистеъмол, дигаре кам ба кор рафтааст. Чунончи дар "Тарчумаи Тафсири Табарй" вожаи кopвoнгox хамагй шаш маротиба, аммо калимаи лашкаpгox бисту хафт дафъа мавриди истифода карор гирифтааст: Ва Aбyсуфёнpо аз он сухан шарм омад ва бозгашт ва ба лашкаpгox бозомад. Ва бар он буд, ки дигар руз харб кунад (ц. 1, 132). Пас, чун бирафтанд, нигох карданд. Aбдулмутталиб гуфт, ки: «Ман бад-ин хавои лашкаpгox бар мургонемебинам, ки харгиз андар ин цойгох надидаам (ц. 2,911).

Калимахои бо ин усул ташаккулёфтаи даргох ва пойгох низ аз чумлаи хамин гуна мисолхо ба шумор мераванд, ки якеро мутарчимони тафсири номбурда ёздах бор, дигареро чордах маротиба истифода кардаанд: Ва он саги эшон густаронида ду дасташ пеши даpгoxи гор, агар дидавар шудй бар эшон, баргаштй аз эшон гурехтанй ва пур гардидй аз эшон биму харос (ц. 1, 408). Пас, Исмоил, алайхи-с-салом, даст бардошт ва дуо кард ва аз Худои азза ва цалла хоцат хост ва гуфт, ки: «Ё Раб, хар он касе аз муъминон, ки ба даpгoxи ту ояд бо гунохи бисёр ва андар имони y нуцсоне набошад, ту он гунохони уро андаргузор ва афв гардон" (ц. 2, 189).Ва мардонрост бар эшон пoйгoxxо ва Худой бехамтост ва бохикмат (ц. 1, 66). Фазл кард Худой ба циходкунандагон ва ба хостхои эшон ва тащои эшон бар нишастагон пoйгoxе (ц. 1, 150). Ва хар кй биёяд наздики Худой гаравида ва карда буд некихо - эшонанд, ки мар эшонро бувад пойгохе бартарин (ц. 1, 439).

Баъзе калимахои бо ёрии пасванди ^ox сохташудаи дар тарчумаи тафсири мазкур дучороянда аз лихози маъно аз забони адабии хозираи точикй фарк мекунанд. Масалан, дар асари мазкур калимаи хoбгox ба назар мерасад. Ин калимаро имруз хамчун эквиваленти вожаи русии "общежитие" ба кор мебаранд, вале дар "Тарчумаи Тафсири Табарй" ин унсури лугавй дар ифодаи маънои "чои хоб, хучраи хоб" ба кор рафтааст: Ва чун ба xofeoxu Довуд расид ва он хики пуршароб ба цойгохи Довуд хуфта дид, пиндошт, ки Довуд аст, ки хуфтааст ва шамшер бар миёни хик зад ва ба ду нима кард ва шароб аз он цо равона шуд (ц. 1, 74).

Дар хамаи мисолхои зикршуда пасванди ^ox факат ба калимахои аслии точикй хамрох гардида, дар ташаккули вожахои нави сохта хиссагузорй кардааст. Аммо баробари ин дар асари мазкур холатхои хамрохшавии ин пасванд ба калимахои

apa6uac. hh3 6a Ha3ap Mepacag. Аuwгox, ea^bдaгox, xawpгox, к¡ароргоxl Ba mhco.h hhx,o a3 ^yM.au x,aMHH ryHa Ka.HMax,o 6a myMop MeoaHg: Ku you KapdeM wyMopo aHdap 3aMUH Ba KapdeM wyMopo aHdap oh auwzox. (y. 1, 232) Ba Myco Map эwонpо гy$m, ku: «Eupaeed Ba xap ku Mypee 6uKywed ea dacmu xymnyd 6a dapu xoHaxo Huxed». Ba 6a ea^mu pa$maH xaMHyHOH KapdaHd ea 6a ea^dazox pa$maHd (y. 1, 243). Oh гoxl эwoнpo 6a xawpzox 6apaHd (y. 2, 382). Ba Hecm yyMaHdae aHdap 3aMUH, ku Ha 6ap Xydou acm pysuu y ea doHad yorno; ea кapopгoxu y ea oh 3aMUH, ku aHdap oh 6owad ea aHdap oh Mupad ea ;aMa aHdap Kumo6 xyeaudocm (y. 1, 320 ).

MaBpugu TatKug acT, kh nyHHH yHcypx,OH .yraBH hh3 a3 .hx,o3h gapa^au Kop6ypg aroHa HecTaHg, 6a.KH aKe 6ucep 6a Kop pa^Taacr, gurape KaMTap Ba ceroMH ax,eH-ax,eH MaBpugu ucTH^oga Kapop rupu^TaacT. Maca.aH, MyTap^HMOHH Ta^cupu Ma3Kyp arap Ka^HMa^OH ^apopzox, xawpzox, auwzoxpo TaHx,o aK-gy Mapo™6ara ucTH^oga HaMyga 6omaHg, nac Boxau ea^dazoxpo noroga^ ga^ta 6a Kop 6ypgaaHg: Mo hus 6uepeM 6a my yodye xaMHyHUH, 6uKyH MueHu mo ea MueHu my ea^dazoxe, ku xuno$ HaKyrnM oHpo mo ea Ha my yo^oxe yys as uh. " (y. 1, 435)

^ap x,aMau mhco.x,oh 6o.ro nacBaHgu ^ox 6a Ka.HMax,oH ryHoryH x,aMpo^ rapguga, ucM^oepo coxTaacT, kh Ma^xyMH MaKoHpo Me$ax,MoHaHg, Ba.e gap acapu Ma3Kyp MaBpug^ou 3aMHMarapguu hh nacBaHg 6a Ka.HMax,ou H^ogaKyHaHgau Ma^xyMH 3aMoH Ba coxTa mygaHH Ka.HMau gurapu 3aMoHpo H^ogaKyHaHga hh3 6a Ha3ap Mepacag. HyHomu, gap mhco.x,oh 3epuH Ka.HMa^ou nowmzox Ba сaxaргox guga MemaBaHg, kh x,aMHH MatHopo u^oga HaMygaaHg: ryu эwoн oh pys, ku 6uHaHd oh, Ha dupam KyHaHd, мaгap wa6o^oxe e Howmsoxu oh (y. 2, 383). E эмuн wydaHd axnu dexxo, ku 6ueHd 6ad^woH aso6u mo nowmzox ea эwoн Me 6osu KyHaHd (y. 1, 299). ry$m Myco: «Babдaгoxu wyMo pysu opouw acm, mm pysu ud ea oh гox, ku гupд KyHaHd MapdyMoHpo nowmzox." (y. 1, 435). Ca6pKyHoH ea pocmгyeн ea $apMoH6apdopoH ea xasmaKymH ea oMypsuwxoxoH dap caxapzox (y. 1, 243). Ba xap wa6e caxapzox xap dy 6onu xew 6os KyHad ea 6om KyHad (y. 1, 90).

Ma^xyMH MaKoHpo u^oga HaMygaHH hh Ka.HMa gap MaBpugu x,aMpox,rapgHH nacBaHgu -zox 6a cu$aTx,o hh3 6a Mymoxuga Mepacag. Maca.aH, gap mhco.h 3ep hh nacBaHg 6a Ka.HMau rapM x,aMpox, myga, Boxau "rapMrox,"-po coxTaacT, kh MatHoam "MueHH py3, ^aHroMH amu Ta^cu x,aBo" Me6omag: Ba 6ap KaHopau MaduHa HKe dex 6yd ea oHpo «Ky6o» xoHdaHdu ea 6ad-oH Ky6o $ypyd oMad. Ba zapMzox 6yd. Ba namoM6ap, anauxu-c-canoM, 6a 3epu dapaxme $ypy oMad (y. 1, 178).

^ap acapu Ma3Kyp nacBaHgu -zox Ha TaHx,o 6a ucMy cu^aTxo, 6a.KH 6a acocu 3aMo-hh x,o3Hpau hh3 x,aMpo^ myga, hcm^oh HaBH H^ogaKyHaHgau Ma^^yMH MaKoHpo

coxTaacT. HyHomu, gap noeH MeTaBoH 6o Ka.HMa^ou zy3apzox Ba wyMopzox

oMag, kh aBBa.upo MyTap^HMoHH acap gy ga^ta Ba Boxau gyroMupo naH^ MapoTu6a 6a Kop 6ypgaaHg: %xydo гy$m: «Ea poxu Mucp uoxe acm ea oh zvzapzox acm, ypo 6ad-oH uox a$Kawd, mo Kace, ku 6uey3apad, ypo 6apKawad ea 6y6apad ea wyMo as y 6upaxed" (y. 1, 342). Ba oh гox Hcpo$un, anauxu-c-canoM, 6a cyp aHdap daMad ea pacmaxes 6apxesad ea xan^oHpo xawp KyHaHd ea 6a wvMopzox opaHd». Ba-c-canoM (y. 1, 459). Ba hus namoM6apu Mopo, canna-n-fioxy anauxu, IHa6u Mebpoy as oh yo 6a ocmoh 6ypdaaHd ea гypu OdaM, anauxu-c-canoM, e-asoHu Xaeeo oh yocm ea hus wyмopгox oh yo 6owad (y. 1, 464).

hh nacBaHg 6a naHge a3 Macgapxo hh3 3aMHMa myga, hcmh H^ogaKyHaHgau Ma^xyMH MaKoHpo u^oga HaMygaacT, kh Ka.HMa^ou HuwacmaHzox, sucmaHzox a3 x,aMHH Ka6u.aHg: Ba oh yo 6op Huxod ea nucapepo 6ueeapd, uymrnu hk HUMacypyHu miiuaawoxu y Ha6yd ea eaupo «ftsduyypd» hom KapdaHd ea xaMuymH xaMe6yd oh yo^ox (y. 1, 592)Iod wydaHd 6osмoндaгoн 6a mimacmimzoxu эwoн xuno$u namoM6apu Xydou ea dywx (e)op dowmaHd,

ки циход кунанд ба хостахои эшон ва ба танхои эшон андар рохи Худой ва гуфтанд, ки: «Ма берун шавед андар гарми" (ц. 1, 286). Ва кардемрузро зиcmангoxе (ц. 2, 380 ) .

Зиcтангoxpо мутарчимон як бор, вале нишаcтангoxpо се маротиба мавриди истифода карор додаанд.

Баъзан дар "Тарчумаи Тафсири Табарй" бо ёрии пасванди ^ox калимахое сохта шудаанд, ки онхо, ба назари мо, хусни баёнашон халал дорад аст. Масалан, дар ин чумлахо калимахои 4¡o^ox ва манзилгox дучор меоянд: Ва ин мавлуди пайгомбар ба ^oüzoxu хеш тамом гуфта ояд (ц. 1, 170). Ва ин циссаи Лут ва Муътафикот гуфта ояд ба ^oüzoxu хеш.. Пас, Aлй гуфт: «Мухаммад аз дасти шумо гурехт ва маро ин 4,o^ox бар цои хеш бихобонид ва худ бирафт ва ман надонам, ки y куцо рафтааст " (ц. 1, 174) Пас, душмане пайдо омад маликро ва ба сархад андаромад бар мицдори бист манзилгox ва ин маликро хеч чора набуд, ба харби y боист рафтан (ц. 2, 156). Ва ин Aнвот манзилгохест ва пайгомбар, алайхи-с-салом(ро), хабар оварданд, ки корвоне хамеояд маккиёнро аз Шом бо ду хазор уштур, борхои цимате ва Умайя ибни Халаф мехтари эшон аст (ц. 1, 295). Ва ин MMMMoxe буд, ки пайгомбар, салла-л-Лоху алайхи, Aлй ибни Aбитолиб талаб кард, уро наёфт (ц. 1, 295).

Бояд гуфт, ки худи калимахои 4¡oü ва манзил мафхуми маконро ифода менамоянд. Бинобар ин, ба онхо такроран замима намудани пасванди созандаи исми макон берун аз коидаи забон адабии хозираи точикй аст. Ачиб ин аст, ки калимаи чойгохро мутарчимони асар чорсаду сиву хафт маротиба ба кор бурдаанд: Ки кардем хона uoüzoxe мардумонро ва эминй. Ва бигиред аз ^oüzoxu Иброхим намoзгox (ц. 1, 48). Пас, Иброхим Сора ва %оцарро баргирифт ва ба цои дигар рафтанд, ки он цoйгoxpо «Кит» гуфтанд, хам бад-он навохй буд ва Иброхим он цо бинишаст (ц. 1, 229). Fалаба (карда) шуданд он 4,o^ox ва баргаштанд хорон (ц. 1, 238).Чoйгoxе аст андар паси Каъба, онро «Водии Нуъмон» гуянд, Одам бад-он води андар хамегашт. Хоб бар вай афтода буд, хамон цо сар ба замин ниход ва чунон гашт чун нимхуфта ва нимбедор (ц. 1, 262).

Хулоса, накши пасвандхо дар ташаккули калимахои сохта хеле калон буда, махз тавассути онхо дар забон силсилаи унсурхои лугавии ифодакунандаи мафхумхои гуногун пайдо мешаванд. Албатта, дар зухури ин гуна вохидхои лугавй макому мавкеи ин гурух унсурхои калимасоз бештар ба мушохида мерасад. Дигар ин ки ин гуна унсурхои созандаи вожахои нав дар эчодиёти хар кадом шоиру нависанда ба таври мухталиф зохир мегардад: калимахои сохта бо бархе вандхо дар осори гурухе аз онхо хеле зиёд, бо дастаи вандхои дигар кам ба назар мерасанд. Инро метавон дар мисоли забони асари ахди Сомониён исбот кард.

Дар "Тарчумаи Тафсири Табарй" пасванди ^ox дар калимасозй фаъол буда, он аз хиссахои гуногуни нутк исмхои нави ифодакунандаи мафхумхои макон ва замонро месозад. Баробари ин пасванди мазкур баъзан бо калимахое хамрох омадааст, ки онхоро наметавон дар забони адабии хозираи точикй пайдо намуд. Инчунин пасванди мазкур ба чанде аз масдархо низ замима шуда, исми ифодакунандаи мафхуми маконро ифода намудааст, ба асоси замони хозираи феъл низ хамрох шуда исмхои нави ифодакунандаи мафхуми маконро сохтааст ва холатхои хамрохшавии ин пасванд ба калимахои арабиасл низ ба назар мерасад, инчунин ба калимахое низ хамрох гардида, унсурхои нави лугавии ифодакунандаи макон сохтааст, ки онхо мафхумхои марбут ба сипох ва наклиётро ифода менамоянд.

Дар мавридхои алохида пасванди мазкур ба вожахои ифодакунандаи аломату хусусият хамрох гардида, калимахое сохтааст, ки онхо мафхуми замонро ифода менамоянд.

Пайнавишт:

1.Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Цилди 1. - Душанбе: Дониш, 1985. - 335 с.

2.Касымов О.Х. Лексические единицы kada и goh в "Шахнаме"/ Ахбороти Академияи илмхои Цумхурии Тоцикистон. Силсилаи филология ва шаркшиноси. - 2009. - № 2. - С. 9-14.

3.Лившиц В. А. О внутренних законах таджикского языка. / Из.в. отд. общ. наук. АН Тадж. ССР. - 1954. - №5/3/. - С. 87-102.

4.Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. -М.: Изд-во Московского ун-та, 1973. - 198 с.

5.Ромпури, Мухаммад Гиёсуддин. Гиёс-ул-лугот. Цилди 2. - Душанбе, 1987. - 480 с.

6.Тарчумаи Тафсири Табари. Тахия ва таълицоти Н.Ю.Салимов, Н.З.Зохидов, Н.И.Гиёсов, А.А.Хасанов, А. Самеев. - Хуцанд: Нури маърифат, 2007.

7.Х,асанов А. Зикри нуцси сухан дар вожаномахои кухан.- Хуцанд, 2001, - 41 с.

Reference Literature:

1. Grammar of Modern Tajik Literary Language. V.1 - Dushanbe: Knowledge, 1985. - 335 pp.

2. Kasymov O.Kh. Lexical Units «kada» and «goh» in «Shohnoma» // Bulletin of Academy of Sciences of TR. Series of Philology and Oriental Studies. 2009, #2. - pp. 9 - 14.

3. Livshits V.A. On Inner Rules of the Tajik Language. Edition of social sciences Department of under the Academy of Sciences of the Tajik SSR, 1954, # 5/3. - pp. 87 - 102.

4. Peysikov L.S. Essays on the Word-Building of the Persian Language. - M.: Moscow University, 1973. -198pp.

5. Rompuri, Muhammad Ghiyosuddin. Ghiyo-ul-lughot. P.2, - Dushanbe: Adib, 1987, - 480 pp.

6. Translation of Tabaris Commentaries». Compiling and commentaries by N. Yu. Salimov, N.Z. Zohidov, N.I. Giyosov, A.A. Hasanov, A. Samiyev. - Khujand: Light of Education, 2007.

7. Hasanov A. Reflection of Speech Defect in Ancient Interpretation Dictionary. - Khujand, 2001. - 41 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.