Научная статья на тему 'Баҳси атрофи «у»-ҳо дар солҳои 80-90-уми асри ХХ'

Баҳси атрофи «у»-ҳо дар солҳои 80-90-уми асри ХХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
508
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВОВ / ВОВИ МАЦҳУЛ / ВОВИ МАЪРУФ / ЗАММА / У И ДАРОЗ / У И КўТОҳ / Ё / Ё И МАЦҳУЛ / Ё И МАЪРУФ / ИМЛО / АНВОИ ТАЛАФФУЗИ ЗАБОНИ ТОЦИКӣ / ОРФОГРАФИЯ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА / ЗВУК «У» / ЛИНГВИСТИЧЕСКИЙ СПОР / КЛАССИФИКАЦИЯ / СПОСОБ ПРОИЗНОШЕНИЯ / ДИАЛЕКТЫ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА / ORTHOGRAPHY IN THE TAJIK LANGUAGE / THE SOUND ”Y” / A LINGUISTIC DISPUTE / THE CLASSIFICATION / THE WAY OF PRONUNCIATION / DIALECT OF THE TAJIK LANGUAGE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ваххобов Толиб

Статья посвящена актуальному вопросу орфографии современного таджикского литературного языка и спору вокруг существования трех «у» («вов»-и ма’руф, «вов»-и маджхул, замма). Автор статьи предпринял попытку освещения данного вопроса на основе анализа противоречивых точек зрения таджикских языковедов Т. Хаскашева, А. Мирзоева, М. Файзова и собственных научных поисков и наблюдений. Доказывается, что классификация некоторых исследователей, которые опираясь на существование произношения ů, ū, u, признают два способа произношения в таджикском литературном языке, не соответствует действительности. Выводы и точка зрения автора, подтвержденные историческими научными фактами и языковыми примерами, смогут способствовать разрешению спорного вопроса орфографии современного таджикского литературного языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DISPUTE OVER THE VOWEL "Y " IN THE 80 - 90TH OF THE XX CENTURY

The article deals with the topical issues of the modern orthography of the Tajik Literary Language. It describes a dispute over the existence of three ”y” ( ”vov” s ma'ruf, ”vov ” s madzhhul, Zamma). The author tried to lighten a questionable points of view of Tajik linguists such as Haskasheva T., A. Mirzoev, M. Fayzova. The classification of some researchers that rely on the existence of pronunciation u, ӣ, u,as two types of pronunciation in literal language do not correspond to the fact. The opinion of the author which are supported by historical facts and scientific language examples, can lead to contribute to the resolution of the disputed issue of orthography of modern Tajik language.

Текст научной работы на тему «Баҳси атрофи «у»-ҳо дар солҳои 80-90-уми асри ХХ»

УДК 4Т2 Т.ВА^ОБОВ

ББК 81,2 Т

БАХ,СИ АТРОФИ «У»-^О ДАР СОЛ^ОИ 80-90-УМИ АСРИ ХХ

Вожа^ои калидй: вoв, вoвимяцхул, вoвимaъpyф, зяммя, y-идapoз, y-икутх, ë, ë-имяцхул, ë-и мaъpyф, имлo, aнвoи тяляффузизaбoни тчикй.

Бaъзе мyхaк,к,ик,oни бaхши имлo нисбaти се «у»-и зaбoнaмoн aк,идaи вижa дopaнд. Дap ин зaминa бappaсии aк,oиди чaнд oлими зaбoншинoс, aз кдбили дoктopxoи илмxoи филoлoгия А.Миpзoев, Т.Хaскaшев вa М.Фaйзoв пypaxaмият apзëбй гapдидa, мaвкеи oнxo бa чaнд мaсoили дoги имлoи зaбoни точикй вa сaвтиëти oн чaвoб дoдa метaвoнaд.

Яке aз мaсъyлoнy кopбaдaстoни имлoи зaбoни aдaбии точикй дap тули сoлxoи 70-90-и aсpи ХХ вa aввaлxoи сaдaи ХХ1 Абдyсaттop Миpзoев мaxсyб ëфтa, дap ин дaвpa мaсъyлияти кoтиби ^миссияи имлoи АУ (Институти зaбoн вa aдaбиëти бa нoми P^am)-po бa yxAa дoшт вa дap Tax^ вa тaнзими имлo такши хешpo дopaд. Мaвсyф тaъpихaн мaвчyдияти се «y»-po эътиpoф нaмyдa, ибpoз медopaд, ки бaъдтap aз дaвpaи устод P^am to oгoзи aсpи ХХ, яъне дaвpaи истифoдaи «aлифбoи apaбиaсoси точикй, дap xaT тaнxo ду «у»-вoв (у-и дapoз) вa «у-и кутох» (пеш ë зaммa) нaвиштa мешуд. Бo ибopaи дигap, aз дaвpaи yстoд P^am бap ивaзи вoви мaчхyлy вoви мaъpyф як вoв (j) дap xaT зикp мегapдид вa arap oнxo xaмчyн фoнемaxoи мyстaкил мебyдaнд, сoxибoни зaбoн бapoяшoн шaкли ифoдaи xaTTï (xapф) э^д мекapдaнд. Бa aкидaи А.Миpзoев «^нуз to дaвpaи xaзpaти P^am тaлaффyзи у-и мaъpyфy у-и мaчхyл бa xaм нaздик шyдa, хусусияти умумй пaйдo кapдa, бa сифaти нopмaи зaбoни aдaбй дap xap ду гypyхи кaлимaxoи дap бoлo oвapдa: (a) дуд, дур, пуд; б) зур, руз, шур - Т.В.) фaкaт бa як вoв ифoдa гapдидaaнд» (1,155). Аз ин py, дap кaлимaи дуд вa xaм дap кaлимaи руз вa aмсoли инxo у-и мaъpyфy у-и мaчхyл 6o як у ^в) нaвиштa мешaвaд» (1,155). Бoяд тaзaккyp дoд, ки ин мaънидoд чизи тав нaбyдa, тaкpopи нyктaxoи бaxси сoлxoи 20-30-и сaдaи ХХ пеpoмyни тaбдили aлифбoи apaбиaсoси точикй бa лoтинй aтpoфи ин мaсъaлa мебoшaд. Он зaмoн дap Анчyмaни нaxyстини илмй-зaбoншинoсй гyфтyгyзopи дoмaнaдop сypaт гиpифтa, xaлли xyдpo бa гутаи фaвк дapëфтa буд вa мo дap ин хусус дap мaкoлaи aввaли хеш, ки дap шyмopaи 4, 2015-и «Пaëми Сугд» (с.105) oид бa бaxси «у» вa «y» бaxшидa шyдaaст, истoдa гyзaштем, тaкpopи ин мaтлaбpo зapyp нaмешyмopем.

Бa aкидaи пpoфессop Т.Хaскaшев «фoнемaxoи у вa у дap xaмaи xoлaтxoи фoнетикй: aввaл, мoбaйн вa oxиpи кaлимa, дap хичoхoи зaдaнoкy безaдa, кyшoдaю бaстa вa гaйpa aз xaмдигap фapк мекyнaнд» (4,51). ^с, Т.Хaскaшев низ тaъкид месoзaд, ки «сaдoнoки у дap зaбoни точикй истеъмoли мaxдyд Дopaд. Ин сaдoнoк дap aввaли кaлимaxoи aслaн точикй истифoдa нaмешaвaд, вaле дap мoбaйн вa oxиpи oнxo ^p фapмyдa мешaвaд: рубох,, абру, рузона, хушбу» (4,70).

Пpoфессop Т.Хaскaшев дap зaминaи тaxлил вa бappaсии aмики у-xoи зaбoни точикии aдaбй, бaвижa û (вoви мaчхyл) вa О ^ви мaъpyф) бa xyлoсa меoяд, ки зaбoни точикии aдaбии мyoсиp ду сaмти тaшaккyл вa инкишoфи меъëpxoи тaлaффyзи xешpo дopo мебoшaд вa oнxo нa дap зaминaи aсoсxoи тaлaффyзи як ë гypyхи лaхчaю шевaxo шaкл гиpифтaaнд, бaлки тати^и дoиpaи вaсеътapи мaнoтики aмaлкapди зaбoни точикй - шимoл вa ^нуб мебoшaнд. Хдмин тaвp, пpoфессop Т.Хaскaшев дap poбитa бa тaлaффyзи û, О, u вa бaъзе вижaгиxoи oн дap зaбoни точикй мaвчyдияти ду нaвъи тaлaффyзи зaбoни aдaбии To^rnpo сoбит менaмoяд. Бa aкидaи мaвсyф «ягoнa poxи xaллy фaсли мaсъaлaи aсoсxoи фoнетикии зaбoни точикй эътирофи ду намуд (навъ)-и минтакавии меъёри талаффуз ва макоми фонемагии (овозии) О ва û дар онх,о мебошад (тaъкиди мo - Т.В.)» (5,134-135).

Зaбoншинoси дигap пpoфессop М.Фaйзoв, ки дap тaдкик вa кopкapди тaлaффyзи зaбoни aдaбии точикй сaxми шoистa дopaд, aкидaи вижaи xyдpo oид бa вoви мaчхyл (û), вoви мaъpyф (О) вa u-и кутох (зaммa) бaëн мекyнaд. Бa aкидaи вaй хини гyзaштaн бa aлифбoи лoтиниaсoс, ки дap oн бap ивaзи вoви мaчхyл (û) вa вoви мaъpyф (О) як хapф (ö)-po кдбул нaмyдa бyдaнд, бa гaлaти мaхз pox дoдaнд. Ин бapoи мaтpaх шyдaни гaлaтхoи дигap pox кyшoдaaст. Тaвpе ки М.Фaйзoв тaзaккyp медихaд «бaъди aз xaтти apaбй бa лoтинй гyзaштaнaмoн <oax4aH xyшкapдa (ë мутта^ - Т.В.)» тaнхo aз ^xa™ фoнетикa aсoси зaбoни aдaбиpo тaшкил дoд. Ba oн тaлaффyзи paйoнхoи шимoлpo бa aсoс гиpифт, ки дap oн ^o «вoв»-и мaчхyл, «ë»-и мaчхyл фoнемaхoи мyстaкилaнд. «Ё»-и мaъpyф дap шевaи ^нуб чун фoнемa эътиpoф мешaвaд, aммo «вoв»-и мaчхyл дap лaхчaхoи Kyлoбy

^аротегин аз эътибор сокит аст» (2,174). Профессор М.Файзов зимни тадкикоти хеш бо истифода аз дастгоххои тачрибавии фонетикй ба хулоса меояд, ки «зиёиёни орифи Душанбе (солхои 70-80-и асри ХХ - Т.В.), намояндагони хушсаликаи нохияхои чануб хам ба тарзи гуфтору талаффузи шимол такя доранд» ва чои таассуф аст, ки «имлои имрузаи точикй (солхои 70-80-и садаи ХХ -Т.В.) талаффузи дурусти интеллигенсияи Душанберо инъикос карда наметавонад. Дар гуфтори онхо овозхои дарозу кутохи «у» ва «у» (вовхои мачхул ва маъруф - Т.В.) мушохида шавад хам, имлои точикии имруза ин сифати умдаи орфоэпияи точикиро акс намекунад... Дар талаффуз ва гуфтори зиёиёни Душанбе системаи 8 фонемагии садонокхои давраи классикии забони точикй махфуз аст. Таркиби овозхои садонок аз й, u, e, a, o, y, у, у иборат мебошад» (2,176; 3,12-15). Х,амин тавр, М.Файзов чонибдори он аст, ки дар забони адабии точикй се «у» арзи вучуд дорад, ки хини кабули алифбои лотиниасоси точикй барои онхо ду харф эчод карданд (u, й) ва ин амали галат махсуб ёфта, минбаъд он ислохи худро дар имло ва хатти имруза сохиб нагардид.

Дар робита ба гуфтахои фав; тазаккури ин нукта басе арзишманд арзёбй мешавад, ки дар талаффузи у (вови маъруфу вови мачхул) гурухбандии минтакавй, ки аз чониби профессор Т.Хаскашев пешниход гардидаю дар тадкикотхои забоншиносони дигар, аз кабили А.Мирзоев, М.Файзов ва дигарон дар гардиш аст, набояд ба пуррагй кобили кабул бошад. Ба ахли тадкик маълум аст, ки аз се «у» дар шеваи марказии забони точикй вови мачхул ба назар намерасад, инчунин, баъзе лахчахои кисмати кухистони нохияи Гончй: Метк, Ростровут, Угук, Охучй, Басманда ва гайрахо дар системаи фонетикии худ ин фонемаро надоранд. Аз ин ру, шевахои забони точикиро дар робита ба талаффузи вовх,ои маъруфу мачхул ба шимолу чануб гурухбандй намудан ба максад мувофик набояд бошад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Мирзоев, А. Масъалахои имло ва хусни сухан//Маданияти сухан (матолиби конференсияи маданияти сухан аз 24-25 ноябри соли 1988). / А. Мирзоев.- Душанбе: Маориф, 1990.

2. Файзов, М. Орфоэпияи точикй ва вазифахои он//Маданияти сухан. / М. Файзов - Душанбе: Маориф, 1990.

3. Файзов, М. Современное таджикское литературное произношение (экспериментальное фонетическое исследование): автореф.док.дисс. / М. Файзов. - М., 1990.

4. Хаскашев, Т.Н. Фонетикаи забони адабии точик / Т.Н.Хаскашев. - Душанбе: Маориф, 1989.

5. Хаскашев, Т.Н. Становление и развитие нормы таджикского литературного произношения / Т.Н.Хаскашев. - Душанбе: Ирфон, 2001.

REFERENCES:

1. Mirzoev A. The issues of orthography and fascination of the word//the cultural habits of speech( the conference of cultural habits of speech from November 24-25 1988) Dushanbe: Maorif, 1990.

2. Faizov M. Tajik orthoepy and its functions// the cultural habits of speech. Dushanbe: Maorif 1990.

3. Faizov M. Modern tajik literary pronunciation( experimental phonetic research)author"s abstract : Faizov M./М., 1990.

4. Haskashov T. N. The phonetics of tajik language. Dushanbe: maorif, 1989

5. Haskashov T. N. The formation and the development of tajik pronunciation/. T. N. Haskashev-Dushanbe: Irfon, 2001

Спор вокруг гласной «у» в 80-90-х годах XX века

Ключевые слова: орфография таджикского языка, звук «у», лингвистический спор, классификация, способ произношения, диалекты1 таджикского языка

Статья посвящена актуальному вопросу орфографии современного таджикского литературного языка и спору вокруг существования трех «у» («вов»-и ма'руф, «вов»-и маджхул, замма). Автор статьи предпринял попытку освещения данного вопроса на основе анализа противоречивых точек зрения таджикских языковедов Т. Хаскашева, А. Мирзоева, М. Файзова и собственных научных поисков и наблюдений. Доказывается, что классификация некоторых исследователей, которые опираясь на существование произношения и, и, и, признают два способа произношения в таджикском литературном языке, не соответсвует действительности.

Вы1воды1 и точка зрения автора, подтвержденные историческими научными фактами и языковыми примерами, смогут способствовать разрешению спорного вопроса орфографии современного таджикского литературного языка.

The dispute over the vowel "y " in the 80-90th of the XX century

Keywords: orthography in the Tajik Language, the sound "y", a linguistic dispute, the classification, the way of pronunciation, dialect of the Tajik Language

The article deals with the topical issues of the modern orthography of the Tajik Literary Language. It describes a dispute over the existence of three "y" ( "vov" s ma'ruf, "vov " s madzhhul, Zamma). The author tried to lighten a questionable points of view of Tajik linguists such as Haskasheva T, A. Mirzoev, M. Fayzova. The classification of some researchers that rely on the existence of pronunciation u, u, u,as two types of pronunciation in literal language do not correspond to the fact. The opinion of the author which are supported by historical facts and scientific language examples, can lead to contribute to the resolution of the disputed issue of orthography of modern Tajik language.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Ва^обов Толиб, доктори илмхои филологй, профессори кафедраи умумидонишгохди забони точикии Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б.F.Fафуров,(Ч,умх,урии Точикистон, ш.Хучанд), E-mail: tvahhobov@mail.ru

Сведения об авторе:

Ваххобов Толиб, доктор филологических наук, профессор общеуниверситетской кафедры1 таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б.Г. Га-фурова (Республика Таджикистан. г.Худжанд), E-mail: tvahhobov@mail.ru

Information about the author:

Vahhobov Tolib, doctor of philological sciences, professor of the all-university department of Tajik language, Khujand State University named after academician B.G.Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: tvahhobov@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.