CC BY
50
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1
HEURISTIČKI MODEL EDUKACIJE I PROTOTIP SISTEMA ZA DALJINSKO AKTIVIRANJE SIRENA U VANREDNIM SITUACIJAMA
Paun J. Bereš, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za obaveze odbrane, CMO Zrenjanin,
Kristian P. Bereš, Univerzitet „Politehnika", Odsek Računari i informatičke tehnologije, Temišvar, Rumunija
DOI: 10.5937/vojtehg61-2400
OBLAST: telekomunikacije, računarske nauke VRSTA ČLANKA: originalni naučni članak
Sažetak:
U ovom radu se predlaže edukacija heuristidkim modelom kao metodička inovacija sa posebnim osvrtom na edukaciju dlanova tima za rad u vanrednim situacijama, gde svaki dlan tima mora biti svestan značaja svoga rada, mora poznavati i primenjivati određenu metodolo-giju u pronalaženju najboljih rešenja i osećati zadovoljstvo postignutim rezultatima kao individua i kao deo tog tima.
Heuristidki pristup problemima nastave u vanrednim situacijama treba da omogući članu tima da stvaraladkim procesom dolazi do stica-nja znanja, da udi da misli i razvija sposobnosti za obrazovanje.
To je dakle, takav pristup koji se ne zasniva na pasivnom posmatra-nju pojava i oponašanja koje izvodi nastavnik, već uspostavlja aktivan mi-saoni odnos prema pojavama i uvodi člana tima u samostalno istraživanje heuristidki koncipiranog problema (tj. problem sa lepezom rešenja - u ovom sludaju, „Heuristidki model edukacije na primeru prototipa sistema za daljinsko aktiviranje sirena u vanrednim situacijama“).
Ključne reči: heuristika, pristup, prototip, rešenja.
Uvod
Savremenom svetu budućnosti (postindustrijskom, tehnološkom, i nformatičkom, globalnom) potrebni su ljudi, obučeni, spremni i sposobni da koriste nova kompleksna oruđa, brzo i efikasno usvajaju, iz-građuju i primenjuju raznovrsna znanja, aktivno i odgovorno učestvuju u složenim društvenim i ekonomskim odnosima i procesima u svakodnev-nom životu, a pogotovo u vanrednim situacijama.
C4D
Polazeći od zajedničkih okvira obrazovanja i edukacije predviđenih projektima Evropske unije za 21. vek, a koji sadrže u osnovi: obrazovanje za život, obrazovanje za učenje u demokratskom društvu, obrazovanje za razvijanje kreativnosti, kritičkog mišljenja i otkrivanje talenata, obrazovanje za samostalnost i slobodu u radu, kao i za samoobrazovanje, i edukaciju za civilno društvo i široko opšteobrazovanje, u cilju što uspe-šnijeg projektovanja tehničko-tehnološkog i informatičkog obrazovanja kroz nastavu politehničkog karaktera (Tehničko-tehnološko i informatičko obrazovanje u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, slobodne tehničke aktivnosti učenika, izborni programi, kao i vanškolske aktivnosti kroz radio-amaterske klubove, dobrovoljnih vatrogasnih društava, ronilač-kih klubova i drugih organizacija koja se bave edukacijom u zaštiti i spa-savanju ljudi i materijalnih dobara) (Arsić, 1995) i stvaranje kontinuiteta u praćenju, obučavanju i osposobljavanju budućih kadrova neophodnih re-formisanoj Civilnoj odbrani i Civilnoj zaštiti u okviru Sektora za vanredne situacije, kao deo sistema odbrane Republike Srbije, školovanim u civil-nim institucijama društva u skladu sa novim trendovima u Evropi (eduka-cija za demokratsku i civilnu kontrolu vojske, kao i obučavanje kadra po-stojećeg sistema i budućeg sistema 112 (slika 1). koji treba da integriše sistem civilne odbrane od lokalnog do nacionalnog nivoa sa sistemom 112 EU), pristupili smo ovom istraživanju koje je upravo na toj liniji.
Ovakvim pristupom obezbeđuje se nov kvalitet i kontinuitet u praće-nju, obučavanju, osposobljavanju i edukaciji budućih kadrova neophodnih reformisanom sistemu Civilne odbrane, kao i njihova priprema za da-lje školovanje u specijalizovanim vojnim institucijama ukoliko to žele.
U svetu, koji se brzo menja i u kome se znanja svakodnevno usložnjavaju i proširuju, a izvori informacija neslućeno umnožavaju, podatak, informacija i či-njenica mogu postati bespredmetni i prevaziđeni i pre nego što su upotrebljeni. Heurističkim pristupom problemima projektovanja budućih sistema u funkciji Vanrednih situacija, teži se prevazilaženju pomenutih problema (Bereš, 2005).
Kadrovi budućeg sistema 112 prikupljaju informacije u skladu sa pravilnikom o razmeni informacija po listi pitanja. Na teritoriji lokalne sa-mouprave (region, opština) mogu se pojaviti sve vrste opasnosti (rat, opasnosti od elementarnih nepogoda kao što su: poplave, požari većih razmera, zemljotresi, klizanje tla, epidemije, pandemije i sl.) i tehničke nesreće, tj. vanredne situacije, koje treba pravovremeno otkriti radi pred-uzimanja mera zaštite i sklanjanja stanovništva i materijalnih dobara.
Pravovremena, tačna i precizna informacija u ovakvim situacijama život znači. Zbog toga se kadrovima koji rade na ovim poslovima posvećuje poseb-na pažnja, kada je u pitanju njihova obučenost, spretnost u rukovanju najmo-dernijom i raznovrsnom opremom, snalažljivost u vanrednim situacijama i pra-vovremenom prenosu informacija do subjekata zaduženih za brze intervencije u napred pomenutim situacijama (Bereš, 2005).
Bereš, J., i dr., Heuristički model edukacije i prototip sistema za daljinsko aktiviranje sirena u vanrednim situacijama, pp. 46-57
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1
Slika 1 - Sistem 112 Figurel - System 112
Pojam heuristike
„Heureka" se definiše kao „našao sam, pronašao sam". Dok pojam „heuristika" znači „nauka o načinima iznalaženja novih naučnih spoznaja" (Hotomski, 1995)
Heuristički prilaz problemu je empirijska pretraga ili optimizacioni metod koji obično rešava probleme, ali nema nikakav dokaz koji bi mate-matičari i fizičari prihvatili (Amaldi, et al, 2003). Niko ne zna da li će uvek dati najbolji odgovor (rešenje problema). Dok je metaheuristika shemat-ski metod za pronalaženje dobre heuristike za pojedinačne probleme, to je pojam koji se često javlja u evolutivnim (razvojnim) algoritmima ili fazi-logičkim aplikacijama:
• „Kakve parametre podešavanja da koristim da bih dobio dobre re-zultate kada primenjujem heurističku metodu X na problemu Y?".
• „Kako da prilagodim parametre heuristike X da bih dobio bolje re-zultate problema Y?".
• „Koje je bolje, heuristika X ili heuristika Y ?" (Amaldi, et al, 2003).
Pod „heurističkim modelovanjem" (Kvaščev, 1978) podrazumeva se stvaranje takvog modela koji ima heurističko značenje i reprezentuje više originala u jednom te istom modelu, tj. taj model omogućuje pronalaženje novih znanja i razvija „stvaralaštvo" (Meyer, 1968) zahtevajući od učeni-ka/člana tima ovu ili onu samostalnost uz uvažavanje nivoa predznanja svakog učenika/člana tima ponaosob (primer: mobilna telefonija u funkciji edukacije u vanrednim situacijama). Heuristički model (Milojević, 2012, pp. 235-244) veoma malo determiniše radnje u toku rešavanja problema tako da ostavlja članu tima (kadrovima za potrebe vanrednih situacija) mogućnost pronalaženja jednog ili svih mogućih rešenja zavisno od predznanja, stepena samostalnosti i njegovih stvaralačkih sposobnosti (slika 2) (Meyer, 1968)].
Žične veze Radio veze Mobilna telefonija Računar Ručno uključenje n-varijante Wire Radio Mobile Computer Manually n-variant
connection communication phone turn on alert
Slika 2 - Heuristički algoritam rešavanja problema ili zadatka Figure 2 - Heuristic algorithm for problem/task solving
Ovakav pristup rešavanju problema omogućuje svakom članu tima (kadrovima za potrebe vanrednih situacija) da postigne svoj maksimum, kako slabijim, prosečnim, tako i natprosečnim, tj. talentovanim članovi-ma tima. Postavljanje problema heurističkom strategijom znači da je član tima stavljen u položaj da otkrije, primenom starog iskustva u no-vim situacijama, da poznata znanja dovodi u novu situaciju (funkciju), otkriva nove puteve kreativnog rešavanja problema (slika 3) (Kvaščev, 1978), (Landa, 1975).
Bereš, J., i dr., Heuristički model edukacije i prototip sistema za daljinsko aktiviranje sirena u vanrednim situacijama, pp. 46-57
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1
Slika 3 - Heuristička problemska situacija Figure 3 - Heuristic problem situation
Prototip za daljinsko upravljanje sirenama
Daljinsko pokretanje sirene se vrši preko računara ili pomoću mobil-nog telefona preko unapred kreirane SMS poruke ta poruka sadrži:
• mesto uključenja (npr. DVD Nova Crnja)
• tip opasnosti (npr. požarna opasnost)
• zaštitni kod operativca
• poslata SMS poruka preko mobilnog sistema stiže do GSM prijem-nika odgovarajuće sirene, ova poruka se dekodira u modemu a nakon toga PLC uređaj pokreće energetsko upravljanje asinhronog motora sirene.
• operativac koji je poslao SMS poruku dobiće povratnu informaciju da je sirna krenula.
• spomenute informacije preko mobilnog telefona primaju i osobe ko-je su ovlašćene na primer dežurno osoblje van vatrogasnog doma, voza-či vatrogasnih tenkova ili drugi operativci.
C5D
• ako je sistem kontrolisan i računarom onda svi događaji se snimaju i arhiviraju
• sistematsko pokretanje sirene (npr. proba sirene svake prve srede) može se fiksno programirati unapred za 10 godina.
Ovaj sistem može da se primeni kod:
• sirene sa pneumatskim upravljačkim uređajima
• sirene sa asinhronim motorima
• svaki izgrađeni sistem radi samostalno, a isto tako može da se po-veže u jedan zajednički integralni sistem (slika 4).
Slika 4 - Princip rada sistema za daljinsko upravljanje sirenama Figure 4 - Principle of the operation of the siren remote control system
Model nastavne teme -jedinice heurističke edukacije
Kao primer modela prikazaćemo realizaciju određenog broja nastav-nih jedinica u okviru izabrane nastavne teme, koje doprinose razvoju lo-gičko-dijalektičkog mišljenja kod ispitanika, dok se nastavi tehničko-teh-nološkog i informatičkog obrazovanja obezbeđuje naučno-dijalektički ka-rakter i politehnička usmerenost što kao pedagoško-didaktička kategorija proizilazi iz cilja nastave izabrane teme (Arsić, 1995), (Bereš, 2005).
Bereš, J., i dr., Heuristički model edukacije i prototip sistema za daljinsko aktiviranje sirena u vanrednim situacijama, pp. 46-57
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1
Nastavna tema: „Elektronika i radiotehnika“ u funkciji vanrednih situacija
Nastavna jedinica: „Digitalne telekomunikacije11 - mobilna telefonija
Tip časa: laboratorijska vežba Obrazovni nivo: primena znanja Nastavne metode: eksperimentalno-laboratorijske Oblik rada: grupni, rad u parovima i individualni.
Vrsta nastave: heuristički pristup laboratorijskoj vežbi Nastavna sredstva: PC računar, bim-projektor, mobilni telefon.
Obrazovni zadaci: naučiti mogućnosti mobilnih telefona i njihov spek-tar programskih operativnih funkcija (telefonski imenik- „Phone book“, po-ruke - „Messages“, lista poziva - „Call Register“, Podešavanje telefona -„Setting“, preusmeravanje poziva - „Call divert“, igrice - „Games“, alati -„Office tools“, profili - „profiles“, internet - „Internet“, sastanci - „Appoint-ments“ i dr.). upoznavanje onih operativnih funkcije koje imaju praktičnu primenu u svakodnevnom životu i radu građana sa akcentom na moguć-nost korišćenja u vanrednim situacijama za daljinsko aktiviranje sirena.
Vaspitni zadaci: podsticanje radnog raspoloženja učenika/člana tima, suprotstavljanje mišljenja i usvajanje novih znanja, podsticanje sa-mostalnosti, sistematičnosti, logičkog zaključivanja i iznalaženje novih re-šenja primenljivih u praksi.
Stvaranje heurističke problemske situacije
Nastavnik podseća učenike/članove tima buduće poslužioce sirena na oblast binarnih brojeva, pojam „analogni - digitalni“, A/D i D/A pretvarače, modulaciju i demodulaciju digitalnih poruka i na nastavne jedinice „Mobilna telefonija“ i „Osnovne funkcije mobilnih telefona“ što su poslužioci imali da ponove kao domaći zadatak kako bi mogli uspešno da prate vežbu. Nastavnik zadaje pitanja u vidu „heurističkog algoritma“ Landa, 1975) na bim projektoru, tj. nastavni listić br. 2. sa sledećim sadržajem (Bereš, 2005): Danas ćeš učiti tako što ćeš pokušati samostalno da rešiš zadatu problemsku situaciju prikazanu heurističkim algoritmom (slika 5). tj. na osnovu činjenica i podataka koje si sakupio, i razmišljanja u pravcu reše-nja problema pokušaš da postaviš „hipoteze“ (Meyer, 1968), (Mužić, 1979) (pretpostavke rešenja problema). Današnji heuristički koncipiran problem ima lepezu rešenja, što se može uočiti i na zadatom heuristič-
C5D
kom algoritmu. Tvoj zadatak je da hipoteze usmeriš u pravcu pronalaže-nja što većeg broja rešenja, time si potvrdio glavnu hipotezu „ranije ste-čena znanja i njihovo pravilno korišćenje u praksi omogućava znalačku praktičnu upotrebu svih osnovnih funkcija mobilnog telefona tj. njegovo korišćenje u svakodnevnom životu i radu".
Slika 5 - Heuristički algoritam operativnih funkcija mobilnog telefona Figure 5 - Heuristic algorithm of the mobile phone operating functions
- Eksperimente izvode poslužioci sirena.
- Aktivnost nastavnika usmerena je na podstrekivanje poslužilaca sirena na iznalaženje novih originalnih rešenja i njihovu praktičnu proveru na mobilnom telefonu (svaki poslužilac ima svoj mobilni telefon).
Motivacija:
- razmišljaš u dobrom pravcu, nastavi sa novim rešenjima
- probaj da postaviš hipotezu.
Poslužioci sirena/članovi tima postavljaju hipoteze:
Na osnovu glavne hipoteze „ranije stečena znanja i njihovo pravilno korišćenje u praksi omogućava znalačku praktičnu upotrebu svih osnovnih funkcija mobilnog telefona, tj. njegovo korišćenje u svakodnevnom životu i radu" postavljaju se podhipoteze u skladu sa predznanjem i motivacijom svakog poslužioca sirena da istražuje nova rešenja do tada njemu nepo-znata, kao i sa mogućnostima mobilnih telefona koji poseduju. „Ako se na ulazu - (funkcijski soft tastaturi mobilnog telefona) zadaje određeni signal u obliku „upravljačkog programa" (Nadrljanski, 1986), na izlazu-displeju dolazi do aktiviranja i registrovanja izabrane opcije i njene praktične reali-zacije. Nastavnik navodi poslužioce sirena na proveru hipoteze: Poslužioci sirena pojedinačno proveravaju svoj upravljački program, potvrđuju njego-vu validnost, samim tim i hipotezu. Na slajdu ispisani su brojevi mobilnih telefona svih poslužioca sirena kako bi međusobno mogli komunicirati.
Bereš, J., i dr., Heuristički model edukacije i prototip sistema za daljinsko aktiviranje sirena u vanrednim situacijama, pp. 46-57
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1
Nastavnik prati rad svakog poslužioca i navodi ga da dođe bar do jednog od svih mogućih rešenja heuristički koncipiranog problema.
Posle provere hipoteza poslužioci sirena donose opšti zaključak: Pravilna izrada upravljačkog programa koji se dovodi na ulazu - funk-cijski-soft tastaturi mobilnog telefona izaziva sigurno upravljanje izlazom i njegovo registrovanje na displeju, kao i praktičnu realizaciju izabrane opcije.
Prema tome; korišćenje mobilnog telefona ima čitavu lepezu opcija i široku primenu u svakodnevnom životu i radu, a pogotovo, u vanrednim situacijama.
Povećanje obrazovnih ishoda heurističkim modelom
Eksperimentalni problem (Sotirović, Adamović, 2002) realizovan je na izabranim nastavnim sadržajima iz oblasti Vanrednih situacija, pogodnih za obradu heurističkim pristupom koji je uslovio adekvatne nastavne meto-de, oblike i sredstva rada u cilju trajnog sticanja znanja. Realizacija rada u eksperimentalnoj grupi E1 odvijala se kroz intenzivniji misaoni rad vojnika na civilnom služenju, poštovanje određenih faza rada i povećane saznajne efekte (Mužić, 1982).
Istraživanje je sprovedeno u Odeljenju za vanredne situacije srednje Banatskog okruga Zrenjanin. Eksperimentom je obuhvaćena jedna grupa poslužilaca sirena i čini eksperimentalnu grupu, „Eksperiment sa jednom eksperimentalnom grupom" (Mužić, 1982), gde želimo da ustanovimo ko-liki je napredak poslužilaca sirena prilikom edukacije u rukovanju i kori-šćenju IT u oblasti vanrednih situacija, primenom heurističkog modela spomenute teme. U eksperimentalnoj grupi, izabrani programski sadržaji su realizovani primenom heurističkog modela kao putokaz (uputstvo) u toj realizaciji.
Zavisnu varijablu eksperimentalnog istraživanja definisali smo kao: „po-većani efekti nastave pri edukaciji poslužilaca sirena za uzbunjivanje stanov-ništva u vanrednim situacijama, putem korišćenja heurističkog modela".
Uticaj korišćenja heurističkog modela na efekte nastave iz oblasti vanrednih situacija ogleda se u rezultatima ispitivanja znanja poslužilaca sirena.
Proučavanjem heuristike u nastavi, analizom i selekcijom izvršen je iz-bor najpogodnijh sadržaja, čija primena obezbeđuje optimalne efekte nastave iz oblasti vanrednih situacija, u uslovima kombinovanja frontalnog i indivi-dualnog rada (Voskresenski, 1996, 2004) (Devetak, 2011, pp. 161-176).
Rezultati delovanja eksperimentalnog faktora dobijenji su na osnovu sprovedenog testiranja poslužilaca sirena, na kraju svake nastavne jedi-nice ili nastavne teme. Da bi ustanovili čist učinak eksperimentalnog faktora od rezultata finalnog stanja tj. kvantiteta usvojenih znanja oduzeli
C5D
smo inicijalno stanje (ono što su poslužioci sirena već znali) tj. rezultate inicijalnog stanja koje smo odredili na početku navedene programske oblasti testiranjem poslužilaca sirena. Eksperimentom obuhvaćeno je 20 poslužilaca sirena, aritmetička sredina finalnog stanja Xf=4,19, aritmetič-ka sredina inicijalnog stanja Xi=2,05, prema tome, prosečna efikasnost eksperimentalnog faktora XF= Xf - Xi = 4,19 - 2,05 =2,14 ili procentualno XF% = 51%. Naravno, ovde nismo manipulisali sa rezultatima pojedinih poslužilaca sirena već smo uzeli u obzir aritmetičke sredine. Na osnovu ovoga možemo konstatovati da je čist učinak heurističkog modela oko 51%, što znači da se nivo znanja polaznika - poslužilaca sirena povećao na završetku realizacije nastavne jedinice tj. blok časa za 51% u odnosu na znanja koja su poslužioci sirena imali na početku (Mužić, 1979).
Ovi rezultati, mogu služiti i za projektovanje predloga kurikuluma za osposobljavanje kadrova civilne odbrane i Sektora za vanredne situacije (civilne zaštite), lokalnih samouprava, privrednih društava, javnih preduze-ća, udruženja, sredstava javnog informisanja, NVO i drugih subjekata na te-ritoriji Republike Srbije), u cilju stvaranja kontinuiteta u praćenju, obučava-nju i osposobljavanju budućih kadrova neophodnih reformisanoj Civilnoj odbrani u vanrednim situacijama i vanrednom stanju i edukacije mladih u duhu racionalnog korišćenja postojećih resursa, kroz timski rad na zajed-ničkom projektu koji objedinjuje različite ideje članova tima - uključenost svih subjekata sa lokalnog nivoa u funkciju upravljanja vanrednim situacijama (poplave, olujni vetrovi, suše, požari, tehničko-tehnološke katastro-fe, i sl.), i stavljanje ovakvih modela u funkciji vanrednih situacija kroz de-monstraciju primene na konkretnim primerima i donošenju pravovreme-nih racionalnih odluka u preventivnom delovanju i otklanjanju posledica eventualnih katastrofa, koje mogu da nas zadese.
Ciljne grupe i ciljevi projekta heurističke edukacije
Ciljne grupe modela heurističke edukacije mogu biti javne službe za intervenciju u slučaju poplava, na nivou okruga kod nas i županije u su-sednoj Rumuniji su:
- Stanovništvo koje živi u rizičnim zonama poplava u Srednje-Banat-skom okrugu - Srbija, kao i u susedskim županijama Tamiš i Karaš-Se-verin-Rumunija.
Ciljevi heurističkog modela edukacije su stvaranje zakonske regulative u Srbiji radi ostvarivanja pretpostavljenih rezultata:
- zajedničke procedure intervencije i saradnje u slučaju poplava, na bazi dogovora između javnih službi u pograničnoj zoni;
СЖ>
Bereš, J., i dr., Heuristički model edukacije i prototip sistema za daljinsko aktiviranje sirena u vanrednim situacijama, pp. 46-57
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1
- veći broj mogućnosti zaštite protiv poplava zahvaljujući prekogra-ničnoj saradnji;
- bolja zaštita života i dobara stanovništva i privrednih subjekata u zoni;
- povećana bezbednost kvaliteta života stanovništva u regiji prekogra-nične saradnje (Srednje-Banatskog okruga i u parterskim županijama);
- povećanje brzine toka informacija između autoriteta i institucija ko-je učestvuju u borbu protiv poplava;
- promovisanje ponude za saradnju na nivou okruga i županije / re-gije / pogranične zone i konkurentnih vrednosti zajedničkih akcija, u slu-čaju nemogućnosti lokalnih interventnih snaga na nivou okruga ili župani-je / regije / pogranične zone, od slučaja do slučaja;
- određeni broj dobrovoljaca-volontera koji su obučeni na odgovarajući način, tj. heurističkim modelom nastave i mogu biti edukatori stanovništva.
Literatura
Amaldi, E., Capone, A., Malucelli, F., 2003, „Optimization models with power control and algorithm“, časopis.
Arsić, M., 1995, „Obrazovanje putem rešavanja problema“, Beograd.
Bereš, P., 2005, „Heuristički modeli nastave politehničkog obrazovanja u osposobljavanju kadrova za potrebe civilne odbrane“, TF „M. Pupin“, Zrenjanin.
Devetak, M. S., 2011, „Primena metoda analitičkih herarhijskih procesa u izboru optimalnog taktičkog radio sistema“, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 59, No. 3, pp. 161-176, Beograd.
Hotomski, P. 1995., „Sistemi veštačke inteligencije“, TF „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin.
Kvaščev, R., 1978, „Modeliprocesa učenja“, Prosveta, Beograd.
Landa, L. N., 1975, „Teorijski problemi algoritmizacije i euristike u nastavi“, Pedagogija, Beograd.
Meyer, G., 1968, „Kibernetika i nastavni proces“, školska knjiga, Zagreb.
Milojević, S. I., 2012, „Deterministički i heuristički model potražnje rezervnih delova“, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 60, No. 2, pp. 235-244, Beograd.
Mužić, V., 1979, „Kibernetika u suvremenoj pedagogiji“, Zagreb, školska knjiga.
Mužić, V., 1982, „Metodologija pedagoškog istraživanja“, Svijetlost, Sarajevo.
Nadrljanski, Đ., 1986, „Kompjuteri, nastava i učenje“, NIRO Misao, Novi Sad.
Sotirović, V., Adamović, M., 2002, „Metodologija naučnoistraživačkog ra-da“, TF „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin.
Voskresenski, K., 1996, „Didaktika - Individualizacija i socijalizacija u na-stavi“, TF „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin, Sloboda, Vršac.
Voskresenski, K., 2004, „DIDAKTIKA“ za profesore informatike i tehnike, TF „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin.
HEURISTIC MODEL OF EDUCATION AND A PROTOTYPE OF A SYSTEM FOR REMOTE SIREN ACTIVATION IN EMERGENCY
FIELD: Telecommunications, Computer Sciences ARTICLE TYPE: Original Scientific Paper
Abstract
This paper proposes a heuristic model of methodical innovation with a special emphasis on training team members to work in emergency situations where each team member must be aware of the importance of their work and know how to apply a methodology for finding the best solutions and feel satisfaction with the results as an individual and as a part of the team.
The heuristic approach to the problems of teaching in emergency situations should allow team members to come up with a creative process of acquiring knowledge, to learn to think and develop skills for education. This is, therefore, such an approach that is not based on passive observation of phenomena and impersonation performed by a teacher; on the other hand, it establishes an active relation towards phenomena of thought and introduces the team members into their own research of the heuristic concept problems with a range of solutions (in this case, “Heuristic model of education illustrated by an example of a prototype of a system for remote siren activation in emergency”).
Keywords: heuristics; approach, prototype, solutions
Datum prijema članka/Paper received on: 15. 08. 2012.
Datum dostavljanja ispravki rukopisa/
Manuscript corrections submitted on: 26. 08. 2012.
Datum konačnog prihvatanja članka za objavljivanje/ Paper accepted for publishing on: 28. 08. 2012.
Bereš, J., i dr., Heuristički model edukacije i prototip sistema za daljinsko aktiviranje sirena u vanrednim situacijama, pp. 46-57
